Научная статья на тему 'ДАВЛАТЧИЛИК ШАКЛЛАНИШИДА ХУКУКИЙ ОНГНИНГ АМАЛ ЦИЛИШИ: КОРРЕЛЯЦИОН-ФУНКЦИОНАЛ ТАКЛИЛ'

ДАВЛАТЧИЛИК ШАКЛЛАНИШИДА ХУКУКИЙ ОНГНИНГ АМАЛ ЦИЛИШИ: КОРРЕЛЯЦИОН-ФУНКЦИОНАЛ ТАКЛИЛ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

87
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хукук / хукукий онг / хукукий давлат / хукукий борлик / фукаролик / фукаролик жамияти / конун / цивилизация / социал хаёт / маданий борлик / моддий хаёт / маънавий хаёт / ижтимоий муносабатлар / инсон эхтиёжларининг турли туманлиги / law / legal consciousness / rule of law / legal entity / citizenship / civil society / law / civilization / social life / cultural being / material life / spiritual life / social relations / various areas of human needs

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Исмайилов Акмал Зиядиллаевич, Исмайилова Назокат Зиядуллаевна

Хукукий давлат ва фукаролик жамияти тузилмалари маданий ходисалардир. Улар табиат томонидан инъом этилган эмас, балки инсонлар томонидан онгли ва махсус равишда уз ижтимоий эхтиёжларини кондириш максадида ишлов бериб яратилган. Шундай экан, ушбу маколамизда биз давлатчилик шаклланишининг конуниятли жараёнларига алохида тухталишга харакат килдик. Шунингдек, давлат хукукий хаётда хам бошкариб турувчилик конунини бажариши, унда жамият хукукий маданияти, жумладан конун ва конун ости хужжатлари хам хукукий онг сифатида эса унинг ваколатларининг хукукий асослари булиб хизмат килишига эътибор каратилган. Умуман олганда, жамият мавжудлиги ва ривожланишининг асоси маданий борлик хисобланиши, унинг негизида жамиятнинг туртта корреляцион-функционал конунлари келиб чикишини ёритиб беришга харакат килинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPLEMENTATION OF LEGAL CONSCIOUSNESS IN THE FORMATION OF STATEHOOD: CORRELIATION-FUNCTIONAL ANALYSIS

The rule of law and civil society structures are cultural phenomena. They are not endowed by nature, but created by human beings consciously and specifically designed to meet their social needs. Therefore, in this article, we have tried to focus on the legitimate processes of state formation. Attention is also paid to the implementation of the law of governance in the legal life of the state, in which the legal culture of society, including laws and by-laws, as a legal consciousness serves as the legal basis of its powers. In general, the basis of the existence and development of society is a cultural being, on the basis of which an attempt has been made to shed light on the origin of the four correlation-functional laws of society.

Текст научной работы на тему «ДАВЛАТЧИЛИК ШАКЛЛАНИШИДА ХУКУКИЙ ОНГНИНГ АМАЛ ЦИЛИШИ: КОРРЕЛЯЦИОН-ФУНКЦИОНАЛ ТАКЛИЛ»

ДАВЛАТЧИЛИК ШАКЛЛАНИШИДА WKVKMII ОНГНИНГ АМАЛ КИЛИШИ: КОРРЕЛЯЦИОН-ФУНКЦИОНАЛ ТА\ЛИЛ

Исмайилов Акмал Зиядиллаевич

Чирчик; давлат педагогика институти Тарих ва тиллар факультета "Ижтимоий фанлар" кафедраси катта укитувчиси E-mail: akmal.ismavilov@bk.ru

Исмайилова Назокат Зиядуллаевна

Кашкадарё вилояти Нишон туманидаги 35-Давлат ихтисослаштирилган умумтаълим мактаби укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Хукукий давлат ва фукаролик жамияти тузилмалари маданий ходисалардир. Улар табиат томонидан инъом этилган эмас, балки инсонлар томонидан онгли ва махсус равишда уз ижтимоий эхтиёжларини кондириш максадида ишлов бериб яратилган. Шундай экан, ушбу маколамизда биз давлатчилик шаклланишининг конуниятли жараёнларига алохида тухталишга харакат килдик. Шунингдек, давлат хуку кий хаётда хам бошкариб турувчилик конунини бажариши, унда жамият хукукий маданияти, жумладан конун ва конун ости хужжатлари хам хукукий онг сифатида эса унинг ваколатларининг хукукий асослари булиб хизмат килишига эътибор каратилган. Умуман олганда, жамият мавжудлиги ва ривожпанишининг асоси маданий борлик хисоблаииши, унинг негизида жамиятнинг туртта корреляцион-функционал конунлари келиб чикишини ёритиб беришга харакат килинди.

Калит сузлар: хукук, хукукий онг, хукукий давлат, хукукий борлик, фукаролик, фукаролик жамияти, конун, цивилизация, социал хаёт, маданий борлик, моддий хаёт, маънавий хаёт, ижтимоий муносабатлар, инсон эхтиёжпарининг тур ли туманлиги.

IMPLEMENTATION OF LEGAL CONSCIOUSNESS IN THE FORMATION OF STATEHOOD: CORRELIATION-FUNCTIONAL ANALYSIS

Ismayilov Akmal Ziyadillaevich Ismayilova Nazokat Ziyadullaevna

Chirchik State Pedagogical Institute Teacher of the 35th State Specialized Secondary

Senior Teacher of the Department of Social School in Nishan district of Kashkadarya region Sciences, Faculty of History and Languages E-mail: akmal.ismavilov@bk.ru

ABSTRACT

The rule of law and civil society structures are cultural phenomena. They are not endowed by nature, but created by human beings consciously and specifically designed to meet their social needs. Therefore, in this article, we have tried to focus

on the legitimate processes of state formation. Attention is also paid to the implementation of the law of governance in the legal life of the state, in which the legal culture of society, including laws and by-laws, as a legal consciousness serves as the legal basis of its powers. In general, the basis of the existence and development of society is a cultural being, on the basis of which an attempt has been made to shed light on the origin of the four correlation-functional laws of society.

Keywords: law, legal consciousness, rule of law, legal entity, citizenship, civil society, law, civilization, social life, cultural being, material life, spiritual life, social relations, various areas of human needs.

КИРИШ

Тарих, жумладан хукукни диалектик маданий тушунишга мувофик, кишилик жамияти табиатдан вокеаликка ишлов бериб узлаштириш оркали ажралиб чиккан. Демак, маданий борлик, яъни жамият, жумладан сиёсий-хукукнй хаётлар мавжудлиги ва ривожпанишининг ядроси хисобланади. Маданий борликнинг тарихий макон ва замондаги узига хос бир бутунликлари цивилизациялар, яъни уз давлати ва фукароларига эга булган мамлакатларни келтириб ч и кар ар экан. Маданий борлик туртта таркибий кисмларнинг бирликларидан иборат булиб, улар куйидагилар: 1) инсон ва унинг бирликлари; 2) моддий маданият; 3) сиёсий ва хукукий маданиятлар; 4) маънавий маданият ва унинг турлари. "Инсон эхтиёжларининг турли туманлигидан, - дейди С.О.Абдухоликов, - маданий борликнинг турли сохалари келиб чиккан. Кишиларнинг социал бирликлари ва унинг томонлари - моддий, маънавий ва сиёсий-хукукий маданият маданий борликнинг асосий сохаларидир. Ушбу маданият турлари негизида ижтимоий хаётнинг-кишиларнинг социал бирликларининг моддий, маънавий ва сиёсий-хукукий хаёт сохалари келиб чиккан.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маданий борлик кишиларнинг социал бирликлари ва унинг томонлари-моддий, маънавий ва сиёсий-хукукий маданиятларнинг коррелятив-функционал бир бутунлигидан иборат булиб, ижтимоий хаётнинг асосини ташкил этади" [1]. Жамият мавжудлиги ва ривожпанишининг марказий кисми булмиш маданий борликнинг бу туртала кнсмлари хар бир мамлакатда узига хос холда мавжуд булади. Бу туртала кисмлар бир-бирларини такозо этадилар ва бир-бирларига нисбатан муносабатларида биринчи к;исм - инсон ва унинг бирликлари социал асос конунини, иккинчиси - моддий маданият моддий асос конуни, учинчиси - сиёсий ва хукукий маданиятлар бопщариб турувчилик ва

тартибга солиб турувчилик конунларини конунларини, туртинчиси - маънавий маданият маънавий, жумладан гносеологик асос конунларини бажарадилар. Давлатнинг хам ушбу туртта корреляцион-функционал конунлар тизимида уз урни бор.

Энди масалани давлатчилик нуктаи назаридан тахлил кнлиб курайлик. Юкорида курдикки, давлат сиёсий-хукукий маданий ходиса. У сиёсий ва хуку кий хаётнинг энг йирик субстанционал элементи. "Шундай кнлиб, - дейди ю.ф.д., проф. З.М.Исламов, - сиёсат назарияси маълум маънода давлатчилик сиёсатидир. Давлат - барча сиёсатнинг ядроси" [2]. "Сиёсат" сузи арабчадан бонщариш деган маънони англатади. Сиёсий маданият эса кенг маънода, яъни жамият даражасида сиёсий хаёт борликнинг ишлов бериб яратилган кисми хисобланади. Жамиятнинг социал ва моддий, ёхуд сиёсий ва хуку кий хаёт сохалари булсин онгли, максадли равишда бонщариб турилишини, катъийлик асосида тартибга солиб турилишини, кафолатланишини такозо этади. Шунинг учун хам сиёсий норма ва муассасалар, жумладан давлат сиёсий маданий ходисалар сифатида барча ижтимоий муносабатлар тизимида бонщариб турувчилик конунини бажарадилар. Бу хар дамда давлатга хос конуниятли жараёндир. Аммо бунинг учун унинг, биринчи навбатда конкрет макросубъектлари - кабилалар иттифоки (масалан, унинг ифодаси булмиш Кддимги Хоразм конфедерациясини олинг), халк (масалан, унинг ифодаси булмиш Хоразм Халк Республикасини олинг) ва миллат (масалан, унинг ифодаси булмиш Узбекистан Республикасини олинг) булиши керак. Шунинг учун хам инсон ва унинг бирликлари жамият ядроси - маданий борлик тизимида социал асос конунини, жамиятнинг бир булаги - хукукий хаёт, яъни хуку кий борлик сохасида эса субъектнинг белгиловчилик роли конунини бажаради. Аммо инсон ва унинг бирликлари тарихий конкретдир. Эътиборни куйидаги фактларга каратайлик: К,адимги Хоразм, Бактрия ва Сугд давлатларининг макросубъектлари туронликлар, яъни массагетлардир, жумладан хокимиятни уз кулига киритган муайян сулолалардир. "Марказий Осиёнинг кенг чул худудларида яшаган халклар Юнон манбаларида Скифлар номи билан юритилган. Кдцимги Скиф кабилаларининг Виега, Дон, Днепр, Дунай дарёлари буйларида яшаганликларини кайд этган олим А.Б.Дитмер "Скифиядан Элефантинггача" номли асарида: "Скифлар Урта Осиёдан таркалган эди" дейди. Унинг ёзишича, скифларнинг тили Шаркий Эрон тиллари гурухига киради ва Сак-Массагет кабилалари билан уругдошдирлар" [3]. Скифлар Массагет, Дах, Сак (шак), Дебрик каби номлар билан хам аталган. Масалан, Геродот Марказий Осиё худуди халкларини массагетлар, деб атаган. Ёки Кушонлар давлатини олайлик: унда давлатчиликнинг бевосита

макросубъектлари юэчижилар деб аталган массагет кабилаларидир. Инсон биоижтимоий маданий ходиса булиб, унинг микробирликлари - оила ва мехнат жамоалари булса, макробирликлари эса уруг, кабила, элат ва миллатлардир. Демак, кадим г и давр давлатчилигида кабилалар ва улардаги сулолалар социал асос конунини бажарадилар. Кдбилалар уртасидаги муносабатлар эса узининг англаб олинишларини ва сунгра келишувчиликни, шартномани, давлатчиликни такозо этган. Демак, давлатчилик гоя ва тартибот сифатида такозоланган.

НАТИЖАЛАР

Жамиятнинг бир кисми унинг моддий хаётидир. Жамиятнинг моддий хаёти хужалик хаёти ва экохаётлардан иборат. Хужалик хаёти эса технологик ва иктисодий хаётларга булинади. Технологик хаётнинг ядроси технологик маданият булиб, у мехнат куроллари, техник билим, ишлаб чикариш жараёни каби томонлардан иборат. Иктисодий хаётнинг асоси - жамият иктисодий маданияти булиб, у мулк, айрбошлаш, таксимот, истеъмол каби соф маданий муносабатлар дан иборат дир. Инфляция иктисодий ходиса, аммо иктисодий хаёт асоси - жамият иктисодий маданияти таркибига кирмайди. Демак, технологик маданият технологик хаётнинг, жамият иктисодий маданияти иктисодий хаётнинг ишлов бериб яратилган кисмларидир. Экомаданият эса жамиятнинг табиатга муносабатларида экохаётнинг ишлов бериб яратилган кисмидир. Технологик ва иктисодий маданиятлар биргаликда хужалик маданиятини хосил килади. Хужалик маданияти экохаёт ядроси - жамият экомаданияти билан биргаликда моддий маданиятни, яъни моддий хаётнинг ядросини ташкил килади. Бу максадли, онгли харакат жамият даражасидаги бонщарувни, жумладан, мулкка нисбатан кафолатларни такозо этади. Демак, моддий маданиятнинг муайян холати уни юзага келтирган субъектлар -мулкдорлар ёки ишчи кучларини хам, яъни узининг социал асосларини хам ва уз холатига мувофик келувчи давлатчиликни, режим ва конунчиликни такозо этади. Демак, моддий хаётнинг асоси - моддий маданият хам давлатчиликни хукукий онг шакли ва тартибот сифатида такозо этади ва унинг узи давлатчиликнинг моддий асоси булиб хизмат килади. Моддий, жумладан хужалик маданияти эса хар бир мамлакат, цивилизацияда узига хос холда булган. Жумладан, кадимги Хоразмда сугориш тизими узига хос хукукий онгни ва давлат бонщарувини такозо этган, яъни жамоа булиб биргаликда келишилган холда харакатни талаб этган ва унга давлат бонщарувини келтириб чикарган. К,адимги Грецияда эса хужалик хаётида кул мехнатидан фойдаланиш устуворлик килган. Худди шу узига хосликлар хам кадимги давлатларнинг

узига хосликларига моддий асос булган. Бу холатлар давлатчиликнинг турли вариант - гояларини келтириб чикарган ва улар воситасида амалга ошган.

Маънавий хаётни олайлик. Жамиятнинг маънавий хаёти ахлокий, эстетик, диний, илмий, таълим-тарбия тизими ва оммавий ахборот воситалари тизимларига булинади. Уларнинг марказида инсон онги туради. Х,ар кандай маданий жараён, жумладан моддий неъматларни ишлаб чикариш ёки давлат бонщаруви инсон онги, жумладан хуку кий онгига боглик булиб, технологик, иктисодий онглар ва сиёсий онг оркали юз беради. Демак, маънавий маданият жамиятнинг ядроси-маданий борликнинг бонща сохаларига нисбатан маънавий асос конунини бажаради. Давлатчилик бу муносабатдир, ижтимоий муносабатлардаги тугундир. Бу тугун маданийдир, чунки у онгли, максадли богланиш булиб, бонща муносабатларнинг темпига кучли таъсир этади, купинча йуналишларини белгилайди. Лекин, у сиёсий ва хуку кий онгсиз юз бермайди. Демак, маънавий маданият узаги - онг давлатчиликнинг гносеологик асоси булиб хизмат килади ва айни вактда маънавий хаёт асоси маънавий маданият тармоклари узининг жамият даражасида бошкариб турилишини, хукукларининг кафолатланишини такозо этади.

К,адимги давр цивилизациялари - кадимги Хоразм, Бактрия ва Сугд халклари - сак кабилалари уларнинг, жумладан давлатчилигининг социал асоси булиб хизмат килган. Чорвачилик, дехкончилик, хунармандчилик каби хужалик маданияти бу цивилизациялар, жумладан давлатчилигининг моддий асоси, зардуштийлик дини ва унинг мукаддас китоби - "Авесто" эса маънавий асоси хисобланган. "Буюк тарихда хеч нарса изсиз кетмайди. У халкларнинг конида, тарихий хотирасида сакланади ва амалий ишларида намоён булади. Шунинг учун хам у кудратлидир. Тарихий меросни асраб-авайлаш, урганиш ва авлодлардан авлодларга колдириш давлатимиз сиёсатининг энг мухим устувор йуналишларидан биридир" [4].

Х,укук ижтимоий муносабатлардаги тенглик, адолат ва эркинлик моментларининг кафолатланишларининг такозо этилиши булиб, улар хокимият оркали юз беради. Бу жараён хам онгли характерга эга, хукукни асосан давлат хокимияти кафолатлайди. Демак, давлат хуку кий хаётда хам бошкариб турувчилик конунини бажаради. Жамият хукукий маданияти, жумладан конун ва конун ости хужжатлари хам хуку кий онг сифатида эса унинг ваколатларининг хукукий асослари булиб хизмат килади. "Авесто"да хам "халк фаровонлиги хакида кайгурувчи Ахура Мазда конунлари буйича идора этувчи маърифатли, доно подшохнинг кучли хокимияти гоялари таргиб кнлинади" [5].

Демак, жамият мавжудлиги ва ривожланишининг асоси маданий борлик хисобланиб, унинг негизида жамиятнинг туртта корреляцион-функционал

конунлари келиб ч и кади. Бунда сиёсий хаёт ядроси жамият сиёсий маданияти жамиятнинг бошка сохаларига нисбатан бошкариб турувчилик конунини бажарар экан, давлатчилик гоялари ва унинг амалга ошишида давлат хокимияти бу тартибда асосий урин эгаллайди. Жамият хаётида бошкариб турувчилик такозоланган холат. Ибтидоий даврдаги жамоа кенгаши, оксоколлар йигинларини давлатчиликнинг куртаклари деб хисоблаш мумкин. Давлатчилик жамиятнинг туртта корреляцион-функционал конунларидан бири жамият сиёсий маданиятнинг бошкариб турувчилик конуни таркибида хар бир цивилизацияда узига хос холда амал килган, жамиятда кучли ёки кучсиз холатда бошкариб турувчилик конунини бажарган. Бу конуниятнинг гносеологик асосини эса давлатчилик гоялари ташкил этади.

МУХ,ОКАМА

Хукукий давлат ва фукаролик жамияти тузилмалари хам маданий ходисалардир. Улар табиат томонидан инъом этилган эмас, балки инсонлар томонидан онгли ва махсус равишда уз ижтимоий эхтиёжларини кондириш максадида ишлов бериб яратилгандир [6]. «Жамият» тушунчаси ижтимоий муносабатлар мажмуини ифодалайди. «Фукаролик жамияти» тушунчаси эса кенг маънода «жамият» тушунчасига кисман мое келади. Чунки фукаролик жамияти давлат томонидан фукаролари аникланишидан бошланади. Ибтидоий жамоа тузими хам жамият, аммо фукаролик жамияти эмас. Фукаролик жамияти тор маънода жамиятнинг давлат аралашувидан холи сохалари ва муносабатларидир. Хозирги кунда илмий адабиётларда фукаролик жамияти хукукий давлатга нисбатан жамиятнинг мавжуд икки кутбий томонлари сифатида каралади. Х,ар бир мустакил мамлакатда хукукий давлат ва фукаролик жамияти узига хос мустакил цивилизация сифатида амал килади. Чунки хар бир мустакил мамлакат - цивилизация, биринчидан, социал соханинг асосини ташкил этувчи конкрет инсон ва уларнинг бирликларидан, иккинчидан, жамият моддий хаётининг негизи - конкрет моддий маданиятидан, учинчидан, сиёсий ва хукукий хаётлари асослари - мамлакат сиёсий ва хукукий маданиятларидан ва туртинчидан, маънавий хаёт узаги - мамлакат ва миллат маънавий маданияти ва унинг турларидан ташкил топган. Хукукий онг эса жамият маънавий маданияти ва унинг турлари - ахлокий, эстетик, диний ва илмий маданиятлар, таълим-тарбия ва оммавий ахборот воситалари тизимларининг ук илдизи - ижтимоий онг шаклларидан биридир. Демак, хукукий онг онтологик холати буйича маънавий маданият тизимида жойлашган. Хукукий онгнинг акс эттириш объекта эса хукукий борликдир, яъни ижтимоий муносабатлардаги узининг кафолатланишларини такозо киладиган тенглик, адолат ва эркинлик

муносабатларидир. Демак, ижтимоий муносабатларда тенглик, адолат ва эркинлик муносабатларининг шундай холати булади-ки, бунда уларни кафолатлашга эхтиёж сезилади. Ижтимоий муносабатлардаги бундай холатлар - тенглик, адолат ва эркинлик муносабатларининг уз кафолатланишларини такозо киладиган богланишлари хукукийликлар хнсобланиб, хукукий онгнинг шаклланишига сабаб булади. Демак, хукукий борликнинг хукук-тартибот муассасалари, юридик нормалар каби муайян кнсмлари нисбатан соф хукукий куринишга эга булиб, у асосан ижтимоий хаёт субъектлари, объектлари ва улар уртасидаги богланишлар билан бирга уларнинг моментлари сифатида намоён буладилар. Одамнинг нафас олишини ундан ажратиб булмайди, аксинча у мавжуд була олмайди. Инсон айни вактда функционал холатига кура ишчи ё мулкдорга, ёки муаллим, ёхуд бокимадан, ёинки оила бошлигига айланади. Инсоннинг бу ва бонща шу каби холатлари, давлат вакили ёки фукаролик жамияти институтлари аъзоси сифатидаги узига хос хукукийликларни такозо килади ва унинг турли хил хукукларини келтириб чикаради.

Юкорида ижтимоий хаётнинг сохаларининг негизларини узига хос маданиятлар, яъни маданий борликнинг турлари ташкил этганлигини курдик. Узбекистонда шаклланаётган тарихни диалектик маданий тушунишга мувофик, уларнинг богланишларидан жамиятнинг туртта корреляцион-функционал конунлари келиб чикади. Корреляция функционал холатларига кура бир-бирларини такозо килишлари, функция эса асосий вазифа ва функционаллик амал кнлиш холати демакдир. Бунда жамиятнинг социал сохасининг асосий кисми - инсон ва унинг борликлари онтофункционал холатига кура ижтимоий хаётнинг маданий, сиёсий-хукукий ва маънавий хаётлари сохаларига нисбатан социал асос конунини, яъни субъектнинг белгиловчилик роли конунини бажаради. Бунда жамиятнинг моддий хаётининг ядроси - моддий маданият онтофункционал холатига кура ижтимоий хаётнинг социал, сиёсий-хукукий ва маънавий хаётларига нисбатан моддий асос, замин конуни бажаради. Бунда сиёсий хаётнинг ядроси - сиёсий маданият, жумладан хукукий давлат ва хукукий хаётнинг ядроси - хукукий маданиятлар онтофункционал холатларига кура ижтимоий хаётнинг социал, моддий ва маънавий сохаларига нисбатан бошкариб турувчилик ва тартибга солиб турувчилик конунларини бажарадилар. Бунда жамият маънавий хаётининг ядроси - маънавий маданият ва унинг турлари ижтимоий хаётнинг социал, моддий ва сиёсий-хукукий хаётлари сохаларига нисбатан маънавий, жумладан гносеологик асос конунини бажаради. Уларнинг корреляцион-функционал богланишлари булмаса маданий борликнинг корреляцион бутунлиги таркиб топмайди ва натижада жамиятнинг хам яхлитлиги келиб чикмайди. Демак, хукукий онг маънавий хаёт тизимида

жойлашган булиб, жамиятнинг барча со^аларига нисбатан зцук;ук;ий-гоявий гносеологик асос вазифасини биринчидан, сиёсий хаётнинг асосий субстанционал элементи - сиёсий ижодкорлик натижаси - давлат зцокимияти кучи билаи ва иккиичидаи, зцук;ук;ий хаётнинг субстанционал элементларидан - з^ук;ук;ий норма ва муассасалар орк;али ижтимоий хаётнинг барча сохаларида барча субъектлар фаолиятлари оркали бажаради.

ХУЛОСА

Х,ар бир инсон, субъект айни вактда бир бутун хукукий мавжудликдир хам. Шундай экан, ижтимоий хаётнинг бирон-бир сохаси инсон фаолиятисиз юз бермайди. Инсон узининг онтохолатига кура жамиятнинг социал хаёти сохасида жойлашган. Аммо социал сохада хам бу соханинг узига хослигига боглик холда инсонларнинг оилавий, маиший-маданий, жумладан уй-жой хужаликларига хос фаолиятлари хам келиб чикади [7]. Жамиятнинг моддий хаёти сохаси ва унинг асоси - моддий маданият хужалик ва экологик фаолиятларсиз мавжуд була олмайди. Жамиятнинг сиёсий хаётининг асоси -сиёсий маданият, жумладан хукукий давлат сиёсий фаолиятсиз, хукукий хаётининг асоси хукукий маданият хукукий фаолиятсиз, маънавий хаётининг асоси - маънавий маданият хам маънавий фаолиятсиз мавжуд була олмайди. Демак, инсон фаолияти яратувчилик ва яратувчилик фаолияти натижаларини узлаштирувчилик фаолиятлари боскичларидан иборат. Мисол сифатида, у моддий неъматларни ишпаб чикариш сохаларида моддий неъматларни ишлаб чикариш ва уларнинг натижаларини узлаштириш, истеъмол килиш фаолиятлари куринишларида юз беради. Барча, жумладан моддий неъматларни ишлаб чикариш фаолиятининг узи хам хукукийликни, юридик тартибга солинишини такозо килади ва у хужаликка оид ва бошка шу каби юридик нормалар билан кафолатланади ва тартибга солиб турилади. Юридик нормалар депутатнинг конун ижодкорлиги натижаси, депутатларнинг хамма учун конун кучига киритилган расмий онгидир. Демак, хукукий онг нафакат жамиятнинг корреляцион-функционал конунлари тизимида гносеологик асос вазифасини, балки шу билан бирга ижтимоий хаётнинг барча сохаларида тартибга солиб турувчилик функцияларини бажаради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Рустамбоев М.Х,., Абдухоликов С.О. Хуку к методологияси: тарих ва хукукни

диалектик маданий тушуниш асослари. 2-китоб. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2005.

11-14 - бетлар.

2. Исламов З.М. Проблема власти: ее понимание, назначение, социальная ценность. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2003. 9-бет.

3. Каримов Ш., Шамсуддинов Р. Ватан тарихи. К. 1. - Т.: "Ущггувчи", 1997. 35-37-бетлар. Каран г: Уша жойда. Дитмер А.Б. От Скифии до Элефантины. М., 1961. С.22.

4. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Т.: "Узбекистан", 2017, 1-том 29 бет.

5. Taukebayeva, Е. S., Zhumabekov, М. U., Saparov, В. В., & Khaytmetov, R. К. (2020). Understanding State Failures in the Central Asian Region. Academic Research in Educational Sciences, 1(1), 180-188.

6. Исмайилов А.З. Давлатнинг келиб чикиши тугрисидаги тарихий назарияларда маданий омилларнинг устуворлиги масалалари. "Фалсафа ва хукук" журнали 2019 йил №1. 79-81 бетлар.

7. Исмайилов, А.З. (2020). Демократик фукаролик жамияти ва унда хуку кий онгни билишнинг ижтимоий-фалсафий диалектик асослари. Academic Research in Educational Sciences, 1(1), 202-210.

8. Nazirov, H. H., Ismayilov, A. Z., & Rasulov, A. N. (2020). The Impact of Economic Factors on the Family Crisis. Евразийский союз ученых, 6(15), 64-65.

REFERENCES

1. Рустамбоев M.X,., Абдухоликов С.О. Хукук методологияси: тарих ва хукукни диалектик маданий тушуниш асослари. 2-китоб. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2005. 11-14 - бетлар.

2. Исламов З.М. Проблема власти: ее понимание, назначение, социальная ценность. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2003. 9-бет.

3. Каримов Ш., Шамсуддинов Р. Ватан тарихи. К. 1. - Т.: "Укитувчи", 1997. 35-37-бетлар. Каран г: Уша жойда. Дитмер А.Б. От Скифии до Элефантины. М., 1961. С.22.

4. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Т.: "Узбекистон", 2017, 1-том 29 бет.

5. Taukebayeva, Е. S., Zhumabekov, М. U., Saparov, В. В., & Khaytmetov, R. К. (2020). Understanding State Failures in the Central Asian Region. Academic Research in Educational Sciences, 1(1), 180-188.

6. Исмайилов А.З. Давлатнинг келиб чикиши тугрисидаги тарихий назарияларда маданий омилларнинг устуворлиги масалалари. "Фалсафа ва хукук" журнали 2019 йил №1. 79-81 бетлар.

7. Исмайилов, А.З. (2020). Демократик фукаролик жамияти ва унда хукукий онгни билишнинг ижтимоий-фалсафий диалектик асослари. Academic Research in Educational Sciences, 1(1), 202-210.

8. Nazirov, H. H., Ismayilov, A. Z., & Rasulov, A. N. (2020). The Impact of Economic Factors on the Family Crisis. Евразийский союз ученых, 6(15), 64-65.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.