Научная статья на тему 'COVID-19 ПАНДЕМИЯСИНИНГ ГЛОБАЛ ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ ЗАНЖИРИГА ТАЪСИРИ'

COVID-19 ПАНДЕМИЯСИНИНГ ГЛОБАЛ ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ ЗАНЖИРИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
141
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобал қўшилган қиймат занжири / халқаро молиявий­иқтисодий инқироз / COVID­19 пандемияси / аутсорсинг / глобал қўшилган қиймат занжирида қатнашиш индекси / глобал қўшилган қиймат занжири узунлиги / рақамли иқтисодиёт / глобал қўшилган қиймат занжири концепцияси / горизонтал ва вертикал ихтисослашув / трансмиллий компания. / глобальная цепочка добавленной стоимости / международный финансово­ экономический кризис / пандемия COVID­19 / аутсорсинг / индекс участия в глобальной цепочке добав­ ленной стоимости / длина глобальной цепочки добавленной стоимости / цифровая экономика / кон­ цепция глобальной цепочки добавленной стоимости / горизонтальная и вертикальная специализа­ ция / транснациональная компания.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Вахабов Абдурахим Васикович

Мақолада глобал қўшилган қиймат занжирининг моҳияти, вужудга келиши зарурияти, ривожланиш омиллари ва босқичлари таҳлил этилган. Глобал қўшилган қиймат занжирининг жаҳон иқтисодиётини глобаллашувидаги ўрни баҳоланган, ривожланиш кўрсаткичлари ва тенденциялари аниқланган. COVID­19 пандемияни глобал қўшилган қиймат занжирига таъсир этиш механизми ва дастаклари, ижтимоий­иқтисодий оқибатлари ёритилган ва жаҳон иқтисодиётини инқироздан чиқиб кетишида глобал қўшилган қиймат занжирининг ўрни аниқланган. Ўзбекистон иқтисодиётини глобал қўшилган қиймат занжирига интеграциялашувига оид илмий тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ COVID-19 ПАНДЕМИИ НА ГЛОБАЛЬНУЮ ЦЕПОЧКУ ДОБАВЛЕННОЙ СТОИМОСТИ

В статье раскрывается сущность глобальной цепочки добавленной стоимости, причины её воз­никновения, факторы и этапы развития. Даётся оценка роли глобальной цепочки добавленной стоимости в глобализации мировой экономики, определены показатели и тенденции развития. Выявлен механизм и рычаги влияния пандемии COVID­19 на глобальную цепочку добавленной стоимости, его социально-­экономические последствия, определено место глобальной цепочки добав­ленной стоимости в восстановлении мировой экономики. Разработаны научные рекомендации по интеграции экономики Узбекистана в глобальную цепочку добавленной стоимости.

Текст научной работы на тему «COVID-19 ПАНДЕМИЯСИНИНГ ГЛОБАЛ ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ ЗАНЖИРИГА ТАЪСИРИ»

Вахабов Абдурахим Васикович,

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий Университети "Макроиктисодиёт" кафедраси мудири, иктисодиёт фанлари доктори, профессор

COVID-19 ПАНДЕМИЯСИНИНГ ГЛОБАЛ КУШИЛГАН КИЙМАТ ЗАНЖИРИГА ТАЪСИРИ

УДК: 339.9 (100)

ВАХАБОВ А.В. COVID-19 ПАНДЕМИЯСИНИНГ ГЛОБАЛ К,УШИЛГАН ЦИЙМАТ ЗАНЖИРИГА ТАЪСИРИ

Маколада глобал кушилган киймат занжирининг мох,ияти, вужудга келиши зарурияти, ривожланиш омиллари ва боскичлари тах,лил этилган. Глобал кушилган киймат занжирининг жах,он иктисодиётини глобаллашувидаги урни бах,оланган, ривожланиш курсаткичлари ва тенденциялари аникланган. COVID-19 пандемияни глобал кушилган киймат занжирига таъсир этиш механизми ва дастаклари, ижтимоий-иктисодий окибатлари ёритилган ва жах,он иктисодиётини инкироздан чикиб кетишида глобал кушилган киймат занжирининг урни аникланган. Узбекистон иктисодиётини глобал кушилган киймат занжирига интеграциялашувига оид илмий тавсиялар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: глобал кушилган киймат занжири, халкаро молиявий-иктисодий инкироз, COVID-19 пандемияси, аутсорсинг, глобал кушилган киймат занжирида катнашиш индекси, глобал кушилган киймат занжири узунлиги, ракамли иктисодиёт, глобал кушилган киймат занжири концепцияси, горизонтал ва вертикал ихтисослашув, трансмиллий компания.

ВАХАБОВ А.В. ВЛИЯНИЕ COVID-19 ПАНДЕМИИ НА ГЛОБАЛЬНУЮ ЦЕПОЧКУ ДОБАВЛЕННОЙ СТОИМОСТИ

В статье раскрывается сущность глобальной цепочки добавленной стоимости, причины её возникновения, факторы и этапы развития. Даётся оценка роли глобальной цепочки добавленной стоимости в глобализации мировой экономики, определены показатели и тенденции развития. Выявлен механизм и рычаги влияния пандемии COVlD-19 на глобальную цепочку добавленной стоимости, его социально-экономические последствия, определено место глобальной цепочки добавленной стоимости в восстановлении мировой экономики. Разработаны научные рекомендации по интеграции экономики Узбекистана в глобальную цепочку добавленной стоимости.

Ключевые слова: глобальная цепочка добавленной стоимости, международный финансово-экономический кризис, пандемия COVID-19, аутсорсинг, индекс участия в глобальной цепочке добавленной стоимости, длина глобальной цепочки добавленной стоимости, цифровая экономика, концепция глобальной цепочки добавленной стоимости, горизонтальная и вертикальная специализация, транснациональная компания.

VAKHABOV A.V. IMPACT OF COVID-19 PANDEMIC ON GLOBAL VALUE CHAIN

In the article is discussed the essence of the added value global chain, the causes of its occurrence, factors and stages of development. The the global value chain's role in the globalization of the world economy was assessed, indicators and development trends were determined. The mechanism and levers of the influence of the COVID-19 pandemic on the global value chain, its socio-economic consequences, as well as the place of the global value chain in the recovery of the global economy, have been identified. Scientific recommendations on Uzbekistan's integration into the global value chain have been developed.

Key words: global value chain, international financial and economic crisis, COVID-19 pandemic, outsourcing, global value chain participation index, global value chain length, digital economy, global value chain concept, horizontal and vertical specialization, transnational company.

Кириш.

XXI аср бyсаFасида глобал кушилган киймат занжири концепцияси иктисодий назария фани-нинг долзарб, илмий-амалий ах,амиятга эга булган муаммоларидан бирига айланди. Хозирги замон кушилган киймат назариялари учун хос булган хусусият уни яратувчи омилларнинг тизимли-лиги х,исобланади. Ушбу илмий муаммони тадк,ик, этиш турли мамлакатларда глобал ишлаб чикариш жараёнининг боскичларга булиниши, экспортга мулжалланган товарларни кушилган кийматнинг келиб чик,иш манбаларига кура гурух,лаш жараё-нини мох,иятини очиб бериш имконини беради. Глобал кушилган киймат занжири (ГККЗ) доира-сида жах,он ялпи ички мах,сулотини катта кисми шаклланади ва занжир глобаллашувни элтувчи индикатори, драйвери х,исобланади. 2020 йилда халкаро савдонинг 70%и оралик истеъмол учун мулжалланган товар ва хизматлардан иборат булиб, йиллик к,иймати 10 трлн.долл.дан ошик, суммани ташкил этди1.

Тадк,ик,от мавзусининг долзарблиги.

"Глобал кушилган киймат занжири" (ГККЗ) халкаро мех,нат таксимоти ривожланишининг натижаси х,исобланади. XX асрнинг 70 йилларида жах,он иктисодиётида содир булган узгаришларга трансмиллий корпорацияларнинг (ТМК) жавоби тарикасида фаол ривожлана бошлади. 2000 йил-ларнинг бошларида ишлаб чикариш жараёни глобал микёсга эга була бориб, глобал кушилган киймат концепцияси вужудга келди ва кушилган кийматни жамланиш механизмига турли мамлакат-лар кушила бошлади. ГККЗда технологик ривожла-ниш даражасидан катъий назар турли мамлакат-лар катнаша бошлади, бирок уларнинг аник зан-жирга катнашиш даражаси ва урни, ушбу занжир-дан максимал даромад олиш имконияти турлича

1 Global value chains and trade - https://www.oecd. org/trade/topics/global-value-chains-and-trade/

булди. UNCTAD маълумотларига кура, жах,ондаги кушилган кийматнинг 80 фоизи трансмиллий ком-паниялар (ТМК) томонидан бошкариладиган, координация килинадиган ишлаб чикариш - савдо зан-жирида шаклланади2. ТМК ички фирма савдоси-нинг катта кисми "она компания ва фирмалари" ёки "киз фирмалар" уртасидаги савдодан иборат.

ГККЗнинг ривожланиши халкаро савдо тараккиётини янги парадигмасининг шаклла-нишига олиб келди. ТМКлар ишлаб чикариш кувватларининг турли мамлакатларда жойлашуви оралик товар ва хизматлар савдосининг жадал суръатларда ривожланишига туртки булди. Нати-жада мах,сулот компонентларининг жах,он савдо-сидаги улуши 60%ни ташкил этди3.

ТМКларнинг асосий фаолияти юкори кушилган киймат мужассамлашган хизмат сох,асида олиб борилмокда. ГККЗнинг традицион модели учун географик жих,атдан бутун дунёга булиб ташлан-ган мух,им компания ва етказиб берувчиларни юкори даражадаги узаро боFликлиги хос булиб, Covid-19 пандемияси шароитида узини мукам-мал эмаслигини курсатди. 1990 йиллардан бош-лаб илмий-техника тараккиётининг жадал ривожланиши ва жах,он иктисодиётининг глобаллашуви дунё хужалиги таркибини трансформациялашувига олиб келди, кам кушилган кийматга эга булган, купгина мех,нат ^имкорлиги юкори фаолият тур-лари ривожланаётган мамлакатларга жойлашти-рилди ва улар ГККЗни куйи звеноларига хизмат курсатди (автомобилларни йиFиш, электроника ва бошка оммавий истеъмол товарлари). Уз навба-тида капитал ва фан ^имкорлиги юкори булган

2 World Investment Report 2013: Global Value Chains: Investment and Trade for Development - https:// unctad.org/system/files/official-document/wir2013_ en.pdf

3 Рогатных Е. Глобальные цепочки добавленной стоимости и их влияние на развитие национальной экономики - https://mirec.mgimo.ru/upload/ckeditor/ files/mirec-2016-4-rogatnykh.pdf

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 1(149)

Ba3M$anap TMKhm OHa KopxoHanapuga coH^mpa-Uufl^amflu. rKK3HU y3ariiHM TMKnap TawKiin этгaн xonga, ynap xuccacura xaxoH TOBap Ba xii3MaTnap iiwna6 4UK,apuwuHM y^gaH 6upu Ba xaxoH caBgo-cmhm apMii TyFpi Kenagii. TMKnapHii Ton MeHex-MeHTi picKnapHM 6owKapiw tm3mmmhm - MypaKKa6 UHCOH MawiiHa KoMnneKciiHM apaTgii. rKK3 xaxoH caBflociHi anacTUKnuruHM owupuwga MyxiiM ponb yMHaMgii. rKK3, yHga KaTHawyBmu ToMoHnap Ba nipoBapg ucretMonmnap y^yH KaTop a$3annMKnap 6epagi, iwna6 mKapyBm coMnaHianapra pecypc-napgaH caMapani ^ofiganaHiw mmkohmhm 6epagi, MinniM ropucguc^agaH TawKapiga 6ynraH 6uniM Ba caniTanHi oniiw MMKoHiiaTMHM apaTagii Ba aHrii 6o3opnapgari ^aonMaTMHM ceHratfTupuw mmkohmhm 6epagii.

TaflK,MK,OT MaK,caflM rKK3HiiHr wacnnaHiwi Ba puBoxnaHiwu KoHyHMaTnapMHM Taxnin Kinuw aco-ciga Covid-19 naHgeMMacMHMHr rKK3ra can6iM Tat-cupuHM caMaMTupuw Ba y36eKucroH MKTMcogMeTMHM aHri rno6an 3aHxipra мнтerpaцмanawyвмнм cy^afi-Tip/wra KapaTinraH inM/M Tainu^ Ba aMan/M TaB-ciianapHM iiwna6 miKiwgaH ii6opaT.

TaflK,MK,OT MeTOfl^apM. MnMufi MaKonaHM TaMep-naw xapaeHiga craTucTMK MatnyMoTnapHM Kuecutf Taxnin btmw, rypyxnaw, TU3MMnu Taxnuin KMnuiw ycyn-napiigaH ^otfganaHungu.

Hhmmm MyaMMOHMHr K,yMM.nMWM.

KywinraH KiMMaT 3aHxupu MaxcynoTHM Byxygra ceniw gaBpigaH yHiHr nipoBapg ucretMonmnap-ra^a iiwna6 miKapuwHiiHr xaMMa 6ocKUMnapuHM iwna6 4mkmw Ba gM3aMH, xoM-awe Ba opaniK kom-noHeHTnapHi eTca3i6 6epiiwHM TatMiimnaw, Map-ceTiHr Ba cotmwhm Tawcin btmw, coTyBgaH ceM/Hri cepBic xM3MaTMHM TatMMHnawHii y3 i/mura onagii. rKK3 xonaTiga roKopuigaru xaMMa 6ocKumnap reorpa-4>mk xixaTgaH Typni MaMnacaTnap Ba MMHTaKanapga xoMnawraH cyn coHnii eTca3i6 6epyB^u Ba iiwna6 4MKapyB4inap ypTaciiga TaKciiMnaHraH. KoMnaHii-anap axniT, 6yTyH MaxcynoTHii эмac, 6ancu yHiHr aMpiM KucMnapHiu iiwna6 miKapuwra uxTicocna-wagi. KopxoHanap ypTaciflaru MyHoca6aTnap y3apo 6apKapop cypaTnapga MyHTa3aM anoKanap onu6 6opuwHi TaKo3o этaAu.

MaMnacaTnapHi rKK3garu KaTHawyBM ^yHgaMeH-Tan uktucoaum oMinnap xuco6naHraH KaTHawuw caMapacu Ba ^oMga onuw 6unaH 6enrunaHagu. "rKK3 piBoxnaHaeTraH MaMnacaTnap KaTtuM ucnoxoTnap Ba caHoaTi xuxaTgaH piBoxnaHraH MaMnacaTnap эca o^iK Ba aHiK cuecaT onu6 6opuwu wapouTuga aHaga uKTucoflueTHUHr ycuwiHi xagannawTipuw, cu^aTnu uw xoMnapiHi apaTiw Ba KaM6aFanniK

flapaxaciHi caMaMTipuw uMKoHuaTiHu 6epafli"1. TexHica TapaKKieTi caBgo Ba rKK3 puBoxnaHiwu y^yH wapT-wapoiTnap apaTagu. TagKiKoTnap cypcaTiwu^a, 6ap^a MaMnacaTnap axoniHi mxtm-momm xiMoa Kinuw tm3mmu Ba aTpo^-MyxiTHi Myxo^a3a KunuwHiHr caMapaflopnuriHu owupu6 6opca, ynap TKK3ga KaTHaw/wgaH MaH^aaTgop 6ynafli Ba 6apKapop cyptaTnapga piBoxnaHafli.

rKK3 uktucoaum aMnaHMara 1985 Munga rapBapg yHMBepciTeTM npo^. M.nopTep ToMoHigaH "PaKo6aT a^3annuru" KUTo6ufla KupuTunflu. y KiMMaT apaTi-nuw xapaeHMHu "coMnaHuaHUHr uwna6 ^iKapuw, MapceTiHr, y3 MaxcynoTiHi eTca3i6 6epuw Ba xi3-MaT KypcaTiwflaH u6opaT"2 ge6 тatкuAnaMAU.

1990 MungaH 6owna6 KywunraH KiMMaT 3aH-xupu Ha3apuacu r.^xepe^^u acapnapuga piBox-naHTMpungu. XyMnagaH "KywunraH KiMMaT 3aHxupu KaTeropuacuHiHr Ha3apuM acocnapiHi piBoxnaH-Tipa 6opu6 kk3hu xapugop ToMoHugaH 6owKapuw Ba coTyB^ura 6ynafli; kk3hu TypT Typra: TapKi6uM, reorpa^uc, 6owKapyB, uнcтuтyцuoнan MyxiTra 6ynagu, xaMga "rno6an MaxcynoT 3aHxupu"HM xaxoH xyxanurifla xoHagoH xyxanuru, copxoHa Ba gaB-naTHi 6ofnoB4i cu^aTuga axpaTagu"3. "KK3ra Ocue MaMnacaTnapiHUHr Kywunuwu MyHoca6aTi 6unaH rno6an KywunraH KiMMaT 3aHxupu" ge6 aTana 6ow-naHfli.

mktucoaum a,цa6мeт,цa r.MeHbcw, A.BaH Awe, ^,x.rpocMaH Ba 6owKanapHiHr ^ucpu^a XXI acp 6ownapifla TaMep MaxcynoTnap caBgocu ypHira MaxcynoT KicMnapu, coMnoHeHTnapu caBgocu Kipu6 Kengu Ba yHUHr Ha3apuM xuxaTnapiHi ^..PuKapfloHMHr Hic6uM a^3annuc Ha3apuacu acoc-napu 6unaH uc6oTnawra xapacaT Kina 6ownaflinap. yw6y eHgawyBra cypa rKK3ra MexHaT ciFUMKopnuru WKopu 6ynraH xoM-awe coMnoHeHTnapu opTUK^a MexHaT pecypcnapura эra piBoxnaHaeTraH MaMna-caTnapra yTKa3inraH Ba $aH cuFiMKopnuru WKopu 6ynraH uwnap piBoxnaHraH MaMnacaTnapga xaM-naHa 6ownaHfli.

rKK3HMHr xaxoH caBgocura xan6 BTunuwu xagan cypaTnap 6unaH piBoxnaHa 6ownagu. UNCTAD bkc-nepTnapu ^Mcpu^a xaxoH caBgociHUHr 80% TMKnap

1 «Aocnag o MipoBoM pa3BUTUi 2020. ToproBna cac UHcTpyMeHT pa3BUTia B anoxy rno6anbHbix npoi3BoflcTBeHHo-c6HToBHx цeneм». rpynna BceMipHoro 6aHca 2020. C.5.

2 nopTep M. KoHcypeHTHoe npeiMy^ecTBo: Kac gocTUMb Bbcocux pe3ynbTaToB u o6ecneMeHie ero ycToMMMBocTM. nep. C aHr. - M.: AnbniHa Bi3Hec Bycc. 2005. C. 70.

3 Interconnected Economics Benefiting from Global Value Chains. // OECD / Electronic resource/ - 2013.

MKTMCOA BA MOflMfl / ЭКОНОМMКА M OMHAHCN 2022, 1(149)

томонидан яратилган халкаро ишлаб чикариш шохобчалари билан боFлик булиб, жумладан 60%и ишлаб чикариш жараёнини турли боскичларида кулланиладиган оралик товарлар ва хизматлар савдосидан иборат1. "Apple" махсулотини ишлаб чикариш ГККЗни тадкик этишдаги классик намуна хисобланади. Г. Линден ва Дж. Дедрик хисоб-китобларига кура Хитойда экспорт килинадиган х,ар бир iPod АКШнинг Хитой билан савдо балан-сидаги дефицитини 150 долларга, iPhone ва iPad эса мутаносиб равишда 229 ва 275 долларга (бош офисда компания махсулотини йиFувчи тайёр махсулотнинг сотиладиган бахоси) оширди. Хитойда махсулотни йиFиш 10 долл.га тушади. Махсулот кийматининг колган кисми эса бошка мамлакатларда яратилади2. ГККЗда катнашиш томонларга ва пировард истеъмолчиларга бар катор афзалликларга эга булиш , ишлаб чикарувчи компанияларга мавжуд ресурслардан самарали фойдаланиш, миллий худуддан ташкаридаги билим ва капиталлардан фойдалана олиш ва янги бозор-ларда уз фаолиятини кенгайтира олиш имконини яратади.

Асосий натижалар.

Иктисодий Хамкорлик ва Тараккиёт Ташкилоти (ИХТТ) экспертлари фикрича, ГККЗда катнашаётган мамлакатларга уни усиши ва ривожланиши-дан куйидаги афзалликларга эришиш имконини беради:

- ГККЗга интеграциялашаётган мамлакатлар занжирга глобал бозор, капитал, билим ва техно-логиядан фойдаланиб иктисодий ривожланишига туртки булади. Аксарият холатларда ГККЗга кириши осонлашади. Бозор муносабатлари шаклланаётган мамлакатлар ГККЗга кираётганда уз бозорларини савдо ва туFридан-туFри хорижий инвестициялар учун очиш, бизнес мухитини яхшилаш, халкаро савдода катнашиши учун уз ички салохиятини кучайтириш имкониятига эга булади;

- ГККЗда катнашишда оладиган афзалли-кларини купайтириш учун бозор муносабатлари ривожланаётган мамлакатлар бизнес мухитини яхшилаш оркали илмий тадкикот тажриба кон-структорлик ишлари (ИТТКИ), билимлар ва инве-стицион лойихалаштиришга сарфланаётган инве-

1 World Investment Report 2013: Global Value Chains: Investment and Trade for Development - https:// unctad.org/system/files/official-document/wir2013 en.pdf p.10

2 Capturing Value in Global Networks: Apples iPad and iPhone // University of California [Electronic resource]. - 2011.

стицияларни раFбатлантиришни кучайтириши лозим;

- ГККЗ мамлакатда шартнома интизомини кучайтиришни раFбатлантиради, вахоланки шар-тномаларнинг аник ижросини таъминлаш зан-жирда катнашишда хал килувчи ахамиятга эга;

- Бозор муносабатлари шаклланаётган аксарият мамлакатлар ресурслар етишмаслиги, жумладан инфратузилмаси ривожланмаганлиги ва инвестиция мухитининг яхши эмаслиги учун ГККЗга киритилмаган.

Иктисодий Хамкорлик ва Тараккиёт Ташкилоти (ИХТТ) ва Умумжахон савдо ташкило-тининг (УСТ) 2019 йилда нашр этилган "Савдо-нинг ривожланишида ривожланаётган мамлакатларга ёрдам" хисоботида "Эспорт таркибини диверсификациялаш иктисодий усиш ва таркибий узгаришларни жадал амалга оширишнинг мухим кисми булиб, аксарият ривожланаётган мамла-катларнинг максади хисобланади. XXI аср бошла-рида оралик махсулотлар савдоси жадал ривожланаётган шароитда аксарият малакатлар асосий эътиборларини ГККЗга катнашиш учун экспортни диверсификациялаш стратегиясини амалга оши-ришга каратмокдалар. Глобал иктисодий ривож-ланиш тенденцияларининг тахлили курсатишича, жахон иктисодиёти паст иктисодий усиш, савдо хажми, туридан-тури хорижий инвестициялар ва капитал окими кискариши хос булган глобализация боскичига кирди. Жахонда кескинлашиб бораёт-ган экологик муаммолар хам сунги ун йилликларда эришилган экспорт хажмининг баркарор суръат-ларда ривожланишига салбий таъсир курсатмокда.

XXI аср бошларида ГККЗ даражасининг пасай-иши куйидаги омиллар таъсирида содир булмокда. Биринчидан, глобаллашув жараёнларининг туйиниши, ташки савдо окимларининг стационар ривожланиш йулига утиши, жахон хужалигининг марказлари уртасидаги савдо муносабатлари ва протекционизм сиёсатини кучайиши билан характерланадган жахон иктисодиётининг амал килишининг умумиктисодий шарт-шароитлари таъсирида булмокдла. Иккинчидан, жахон иктисодиётида хизмат сохаси улушининг ортиши, ишлаб чикаришнинг ракамлашуви ва сервисла-шуви йуналишидаги таркибий узгаришлар билан боFлик. Мамлакатлараро кооперация хизматлари курсатиши ва етказиб беришига нисбатан товарлар ишлаб чикариш мухим ахамият касб этмокда. Учинчидан, товар ишлаб чикаришнинг истеъмол-чига якинлашуви туфайли ишлаб чикариш хара-жатларининг камайиши, логистиканинг ривож-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 1(149)

naHumu, Max.cy.noT eTKa3u6 6epumHUHr onTUMan-namyßu Ty^aMnu TpaHc^erapaßuM umna6 muK,apuw 3aHxupu y3yHnuruHMHr KucKapumu тeн,цeнцмacм Ky3aTi/mMOKAa.

rKK3HUHr xax,0H caßgocura xan6 эт^mмwм xagan cyptaTnapga pußoxnaHa 6omnaflu. BepTUKan uxtu-cocnamyß, ayTcopciHr, umna6 muKapum ^yH^ua-napiHi xopuxutf KoMnaHuanapra 6epu6 fo6opum Ty^aMnu, opaniK Max,cynoTHU экcпopт Kunum xagan cyptaTnap 6unaH pußoxnaHa 6omnagu. Eßpona Map-Ka3iM BaHKi x,uco6-KiTo6napura Kypa 1996 MungaH 6omna6 rKK3ga KaTHamum 2008-2009 Munnapgaru MonuflBUM-UKTucoflUM uHKupo3ura Kagap y3nyKcu3 pußoxnaHraH ßa puißoxnaHaeTraH MaMnaKaTnapga ycu6 6opgu1.

I"KK3 floupacufla umna6 muKapunraH Max,cynoTnapHu xax,oH MaMnaKaTnapu BKcnopTU-garu ynymu 1996-2008 Munnapga 35%gaH 47%ra^a, xyMnagaH puißoxnaHraH MaMnaKaTnapga 35%gaH 48%ra^a, 6o3op MyHoca6aTnapu maKnnaHaeTraH ßa pußoxnaHaeTraH MaMnaKaTnapga aca 32%gaH 45%ra^a ycgu2.

XXI acp 6omnapma rK,K,3HU pMßoxnaHM-muHuiHr rno6an TpeHgu paKaMnu TexHonorua-nap x,uco6naHaflu3. PaKaMnamTupum xanKapo caßgo x,axMU KaMpoßu, Te3nuruHu omupagu ßa yHga KaTHamum KUMMaTUHU KecKUH nacaMTupagu. LUyHUHrgeK, maxo6^a KoMMyHUKauuanapu эca umna6 ^MKapumHu HoMapKa3namraH umna6 muKapum Mogenura yTumuHui Te3namTupaflu, x,aMga rK,K,3HU кoopAUнaцuanamнu coflAanamTupagu.

KymunraH KUMMaTHUHr rK,K,3HU umna6 4MK,apum цuкnuнuнr Typnu 6ocKu4napuflaru TaKcuMnaHum KoHyHuaTu P. KaMnnMHcKMMHMHr acapnapuga 6aeH BTunraH4. OgaTga xoM-ameHu K,a3u6 MMK,apum ßa 6up-naM^u umnam 6unaH myfynnaHaguraH ^upManap энr KaM flapoMagHu onagu. MnMutf-TaflKuKoT umnaHMa-napu, Max,cynoT AU3atfHU ßa coTyßgaH KeMuHru cep-ßuc XM3MaTUHU KypcaTyß^u ^upManap эca UKTucoguM peHTaHu aKcapuaT kucmuhu y3namTupu6 onagu.

1 Understanding the Weakness in Global Trade: what Is the New Normal? European Central Bank, Occasional Paper Series, September 2016, no. 178, 45 p. Available at: http://www.ecb.europa.eu/pub/pdf/scpops/ ecbop178.en.pdf p.26

2 Understanding the weakness in global trade What is the new normal? European Central Bank. Occasional Paper Series. No 178 / September 2016. p.26

3 Hlßa6 K. HeTßepTaa npoMbimneHHaa peßonrouua. MocKßa: <Gkcmo», 2016 - 280 c.

4 Kaplinsky R. Global Value Chains, Where They Came

from, Where They are Going and Why This is Important.

// Innovation Knowledge Development Working Paper

№. 68. November 2013. p. 28

Жумладан, спорт пойабзалининг турли брендла-рини ишлаб чик,аришда субпудратчи хисобланган Индонезия фабрикалари тайёр махсулотни сотиш-дан олинадиган даромаднинг оз кисмини олади. Apple компанияси ускунасининг бир кисмини ишлаб чикарувчи Хитой ишлаб чикарувчиси унинг 150 долларлик тулик, кийматидан 4,0 доллар олади, фойданинг аксарият кисми эса АКШ, Япония ва Корея республикаси компанияларига тегади5.

2009 йил инкироз шароитида жахон ЯИМ хажми 1,7 %га кискарган холда ГККЗда махсулотлар етка-зиб бериш 5%га кискарди6. Тахлиллар курсатишича глобал занжир ташки савдо операцияларидан фарк,ли уларок, конюнктура силхишларига мойил булади. 2008 йилда бошланган жахон молиявий-иктисодий инкирозидан кейинги даврда пулат ишлаб чикарувчи компаниялар ишлаб чикариш жараёнида хорижий ресурслардан фойдаланишни к,иск,артириб, - аутсорсинг даражасини пасайтира бошладилар. Ушбу холат глобал ик,тисодиётда реал импорт урнини коплаш сиёсати кучайиб хар бир импорт килинган махсулотлардан олинган дол-ларга борган сари камрок, оралик, махсулот ва хиз-матлар туFри кела бошлади.

2019 йилда Европалик иктисодчи олимлар С.Мироудотом (ИХТТ) ва Х.Нордстрем томонидан ГККЗга оид тадкикот натижалари эълон килинди. Муаллифлар томонидан аник,ланишича глобалла-шувнинг актив фазаси хисобланган 1995-2008 йил-ларда ГККЗ доирасида махсулот харакатини уртача узунлиги 500 км. га узайди. 2012 йилдан кейин эса тескари жараён кузатилиб 210 км.га ёки йилига 52 км.га кискарди7.

ГККЗдаги махсулот харакатининг узунлиги тармоклараро баланс асосида хисобланадиган индекс асосида бахоланади ва кушилган киймат занжиридаги ишлаб чик,ариш жараёнини муракка-блигини ифодаловчи боск,ичларни акс эттиради. Бу мамлакатларни ихтисослашув таркибини ГККЗ шак-лланаётган ва сунаётган боскичларга булиш асосида бахолаш имконини беради. Индекс минимал

5 Linden G. Dedrick J. Kraemer K.L. Innovation and job creation in a global economy: the case of Apple's iPod. Journal of International Commerce and Economics. -2011. № 3.

6 Global Market Size of Outsourced Services from 2000 to 2019 (in billion U.S. dollars). Statista, 2020. Available at: https://www.statista.com/ statistics/189788/global-outsourcing-market-size/

7 Miroudot, S; Nordstrom, H. Made in the world revisited. Working Paper, EUI RSCAS, 2019/84, Global Governance Programme-373, [Global Economics]. European University Institute. 2019. p.18

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 1(149)

1-расм. Дунё мамлакатларининг глобал ишлаб чи^ариш-сотиш занжирида ^атнашиш даражаси1.

даражаси хисобланган бир дона тайёр махсулотни ишлаб чикаришда оралик товар ва хизматлар уму-ман фойдаланмаганлигини курсатади.

Хар бир ГККЗга катнашувчи мамлакат узининг ихтисослашувига кура, жадал катнашаётган ва паст шаклланаётган мамлакатларга булинади. Жадал катнашаётган мамлакатлар мураккаб, юкори кушилган кийматли махсулотни ишлаб чикаришни ва кейинчалик тайёр махсулот куринишида мам-лакатга импорт килинадиган товарлар учун хом-ашё ва компонентларни экспорт килишга ихти-сослашган булади. Паст суръатларда шаклланаётган мамлакатларга тайёр махсулотларни ишлаб чикариш ва экспорт килиш учун хом-ашё товар-лари ва комплект кисмларини импорт килувчилар киради. Узбекистан ГККЗга тулик жалб этилган холда, аксарият холатларда биринчи мамлакатлар каторига киради2.

ГККЗ 1990-2007 йилларда техника тараккиётининг жадал суратларда транспорт, ахборот ва алока сохасида ривожланиши, савдо

1 Доклад о мировом развитии 2020. «Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых цепей», Международный банк реконструкции и развития/Всемирный банк. 1818 H Street NW, Washington DC 20433. с.6.

2 OECD. International Economics Benefiting from Global Value Chains. - Paris. OECD. 2013.

тусикларининг кискариши ишлаб чикарувчиларни раFбатлантириш ва ишлаб чикариш жараёнини миллий чегарадан ташкарига таркалишига имкон берди. ГККЗ биринчи навбатда машинасозлик, электроника саноати ва транспорт тармоклари ривожланган Шаркий Осиё, Fарбий Европа ва Шимолий Америкада кенг таркала бошлади. ГККЗда фаол иштирок этишга ресурслар билан таъминланганлик, географик жойлашув, бозор ва институтлар хажми каби омиллар таъсир курсатди. XXI асрнинг 20 йилларида жахондаги иктисодий усишнинг секинлашуви, жумладан инвестицион фаолликнинг пасайиши туфайли халкаро савдо ва ГККЗ усиш суратлари секинлашди.

Жахонда жадал суръатларда ривожланаётган мамлакатлар ва тармокларда ишлаб чикаришни таксимланиши такомиллашиб борди. Жумладан, Хитой экспортга нисбатан ички бозор учун купрок махсулот ишлаб чикара бошлади. АКШда сланц нефть казиб чикаришни жадал суръатларда ривожланиши 2010-2015 йилларда нефть импор-тини 25%га кискаришига ва кайта ишлаш саноа-тини хорижга кучириш раFбатларини сусайишига олиб келди.

Жахонда пандемия шароитида ГККЗни узгаришига ташки савдодаги протекциони-стик чора-тадбирларни усиши салбий таъсир

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 1(149)

2-расм. Ривожланган мамлакатларни ГККЗдаги к,атнашиш индекси (ялпи экспорт ^ажмидаги

улуши, фоиз ^исобида)1.

курсатмокда. Протекционистик чора-тадбирлар хорижга олиб чикиб кетилган ишлаб чикаришни мамлакатларга кайтаришни ёки янги худудларга кучиришга таъсир курсатмокда.

Covid-19 пандемия туфайли турли глобал хавф-хатарларни вужудга келиши, ривожланиши ком-панияларга ГККЗни ноаникликлар ва тахдидлар йуколгунга кадар инвестиция мухитини яхшила-нишига кадар инвестицион лойихаларни амалга оширишни кечиктиради.

Айрим мамлакатларни ГККЗда иштирок этиш даражасини аниклаш мухим илмий-амалий ахамиятга эга. Иктисодий адабиётда ушбу дара-жани аниклаш учун вертикал ихтисослашув -импорт килинган товарларни мамлакатни ялпи экспортидаги улуши курсаткичидан фойдала-нилади. ГККЗ ривожланиб борган сари бошк,а мамлакатларда экспорт товарларини ишлаб чикаришда оралик импорт сифатида фойдала-ниладиган мамлакат экспорт киладиган товар ва хизматларни улуши - кушимча вертикал ихтисослашув курсаткичидан хам фойдаланилади. ИХТТ мамлакатларида хорижий оралик товарлар улуши - мамлакатни учинчи мамлакатларга экспорт килишда кулланиладиган мамлакат ичида ишлаб чикарилган оралик товарларни мамлакатни ялпи экспорти хажмидаги фоиз куринишидаги улуши курсаткичдан фойдаланилмокда.

Тахлиллар курсатишича кичик очик мамлакатлар (Корея Республикаси, Финляндия, Швейцария) хорижий манбалардан оралик махсулотлар ва кушилган киймат занжирини катта мамлакатларга нисбатан купрок олади. Кушилган киймат

занжири иктисодиёт хажмига караганда экспор-тни канчалик кисми импорт билан боfликлигига мойил булади. Жумладан АКШ экспортида хорижий "контент" улуши 15%ни ташкил этган холда, мамлакатнинг ГККЗ катнашуви индекси 40%га тенг.

Иктисодий адабиётда ГККЗ узунлиги тармоклараро баланс асосида хисобланади. ГККЗ тармок таркиби тахлили курсатишича телекоммуникация ускуналари, автомобиль саноати, металлургия, енгил ва электротехника саноатлари ишлаб чикариши узунлиги жихатидан бошка тармокларга нисбатан катта хисобланади. Энг киска ГККЗи узунлиги казиб чикариш саноатида кузатилади.

Тадкикотлар курсатишича гиперихтисослашув компаниялар самарадорлигини оширади ва улар уртасидаги илгор технологияларни таркалишига ёрдам беради, занжир доирасида капитал ва ресурсларга эга булиши имкониятини яратади.

Бозор муносабатлари ривожланаётган мамлакатлар компанияларини ГККЗда катнашуви аъзо мамлакатлар компанияларида мехнат унумдор-лигини икки баравар ошириш имконини беради. Хисоб-китобларга кура ГККЗда катнашиш даражасини 1%га ортиши жон бошига туfри келади-ган даромадларни одатдаги халкаро савдода (0,2%) катнашишга нисбатан 1% купайтириш имконини беради2. Одатда максимал иктисодий усиш суръ-атларини жадаллашуви мамлакатларни хом-ашё

https: //www.wto.org

2 «Доклад о мировом развитии 2020. Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых целей». Группа всемирного банка 2020. С.7. https:// openknowledge.worldbank.org/bitstream/ handle/10986/32437/211457ovRU.pdf

3-расм. Дунё мамлакатлари глобал ишлаб-чи^ариш-сотиш занжирининг ^айта ишлаш, ^исман катнашиш бос^ичига ^ушилганда жон бошига даромадлар уса бошлайди1.

экспорт килишдан импорт компонент, масалан матодан фойдаланган х,олда мураккаб булмаган тайёр мах,сулотлар (масалан, тайёр кийим) экспорт килишда кузатилади. Ушбу х,олат Бангладеш, Въет-нам ва Комбоджада шаклланган2.

Шунингдек мамлакатларда юкори иктисодий усиш суръатларига эришиш мураккаб катнашиш шаклларига утиш билан бо^ик. Чекланган микёсдаги ишлаб чикаришдан ривожланган кайта ишлаб чикариш ва хизмат курсатишга утиш пировард натижада инновацион фаолиятга утиш ишловчиларни касбий малакаси, бо^иклиги ва тартибга солувчи идораларга нисбатан кескин юкори талабларни куяди.

ГК.К.З шароитида юкори сифатли иш жойлари яратилади ва унинг бандлик билан алокаси мураккаб куринишда булади. ГККЗда катнашувчи ком-панияларда одатда мех,нат унумдорлиги юкори булиб, ишлаб чикаришни капитал си^мкорлиги катта булиб, мех,нат сиfимкорлиги эса паст булади.

1 Доклад о мировом развитии 2020. «Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых цепей», Международный банк реконструкции и развития/Всемирный банк. 1818 Н Street NW, Washington DC 20433. с.6

2 «Доклад о мировом развитии 2020. Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых Целей». Группа всемирного банка 2020. С.7. https:// openknowledge.worldbank.org/bitstream/ handle/10986/32437/211457ovRU.pdf

ГККЗда катнашувчи компанияларда мех,нат унумдорлигини ортиши ишлаб чикариш х,ажмини ортиши ва бандликни усишига олиб келади. Кушилган киймат занжирида ишти-рок этиш туфайли ривожланаётган мамлакат-лар иктисодиётида таркибий узгаришлар содир булади. Ишчи кучи мех,нат унумдорлиги паст кор-хоналардан юкори булган кайта ишлаш ва хизмат курсатувчи корхоналарга утади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ГККЗда катнашиш ишловчилар бандлиги ва даромадини усиши х,амда камба€алликни кискартириш имконини беради. Шундай килиб, ГККЗда иштирок этиш тайёр мах,сулотлар сав-досига нисбатан иктисодий усиш суръатларини юкорирок булишини таъминлаб камба€алликни кискартириш учун шарт-шароит яратади (3-расмга каранг).

ГККЗда иштирок этишдан олинган самара мамлакатлар уртасида ва мамлакат ичида ноте-кис таксимланади. Комплект кисмларни ишлаб чикариш ва бошка ишлаб чикариш жараёнла-рини ривожланаётган мамлакатларга утказаётган йирик компаниялар, устамаларни ошириб уз даромадларини купайтирадилар. Шу билан бир-галикда ривожланаётган мамлакатларда ишлаб чикарувчиларнинг устамасини камайиши содир булади. Кам даромадли мамлакатлар билан сав-дони ривожланиши ва техника тараккиёти, мамлакат ичида мех,нат ва капиталдан олинган кушилган

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 1(149)

л

4-расм. Саноат жи^атдан таракдий этган мамлакатларда ишлаб чик,аришни автоматлаштириш туфайли ривожланаётган мамлакатлардан импорт ^илинаётган э^тиёт к,исмлар х,ажмининг ортиши1.

кийматни кайта таксимлаш имконини беради. Табакаланиш даражаси мехнат бозорида мала-кали мехнатга туланадиган иш хаки аста-секин ошиб борган сари кучаяди.

Ишлаб чикариш жараёнига янги, юкори тех-нологияларни жорий этиш ташки савдо усишини жадаллаштиради. Ривожланаётган мамлакатларда автоматлашув ишлаб чикариш жараёнида мехнат сиFимкорлиги паст булган услубларни куллаш ва мехнат сиFимкорлиги юкори булган махсулотларга булган талабни кискартиради.

Ракамли платформада ишловчи компаниялар шу тарика савдо харажатларини кискартиради ва кичик фирмаларни махаллий бозордан чикиб жахон бозорида уз товар ва хизматларини сотиш-дан манфаатдор булиб колади. Автомобиль, компьютер каби мураккаб махсулотларни ишлаб чикариш жараёнини номарказлашуви мамла-катларга махсулотларни содда компонентлари (кисмлари)ни ишлаб чикаришга ихтисослашиш имконини беради.

1 Доклад о мировом развитии 2020. «Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых цепей», Международный банк реконструкции и развития/ Всемирный банк. 1818 H Street NW, Washington DC 20433. с.8.

ГККЗда катнашиш даражасига ресурслар билан таъминланиш, географик жойлашув, бозор хажми ва инфратузилма институтларини ривож-ланиш даражаси ва сиёсат таъсир курсатади. АКШ ва Хитой уртасидаги савдо уруши про-текционизмни ва сиёсий ноаникликни кучайи-шига, пировард натижада ГККЗ узилишига таъсир курсатади. Ушбу савдо урушининг кескинлашуви ва инвесторлар томонидан инвестицион мухитга билдирилган ишончни кескин сусайишига олиб келади, жахон иктисодиёти усишига салбий таъсир курсатиб камбаFаллик даражасини ортишига олиб келади. Натижада кунига 5,5 АКШ доллари-дан хисобланган камбаFаллик чегарасидан пастга 30 миллион киши тушиб колиш ва жахон даро-мади камида 1,4 триллион долларга кискариши мумкин2.

Хулосалар.

Covid-19 пандемиянинг ГККЗга таъсири куйидаги йуналишларда содир булади:

• пандемия таркалиши хавф-хатари туфайли завод ва фабрикалар фаолиятини тухташи, унда

2 Доклад о мировом развитии 2020: Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых цепей. Обзор. 2020. Международный банк реконструкции и развития. Вашингтон, 2020. с.12.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 1(149)

ишловчиларни касалликка чалиниши холатларини купайиши ва давлат томонидан ижтимоий масо-фани саклаш тартиби, коидаларини киритилиши;

• бир катор махсулотларни четга экспорт килиш, жумладан тиббиёт товарларини ва Covid-19 касаллиги кенг таркалган мамлакатлардан махсулотларни импорт килишни ман этилиши ГККЗга салбий таъсир курсатди;

• ёпилган корхоналар билан ишлаб чикариш алокаларида булган компанияларга билвосита таъсир курсатди. Комплект кисмларни етказиб беришни вактинча тухтатилиши занжирли реакция куринишида ГККЗни узилишига олиб келди;

• халкаро ва мамлакат ичида ахоли харакатланишини бузилиши, айрим мамла-катларда халкаро транспорт алокалари ва халкаро туризм инкирозини келтириб чикарди. Хукуматлар томонидан юкларни божхонада рас-мийлаштиришга оид кушимча талабларни жорий этилиши ва маъмурий чекловларни куллаш туфайли ташилаётган юк хажмларини к,иск,ариши шулар жумласидандир;

• БМТнинг Савдо ва ривожланиш конференциям (ЮНКТАД) хисоб-китобига кура 2020-2021 йилларда глобал хорижий инвестициялар хажми 30-40% к,иск,арди ва ГККЗи доирасидаги халкаро ишлаб чикариш тизими бирмунча вакт бекарор куринишга эга булди ва парчаланди;

• тахлиллар курсатишича, жахонда 2021 йилда ярим утказгичларни етказиб бериш хажми талабга нисбатан 10-30% паст булди, таклиф билан талаб мувозанатини таъминлаш учун 3-4 квартал зарур, склад захираларини тиклаш учун эса 1-2 квартал талаб этилади. 2020 йилда жахонда ишлаб чик,арилган ярим утказгичларни 54%и Тай-ванда, 17%и Корея Республикасида, 12% АКШда ва колган кисми Жануби-Шаркий Осиё мамла-катларда ишлаб чикарилди1;

• жахон глобал логистикасидаги инкирозни намоён булиш шаклларидан бири стандарт 40 фунтли контейнерни Шарк-Тарб йуналишини 8 асосий маршрутида етказиб бериш киймати 2020 йилда 360%га усди ва 10 000 долларга етди. UNCTAD маълумотига кура, 2022 йилда АКШ ва Еврозона мамлакатларида контейнер юкларини етказиб бериш киймати 10% га усиши

1 https://inosmi.ru/social/20211108/250852527.html

ялпи саноат махсулоти ишлаб чикаришини 1%га кискартиради2;

• UNCTAD ташкилотини маълумотларига кура ГККЗдаги узилишлар 2022 йилгача давом этади ва 2023 йилга кадар контейнер юклари фрахтини киймати 10,6%га усади;

• Covid-19 пандемия шароитида жахон логистика занжиридаги узилишлар куйидаги муаммоларни келтириб чикарди: а) компания-лар уз махсулотларини омборларга куйишини хохламайди (JIT тизимини амал килиши); б) ГККЗ жахонга таркалиб кетиши, жумладан Хитойда йиFилаётган компьютер учун чиплар ва клавиатура Тайван ва Малайзиядан олинади, дисплей Корея Республикасидан, айрим деталлар эса Евро-пага буюртирилади.

XXI асрнинг 20 йилларида ГККЗ концепци-яси иктисодий назария ва амалиётнинг тарки-бий кисмига айланди. Ушбу концепцияни чукур тахлил килиш турли мамлакатларда ишлаб чикариш жараёнини булиниши мохиятини тушун-тириш, ташки бозор учун мулжалланган товар-ларни кушилган кийматни парчаланиш услуби-ятини аниклаш имконини беради. "Made in the World" тушунчаси реал мазмунга эга булган ишлаб чикариш глобал тусга кирди.

ГККЗ иктисодиётдаги инкироз холатларини тугатишда мухим роль уйнайди. Жахон мамлакатларида чузилиб кетган локдаунлар ва карантин чекловлари глобал халкаро савдони тикланишига тусик булиб, ГККЗда импорт ресурсларини жалб этмаган холда ички кушилган киймат улушини ортишини раFбатлантиради ва шу асосда айрим мамлакатлар ракобатбардошлигини усишига олиб келади. Пандемия шароитида ГККЗининг мамлакатлар ичкидагига нисбатан ташки тахдидларга мойиллиги кузга ташланди, ГККЗни фаолиятини баркарорлаштириш глобал иктисодий фаолликни ошириш ва Covid-19 асоратларини йукотишда мухим роль уйнайди.

Узбекистоннинг ГККЗдаги катнашуви хусуси-яти шундаки, мамлакат катнашаётган, шунинг-дек, у жалб этилган алокаларнинг аксарият кисми кушилган киймат занжирида иштирок этиш имконини бермайди. Мамлакат компаниялари экспорт килган хом-ашё мамлакатга тайёр махсулот куринишида тегишли устамалар куйилган холда

2 Масштабное исследование ООН прогнозирует рост цен из-за проблем с логистикой. www.unctad. org

кайтиб келади. Мамлакатнинг ГККЗда катнашиш холатини яхшилаш айрим тармок ёки корхо-налар учун ижобий самара куринишида эмас, балки яхлит иктисодиёт учун ижобий кумулятив самарани таъминлаши нуктаи-назаридан мухим хисобланади. иктисодиётнинг барча тармоклари ва секторлари учун ракамли иктисодиётга утиш бу борада катта имкониятларни яратади. ГККЗ кон-цепциясини амал килиш йуналишларини тизим-лаштириш Fояларидан Узбекистан иктисодиётини глобал кушилган киймати занжирига интеграци-

ялашуви учун зарур булган миллий компонент-ларни ГККЗга киришидаги ракобатбардошлик даражасини тахлил этиш занжир катнашчиларини географик таксимотини аниклаш; занжир бошкарув шаклларини урганиш, ГККЗни тармокларда жорий этишни институционал жихатларини тадкик этиш, жахон иктисодиётида кушилган киймат харакатини кузатиш мамла-катларни ГККЗи таркибий кисмларига киришиш йулларини комплекс аниклаш имконини беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. «Доклад о мировом развитии 2020. Торговля как инструмент развития в эпоху глобальных производственно-сбытовых целей». Группа всемирного банка 2020. С.16.

2. Capturing Value in Global Networks: Apples iPad and iPhone // University of California [Electronic resource]. - 2011.

3. Global Market Size of Outsourced Services from 2000 to 2019 (in billion U.S. dollars). Statista, 2020. Available at: https://www.statista.com/statistics/189788/global-outsourcing-market-size/

4. Global value chains and trade - https://www.oecd.org/trade/topics/global-value-chains-and-trade/

5. Interconnected Economics Benefiting from Global Value Chains. // OECD / Electronic resource/ - 2013.

6. Kaplinsky R. Global Value Chains, Where They Came from, Where They are Going and Why This is Important. // Innovation Knowledge Development Working Paper №. 68. November 2013. p. 28

7. Linden G. Dedrick J. Kraemer K.L. Innovation and job creation in a global economy: the case of Apple's iPod. Journal of International Commerce and Economics. - 2011. № 3.

8. Miroudot, S; Nordstrom, H. Made in the world revisited. Working Paper, EUI RSCAS, 2019/84, Global Governance Programme-373, [Global Economics]. European University Institute. 2019. p.18

9. OECD. International Economics Benefiting from Global Value Chains. - Paris. OECD. 2013.

10. Understanding the weakness in global trade What is the new normal? European Central Bank. Occasional Paper Series. No 178 / September 2016. p.26

11. World Investment Report 2013: Global Value Chains: Investment and Trade for Development - https://unctad.org/system/files/official-document/wir2013_en.pdf p.x

12. Масштабное исследование ООН прогнозирует рост цен из-за проблем с логистикой. www.unctad.org

13. Портер М. Конкурентное преимущество: Как достичь высоких результатов и обеспечение его устойчивости. Пер. С анг. - М.: Альпина Бизнес Букс. 2005. С. 70.

14. Рогатных Е. Глобальные цепочки добавленной стоимости и их влияние на развитие национальной экономики - https://mirec.mgimo.ru/upload/ckeditor/files/mirec-2016-4-rogatnykh.pdf

15. Шваб К. Четвертая промышленная революция. Москва: «Эксмо», 2016 - 280 с.

16. https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/32437/211457ovRU.pdf

17. https: //www.wto.org

18. https://i nosmi.ru/social/20211108/250852527. htm l

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.