Научная статья на тему 'ДАЛА РЕЛЬЕФИГА МОСЛАНУВЧАН ТИШЛИ БОРОНА ТИШИНИНГ ЎТКИРЛАНИШ БУРЧАГИНИ АСОСЛАШ'

ДАЛА РЕЛЬЕФИГА МОСЛАНУВЧАН ТИШЛИ БОРОНА ТИШИНИНГ ЎТКИРЛАНИШ БУРЧАГИНИ АСОСЛАШ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дала рельефига мосланувчан тишли борона / рама / ишчи звено / тиш / тишнинг ўткирланиш бурчаги / тупроқни тиш ишчи сиртларида сирпаниш шарти / тупроқни тупроқ билан ишқаланиш коэффициенти ва бурчаги / тупроқ бўлагини тиш таъсиридаги ҳаракати. / tooth harrow copying a field relief / frame / worker section / teeth / corner of the sharpenning the teeth / condition of the slide of ground on worker surface teeth / factor and corner of friction of ground about ground / moving the particle of ground under influence of the teeth.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Мухамедов Ж. М., Абдувахобов Д. А., Исматуллаев Қ. Қ., Мадрахимова М. Б.

Мақолада дала юзасидаги нотекисликларга мослаша оладиган ва иш жараёнида тебраниб турадиган тишли борона тиши ўткирланиш бурчагининг у, яъни борона юқори ҳаракат тезлигида ишлай олишини таъминловчи қийматини асослаш бўйича ўтказилган назарий ва тажрибавий тадқиқотларнинг натижалари келтирилган. Ўтказилган ҳисобларни кўрсатишича дала рельефига мосланувчан тишли борона агротехника талаблари бўйича белгиланган ҳаракат тезликларида ишлаганда тупроқни ортиқ даражада сочилишига йўл қўймаслик ҳамда энергия сарфи камайтирилишини таъминлаш учун у тишларининг ўткирланиш бурчаги 6472 оралиғида бўлиши лозим.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Мухамедов Ж. М., Абдувахобов Д. А., Исматуллаев Қ. Қ., Мадрахимова М. Б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Substantiation of the angle of sharpening of the tooth of a tine harrow, copying the relief of the field

The article presents the results of theoretical and experimental studies to substantiate the value of the angle of sharpening of the teeth, which has the ability to adapt to the irregularities of the surface of the field of the articulated-oscillating tooth harrow, which ensures its performance at high speeds. Calculations show, according to this dependence, they showed that in order to exclude excessive spreading of the soil and reduce energy consumption when operating a tine harrow, copying the field relief when working at speeds set by agrotechnical requirements, the angle of sharpening of its teeth should be within   64 72 .

Текст научной работы на тему «ДАЛА РЕЛЬЕФИГА МОСЛАНУВЧАН ТИШЛИ БОРОНА ТИШИНИНГ ЎТКИРЛАНИШ БУРЧАГИНИ АСОСЛАШ»

УДК. 631.313.2

ДАЛА РЕЛЬЕФИГА МОСЛАНУВЧАН ТИШЛИ БОРОНА ТИШИНИНГ УТКИРЛАНИШ БУРЧАГИНИ АСОСЛАШ

Мухамедов Ж. М., Абдувахобов Д. А., Исматуллаев К. К, Мадрахимова М. Б.

Аннотация. Маколада дала юзасидаги нотекисликларга мослаша оладиган ва иш жараёнида тебраниб турадиган тишли борона тиши уткирланиш бурчагининг у, яъни борона юкори хдракат тезлигида ишлай олишини таъминловчи кийматини асослаш буйича утказилган назарий ва тажрибавий тадкикотларнинг натижалари келтирилган. Утказилган х,исобларни курсатишича дала рельефига мосланувчан тишли борона агротехника талаблари буйича белгиланган хдракат тезликларида ишлаганда тупрокни орти; даражада сочилишига йул куймаслик хдмда энергия сарфи камайтирилишини таъминлаш учун у тишларининг уткирланиш бурчаги 64— 72° оралигида булиши лозим.

Калит сузлар. дала рельефига мосланувчан тишли борона, рама, ишчи звено, тиш, тишнинг уткирланиш бурчаги, тупрокни тиш ишчи сиртларида сирпаниш шарти, тупрокни тупрок билан ишкаланиш коэффициенти ва бурчаги, тупрок булагини тиш таъсиридаги хдракати.

Аннотация. В статье приведены результаты теоретических и экспериментальных исследований по обоснованию значения угла заострения зубьев имеющей возможность приспосабливаться к неровностям поверхности поля шарнирно-колебательной зубовой бороны, обеспечивающего ее работаспособность при больших скоростях движения. Расчеты показывают, по этой зависимости показали, что для исключения чрезмерного разбрасывание почвы и снижения затрат энергии при работе зубовой бороны, копирующей рельеф поля при работе на скоростях, установленных агротехническими требованиями угол заострения ее зубьев должен быть в пределах Р = 64 — 72° .

Ключевые слова. зубовой бороны, копирующей рельеф поля, рама, рабочее звено, зуб, угол заострения зуба, условие скольжения почвы по рабочим поверхностьям зуба, коэффициент и угол трения почвы о почву, движение частицы почвы под воздействием зуба.

Abstract. The article presents the results of theoretical and experimental studies to substantiate the value of the angle of sharpening of the teeth, which has the ability to adapt to the irregularities of the surface of the field of the articulated-oscillating tooth harrow, which ensures its performance at high speeds. Calculations show, according to this dependence, they showed that in order to exclude excessive spreading of the soil and reduce energy consumption when operating a tine harrow, copying the field relief when working at speeds set by agrotechnical requirements, the angle of sharpening of its teeth should be within Р = 64 — 72°.

Key words. tooth harrow copying a field relief, frame, worker section, teeth, corner of the sharpenning the teeth, condition of the slide of ground on worker surface teeth, factor and corner of friction of ground about ground, moving the particle of ground under influence of the

teeth.

Мамлакатимизда ерларга эрта бахор ва экиш олдидан ишлов беришда тишли бороналардан кенг фойдаланилади. Аммо тишлари рамага каттик (кузгалмас) махкамланганлиги туфайли улар дала (шудгор) юзасидаги нотекисликларга етарли даражада мослаша олмайди. Натижада дала юзаси тулик юмшатилмайди ва бегона утлар тулик йукотилмайди. Бунга йул куймаслик учун хужаликларда бороналар изма-из икки катор урнатилиб ишлатилади. Лекин бу бороналаш агрегатининг улчамлари ва энергияхажмдорлиги кескин ошиши хамда манёврчанлиги ва иш унумдорлиги камайиб кетишига олиб келади. Олиб борилган изланишларимиз ушбу таъкидланган камчиликлар тишлари дала юзасидаги нотекисликларга мослаша оладиган ва иш жараёнида тебраниб турадиган борона ишлаб чикиш йули билан бартараф этилиши мумкин эканлигини курсатди [1]. Ушбу таъкидланганлардан келиб чиккан холда дала рельефига мосланувчан тишли борона яратилди. У рама, ишчи звенолар, уларни узаро ва рамага боглаб турувчи халкалар хамда торткилардан иборат. Х,ар бир ишчи звено асос ва унга урнатилган тишлардан ташкил топган. Тиш асосида учтадан тешик очилган булиб, улардан хдлкалар утади ва кузгалувчан богланиш хосил булади [2, 3].

Ишлаш жараёнида, яъни борона судралганда тишлар тупрокнинг юза кисмини юмшатади, йирик кесакларни майдалайди. Х,алкалар ва торткилар хисобига хар бир ишчи звено мустакил тарзда дала юзасидаги нотекисликларга мослашади ва фазовий учта текислик буйича кушимча тебранма харакат килади. Натижада тупрокка ишлов бериш сифати, яъни унинг уваланиш хамда кесакларни майдаланиш даражалари яхшиланади хамда тортишга каршилик кучининг камайиши хисобига энергия сарфи камаяди [4, 5].

Ушбу маколада ишлаб чикилган борона тишининг уткирланиш бурчаги ни (1-расм) у юкори харакат тезлигида ишлай олишини таъминловчи кийматини асослаш буйича утказилган назарий тадкикотларнинг натижалари келтирилган.

Адабиётларда [6, 7] тишнинг уткирланиш бурчагини тупрок унинг ишчи сиртлари АВ ва ВС буйлаб сирпаниши таъминланиши шартидан келиб чиккан холда аникланиши тавсия этилади. Чунки акс холда тишнинг ишчи сиртларига тупрокни ёпишиши ва унинг олдида уюлиши кузатилади. Бу иш сифатининг ёмонлашуви ва энергия сарфини ортишига олиб келади.

в I с

1-расм. Тишнинг уткирланиш бурчагини аниклашга доир схема

Тупрокни тиш ишчи сиртларида сирпаниши куйидаги холда таъминланади [8, 9]

Р<90 — р , (1)

бунда р - тупрокни борона тишининг ишчи сиртига ишкаланиш бурчаги.

Адабиётларда келтирилган маълумотларга асосан [10], силликланмаган пулат билан намлиги 15-19 фоиз булган тупрок орасидаги ишкаланиш коэффициенти 0,68-0,72 оралигида булади. Бу ишкаланиш бурчагини 34-36° кийматига мос келади. Буни хисобга олганда юкоридаги ифодага асосан в<56° ёки 2fi<112° булиши лозим [11].

Мавжуд БЗСС-1,0, БЗТС-1,0 ва БЗТХ-1,0 тишли бороналарда 2fi<90° ва (1) шартни каноатлантиради. Бирок уларнинг харакат тезлиги 2,5 м/с дан ортганда тупрокни хаддан зиёд сочилиб кетиши натижасида унинг пастки катламларини юкорига чикиб колиши ва нам йукотилиши кузатилади [12, 13].

Тезлик ортганда тупрокнинг сочилишини камайтириш йулларини куриб чикамиз. Масалани соддалаштириш учун дала юзасида жойлашган тупрок булагининг тиш таъсиридаги харакатини куриб чикамиз [14].

Vn тезлик билан харакатланаётган тишнинг ишчи сирти билан Mi нуктада учрашган

m массали тупрок булаги Va = Vn ssnP абсолют тезлик билан харакатланиб, маълум

cosp

вактдан кейин M2 нуктага келган булсин (2-расм). Шу нуктада тупрок булаги тиш сиртидан ажралиб, дала юзасида бошлангич Va тезлик билан харакатини давом эттиради ва канчадир L масофани босиб утиб А нуктада тухтайди. Ушбу масофани аниклаш учун тупрок булагининг дала юзасидаги харакатини ифодаловчи дифференциал тенгламани тузамиз. Тупрок булагининг Va йуналиши (Х уки) буйича дифференциал тенгламаси куйидагича булади [15]

d Х . m~d2~ = —f mg' бунда f' -тупрокни тупрок билан ишкаланиш коэффициенти; m-тупрок булагининг массаси; g-эркин тушиш тезланиши.

(2) тенгламани t вакт буйича интеграллаб, куйидагиларга эга буламиз

vx =—f 'gt+с (3)

ва

х = —f 'gr + Cit + С3, (4)

бунда t -вакт;

С, С -интеграл доимийлари.

2-расм. Тупрок булагини тиш таъсиридаги харакати

Бошлангич шартлардан (t = 0 булганда Vx = Va ва Х = 0 ) фойдаланиб, интеграл

доимийлари С ва С2 ни аниклаймиз: С = V, С = 0

(3) ва (4) тенгламаларга Q ва С ни кийматларини куямиз

Vx =V - f' gt; (5)

t2

X = Vat-f'g- (6)

Тупрок булагининг охирги тезлиги нолга тенг булганлиги учун (6) тенгламани унг томонини нолга тенглаб, уни харакатланиш вактини аниклаймиз [16]

V

t = —. (7)

f' g )

t вактни аникланган кийматини (6) формулага куямиз ва V ни юкорида келтирилган кийматини эътиборга олиб, L масофани аниклаймиз [17]

^ = • (8)

2f gcos V

Ушбу ифода тахлили шуни курсатадики, боронанинг харакатланиш тезлиги оширилганда тупрокнинг сочилиши ортиб кетмаслиги учун тишнинг уткирланиш бурчаги камайтирилиши лозим экан [18].

(8) ифодадан фойдаланиб ¡3 ва Vn орасидаги богланишни аниклаш мумкин. Бунинг учун борона тезлигининг хар кандай кийматида L масофа узгармай колади деб кабул киламиз [19] хамда мавжуд бороналарнинг юкорида таъкидланган максимал илгариланма тезлигини V билан белгилаймиз.

У холда

L=

v2 sin2 ßM Vn2 sin2 ß

nk ! M _ nn 'n

Бу ердан

2f ' gCos2 ( 2f ' gCos2 ( ßn = arcsin-

,.Jnk sin ßM

V„

(9)

(10)

бyнда ßM - мавжyд тишли бороналар тишининг yткирланиш бyрчаги;

ßn ,Vnn - мое равишда тез харакатланаётган боронанинг yткирланиш бyрчаги ва илгариланма тезлиги.

Mавжyд бороналарнинг юкорида таъкидланган рyхсат этилган тезлиги Vn¿ = 2,5 м/с ва yлар тишларининг yткирланиш бyрчаги ßM = 45o кийматларни (10) ифодага кУйи6, 3,03,3 м/с тезликда ишлаш учун тишнинг yткирланиш бyрчагини хисоблаймиз [20].

ßn = 32 - 3бо ёки 2ßn = 64 - 72°.

Демак, дала рельефига мосланувчан тишли борона 3,0-3,3 м/с тезликларда ишлаши учун у тишларининг yткирланиш бурчаги ß = 64 - 72° оралигида 6Улиши лозим экан [21].

Hазарий тадкикотларнинг натижаларидан келиб чиккан холда, бир ва Kyn омилли экспериментал тадкиткотлар yтказилди [22], унда дала рельефига мосланувчан тишли борона тишининг yткирланиш бурчагини Урганишда асосий кyрсаткич сифатида борона томонидан юмшатилган катламдаги тупрокни уваланиш сифати олинди, ^шимча равишда ишлов бериш чукурлиги ва боронанинг тортишга каршилиги Урганилди (3 ва 4 расм).

Kелтирилган маълумотлар тахлили шуни ^рсатадики [23], хар иккала харакат тезлигида хам тиш yткирланиш бурчагини 60° дан 90° гача ортиши ишлов бериш чукурлигига сезиларли таъсир ^рсатмаган. Aммо тупрокнинг уваланиш сифати тишнинг yткирланиш бурчаги 60° дан 70° га ортганда яхшиланган, 70 - 90° оралигида эса ёмонлашган. Чунки тишнинг yткирланиш бурчаги 80 ва 90° бyлганда унинг ишчи сиртларига тупрокнинг ёпишиши кузатилган [24].

а) б)

1 - M=f2ß); 2 - ±a=f(2ß). a) ва б) - мос равишда агрегат царакат тезлиги 6,7 ва 9,3 км/соат булганда 3-расм. Дала рельефига мосланувчан тишли борона тишининг уткирланиш бурчагини ишлов бериш чукурлиги (Мур) ва унинг уртача квадратик четланиши (±с)

га таъсири

60 70 80 2ß, град 90 60 70 80 3/1, град 90

а) б)

1 ва 2 - мос равишда агрегат царакат тезлиги 6,7 ва 9,3 км/соат булганда

4-расм. Юмшатилган катламдаги тупрокнинг уваланиш даражаси (а) ва дала рельефига мосланувчан тишли боронанинг тортишга каршилиги(б) ни тишларнинг уткирланиш бурчагига боFлик х,олда узгариш графиклари

Курилманинг тортишга каршилиги тишнинг уткирланиш бурчаги 60° дан 70° гача ортганда деярли узгармаган, 70° дан 90° гача ортганда эса 0,29 - 0,31 кН га ортган. Буни хам 2ß > 70° булганда тишнинг ишчи сиртларига тупрок ёпишиб колиши билан изохлаш мумкин [25].

Бу ерда хам харакат тезлигини 6,7 км/соат дан 9,3 км/соат гача ортиши ишлов бериш чукурлигини камайиши ва тупрокнинг уваланиш сифатини яхшиланиши хамда курилма тортишга каршилигини ортишига олиб келган [26].

Утказилган тажрибаларнинг натижалари буйича кам энергия сарфлаган холда юкори иш курсаткичларини таъминлаш учун дала рельефига мосланувчан тишли борона тишининг уткирланиш бурчаги 60° - 70° оралигида булиши максадга мувофик [27].

АДАБИЁТЛАР

1. Абдувахобов Д.А. Дала рельефига мосланувчан тишли борона. Дисс. автор ... техн.ф.б.фалсафа докт.. - Тошкент, 2018.

2. Патент РУз. № FAP 00909. Борона/ Мамажонов И., Мухамедов Ж., Умурзаков А., Кенжабоев Ш., Абудвахобов Д. // Расмий ахборотнома. - 2014. - №6. Б. 88.

3. Патент РУз № FAP 01174. Борона/ Мухамедов Ж., Тухтакузиев А., Умурзаков А., Абдувахобов Д. // Расмий ахборотнома. - 2017. - №4. - Б.61.

4. Борона: пат. № IAP 06205 РУз., МПК 8 А01В19/00/ А.Джураев, Ж.Мухамедов, А.Тухтакузиев, А.Умурзаков, Д.Абдувахобов. Опуб. 30.06.2020, Бюл. №6.-С. 88.

5. Борона: пат. № IAP 06206 РУз., МПК 8 А01В19/00/ А.Джураев, Ж.Мухамедов,

А.Тухтакузиев, А.Умурзаков, Д.Абдувахобов. Опуб. 30.06.2020, Бюл. №6.-С. 89.

6. Маматов Ф.М. Кишлок хужалик машиналари. -Тошкент: Фан, 2008.- 246 б.

7. Shoumarova M., Abdillayev T. Qishloq xo'jalik mashinalari.-Toshkent: Oqituvchi, 2009. - 504 b.

8. Тухтакузиев А. Исследование и обоснование параметров зубовой бороны для работы на повышенных скоростях движения в зоне хлопководства: Дисс. ... канд.техн.наук. - Ташкент: 1979. - 146 с.

9. Тухтакузиев А. Механико-технологические основы повышения эффективности почвообрабатывающих машин хлоководческого комплекса.: Дисс. ... док.тех.наук. -Янгиюль, 1998. - 357 с.

10. L.Z. Jia, J.H. Zhang, Z. H.Zhang ва Y.Wang. Assessment of gravelly soil redistribution caused by a two-tooth harrow in mountainous landscapes of the Yunnan-Guizhou Plateau, China. // Journal of SOIL & TILLAGE RESEARCH, 2017. - №168. - рр.11-19

11. Тухтакузиев А., Мухамедов Ж., Умурзаков А., Абдувахобов Д.А. Тебранма-тишли борона улчамларини асослаш // Механика муаммолари. - Тошкент, 2013.-№3-4.-Б. 104-108.

12. Тухтакузиев А., Абдувахобов Д.А. Шарнирли-тебранма тишли борона тишининг уткирланиш бурчагини асослаш // ТДТУ ХАБАРЛАРИ. - Тошкент, 2016. - №4. - Б. 126-130

13. Тухтакузиев А., Абдувахобов Д.А. Шарнирли-тебранма тишли боронанинг тортишга каршилиги // AGRO ILM.- Тошкент, 2017. №4. - Б. 90-91.

14. Тухтакузиев А., Абдувахобов Д.А. Шарнирли-тебранма тишли боронанинг ишлов бериш чукурлиги буйича баркарор юришини тадкик этиш // ФарПИ илмий-техник журнали. - Фаргона, 2017. - №1. - Б.151-153.

15. Абдувахобов Д.А. Определение полноты рыхления почвы зубьями шарнирно-колебательной бороны // Механизация и электрификация сельского хозяйства: - Россия, Москва, 2016. - №6. - С. 16-17.

16. Abduvakhobov D.A., Мuhamedov J., Umurzaqov A. Layout diagram of the hinged oscillatory spike-tooth harrow and determination of its row-spacing width // European Science Review.- Austria, 2016.- N 5.- pp. 175-176.

17. Abduvakhobov D.A., Ismatullayev Q.K, Madrahimova M.B. Results of experimental research on the substantiation of the parameters of the tooth harrow copying the field // International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - India, 2020. - №7, Issue 6 pp. 14049-14053

18. Abduvakhobov D.A., Xaydarov K.S., Imomov M.X., Mamadaliyev I. Justification of parameters tooth harrow copying field relief // International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - India, 2020.-№7, Issue 12 pp. 14049-14053

19. Тухтакузиев А., Мухамедов Ж., Абдувахобов Д.А. Дала рельефига мосланувчан тишли борона параметрларини асослаш // НамМТИ илмий-техник журнали. - Наманган, 2019. - №2. - Б.139-143.

20. Мухамедов Ж., Абдувахобов Д.А., Исматуллаев КК. Дала рельефига

мосланувчан тишли борона тиши параметрларини асослаш // AGRO ILM. - илмий-техник журнали. - Тошкент, 2020. - №4 - Б. 90-91.

21. Тухтакузиев А., Абдувахобов Д.А. Обоснование формы поперечного сечения зуба шарнирно-колебательной бороны // Борьба с засухой и урожай, посвящённая 120-летию со дня рождения К.Г.Шульмейстера: Международная научно-практическая -Волгоград, 2015. - С. 476-479.

22. Тухтакузиев А., Абдувахобов Д.А. Обоснование параметров зуба шарнирно-колебательной бороны // Интеллектуальные машинные технологии и техника для реализации государственной программы развития сельского хозяйства: Международная научно-техническая конференция. - Россия, ВИМ. 2015. - С. 221-224.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

23. Джураев А.Д., Тухтакузиев А., Абдувахобов Д.А. Определение максимальной амплитуды колебаний звена зубчато-колебательного рабочего органа бороны для обработки почвы // Молодежь и XXI век-2017: VII международной молодежной научной конференции.- Курск, 2017.- С.264-267.

24. Джураев А.Д., Мухамедов Ж., Абдувахобов Д.А. Определение угла взаимного наклона звеньев и скорости движения бороны с зубьями при обработки почвы // Молодежь и XXI век-2017: VII международной молодежной научной конференции. -Курск, 2017 - С. 267-270.

25. Умурзаков А., Мухамедов Ж., Кенжабоев Ш., Абдувахобов Д.А. Янги шарнирли-тишли боронани асосий улчамларини танлаш ва конструкциясини яратиш // Ракобатбардош кадрлар тайёрлашда мустакил таълим: жахон таълим тизими тажрибаси ва олий таълим муассасалари хамкорлиги: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Наманган, НамМПИ, 2010. - Б. 61-64.

26. Мухамедов Ж., Умурзаков А., Кенжабоев Ш., Абдувахобов Д.А. Такомиллашган янги тебранма-тишли борона // Касб-хунар таълими муассасаларини малакали педагог кадрлар билан таъминлаш муаммолари: тажриба ва истикболлар: Республика илмий-амалий-конференция материаллари. - Наманган, НамМПИ, 2013. - Б. 236-238.

27. Мухамедов Ж., Абдувахобов Д., Исматуллаев К., Набижонов У. Определения факторов влияющих на качественные и энергетические показатели работы зубовой бороны копирующей рельеф поля // "Прорывные научные исследования: проблемы, пределы и возможности" Международной научно-практической конференции 03 апреля 2020 - С.51-53.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.