Научная статья на тему 'Тишли боронанинг тортишга қаршилигини аниқлаш'

Тишли боронанинг тортишга қаршилигини аниқлаш Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
31
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дала рельефига мосланувчан тишли борона / тиш асоси / ишчи звено / ҳалқалар / ишлов бериш чуқурлиги / тортишга қаршилиги / солиштирма босим / тупроқнинг зичлиги / зубовой бороны копирующей рельеф поля / основание зуба / рабочий звено / кольцы / глубины обработки почвы / тяговое сопротивление / удельное давление / плотность почвы

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Тўхтақўзиев Абдусалим, Умурзақов Акрамжон Хакимович, Абдувахобов Дилшод Абдувахидович

Мақолада ишлаб чиқилган дала рельефига мосланувчан тишли боронанинг тортишга қаршилигини аниқлаш бўйича ўтказилган назарий ва тажрибавий тадқиқотларнинг натижалари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Тўхтақўзиев Абдусалим, Умурзақов Акрамжон Хакимович, Абдувахобов Дилшод Абдувахидович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Определение тяговое сопротивление зубовой бороны

В статье приведены результаты проведенных теоретических и экспериментальных исследований по определение тяговое сопротивление рабочих звеньев зубовой бороны, копирующей рельеф поля

Текст научной работы на тему «Тишли боронанинг тортишга қаршилигини аниқлаш»

УДК: 631.313.2

ТИШЛИ БОРОНАНИНГ ТОРТИШГА ЦАРШИЛИГИНИ АНИЦЛАШ

Тухтакузиев Абдусалим КХМИТИ, т.ф.д.,проф. absalim1950@mail.com. +99897-719-05-18

Умурзаков Акрамжон Хакимович НамМКИ, т.ф.д., доц. umurzakov1963@mail.com. Tel: +99893-673-00-63

Абдувахобов Дилшод Абдувахидович НамМКИ, т.ф.ф.д (PhD)., доц. d.a.abduvahobov@gmail.com. Tel: +99897-707-18-25

Аннотация. Маколада ишлаб чикилган дала рельефига мосланувчан тишли боронанинг тортишга каршилигини аниклаш буйича утказилган назарий ва тажрибавий тадкикотларнинг натижалари келтирилган.

Аннотация. В статье приведены результаты проведенных теоретических и экспериментальных исследований по определение тяговое сопротивление рабочих звеньев зубовой бороны, копирующей рельеф поля

Annotation. The article presents the results of the theoretical and experimental studies carried out to determine the traction resistance of the working links of a tooth harrow that copies the field relief

Калит сузлар. дала рельефига мосланувчан тишли борона, тиш асоси, ишчи звено, халкалар, ишлов бериш чукурлиги, тортишга каршилиги, солиштирма босим, тупрокнинг зичлиги.

Ключевые слова. зубовой бороны копирующей рельеф поля. основание зуба, рабочий звено, кольцы, глубины обработки почвы, тяговое сопротивление, удельное давление, плотность почвы.

Keywords: tooth harrow copying the field relief. tooth base. working link. rings. tillage depths. traction resistance. specific pressure. soil density.

Маълумки. кишлок хужалигида фойдаланиладиган техника ва агрегатларни такомиллаштирилганлигини билдирувчи курсаткичлар технологик жараённи бажаришга сарфланадиган энергия микдори билан белгиланади. Бунда асосий курсаткич сифатида хар кандай техника ва агрегатларни тортишга каршилиги кабул килинган ва буларга сарфланадиган энергиянинг карийб 35-40 фоизи уларни ишлатиш билан богликлиги учун уларни тортишга каршилигига таъсир этадиган омилларни ва уларни камайтириш йулларини асослаш мухим хисобланади.

Умуман олганда кишлок хужалигида эрта бахор ва экишдан олдин тупрокнинг юза катламига ишлов беришда фойдаланиладиган мавжуд тишли бороналаш агрегатининг энергияхажмдорлиги кескин катталиги хамда манёврчанлиги ва иш унуми пастлиги сабабли тишлари дала юзасидаги нотекисликларга мослаша оладиган ва тебраниб ишлайдиган осма дала рельефига мосланувчан тишли борона(кейинги уринларда борона) ишлаб чикилди [1]. Ишлаб чикилган борона асос ва унга урнатилган тишлардан ташкил топган ишчи звенолардан йигилади. Улар, яъни ишчи звенолар бир-бири билан хдлкалар, рама билан эса халкалар ва торткилар оркали богланган. Шу сабабли иш жараёнида хар бир ишчи звено дала юзасидаги нотекисликларга мослашиш ва уччала фазовий текислик буйича тебранма харакат килиш имкониятига эга. Бу уз навбатида тупрокка ишлов бериш сифати яхшиланиши ва энергия сарфи камайишига олиб келади [2-6].

Ушбу маколада ишлаб чикилган боронанинг тортишга каршилигини аниклаш максадида утказилган назарий ва тажрибавий тадкикотларнинг натижалари келтирилган.

Ишлаб чикилган боронанинг тортишга умумий каршилигини 1 -расмда келтирилган схемадан фойдаланиб аниклаймиз[7]. Унга биноан

В

Я — /И + пК — /И + -Я ;

у л т т л т'

(1)

N — т&—Рхг эта = т&—К^а, (2)

бунда К - боронанинг тортишга умумий каршилиги, Н;

/ — тупрокнинг металлга ишкаланиш коэффициенти;

пга — боронага урнатилган тишлар сони, дона;

Ят - борона битта тишининг тортишга каршилиги, Н/дона; В — боронанинг камраш кенглиги, м.

(1) ва (2) ифодаларни биргаликда ечиб, боронанинг тортишга умумий каршилигини аниклаш учун куйидаги ифодага эга буламиз

/т6 ga + ВЯт .

К — ■

у а(1 + Ма) Илгари бажарилган тадкикотларга асосан [8]

з(2к — 1о)

Я —

+ ук2У 2эт Ptgщ

БШ1

Р + ф) ,

СОБф

2эт Р

бунда ат — тишнинг ишчи сиртида тупрокнинг эзилишидан х,осил буладиган солиштирма босим, Па; тупрокнинг зичлиги, кг/м3.

(3)

(4)

У

(4) ифоданинг биринчи х,ади тупрокнинг деформацияланишидан х,осил буладиган каршилик кучини, иккинчи х,ади эса тупрокнинг инерция кучидан х,осил буладиган каршиликни хисобга олади.

(4) ифодадаги (Гт ни тупрокнинг хджмий эзилиш коэффициенти оркали

ифодалаймиз (2-расм). Тиш I х,олатдан II х,олатга утганда унинг олд киррасига тугри келган тупрок булаги ён сирт буйича сирпаниб А х,олатдан А1 х,олатга утади ва тупрок

а) боронага таъсир этувчи кучлар схемаси; б) кучлар купбурчаги. 1-расм. Ишлаб чикилган боронанинг тортишга умумий каршилигини аниклашга

доир схема

2-расм. Тишнинг ишчи сиртида х,осил буладиган солиштирма босимни аниклашга

доир схема

горизонтал йуналишда l=AAi масофага сикилади (эзилади). Бунда < = q0l4 (бунда

<гт- тупрокнинг сикилиши (эзилишидан) хосил буладиган кучланиш; q - тупрокнинг

хажмий эзилиши коэффициенти; 1ч - тупрокнинг чизикли деформацияси) деб караб [9]

тишнинг ён сиртида хосил буладиган уртача солиштирма босимни куйидаги ифода буйича аниклаш мумкин

l cos— s cos— ...

< =q° -2-=• <5) Тиш пастки учи уткирланишини хисобга олганда (5) ифода куйидаги куринишга эга булади

(2h -10) s cos—

<т = q0

8h cos (p + —)

(6)

Буни хамда тупрокнинг намлиги W ни хисобга олганда (6) ифода куйидаги куринишга эга булади:

=

l{2h-l0)

2

о) qoco—

16 h sin в cos (в + —)

W }

+ hlvV1 1 + —I sin Btgw 100)

sin(e + —)

cos—

(7)

(7) ифодани хисобга олган холда, (3) ифода куйидаги якуний куринишга эга

булади:

\fmga + В

Ry =

s 2 (2h-l0)2 q",cos— + r h2V 2 fl + W ] sin ptgyj 16h sin в cos(e + —) I 100|

sin( в + —) 1 cos— J

[a(1 + ftga)}

(8)

Бу ифодадан куриниб турибдики, боронанинг тортишга каршилиги унинг массаси, камраш кенглиги, тишлари излари орасидаги масофа, тишларнинг параметрлари, ишлов бериш чукурлиги, агрегатнинг харакат тезлиги, тупрокнинг физик-механик хоссалари хамда борона тортиш чизигининг горизонтга нисбатан жойлашиш бурчагига боглик холда

s

узгаради [10].

(8) ифодани боронанинг камраш кенглигига булиб, унинг солиштирма Яс хар бир метр камраш кенглигига тугри келадиган каршилигини аниклаймиз

яъни

\/тс ёа +

К = ■

*2 ^ ^ + Г к^У 2 1^1 + ] ^ 16к 8Ш в соъ(в + I 100)

5!п( в + ?) ]

С0Бф \

[а(1 + Ма)}

(9)

бунда тс _ боронанинг хар бир метр камраш кенглигига тугри келадиган массаси, кг.

(9) ифодага / = 0,5, тс = 94 кг, g = 9,8 м/с2, а = 0,05 м, * = 0,02 м, к = 0,06 м,

/о=0,025 м, у = 1200 кг/м3, / = 30°, щ = 30°, д0 = 5 • 106 Н/м3, 0=16,3%, /о=0,025 м, ф=30°

ва а = 12° кийматларни куйиб, 2,0-2,5 м/с тезликларда ишлаб чикилган боронанинг хар бир метр камраш кенглигига тугри келадиган каршилик 1,68-1,73 кН ни ташкил этишини аниклаймиз[11].

Назарий тадкикотларнинг натижаларидан келиб чиккан холда тажрибаларда тишли борона параметрларини урганишда асосий курсаткич сифатида ишлов бериш чукурлиги олинган булса, кушимча равишда юмшатилган катламдаги тупрокнинг уваланиш сифати ва боронанинг тортишга каршилиги урганилган [1 ].

Дастлаб, борона тишининг узунлиги 20 мм интервал билан 100 - 160 мм оралигида узгартирилганда, курилманинг тортишга каршилиги тиш узунлиги ортиши билан ортган. Бу асосан ишлов бериш чукурлигининг ортиши хисобига юз берган (3-расм, а).

Тишли борона тишининг уткирланиш бурчагини тажрибавий тадкикотлар асосида аниклашда эса унинг уткирланиш бурчаги 10° интервал билан 60° дан 90° гача ораликда узгартирилган холда унинг иш курсаткичлари аникланди. Курилманинг тортишга каршилиги тишнинг уткирланиш бурчаги 60° дан 70° гача ортганда деярли узгармаган, 70° дан 90° гача ортганда эса 0,29 - 0,31 кН га ортган. Буни 2в > 70° булганда тишнинг ишчи сиртларига тупрок ёпишиб колиши билан изохлаш мумкин (3-расм, б).

Бундан ташкари, тишли борона тиши калинлигини унинг иш курсаткичларига таъсирини аниклаш буйича тажрибаларда тишли борона тишининг калинлиги 2,5 мм интервал билан 17,5 дан 25 мм гача ораликда узгартирилди. Натижада тишнинг калинлиги ортиши билан курилманинг тортишга каршилиги ортган, яъни бу холат тиш билан узаро таъсирлашишда булган тупрок хажмининг ортиши туфайли юз беради (3-расм, в).

а) б) в)

1 ва 2 - мос равишда агрегат харакат тезлиги 6,7 ва 9,3 км/соат булганда 3-расм. Тишли боронанинг тортишга каршилигини тиш узунлиги (а) га, тишларнинг уткирланиш бурчаги(б)га ва тишлар калинлиги (в)га боFлик х,олда

узгариш графиклари

Тишли борона тиши пастки уткирланган учининг узунлигини унинг иш курсаткичларига таъсирини урганиш буйича тажрибаларда тишли борона тиши пастки уткирланган учининг узунлигини 5 мм интервал билан 15 дан 30 мм гача ораликда узгартирилди. Агрегат харакати давомида тиш пастки уткирланган учининг узунлигини 25 мм дан 30 мм гача узгариши ишлов бериш чукурлиги ва тупрокнинг уваланиш сифатини узгаришига сезиларли таъсир курсатмаган, лекин боронанинг тортишга каршилиги ортган (4-расм, а).

Назарий тадкикотларда аникланган параметрлар асосида тишли борона тишлари изларининг кенглигини унинг иш курсаткичларига таъсирини тажрибаларда урганилди. Бунда борона тишлари изларининг кенглиги 5 мм интервал билан 40 дан 60 мм гача ораликда узгартирилди. Утказилган тажрибалардан куриниб турибдики, борона тишлари изларининг кенглиги 40 мм дан 60 мм гача узгартирилганда курилманинг тортишга солиштирма каршилиги ортган. Олинган натижаларни борона тишлари излари кенглигининг ортиши тишларнинг бир-бирига узаро таъсирини камайишига олиб келиши билан тушунтириш мумкин (4-расм, б).

Тишли борона тишига бериладиган тик юкланишни унинг иш курсаткичларига таъсирини урганишда эса борона тишига бериладиган тик юкланиш 2,5 Н интервал билан ишчи звено асосига кушимча юк урнатиш хисобига 12,5 Н дан 20,0 Н гача узгартирилди. Бунда боронанинг тортишга каршилиги тишга бериладиган тик юкланиш ортиши билан тугри чизик конунияти буйича ортиб борган (4-расм, в).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а) б) в)

1 ва 2 - мос равишда агрегат харакат тезлиги 6,7 ва 9,3 км/соат булганда

4-расм. Тишли боронанинг тортишга каршилигини тишли борона тиши пастки уткирланган учининг узунлиги (а) га, тишлар изларининг кенглиги (б)га ва тишли борона тишига бериладиган тик юкланиш (в) га боFлик х,олда узгариш графиклари

Демак, боронанинг тортишга каршилиги асосан унинг массаси, камраш кенглиги, тишлари излари орасидаги масофа, тишларнинг параметрлари (уткирланиш бурчаги, калинлиги, пастки уткирланган кисмининг узунлиги), ишлов бериш чукурлиги, агрегатнинг хдракат тезлиги, тупрокнинг физик-механик хоссалари (хажмий эзилиш коэффициенти, зичлиги хамда ишкаланиш бурчаги ва коэффициенти) хамда борона тортиш чизигининг горизонтга нисбатан жойлашиш бурчагига боглик булади.

АДАБИЁТЛАР

1. Абдувахобов Д. А. Разработка и обоснование параметров зубовой бороны, копирующей рельеф поля //автореф. дис.... д-ра философи техн. наук. - 2018.

2. Abduvahidovich A. D., Jobirhon M., Hakimovich U. A. Layout diagram of the hinged

oscillatory spike-tooth harrow and determination of its row-spacing width //European science review. - 2016. - №. 5-6.

3. Патент РУз. № FAP 00909. Борона/ Мамажонов И., Мухамедов Ж., Умурзаков А., Кенжабоев Ш., Абудвахобов Д. // Расмий ахборотнома. - 2014. - №6. Б. 88.

4. Патент РУз № FAP 01174. Борона/ Мухамедов Ж., Тухтакузиев А., Умурзаков А., Абдувахобов Д. // Расмий ахборотнома. - 2017. - №4. - Б.61.

5. Борона: пат. № IAP 06205 РУз., МПК 8 А01В19/00/ А.Джураев, Ж.Мухамедов, А. Тухтакузиев, А.Умурзаков, Д. Абдувахобов. Опуб. 30.06.2020, Бюл. №6.-С. 88.

6. Борона: пат. № IAP 06206 РУз., МПК 8 А01В19/00/ А.Джураев, Ж.Мухамедов, А. Тухтакузиев, А.Умурзаков, Д. Абдувахобов. Опуб. 30.06.2020, Бюл. №6.-С. 89.

7. Абдувахобов Д. А., Мадрахимова М. Б., Крыгин С. Е. Равномерность хода почвообрабатываюших машин по глубине обработки и их устойчивость //Вклад университетской аграрной науки в инновационное развитие агропромышленного комплекса. - 2019. - С. 8-11.

8. Абдувахобов Д.А. Определение полноты рыхления почвы зубьями шарнирно-колебательной бороны // Механизация и электрификация сельского хозяйства: - Россия, Москва, 2016. - №6. - С. 16-17.

9. Abduvakhobov D.A., Ismatullayev Q.K, Madrahimova M.B. Results of experimental research on the substantiation of the parameters of the tooth harrow copying the field // International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - India, 2020. - №7, Issue 6 pp. 14049-14053

10. Abduvakhobov D.A., Xaydarov K.S., Imomov M.X., Mamadaliyev I. Justification of parameters tooth harrow copying field relief // International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - India, 2020.-№7, Issue 12 pp. 14049-14053.

11. Джураев А.Д., Мухамедов Ж., Абдувахобов Д.А. Определение угла взаимного наклона звеньев и скорости движения бороны с зубьями при обработке почвы // Молодежь и XXI век-2017: VII международной молодежной научной конференции. -Курск, 2017 - С. 267-270.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.