Научная статья на тему 'ДАВЛАТ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ЎЗАРО МУНОСАБАТИ'

ДАВЛАТ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ЎЗАРО МУНОСАБАТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

72
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДАВЛАТ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ЎЗАРО МУНОСАБАТИ»

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

ДАВЛАТ ВА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ УЗАРО МУНОСАБАТИ

К. Хамидова

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчи тадкикотчиси

Давлат ва сиёсий партияларнинг узаро муносабати хакида гапирганда, давлат сиёсий партиялар фаолияти хукукий асосини белгилаб берувчи, хатти-харакатларини хукукий тартибга солувчи субъект сифатида куришимиз мумкин. Уз навбатида сиёсий партиялар хукук ва мажбуриятларини хам ажратиб курсатади ва мажбуриятларига доир жавобгарликни белгилайди. Энг асосий жихати, сиёсий партиялар тизимини ташкил этувчи конунлар мажмуини давлат томонидан асослари ва хукукий негизлари яратилганлигидадир.

Узбекистон Республикаси Конституциясида жамоат бирлашмалари хакидаги XIII бобнинг мавжудлиги, унда жамоат бирлашмалари турлари сифатида касаба уюшмалари, сиёсий партиялар хакидаги тегишли моддаларнинг киритилиши Асосий ^онуннинг хаётийлигидан, жамиятдаги мавжуд муносабатларни тартибга солишга каратилганлигидан далолат беради.

Асосий ^онуннинг айнан 56-57 ва 60-моддаларида сиёсий партиялар хакида суз бориб, унинг конуний асосини белгилаб беради. 56-моддасида белгиланишича, Узбекистон Республикасида конунда белгиланган тартибда руйхатдан утказилган касаба уюшмалари, сиёсий партиялар, олимларнинг жамиятлари, хотин-кизлар, фахрийлар ва ёшлар ташкилотлари, ижодий уюшмалар, оммавий харакатлар ва фукароларнинг бошка уюшмалари жамоат бирлашмалари сифатида эътироф этилади. Конституциянинг 34-моддасида эса, Узбекистон Республикаси фукаролари касаба уюшмаларига, сиёсий партияларга ва бошка жамоат бирлашмаларига уюшиш, оммавий харакатларда иштирок этиш хукукига эгалиги тугрисидаги коида белгиланган.

Конституция асосида сиёсий партияга оид тегишли конунчилик тизими шаклланган. Мустакилликка эришганимиздан буён шу кунга кадар сиёсий партиялар фаолиятини хукукий тартибга солувчи бир катор норматив-хукукий хужжатлар кабул килинган булиб, улар жумласига: Узбекистон Республикасининг "Жамоат бирлашмалари тугрисида"ги, "Сиёсий партиялар тугрисида"ги, "Сиёсий партияларни молиялаштириш тугрисида"ги, "Фукароларнинг сайлов хукукларининг кафолатлари тугрисида"ги, "Нодавлат нотижорат ташкилотлари фаолиятининг кафолатлари тугрисида"ги конунлар хамда

April 21-22

930

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-930-934 Specialists in the Field of Transport

"Давлат бошкарувини янгилаш ва янада демократлаштириш хамда мамлакатни модернизация килишда сиёсий партияларнинг ролини кучайтириш тугрисида"ги Конституциявий Конун ва бошка бир канча конуности хужжатлари киради.

Мазкур конунлар сиёсий партиялар фаолиятининг кафолатларини таъминлаш гарови хисобланибгина колмай, балки сиёсий партияларнинг жамият сиёсий тизимида мустахкам урин эгаллашига хукукий замин яратади. Бундай асос албатта давлат ва сиёсий партияларнинг узаро муносабати туфайли юзага келган. Давлат билан сиёсий партияларнинг узаро муносабати хакида гапирганда, давлат сиёсий партиялар хукукий асосини белгилаб берувчи, хатти-харакатларини хукукий тартибга солувчи субъект сифатида куришимиз мумкин. Уз навбатида сиёсий партиялар фаолиятини хукукий тартибга солиш билан бирга унинг хукук ва мажбуриятларини хам ажратиб беради.

Шу уринда дунё тарихида демократик кадриятларга жавоб берадиган сиёсий партиялар тугрисидаги конун кабул килинган давлат ва унинг бошка давлатлар сиёсий партиялари фаолиятига хам уз таъсирини хукукий асос оркали утказганини айтиш керак.

Конституциявий коидалар тараккиёти даврида партияларни тузиш, уларнинг ишлаши, тугатилиши, давлат томонидан молиялаштирилиши тугрисидаги махсус конунлар кабул килинди. Бу борадаги тарихан илк конунчилик хужжатлари Туркия (1965 й.) ва Аргентинанинг (1966 й.) сиёсий партиялар тугрисидаги конунлари булди. Бирок, мазкур конунлар ушбу мамлакатларда содир булган давлат тунтаришларидан сунг уз юридик кучини йукотган. Энг классик ва дунё буйича партиялар тугрисидаги конунчиликка катта таъсир утказган конун бу ГФРнинг "Сиёсий партиялар тугрисида"ги 1967 йилги Конуни булди1.

Хрзирги кунда 100 дан ортик давлатларда сиёсий партиялар тугрисида Конун мавжуд. Шундан тахминан 50 га якин давлатлар ГФРнинг "Сиёсий партиялар тугрисида"ги Конунини намуна сифатида олишган. Бунинг асосий сабаби, ушбу Конуннинг классик шаклда эканлигидадир. Яъни, демократик кадриятларни ижтимоий ва сиёсий хаётига тадбик этишни истаган давлатлар ГФРнинг "Сиёсий партиялар тугрисида"ги Конунини мукаммал тарзда кура олишди. Яна бир мухим жихати - ГФРнинг "Сиёсий партиялар тугрисида"ги

Саидов А., Р.Крумм та^рири остида. Германиянинг сиёсий партиялар тугрисидаг

хукуклари буйича Узбекистон Республикаси Миллий маркази, 2007. 13-6.

April 21-22

931

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International

^^pecialists^n^heFieldoimÊamÊpmÊm

KoHyHHgaH cyHr SomKa gaBnaraapga cHëcufi napraanap TyFpucHga KoHyH KaSyn KHnum Kynafigu.

"^aMoaT SupnamManapu Tyrpucuga^ru Y3SeKHcTOH PecnySnHKacu KoHyHHHHHr 3-Moggacura MyBo^HK, ®:aMoaT SupnamManapu Ba ynapHHHr ugopanapu TOMOHugaH KoHyHHfi Ba geMoKpaTHK fiyn SunaH maKmaHTHpunraH xoKHMHaT Ba SomKapyB ugopanapu FafipugeMoKpaTHK fiyn SunaH y3rapTHpunHmH Ta^HK^aHagu. KoHyHHfi paBHmga aMan khhhô TypraH ^aMoaT SupnamManapHHHHr

xoKHMHaT Ba ugopa opraHnapu ^aonuaTHra KOHyHga Ky3ga TyTunMaraH xonga

2

apanamum, TycKuHnnK Kunum MaH этнпagн .

^aBnar HmHMoHfi-cHëcufi, MatHaBHfi-Matpu^Hfi TapaKKHëT Macananapuga aÖHaH MaHa my HHcTHTyT ^aonuaTHra TaaHagu, yMHg SoFnafigu. OMMaBHfi TamKnnoTnap catfi-xapaKaraapu KaHnanuK $aon Ba TatcupnaH Synca ^aMnaT at3onapuHHHr, ^yKaponapHHHr Hcnoxoraap ^apaëHHgaru SeBocura umTupoKH xaM myHna opTagu.

ffly SoucgaH, HoxyKyMaT TamKHnoraapH th3hmhhh Y3SeKHcTOHga gaBnaT Ba ^aMnaT KypunHmH TaMofiunnapHra moc paBHmga aHaga TaKoMunnamTHpum, ynapHEHr HcnoxoraapgarH Ba yMyMMHnnufi MacananapHH xan этнmgaгн, ^yKaponapHHHr cHëcufi, xyKyKHfi, Hm'HMoHfi-HKTHcogHfi ^aonnuruHH omupumgaru umTHpoKHHH KynafiTHpHm, Terumnu xyKyKHfi HopManapHH umnaS HMKum, puBo^naHHm кoнцenцнaпapннн aparam, ^axoH Ta^puSanapHHH unMHfi acocga ypraHHm ycTyBop Ba3H$anapgaH Supu xucoSnaragu.

By coxagaru HcnoxoraapHH aHaga nyKypnamTHpum, Ma3MyH Ba caMapagopnuruHH omupum ynyH aBBano Ba3H$a Ba fiyHanumnapHH aHHK SenrunaS SepaguraH axnHT кoнцenцнaгa эxтнë®; ce3Hnagu. ffly MatHoga TatKHgnam MyxMMKM, pecnySnHKaMH3 npe3HgeHTH y3HHHHr HHKHmnapuga, Sy Macana SunaH SeBocura sof^hk, ny^yp Taxnunra Sofi, aManuëTra gaxggop ^HKpnapHH, TaKHn^napHM anoxuga yKTupuS yTMoKga: «X,ap KaHgafi cHëcufi napTHa 3aMoH SnnaH xaMHa^ac SynuS, yHHHr yTKup TanaSnapura ^bboS SepraH TaKgupgaruHa cHëcufi Kyn cu^araga amafi onagu».

^aBnaT SomKapyBHga cHëcHfi TH3HM SapKapopnurHHH TatMHHnamga xyKyKHfi TapTHSra conum MexaHH3MH MyxHM axaMHaT KacS этagн. 3epo, gaBnaT Ba ^aMHaTHHHr энг MyxHM HmHMoufi KagpuaraapHgaH SynraH cHëcufi napraanap ^aonuaTH xaM xyKyK HopManapu acocuga TapTuSra conuHagu. TatKHgnam no3HMKH, ^aMHaTHH aHrunam Ba geMoKpaTnamTHpum mapoHTHga cHëcufi napTuanapHHHr gaBnaT SomKapyBHgaru

" Y36eKHCTOH Pccnyo.iHKacn Kohcthtvuhchra uiapx. // LLI.ypa3aeB Taxpupn ocTHja. T.: Y'ioc

April 21-21

https://tstu.uz/ International Scientific and Practical Conference

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^peciaUstsjnJh£FedofTrampor^

ролининг ошишига каратилган хукукий асосларнинг тобора такомиллашиб бораётганлиги амалдаги мавжуд нормаларнинг кулланиш даражасини тахлил этиш хамда янги нормаларни хаётга татбик этиш масалалари юзасидан мушохада юритишни такозо этади.

Узбекистонда мавжуд сиёсий партияларни тахлил килиш шуни курсатмокдаки, улар фаолият кулами ва йуналишига кура жамият хаётининг барча жабхаларига кириб боришмокда. Аввало, конунчилик тизимида электоратнинг талаб ва истакларини конун хужжатлари оркали хал килиш, шунингдек хайрия, ижтимоий-иктисодий, инсон хукуклари химояси, спорт, экология, маданий-маърифий, касбий ва хоказо.

Узбекистонда фукаролик жамиятини куриш борасидаги максадларга изчиллик билан эришишда сиёсий партияларнинг давлат ва жамият курилиши тизимидаги роли ва ахамиятини тубдан кучайтириш вазифаси айникса, сайлов жараёнларида фукароларимизнинг сиёсий ва ижтимоий фаоллигини ошириш, ахолининг хохиш-иродасини ифода этиш, уларнинг марказда ва жойларда давлат хокимиятини шакллантириш масалаларида бевосита иштирок этишини таъминлашнинг хал килувчи воситаси сифатида мухим урин тутади.

Х,озирги кунда деярли барча давлатларда Конституция - сайлов конунчилигининг пойдевори хисобланади. Шу жихатдан олганда, Узбекистон Республикасининг Конституцияси хам сайлов конунчилигининг мустахкам хукукий негизидир. Сайлов тизимининг хукукий асослари Узбекистон Республикаси Конституцияси ва сайлов конунчилиги хужжатларида белгиланган булиб, биринчидан, сайлов жараёнларининг демократик тамойиллар асосида адолатли, холисона, очик ва ошкора утказилишига хизмат килади ва иккинчидан, сайлов жараёнларининг фаол иштирокчиси хисобланган фукароларнинг хукуклари, эркинликлари ва манфаатларини кафолатлайди, учинчидан, сайлов жараёнида фукаролик жамияти институтларининг, жумладан сиёсий партияларнинг дастурий максад ва вазифаларини амалга оширилишини таъминлашга каратилган хукукий механизмларни мустахкамлайди.

Сайловларнинг куппартиявийлик ва мукобиллик, ошкоралик ва транспарентлик тамойиллари асосида, дунёда умумэътироф этилган демократик стандартларга мос холда утиши куп жихатдан сиёсий партияларнинг ушбу жараёнга пухта тайёргарлик куриши хамда чукур уйланган янги гоя ва максадлар, дастурлар билан уларда фаол иштирок этишига боглик.

April 21-22

933

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-930-934 Specialists in the Field of Transport

Миллий конунчилигимизда булажак сайловларда депутатликка номзодлар факат сиёсий партиялар томонидан илгари сурилиши катъий белгилаб куйилгани хар бир партияга катта хукук ва имконият бериши билан бирга юксак масъулият хам юклайди (22.08.2019 Шавкат Мирзиёев сиёсий партиялар раубарлари билан учрашди).

Депутатликка номзод илгари суриш институти факат сиёсий партиялар томонидан амалга оширилар экан, парламентда хусусан куйи палатасида уларнинг урни ва роли ошиб бораётганининг гувохи булиш мумкин. Лекин махаллий Кенгашлардаги депутатлик гурухларида амалга оширилиши лозим булган бир катор ишлар мавужуд.

Биринчидан, махаллий Кенгаш раислигини ижроия органининг рахбари булган хоким эмас, депутатлар орасидан сайланиши асосида йулга куйилиши ва бунинг хукукий асосларини яратиш зарур.

Иккинчидан, эндиликда хокимликка номзод курсатиш институтини хам сиёсий партияларга бериш масаласи кун тартибига чикмокда. Бунда хар бир сиёсий партия хоким номзоди учун вакил бераётганда партия дастури билан боглаган холда худудий манфаатларни хам биргаликда урганиб, хам мазкур худуд, хам уша жойдаги ахоли учун макбул булган фойдали дастурларни илгари суришига оид амалиётни жорий этиш мухимдир.

Хулоса урнида айтиш жоизки, сиёсий партиялар жамиятнинг у ёки бу катлами манфаатини илгари суриши баробарида давлат ва жамият ривожи учун, юрт ривожи учун харакат килишлари доимгидек мухим булиб колаверади.

April 21-22

934

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.