Научная статья на тему 'ДАСТГОҲЛИ РАНГТАСВИР ЎҚУВ ТОПШИРИҚЛАРИДА КОМПОЗИЦИОН ТИЗИМ ЯРАТИШ'

ДАСТГОҲЛИ РАНГТАСВИР ЎҚУВ ТОПШИРИҚЛАРИДА КОМПОЗИЦИОН ТИЗИМ ЯРАТИШ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
композицион тизим / рангтасвир санъати / ўқув топшириқлари / жаҳон ва ўзбек рангтасвир санъатининг атоқли намоёндалари асарлари / compositional system / art of painting / educational tasks / works of famous representatives of world and Uzbek painting.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абдуллаев, С.А.

Мақолада дастгоҳли рангтасвир соҳаси таълими доирасида талабалар томонидан бажариладиган ўқув топшириқларида композицион тизим яратиш масалаларининг муаммолари жихатлари ёритилган. Шунингдек, мақолада ушбу масаланинг ечимларига доир мулоҳаза ва муаллифнинг шахсий хулосалари жаҳон ва ўзбек рангтасвир санъатининг атоқли намоёндалари асарларида шакллантирилган композицион қонуниятлар мисолида таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CREATING A COMPOSITION SYSTEM IN EDUCATION PAINTING ASSIGNMENTS

The article describes the problems of creating a compositional system in works of easel painting performed by students as part of their training in the field of easel painting. The article also analyzes reflections on the solution to this issue and the author’s personal conclusions using the example of compositional laws formed in the works of famous representatives of world and Uzbek painting.

Текст научной работы на тему «ДАСТГОҲЛИ РАНГТАСВИР ЎҚУВ ТОПШИРИҚЛАРИДА КОМПОЗИЦИОН ТИЗИМ ЯРАТИШ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN: 2181-1784

educational, natural and social sciences 4 (5), May, 2024

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7 www.oriens.uz

^ACTrOX^H PAHrTACBHP y^YB TOnmHPHK^APH^A KOMnO3^HOH TH3HM APATHm

АБДУЛЛАЕВ С.А.

К.Бехзод номидаги МРДИ "Дастгохли рангтасвир" кафедраси профессори, УзБА Академиги

АННОТАЦИЯ

Мацолада дастгоули рангтасвир соуаси таълими доирасида талабалар томонидан бажариладиган уцув топширицларида композицион тизим яратиш масалаларининг муаммолари жихатлари ёритилган. Шунингдек, мацолада ушбу масаланинг ечимларига доир мулоуаза ва муаллифнинг шахсий хулосалари жауон ва узбек рангтасвир санъатининг атоцли намоёндалари асарларида шакллантирилган композицион цонуниятлар мисолида таулил этилган.

Калит сузлар: композицион тизим, рангтасвир санъати, уцув топширицлари, жауон ва узбек рангтасвир санъатининг атоцли намоёндалари асарлари

АННОТАЦИЯ

В статье описаны проблемы создания композиционной системы в произведениях станковой живописи, выполняемых студентами в рамках обучения в области станковой живописи. Также в статье анализируются размышления над решением данного вопроса и личные выводы автора на примере композиционных законов, сформировавшихся в произведениях известных представителей мировой и узбекской живописи.

Ключевые слова: композиционная система, искусство живописи, учебные задания, произведения известных представителей мировой и узбекской живописи.

КИРИШ

Тасвир асарга айланишида куплаб коидаларга буйсунади, аммо асосийси муаллифнинг вокеликка булган дунёкараши ифодаси махсули. Эътиборни тортадиган жойи шундаки, тасвирий санъат дурдона ва нодир асарлари асосан асар яратиш коидаларидан хабардор, билимдон, асар яратиш коидаларини яратган ва илмий асослаган рассомлар тарафидан яратилган. Х,ар кандай асар, айникса тасвирий саньат асари - бу муллифнинг махорат борасидаги барча имкониятларининг махсули саналади.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД

Мустакиллик йилларида Узбекистонда "Дастгохли рангтасвир" сохаси доирасидаги таълим тизимларида укув топширикларини мато юзасида композицион жойлаштиришга мос тизим яратишнинг анъанавий тизим ва тажрибаларини уйгунлаштирган педагогик фаолиятларни йулга куйишга каратилган тадкикот ишлари доирасида бажарилмокда. Бу борада А.Икромжонов, С.Абдуллаев, С.Рахметов, М.Нуритдинов, Д.Азизов, Э.Хаитовлар томонидан тайёрланган укув ва услубий кулланмалар, дарслик ва албом-каталоглар бугунги кунда соха доирасидаги илгор дастурлар асосида шакллантирилганлигини кайд этиш жоиз.

МУХОКАМА

Яхлитлик, типиклик, контраст, композициянинг барча ифода воситаларининг гоявий мазмунига богликдиги асар яратиш асосий конунларидан хисобланади.

Яхлитлик конуниятини асарда руёбга оширилиши окибатида санъат асари ажралмас бутунлик сифатида идрок этилади. ^онуниятнинг энг мухим хусусияти композицион яхлитлик - бунда асар ажралмас бирлик сифатида идрок этилади.

Композициядаги булинмаслик конструктив гояни рассом томонидан топилиши оркали вужудга келади, бу гоя уз навбатида булажак асарнинг барча таркибий кисмларини бир бутун килиб бирлаштиради. Конструктив гояни топиш, композиция асосий кисмини белгилагандан сунг, унинг таркибига кирувчи майда кисмларни аниклашга утилади. Булажак асар композицияси кораламалардаги иш чогидаёк ёритилажак гоянинг асар фазосидаги холати, конструктив ечимини топгандан сунг асар атрибутлари узаро муносабати белгиланади.

Ж. Умарбековнинг "Мен инсон" асарига композицион изланиш вариантларида купбурчак асарнинг конструктив гоясига асос булганини курсатади. Шунинг учун хам асарни кузатганимизда уни яхлитлик конунига мослигини курамиз. Агар асар майда кисмлардан йигилган булиб, конструктив гояга асосланмаган булса асар яхлит тарзда эмас, айрим жихатларигина кузга ташланади.

Композицияни ташкил этувчи атрибутлар узаро боглик ва мувофиклиги яхлитлик конуниятининг яна бир жихати хисобланади. Конструктив гоядан келиб чиккан холда асар иккинчи даражали элементларини узига буйсундирувчи диккат маркази вужудга келади. Вокеъликни намоён булиши уз навбатида яхлитлик конуни оркали идрок этишни талаб килади. Табиатда шакл

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ва ранг яхлитликнинг талаб натижаси сифатида мавжуд булиб фазога мос ва узаро алокада намоён булади. Яъни, асар юзасида табиатдаги шакл, жисм ва жуссаларнинг узок ёки якинлик нуктаи назаридан перспективали геометрик кискариши ва хаво перспективаси картинада вокелик фазосининг чукур ёки нисбатан саёзлигида намоён булади.

Мукаммалликка эришилган композицияда асарнинг барча элементлари уйгунлашган холга келадики, улардан бирортасига етказилган зарар бутун асарга таъсир этади. Юкорида кайд этганимиздек, мукаммалликка эришилган асарда ташкил этувчи барча элементлар узаро мос холга келтирилганлиги билан ажралиб туради. Яхлитлик конунияти композиция кисмларини бетакрорлигини талаб этади.

Бунда шакл, улчам, оралик масофа, сиймолари имо-ишоралар композициянинг барча ифода воситалар гармоник муносабати яратилган асар муваффакияти гаровига айланади ва уз навбатида бадиийяти боис умумийлик ва узига хосликни ташкил этади. Шу маънода Р. Ахмедовнинг "Оналик тонги" асарида эрта тонгда фарзандини эмизаётган аёл ва уйкудаги киз жуссаси ягона силуэт сифатида яхлит куринади. Онанинг эгилган жуссаси шабадада тебранаётган тераклар биргаликда асар диогоналини белгилаб композицион ифодалигига хизмат килади.

Типиклик конунияти-уч асосий хусусияти билан ажралиб туради. Асарда акс эттирилган характерлар ва холатлар типиклиги - бу бадиий образ яратиш конуниятининг асоси хисобланади ва узига хос хусусият оркали типиклик алохидаликдан - умумийлика булган жараёнлар воситасида эришилишида акс этади.

Масалан, рассом А.Волковнинг "Узум терувчи кизлар" асарида кизлар -хар бири алохида - алохида характер ва бир пайтнинг узида - ёш узбек кизлари сиймолари. Волковнинг бошка асарларида хам узбекларга хос типиклик уз аксини топган булишига карамасдан хар бир образ узгача.

Рассомлар асарларидан Н.МДузибоевнинг "Чинор", Н.Караханнинг "Бугдойзор", Тансикбоевнинг "Катта кургон сув омборлари" каби манзара асарлари ифода воситалари турли булишига карамасдан куз олдимизда мазмунли, кизикарли, гузал манзара тасвирланган ва шу билан бир пайтда Узбекистон табиатининг тиник образи гавдаланади.

Портрет сохасида бадиий образ яратиш намунасини А.Абдуллаевнинг "Назарали Ниёзов" портретини келтириш мумкин. Унда рассом бир катлам кишиларнинг умумлашма образини яратади. Бир шахснинг узига хос образ ечими рассом мехнати туфайли умумлашма образга айланади.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Тасвирий санат асарида харакатни ифодалаш унинг давр жихатидан усиб боришини типиклаштириш конуниятининг иккинчи хусусияти дейиш мумкин.

Сюжетни харакатда курсатадиган бошка санъат турларидан (театр, кино) фаркли уларок тасвирий санъат сюжет ривожини лахзасини курсатади. Шу маънода тасвирий санъатдаги харакат хакида гап кетганда харакатни хис килишни акс эттириш тушунилади. Бу хисга эришиш учун тасвир этилаётган холатдан кульминацион нуктани илгаб олиш зарур. Типиклаштириш конуниятининг бу хусусияти асарда булмаслиги композицияни котиб колган холатига олиб келади, унда хаётийликни йукотган.

Хдракатгина талкин этилаётгандек булади. Айнан шунинг учун хам рассомнинг хаётни харакатда кура олиш кобилиятига мухим ахамият берилади.

Бир фигурали композицияларда юкоридаги вазифани хал этиш анча мушкул, куп фигуралида эса персонажларнинт турли холат ва харакатлари композицияда очиб берилган купгина манавий рухий алокалар оркали богланади.

Ж. Саидовнинг "Аския" асарида томошабин факат тасвирга олинган лахзанигина эътироф этиб колмасдан асар кахрамонлари кутаринки рухияти, завк ва шавк, характерлари турлилиги узига хос ифодаларда тасвирланган булиб, вокеъликнинг чукур ифодали жараёни ёритиган.

Янгиликка хослик типиклаштириш конуниятининг учинчи хусусияти хисобланади. Реалистик санъат вокеликни факатгина хакконий тасвирлаб колмайди. У борликни рассом томонидан эстетик кашф этилишини курсатади, рассоминг оддий хаётдан олаётган завк-шавкини ифодалайди.

Тасвир этилаётган вокеъликни эстетик узлаштириш санъатнинг узига хос томонларидан бири, бусиз у узининг акси санъатсизликни келтириб чикаради. Табиийки, бадиий образ композицион ечимнинг эстетик сифати ва янгиланиш, рассом кашфиётини узида акс эттиради. Борликни эстетик кашф этиш Микеланджело, Тициан, Рембрандт, А. А.Дейнека, У.Тансикбаев, Р.Ахмедов, Б. Жалолов кабиларнинг асарларида сезилади. Уларнинг асарларида янгилик тематикасида хам, бадиий воситаларида хам, композицион курилмасида хам куринади. У.Тансикбоевнинг "Табиат кушини", Д. Имомовнинг "Зомин манзаралари", Караханнинг тог манзаларида янгича талкинга, янгилик даражасини англаш мумкин.

Композициянинг асосий конуниятидан хисобланадиган контрастлар конуни булиб, у асарнинг таъсир кучини ва ифодавийлигини оширади. Мумтоз саньаткорлар тасвирий санъат ифодавийлигида контрастга катта ахамият берганлар Леонардо да Винчи "Рангтасвир хакида рисоласида улчамлар

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Kompacru x,aKuga (KarraHu khhhk, fiyroHHH uHrunKa SunaH), xapaKTepnap KOHCTpacTH, ^aKTypa Ba amënap KoHTpacTu xaKuga ranupagu:

MuKentaHg^eno y3 u^oguga ^hcm Ba M3a KoHTapacTura KaTTa этнSop Sepagu. YHHHr acapnapuga acap M3acu fiupuK (th3hmhh ^yccanap SunaH TyngupunuS, MaxoSarnunuK HaMOëH этagн)

KornpacTnap opKanu caHtar acapuga u^oganunuK Kynu opTagu. KoHTpacTnap opKanu ëpyFHuHr coara MyHocaSaruga ®:oзнSaпнnнк nafigo Synagu. ËpyF coa "yfiuHu" SynMaraH ^ofiga maKn u^oganunuru M3ara KenMafigu. nopTpeTga toh (Tyc) nap Kompacra KaTTa ax,aMuaT KacS этagн. Ky^K TyK MyxuTga ëpKuH ^ycca y3ura xoc u^oga TamKun этгaн.

YmSy ycnySgaH 19 acp oxupnapura Kagap KynnaS paccoMnap ^ofiganaHraHnap 20 acpra KenuS paHr TacBup aHruna Kornpacrau Kam$ этgн. ËpKuH $oHga TyK ^ycca cuny3T u^oganurura aHru KypuHumuHu aparagu.

TacBupufi caHtarga KoHTpacT Tyc aHu ToHga SanKu paHrnap KoHTpacTuga x,aM u^ogaBufinuKHuHr MyxuM KypuHumuHu xpcun Kunagu. Ey uccuK Ba coByK paHrnap KornpacTu-paHrnap TaSuaraH y3ura KoHTpacT TamKun этyвнн paHrnapra SynraH HucSufi MyHocaSaTu op^anu paHrracBupnunuK nafigo Synagu.

TaSuufi paHrnap y3apo Kompacra amunHuHr Ku3unra capuKHuHr mobuh paHrra, oKHuHr Kopara HucSarnapu acapgaru u^ogacu y3ura xoc ^o3uSa aparagu.

3.HHoFoMoBHuHr "HoHymTara" acapuga KoHcTpyKTuB Foa acap neKKacugaru fiupuK aën ^yccacu Ba SyFgofi rapaMu ukkuhhu neKKagaru um KunaëTTaH uHcoHnap ^yccacu MyBo3aHaTra TyFpu TonunraHnuru acap enuMu MyBa^aKuaTuHu Senrunafigu.

MaxoSarnu paHrracBupga xaM u^ogaBufinuK KoHTpacTnap MyHocaSaru opKanu aManra omupunagu. ^.YMapSeKoBHuHr "A.TeMypHuHr эnннnapнн KyruS onuHumu" acapugaru u^oganunuK afiHaH my пpннцнпnapгa acoc SynraH. Ey epga A. TeMyp Ba Tapuxnu (Anu ^3gufi) ^yccanapu Ba MatnyM Sup Maco^a y3oKnurugaru fiupuK TacBupnaHraHnuru MaxoSarnunuK xнccнётннн TyFgupagu. fflyHgafi KunuS MaxoSarnu paHrracBupuga acap $a3ocu ong KucMugaru fiupuK ^yccanapHuHr opKanapgarucura HucSaru Kompacra nafigo Synagu.

TacBupufi caHtarga aHa Sup KoHTpacT, Foanap TyKHamyBu KoHTpacTu a^ofiuS pyc paccoMu H.H.reHuHr "Cupnu oKmoM" acapuga acap KaxpaMoHu nafiFaMSap Hco yHuHr paKuSu Hyga opacugaru Foanap Kypamu xaM TacBupufi BocuTanap-HcoHuHr $afi3nu cufiMocu Ba HygaHuHr FoanapugaH neKuHMac upogacu KoHTpacTu, TacBupufi BocuTanap-u^oSufi KaxpaMoHnap ëpKuH TacBupnapu Ba ygaHuHr cuny3Tu (KynaHKanu) TacBupu SepunraH.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Демак, композицияда контраст (мукояса)нинг урни куп киррали, у композициянинг хар бир элементларига тегишли. Композициянинг барча воситаларини гоявий мазмунга богликлиги уз навбатида рассомни тасвирланаётган вокеъликни яхлит идрок этишга, шакл ифодаларини гоявий мазмунга буйсундиришни талаб этади. Бадиий асар бу рассомнинг тасвирланаётган вокеъликка булган муносабати унинг ифодаси рассом асарида уз урнини топган такдирдагина оддий тасвирдан "бадиий асар даражасига кутарилади.

Бу конуният фазо, ранг, тон ва шакл пластика, ва харакат ёки холат симметрия ёки ассиметрия муносибатлари узаро гармониясини талаб этади. Асар таъсирчанлигига композициянинг барча ифода воситалари гармоник ечими оркали эришилади.

ХУЛОСА

Композиция барча конуниятлари ва воситаларини асар гоясига буйсундирилиши, рассомнинг онги ва махорати юксак эканлигини белгилайди. Рассомнинг дунёкараши асарларида аксини топар экан, унинг манавиятини бойитиш, бунёдкорликка йуналтирилган асарлар яратиш максадларини куймоклари рассомнинг билим ва дунё, хамда жамиятга булган муносабати нафакат тафаккурини, балки хиссиётларини хам белгилаб бергандагина унинг асарлаби тулаконли булади. Албатта тахрир асарга айланишида куплаб коидаларга буйсунади, аммо асосийси муаллифнинг вокеъликка булган дунёкараши ифодаси махсули, эътиборни тортадиган хакикат шундан иборатки, тасвирий саньат дурдона ва нодир асарлари асосан асар яратиш конун коидаларидан хабардор, билимдон, шундай коидалар шаклланишига хизмат килган ва илмий асослаганлар томонидан яратилган, улар Л.Алберти, Леонардо да Винчи, Пусен, Д. Рейнольдс, Э.Делакруа, Хогарт, Фаворский, К.Абдуллаев, Ч.Ахмаров ва бошка куплаб рассомлар. Х,ар хандай тасвирий санъат асари-бу муаллифнинг барча имкониятлари ифодаси, яъни таланти ва профеосионал сифатлари кузгуси.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Э.Делакруа. Мысли об искусстве, о знаменитых художниках. М.: Академия Художеств СССР. 1960 г.

2. Б.Виппер. Введение в историческое изучение искусства. М.: Изобразительное искусство. 1985 г.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.