Научная статья на тему 'ДЕМОКРАТИК ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ВА УНДА ҲУҚУҚИЙ ОНГНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ДИАЛЕКТИК АСОСЛАРИ'

ДЕМОКРАТИК ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ВА УНДА ҲУҚУҚИЙ ОНГНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ДИАЛЕКТИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

420
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Демократия / ҳуқуқ / ҳуқуқий давлат / диалектика / фуқаролик / фуқаролик жамияти / ҳуқуқий онг / қонун / цивилизация / социал ҳаёт / маданий борлиқ. / Democracy / law / rule of law / dialectics / citizenship / civil society / legal consciousness / law / civilization / social life / cultural being.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Акмал Зиядиллаевич Исмайилов

Ушбу мақолада, Ўзбекистонда барпо этилаётган демократик фуқаролик жамияти ва унинг икки томони – ҳуқуқий давлат ва фуқаролик жамиятининг таркибий қисмлари сиёсий ва ҳуқуқий маданий ҳодисалар сифатида, кенг қамровли ижтимоий маданий ҳодислар сифатида ўз келиб чиқиши, шаклланиши ва такомиллашиб боришига алоҳида этибор қаратилган. Шунингдек, тарихни диалектик маданий тушуниш бўйича илгари сурилаётган қоидалардан навбатдагилари – жамиятнинг субстанционал қонунлари ва уларнинг ҳуқуқий давлат ва фуқаролик жамияти тизимида намоён бўлиши масалалари бўйича муаллиф томонидан фикрлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL-PHILOSOPHICAL DIALECTICAL FUNDAMENTALS OF DEMOCRATIC CIVIL SOCIETY AND ITS LEGAL CONSCIOUSNESS

This article pays special attention to the origin, formation and development of a democratic civil society in Uzbekistan and its two sides the rule of law and the components of civil society as political and legal cultural events, as a comprehensive socio-cultural events. The author also comments on the following of the proposed rules of dialectical cultural understanding of history the substantive laws of society and their manifestation in the system of the rule of law and civil society.

Текст научной работы на тему «ДЕМОКРАТИК ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ ВА УНДА ҲУҚУҚИЙ ОНГНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ДИАЛЕКТИК АСОСЛАРИ»

ДЕМОКРАТИК ФУКАРОЛИК ЖАМИЯТИ ВА УНДА ХУ^У^ИЙ ОНГНИ БИЛИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ДИАЛЕКТИК АСОСЛАРИ

Акмал Зиядиллаевич Исмайилов

Тошкент вилояти Чирчик Давлат педагогика институти "Ижтимоий фанлар" кафедраси катта укитувчиси E-mail: akmal.ismoilov.2016@umail.uz

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада, Узбекистонда барпо этилаётган демократик фукаролик жамияти ва унинг икки томони - хукукий давлат ва фукаролик жамиятининг таркибий кисмлари сиёсий ва хукукий маданий ходисалар сифатида, кенг камровли ижтимоий маданий ходислар сифатида уз келиб чикиши, шаклланиши ва такомиллашиб боришига алохида этибор каратилган. Шунингдек, тарихни диалектик маданий тушуниш буйича илгари сурилаётган коидалардан навбатдагилари - жамиятнинг субстанционал конунлари ва уларнинг хукукий давлат ва фукаролик жамияти тизимида намоён булиши масалалари буйича муаллиф томонидан фикрлар берилган.

Калит сузлар: Демократия, хукук, хукукий давлат, диалектика, фукаролик, фукаролик жамияти, хукукий онг, конун, цивилизация, социал хаёт, маданий борлик.

SOCIAL-PHILOSOPHICAL DIALECTICAL FUNDAMENTALS OF DEMOCRATIC CIVIL SOCIETY AND ITS LEGAL CONSCIOUSNESS

Akmal Ziyadullayevich Ismayilov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent Region Senior Teacher of the Department of Social Sciences E-mail: akmaLismoilov.2016@umail.uz

ABSTRACT

This article pays special attention to the origin, formation and development of a democratic civil society in Uzbekistan and its two sides - the rule of law and the components of civil society as political and legal cultural events, as a comprehensive socio-cultural events. The author also comments on the following of the proposed rules of dialectical cultural understanding of history - the substantive laws of society and their manifestation in the system of the rule of law and civil society.

Keywords: Democracy, law, rule of law, dialectics, citizenship, civil society, legal consciousness, law, civilization, social life, cultural being.

КИРИШ

Биз барпо этаётган демократик фукаролик жамияти ва унинг икки томони - хукукий давлат ва фукаролик жамиятининг таркибий кисмлари сиёсий ва хукукий маданий ходисалар сифатида, кенг камровли ижтимоий маданий ходисалар сифатида уз келиб чикиши, шаклланиши ва такомиллашиб бориши эволюциясига эгадирлар. Демак, улар узгаришда ва ривожланишдадирлар. Бу узгариш ва ривожланишлар эса борлик, жумладан, ижтимоий борлик, яъни жамиятнинг умумий алокадорлари тизимида юз беради. Умумий алокадорликлар айни вактда умумий конуниятлар, яъни диалектик конуниятлардир. Синергетика жараёни уз-узидан ташкиллашганлик, уз-узидан ривожланиш сифатида ушбу умумий алокадорликлар ичида юз беради. Бу умумий алокадорликлар, яъни умумий конуниятлар эса барча ижтимоий ходисалар, жумладан, хукукий давлат, фукаролик жамияти ва хукукий онгда хам устуворлик киладилар ва намоён буладилар. Борликнинг умумий алокадорликлари диалектик конуниятлар сифатида жамиятнинг умумий алокадорликлари - умумижтимоий конунларида вариацияланади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жамиятнинг умумий алокадорликлари - конуниятлари тугрисидаги таълимот хукукий давлат ва фукаролик жамияти тизими ва унда хукукий онгнинг ролини урганишда ижтимоий-фалсафий диалектика асослари сифатида уз урнига эга экан, бунда диалектиканинг конун ва категорияларига "илмий рефлексия" сифатида таянилади. "Диалектика" сузи этимологик жихатдан грекчадан мунозара, бахс олиб бориш деган маъноларни беради [1]. У хозирги кунда фалсафанинг мухим масаласи - борлик, у моддий ёки рухий борликлар булсин, ривожланадими ёки йукми, деган масала негизида юзага келган таълимот - умумий алокадорлик ва тараккиёт тугрисидаги билимлар мажмуини ифодалайди. Фалсафий адабиётларда диалектик тафаккур услуби кадимги грек мутафаккири Гераклитдан бошланганлиги таъкидланган [2]. Аслида вокеликдаги богланишлар тугрисидаги диалектика элементларини кадимги Шаркдаги фалсафий карашларда бошланганлигини курамиз. Эфеслик Гераклит (эрамиздан олдинги 530-470 - йиллар) кадимги грек фанида стихияли диалектиканинг бошловчиси хисобланади. Жумладан, Гераклит "Табиат хакида" асарида шундай фикрларни илгари сурган: "Окар сувга бир дакикада икки марта тушиш мумкин эмас, чунки хар дакикада сув янгиланиб туради" [3]. "Куёш нафакат хар куни янги, балки куёш доимо тухтовсиз янгиланиб туради" [4]. Гераклит бу фикрлари билан хамма нарса доимо узгаришда, карама-

KapmunuKnap Supnuruga экaнпнгннн эtтнpo$ этган, aMMO puBo^naHumHuHr yMyMufi KOHyHH^TnapuHH Kam$ этмaгaн.

^uaneKTHK Ta^aKKyp ycnyôuHuHr hkkhhhh ôockuhu HeMHC ^afinacy^u r.B.OXerent (1770-1831 fiunnap) homh ôunaH ôofhhk ôynuô, y ugeanucraK Tap3ga 6ynca-ga, guaneKTuKaHuHr acocufi KoHyH Ba KaTeropuflnapuHu Kam$ Kungu.

^uaneKTHK Ta^aKKyp ycnyôuHuHr ynuHHH ôockuhu K.MapKC Ba 0.3Hrentc HOMnapu ôunaH ôofhhk ôynuô, ynap umuMoufi xpgucanapHu ôunumga TapuxHu ugeanucTHK TymyHumra HucôaTaH, yHuHr guaneKTuK HHKopu cu^araga TapuxHu MaTepuanucTHK TymyHumHu acocnaô ôepgunap. EyHga ^aMuaTHuHr acocufi cox,anapugaH 6upu - ^aMuaTHuHr Moggufi xaëTu Moggufi HetMaraapHu umnaô nuKapum gapa^acuga Ba "u^uMoufi ôopnuK" TymyHHacu x,aM Moggufi HetMaraapHu umnaô HuKapum MatHonapuga umnarangu. Ba ynap umuMoufi xaëTHuHr ôomKa cox,anapura HucôaraH acoc Ba ôenrunoBHu cu^araga Kapangu. Bapna umuMoufi y3rapumnapHu Moggufi umnaô HuKapumgaH Kugupum Tapux, atHu ^aMuaTHu guaneKTuK MaTepuanucTuK TymyHumHuHr acocufi Tanaôugup. ^uaneKTuK Ta^aKKyp ycnyôuga W3ara KenraH 6y TymyHumHuHr MTyFnapu, ôupuHHugaH, y unMufi agaôuëTga umuMoufi xpgucanapHu guHufi Ba ugeanucraK TymyHumnapra, uKKuHHugaH, umuMoufi puBo^naHumnapHu TaH onMafiguraH uHgeTepMeHucTuK Kapamnapra xoTuMa ôepgu. YnuHHugaH, yHuHr Tatcupuga TaôuaTmyHocnuK ^aHuga TaSuarnu guaneKTuK MaTepuanucTuK TymyHum y3un-Kecun maKrnaHgu Ba 6y TymyHum xp3upru KyHga xaM gaBoM этмoкga.

^aMuaT Ba yHuHr Tapuxu, K.MapKc Ba 0.3Hrentcnap ToMoHugaH "Tapux" cy3u opKanu u^oganaHuô, yHu guaneKMK MaTepuanucTuK TymyHum "TapuxHu MaTepuanucTuK TymyHum" ge6 aTanraH экaн, 6y TymyHumHuHr canôufi oKuôaraapu, ôupuHHugaH, umuMoufi BoKeanuKHu TymyHumHu uKTucogufi MaTepuanu3Mra onuô ôopumu ôunaH, uKKuHHugaH, ôapna agonarcronuKnap MaHÔau umnaô HuKapum BocuTanapura ôynraH xycycufi MynKHunuK, geraH ^uKpra KenuHraHnuru Ba yHu 3ypaBoHnuK ôunaH fiyK KunraHnuru ôunaH, ynuHHugaH, TOTanurap ^aMu^THu ypHaTraHnuru ôunaH, TypTuHHugaH, 6y TOTanuTap ^aMu^T Kynnaô KumunapHuHr ëcTuFuHu KypuTraHnuru ôunaH xapaKTepnaHagu. H^raMoufi MynKHunuKHuHr TOTanurap fiyn ôunaH ypHaranumu paKoôaT KoHyHura ôapxaM ôepgu Ba 6y ôunaH umuMoufi TapaKKuëT ceKuHnamgu. XpnôyKu, MynKnap xunMa-xunnuru, ^yMnagaH, xycycufi MynK ^yKaponuK ^aMuaTuHuHr uKTucogufi Heru3u xucoônaHagu [5]. fflyHuHr ynyH Y36eKucToH PecnyônuKacu Koнcтнтyцнacннннг 53-Moggacuga "Eo3op MyHocaôaraapuHu puBo^naHTupumra KaparanraH YsôeKucTOH нктнcogнётннннг Heru3uHu xunMa-xun maKrnapgaru MynK TamKun этagн" [6], gefiunraH Ba Ka^onaTnaHraH. K.MapKc Ba 0.3Hrentc acocnaô ôepraH TapuxHu MaTepuanucTuK TymyHum Ba yHuHr Herrouga maKnnaHTupunraH KoMMyHucTuK

мафкура узини окламади. Бу тушуниш ва бу мафкура асосида фукаролик жамияти ва хукукий давлат тизими ва унда хукукий онгнинг урнини ойдинлаштириб булмайди. Чунки тарихий материализм урнатган умумижтимоий конунлар тугрисидаги марксча-ленинча таълимот бир томонламадир. Жамиятнинг умумижтимоий конунларини билмасдан туриб хукукий давлат ва фукаролик жамиятини бир бутун тизим сифатида тахлил килиб булмайди. Шунинг учун хам биз уз тадкикот ишимизда тарихни диалектик маданий тушуниш доирасида баён этилган умумижтимоий конунлардан бир кисми - корреляцион-функционал ва субстанционал конунлар тугрисидаги карашларга таяндик. Юкорида таъкидлаганимиздек, юридик фанлари доктори, профессор З.М.Исламов "кейинги вактда тарих, жумладан, хукукни диалектик маданий тушуниш хам таркиб топмокда" [7], деган эди.

Оддий бошлангич диалектика: хакикатдан хам кишилик жамияти табиатдан вокеаликка ишлов бериб уз ризкини топиш воситасида ажралиб чиккан. Бу борада фикримизнинг исботи сифатида фалсафа фани буйича Ростов-Дон шахрида нашр этилган укув кулланмаларидан бирида ёзилган ушбу диалектик фикрни яна такрор келтирамиз: "Табиатдан фаркли уларок, маданият - бу инсонлар яратган ва яратаётган хам моддийлик, ва хам маънавийликдир. Маданият - бу у ёки бу эхтиёжларни кондириш максадида махсус ишлов берилган, инсонийлашган табиатдир" [8]. Инсонлар томонидан онгли, максадли равишда ишлов бериб яратилган борлик маданий борликдир. Маданий борлик, жамият мавжудлиги ва ривожланишининг асосидир, деган гоя тарихни диалектик маданий тушунишнинг мохиятидир. "Маданий борлик" термини, юкорида курдикки, профессорлар Х.Т.Одилкориев ва Ш.Г.Гойибназаровлар томонидан хам муомалага киритилган [9]. Профессор Х,.Ф.Вохидов хам бу борада Тойнбининг фикрларини келтириб шундай ёзади: "Инглиз олими А.Тойнби "цивилизациянинг ички мохияти, рухиятини маданий омиллар ташкил этади" дейди" [10].

Суз тарихни материалистик тушунишнинг инкори сифатида шаклланган тарихни диалектик маданий тушунингнинг мохияти тугрисида кетар экан, бу терминни илмий муомалага биринчи булиб киритган олимлардан бири -С.Абдухоликов ва Ш.Шаропов хаммуаллифликда ёзган маколаларидан бирида шундай дейди: "... хозирги кунда назария сохасидаги вазифалардан бири -амалда рахбариятимиз фаолиятидаги дунёкараш асослари - диалектик маданий тушунишни муфассал урганиб ишлаб чикишдир" [11].

НАТИЖАЛАР

TapuxHu MaTepnanncTHK TymyHumHuHr nupoBapg MaKcagu umnaS HuKapum ycynHHHHr ponuHH SypirupraH xonga ^aMuaT Tapuxura uKTucogufi $opмaцнoн ëHgomum эgн. X,ap Sup uKTucogufi $opмaцнaga эсa acocufi Ba acocufi SynMaraH cuH^nap, atHu u^THMOHH BoKeanuKga chh^hh ëHgomumHuHr ycTyBopnuru KernupuS HH^apunraH эgн. TapuxHH guaneKTuK MagaHufi TymyHHmHHHr nupoBapg MaKcagu эca ^aMuaT Tapuxu Ba yHuHr gaBpnapu - umuMoufi ^opMauuanapra цнвнпнзaцнoн ëHgomumgup. Цнвнпнзaцнoн ëHgomumga ^y^aponap MaH^aaraapu acocufi ypuHra HuKagu. ^yHKu, ^aMuaT umuMoufi $opмaцнaпapgaн, umuMoufi $opмaцнflпap эca цнвнпнзaцнaпap, atHu MaMnaKaraapgaH Tammn TonraH. "Цнвнпнзaцнa, - gefigu npo$. ffl.fflaponoB, - MyafiaH cucTeMara эгa MagaHufi SopnuK ToMoHugaH SenrunaHaguraH ^yKaponuK ^aMuaTu" [12]. XyKyKufi gaBnaT Ba ^yKaponuK ^aMuaTu тнзнмн Ba yHga xyKyKufi oHrHuHr ypHu цнвнпнзaцнaпapra SorauKnuru KoHyHuaTu MaHa my xonaTgaH KenuS HuKagu.

^eMax, y3-y3ugaH KypuHuS TypySguKu, TapuxHu MaTepuanucTuK TymyHumHuHr guaneKTuK uHKopu cu^araga W3ara KenaëTraH aHru TymyHum -TapuxHu guaneKTuK MagaHufi TymyHum Ba yHuHr nupoBapg MaKcagu -цнвнпнзaцнoн ëHgomum aHruHa xonga maKrnaHMoKga. Ym6y TymyHumHuHr MoxuaTu C.ASgyxonuKoB, X.O.BoxugoB, 3.M.HcnaMoB, H.KapaKeTOB, X.T.OgunKopueB, M.X,.PycTaMSoeB, ffl.fflaponoB, ffl.F.FofiuSHa3apoB P.n.MaMaTKynoB, ^.ffl.CargynnaeBa, 3.^anKaHoB, r.3moHoBa, E.TypguSoeB, X.A.^^ypaxynoB, 3.0.KagupoB Ba SomKanapHuHr acapnapu Ba HuKumnapuga Saxonu KygpaT Taxnun kuhuhuS, acocnaS SepunraHnuruHu aHa Sup Sopa TatKugnafiMro [13].

^aMuaTHuHr coцнaп xaëTu coxacuga xaM uhcoh Ba yHuHr Muxpo SupnuKnapu (ouna Ba MexHaT ^aMoanapu) MagaHufi xogucanap SynuS, ynapHuHr W3ara Kenumu SunaH MyafiaH umuMoufi MyHocaSaraap SomnaHagu. MHcoHnapHuHr MaKpoSupnuKnapu - ypyrHunuK, эпaт Ba Munnaraap Ba ynapHuHr uhku SynuHumnapugaH Supu - coцнaп-cнн$нfi Ty3unManapHuHr MyafiaH ^Mxaraapura xaM MoggufinuK xoc SynuS, ynapHuHr W3ara Kenumu MyafiaH umuMoufi ^apaëHnapHu Tyrgupagu.

^aMuaTHuHr cuëcufi, xyKyKufi Ba MatHaBufi xaëTnapu coxanapuga xaM xyggu myHgafi xonar ^aMuaTHuHr cuëcufi MagaHuaTu Herrouga ^aMuaT - MaMnaKarnuHr cuëcufi xaëTu, ^aMuaTHuHr xyKyKufi MagaHuaTu Heru3uga ^aMuaTHuHr xyKyKufi xaëTnapu, ^aMuaTHuHr MatHaBufi MagaHuaTnapu Heru3uga ^aMuaTHuHr MatHaBufi xaëTu Ba yHuHr TapMoKgapu maKmaHagu. Eu3 ypraHaëTraH xyKyKufi gaBnaT, ^yKaponuK ^aMuaTu uHcTuTyTnapu Ba xyKyKufi oHraap xaM MagaHufi xogucanap SynuS, ynapHuHr W3ara Kenumu SunaH MyafiaH y3rapumnap, ®;apaëHnap Ba MyHocaSaTnap SomnaHagu.

MYXOKAMA

TapuxHu guaneKTuK MagaHufi TymyHum ôyfiuna unrapu cypunaguraH KouganapgaH tfHa ôupnapu - ^aMuaT acocu - MagaHufi ôopnuK (MagaHua^HuHr TapKuôufi KucMnapu ypTacugaru KoHyHutfrau ôoFnaHumnapgup. EyHga Moggufi MagaHutfT MagaHufi ôopnuKHuHr TapKuôufi kucmu cu^araga Ha^aKaT Moggufi xaëTHuHr acocu cu^araga, ôanKu my ôunaH ôupra ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapuHuHr MagaHufi KucMnapura HucôaTaH Moggufi acoc KoHyHuHu ôa^apagu. KoHyH, y Taôuufi ëKu umuMoufi, ëxyg pyxufi ôyncuH, ôoFnaHumnapgup. Ammo xap KaHgafi ôoFnaHumnap xaM KoHyH ôynaBepMafigu. "KpHyH, - gefiunagu Oanca^a $aHu ôyfiuna Ty3unraH KmoônapgaH ôupuga, - onaMgaru Hapca Ba xogucanapHuHr MyxuM, 3apypufi, yMyMufi Ba TaKpopnaHuô TypyBHu ôoFnaHumnapu, y3apo anoKanapu Ba MyHocaôaTnapuHuHr HaMoëH ôyпнmнgнp" [14]. ^aMuarauHr coцнaп coxacuHuHr acocufi kucmu - uhcoh Ba yHuHr ôupnuKnapu эca umuMoufi xaëTHuHr ôomKa coxanapura HucôaTaH coцнaп acoc KoHyHuHu ôa^apagu. Ey KoHyH cyôteKTHuHr ôenrunoBHunuK ponu, Tapuxga xa^K oMMacu Ba maxcHuHr ponu, xapaKaraaHTupyBHu Kynnap KypuHumnapuga W3 ôepagu. ^aMuarauHr cuëcufi MagaHuaTu эca ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapu MagaHufi KucMnapura HucôaTaH ôomKapuô TypyBHunuK ponu KoHyHuHu, ^aMuaTHuHr xyKyKufi MagaHuaTu эca ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapu MagaHufi KucMnapura HucôaTaH TapTuôra conuô TypyBHunuK KoHyHuHu, ^aMuaTHuHr MatHaBufi MagaHuaTu ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapu MagaHufi KucMnapura HucôaTaH MatHaBufi acoc, ^yMnagaH raoceonoruK acoc KoHyHnapuHu ôa^apagu. XyKyKufi gaBnaT Ba yHuHr ropuguK KoHyHnapu ^aMuaTHuHr cuëcufi-xyKyKufi MagaHuarnapu тнзнмнga ^ofinamraH ôynuô, ynap xaM ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapura HucôaTaH ôomKapyBHunuK Ba TapTuôra conuô TypyBHunuK KoHyHnapuHu ôa^apagunap. OyKaponuK ^aMuara uHcTmyraapu эca HogaBnaT TamKunoTnap cu^araga ^aMuaT Heru3u - MagaHufi ôopnuKHuHr ôapna TapKuôufi KucMnapugaH ypuH onraH ôynuô, ôu3 WKopuga caHaô KypcaTraH Typrra кoppeпaцнoн-$yнкцнoнaп KoHyHnap - uhcoh Ba yHuHr ôнpпнкпapннннг ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapura HucôaTaH coцнaп acoc KoHyHuHu ôa^apum, Moggufi MagaHutfTHuHr ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapura HucôaTaH Moggufi acoc KoHyHuHu ôa^apumu, ^aMuaTHuHr cuëcufi Ba xyKyKufi MagaHuaTnapuHuHr ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapura HucôaTaH ôomKapuô Ba TapTuôra conuô TypyBHunuK KoHyHnapuHu ôa^apumu, ^aMuaTHuHr MatHaBufi MagaHuaTu ^aMuaTHuHr ôomKa coxanapura HucôaTaH MatHaBufi acoc KoHyHuHu ôa^apumnapu тнзнмнga Karnamagunap. XyKyKufi oHr эca ^aMuaT MatHaBufi xaëTuHuHr yK ungrou -umuMoufi oHr тнзнмнga ^ofinamraH ôynuô, y xaM MatHaBufi, ^yMnagaH, raoceonoruK acoc KoHyHuHu ôa^apumga KaTHamagu.

Тарихни диалектик маданий тушуниш буйича илгари сурилаётган коидалардан навбатдагилари - жамиятнинг субстанционал конунлари ва уларнинг хукукий давлат ва фукаролик жамияти тизимида намоён булиши масалаларидир. Жамият асоси - маданий борликкнинг туртта томонлари - инсон ва унинг бирликлари, моддий, сиёсий-хукукий ва маънавий маданиятлар уз амал килиш холатларига кура бир-бирларини такозо килар эканлар, уларни система сифатида шакллантирувчи умумижтимоий субстанционал компонентлар хам мавжуддир. Жамият асоси - маданий борлик юзага келиши учун аввало бор, унинг яратувчиси - субъекти инсон ва унинг бирликлари булиши керак. Иккинчидан, ушбу маданий борлик юзага келиши учун инсон ва унинг бирликларининг ижтимоий эхтиёж ва манфаатлари булиши керак. Бу ижтимоий эхтиёжлар, моддий, жумладан, иктисодий, сиёсий ва хакозолар куринишларида мавжуд булади. Ижтимоий эхтиёж ва манфаатлар маданиятлар юзага келишининг мотивларидир. Ушбу турли-туман ижтимоий эхтиёжлар негизида уларни англаш - ижтимоий онг шакллари, жумладан, хукукий онг таркиб топади. Онг маданий борлик юзага келишининг гносеологик асоси вазифасини бажарувчи учинчи субстанционал компонентдир. Онг, жумладан, хукукий онг негизида маданий борликнинг навбатдаги туртинчи субстанционал компоненти кишиларнинг ижтимоий хаётнинг барча сохаларидаги яратувчилик фаолиятларидир. Ижтимоий фаолият жамият ва унинг негизи - маданий борликнинг мавжудлиги усули хисобланади. Ижтимоий фаолият натижалари эса, улар моддий буюм, ёки норма, уюшмалар, жумладан, фукаролик жамияти институтлари, маънавий бойликлар ва бошкалар булиши мумкин, маданий борликнинг мавжудлиги манбаи ва воситалари вазифаларини бажариб, унинг бешинчи субстанционал компоненти хисобланадилар. Ижтимоий фаолият натижаларининг узлаштирилишлари (жумладан, фойдаланишлар, истеъмол килишлар ва хакозо) ижтимоий фаолиятининг навбатдаги боскичи сифатида моддий борликнинг олтинчи субстанционал компоненти хисобланади. Маданий борликнинг система ташкил этувчи бу олтита субстанционал компонентлари бир-бирларини келтириб чикарадилар ва олтинчи субстанционал инсон эхтиёжларини кондириш билан компонент эса биринчи субстанционал компонент - инсон ва унинг бирликларининг мавжудликларини таъминлайдилар. Ушбу субстанционал жараён хукукий давлат ва фукаролик жамиятининг барча институтларига хам хосдир. Жамият асоси - маданий борликнинг система ташкил этувчи бу субстанционал компонентларнинг богланишларидан маданий борликнинг субстанционал бир бутунлиги конуни келиб чикди. Бу билан жамиятнинг, хукукий давлат ва фукаролик жамияти институтларининг баркарорлиги таркиб топади. Инсон эхтиёжлари доимийдир.

Шунинг учун хам маданий борликнинг доимий субстанционал доиравий айланиши ва эхтиёжларнинг ошиб бориши конунлари хам келиб чикади. Бу билан жамиятнинг илгарилама харакати, ривожланиши юз беради. Бу холатлар хукукий давлат ва фукаролик жамияти институтларига хам хосдир. Бу сохадаги эхтиёжлар эса хукукий онгнинг такомиллашиб боришига сабаб булади.

ХУЛОСА

Биз тадкикот ишимизда жамиятнинг ушбу корреляцион-функционал ва субстанционал конунлари тугрисидаги ушбу замонавий карашларга ижтимоий-фалсафий диалектик асос сифатида таяндик. Демак, хукукий давлат ва фукаролик жамияти тизими ва унда хукукий онгнинг урнини ижтимоий-фалсафий билиш тарихни диалектик тушуниш асосида юкоридаги адабиётларда баён килинган умумижтимоий корреляцион-функционал ва субстанционал конунлар тугрисидаги карашларга хам, ва умуман, ижтимоий фалсафий диалектикага таянилмас экан, у батамом илмий була олмайди ва хукукий давлат, фукаролик жамияти, хукукий онг тугрисидаги юридик ва сиёсий карашлар учун координацион (яъни уйгунлаштирувчи) ролни тулаконли равишда бажара олмайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Фалсафа: комусий лугат. - Т.: "Шарк", 2004. 109-бет.

2. Скирбекк Гуннар, Гилье Нильс. Фалсафа тарихи. - Т.: "Шарк", 2002. 28-32 -бетлар.

3. Асмус В. История античной философии. - М.: "Мысль", 1966. 26 - бет.

4. Маковельский А.О. Досократики. Ч. 1. - Казань, 1919. 148-бет.

5. Шарифходжаев М. Формирование открытого гражданского общества в Узбекистане. - Т.: Издательский дом «Мир экономики и права», 2002. 11-бет.

6. Узбекистан Республикаси Конституцияси. - Т.: "Узбекистан", 2019. 11-бет.

7. Исламов З.М. Давлат ва хукук назарияси. - Т.: "Адолат", 2007. 18-бет.

8. Философия: учебник для студентов высших учебных заведений. - Ростов-Дон.: «Феникс», 1999. 312-бет.

9. ^аранг: Одилкориев Х.Т., Fойибназаров ШХ. Сиёсий маданият: назарий-киёсий тадкикот. - Т.: УзР ИИВ Академияси, 2004. 9-бет.

10. Вохидов Х,.Ф. Сиёсий ва хукукий таълимотларни урганиш методологияси // Сиёсий ва хукукий таълимотлар тарихи. Дарслик. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2003. 8-бет.

11. Шаропов Ш., Абдухоликов С. Мафкура: диалектик - маданий ёндошув. "Ватан" газетаси, 1993 йил. 37-сон. // Шаркона босиклик сири. - Т.: "Узбекистан", 1994. 23-бет.

12. Шаропов Ш., Абдухоликов С. Тарихни цивилизацион даврлаштириш муаммоси // "Истиклол мафкураси: манбалари, муаммолари ва хал килиш йуллари" мавзусидаги илмий-назарий конференция материаллари туплами. -Т.: ТошДУ нашриёти, 1994. 154-бет.

13. Nazirov, H. H., Ismayilov, A. Z., & Rasulov, A. N. (2020). The Impact of Economic Factors on the Family Crisis. Евразийский союз ученых, 6(75), 64-65.

REFERENCES

1. Фалсафа: комусий луFат. - Т.: "Шарк", 2004. 109-бет.

2. Скирбекк Гуннар, Гилье Нильс. Фалсафа тарихи. - Т.: "Шарк", 2002. 28-32 -бетлар.

3. Асмус В. История античной философии. - М.: "Мысль", 1966. 26 - бет.

4. Маковельский А.О. Досократики. Ч. 1. - Казань, 1919. 148-бет.

5. Шарифходжаев М. Формирование открытого гражданского общества в Узбекистане. - Т.: Издательский дом «Мир экономики и права», 2002. 11-бет.

6. Узбекистан Республикаси Конституцияси. - Т.: "Узбекистан", 2019. 11-бет.

7. Исламов З.М. Давлат ва хукук назарияси. - Т.: "Адолат", 2007. 18-бет.

8. Философия: учебник для студентов высших учебных заведений. - Ростов-Дон.: «Феникс», 1999. 312-бет.

9. ^аранг: Одилкориев Х.Т., Fойибназаров Ш^. Сиёсий маданият: назарий-киёсий тадкикот. - Т.: УзР ИИВ Академияси, 2004. 9-бет.

10. Вохидов Х,.Ф. Сиёсий ва хукукий таълимотларни урганиш методологияси // Сиёсий ва хукукий таълимотлар тарихи. Дарслик. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2003. 8-бет.

11. Шаропов Ш., Абдухоликов С. Мафкура: диалектик - маданий ёндошув. "Ватан" газетаси, 1993 йил. 37-сон. // Шаркона босиклик сири. - Т.: "Узбекистан", 1994. 23-бет.

12. Шаропов Ш., Абдухоликов С. Тарихни цивилизацион даврлаштириш муаммоси // "Истиклол мафкураси: манбалари, муаммолари ва хал килиш йуллари" мавзусидаги илмий-назарий конференция материаллари туплами. -Т.: ТошДУ нашриёти, 1994. 154-бет.

13. Nazirov, H. H., Ismayilov, A. Z., & Rasulov, A. N. (2020). Ihe Impact of Economic Factors on the Family Crisis. Евразийский союз ученых, 6(75), 64-65.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.