Научная статья на тему 'Миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини оширишнинг устувор йўналишлари'

Миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини оширишнинг устувор йўналишлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1095
220
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
рақобатбардошлик / рақобатбардошликни таъминлаш / глобал рақобатбардошлик индекси / таркибий ўзгартиришлар / иқтисодий ўсиш / ЯИМ / рақобатбардошликни таъминлаш йўналишлари / конкурентоспособность / обеспечение конкурентоспособности / индекс глобальной конкурентоспособности / структурные сдвиги / экономический рост / ВВП / пути обеспечения конкурентоспособности

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Салаев Дилшодбек Софарбаевич

Мақолада рақобатбардошлик тушунчасининг моҳияти, миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини таъминлаш омиллари, аниқлаш кўрсаткичлари, замонавий миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини аниқлаш методикаси, глобал рақобатбардошлик индекси бўйича биринчи ва охирги ўнликка кирувчи давлатлар, Ўзбекистонда рақобат афзаллигига эга бўлган саноат тармоқлари, Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида миллий иқтисодиётнинг етакчи тармоқларини модернизация ва диверсификация қилиш ҳисобига унинг рақобатбардошлигини ошириш каби масалаларнинг моҳияти очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ПОВЫШЕНИЕ КОНКУРЕНТОСПОСОБНОСТИ НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКИ

В статье рассматривается концепция конкурентоспособности, факторы и показатели конкурентоспособности национальной экономики, методология конкурентоспособности современной национальной экономики, страны входящие в первую десятку по индексу глобальной конкурентоспособности, конкурентоспособность промышленности в Узбекистане, в стратегии действий по дальнейшему развитию Республики Узбекистан расскрыты сущность повышения конкурентоспособности ведущих отраслей за счет модернизации и диверсификации национальной экономики.

Текст научной работы на тему «Миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини оширишнинг устувор йўналишлари»

САЛАЕВ Дилшодбек Софарбаевич,

Тошкент давлат шаркшунослик институти таянч докторанти

МИЛЛИЙ ИКТИСОДИЁТ РАКОБАТБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ

УДК 338.12

САЛАЕВ Д.С. МИЛЛИЙ ИЦТИСОДИЁТ РАКОБАТБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ

Мак,олада ракобатбардошлик тушунчасининг мох,ияти, миллий ик,тисодиёт ракобатбардошлигини таъминлаш омиллари, аниклаш курсаткичлари, замонавий миллий иктисодиёт ракобатбардошлигини аниклаш методикаси, глобал ракобатбардошлик индекси буйича биринчи ва охирги унликка кирувчи давлатлар, Узбекистонда ракобат афзаллигига эга булган саноат тармоклари, Узбекистон Республи-касини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегиясида миллий иктисодиётнинг етакчи тармокларини модернизация ва диверсификация килиш х,исобига унинг ракобатбардошлигини оши-риш каби масалаларнинг мох,ияти очиб берилган.

Таянч иборалар: ракобатбардошлик, ракобатбардошликни таъминлаш, глобал ракобатбардошлик индекси, таркибий узгартиришлар, иктисодий усиш, ЯИМ, ракобатбардошликни таъминлаш йуналишлари.

САЛАЕВ Д.С. ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ПОВЫШЕНИЕ КОНКУРЕНТОСПОСОБНОСТИ НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКИ

В статье рассматривается концепция конкурентоспособности, факторы и показатели конкурентоспособности национальной экономики, методология конкурентоспособности современной национальной экономики, страны входящие в первую десятку по индексу глобальной конкурентоспособности, конкурентоспособность промышленности в Узбекистане, в стратегии действий по дальнейшему развитию Республики Узбекистан расскрыты сущность повышения конкурентоспособности ведущих отраслей за счет модернизации и диверсификации национальной экономики.

Ключевые слова: конкурентоспособность, обеспечение конкурентоспособности, индекс глобальной конкурентоспособности, структурные сдвиги, экономический рост, ВВП, пути обеспечения конкурентоспособности.

SALAEV D.S. MAIN WAYS OF NATIONAL COMPETITIVENESS PROVIZION

This article examines the concept of competitiveness, the factors of competitiveness of the national economy, the national economy indicators competitiveness, the methodology of the competitiveness of the modern national economy, the first and tenth digitization of the index of global competitiveness, the competitiveness of industry in Uzbekistan, strategies for further development of the Republic of Uzbekistan Modernization and diversification of the diversity of the leading national economy due to the importance of such issues, such as increasing the competitiveness of its opening.

Keywords: competitiveness, providing competitiveness, index of global competitiveness, structural reforms, economic growth, GDP, ways of competitiveness provision.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 5

Цозирги кунда жацон ицтисодиётининг барцарор ривожланиш суръатларини таъминлаш, халцаро рацобатни вужудга келтириш-нинг муцим шарти дунё мамлакатлари ицтисодиётининг очицлиги билан белгиланади. Узбекистон ицтисодиёти эркинлашуви чуцур-лашиб, очицлик даражаси ортиб жацон хужалигига интеграцияла-шуви кучайиб бормоцда.

Баъзи иктисодчиларнинг фикрича, иктисодиёт-нинг очиклик даражаси миллий ишлаб чикариш-нинг тармок таркибига боFликдир. Ишлаб чикариш хажмининг умумий таркибида базавий тармоклар улуши канчалик юкори булса, иктисодиётнинг очиклик даражаси шунчалик паст булади. Ушбу холат базавий тармокларнинг халкаро ихтисос-лашув жараёнига кам даражада жалб этилганлиги ва асосан ички бозорга йуналтирилганлиги билан изохланади.

Кайд этиб утилганидек, иктисодиётнинг очик-лиги халкаро иктисодий ракобатнинг мухим шарти хисобланади. Мамлакатларнинг ракобатдошлиги кандай аникланади ва у нималарга бо^пик? Нима сабабдан баъзи мамлакатлар ракобатдошлиги жихатидан бошка мамлакатларга нисбатан илга-рилаб кетган?

Ракобатбардошлик тушунчасига иктисодий адабиётда фирмаларнинг мавжуд шароитда рак,о-батчиларига нисбатан бахо ва бахосиз тавсифига кура товарларни лойихалаштириш, тайёрлаш ва сотиш борасидаги реал ва потенциал имконият-ларидир, дея таъриф берилади.

АКШнинг Гарвард университети профессори М.Портер фикрича, мамлакатнинг ракобатбар-дошлиги даражасини унинг миллий компаниялари ишлаб чикараётган махсулотлар, фирмалар, тармоклар ракобатдошлиги таъминлаб беради. Шунинг учун дастлаб мамлакат ракобатбардош-лигини эмас, балки миллий компаниялар рак,обат-бардошлигини тахлил этиш лозим. У мамлакат компанияларининг муваффакиятини таъминлаб берадиган кулай мухитни яратиш куйидаги туртта мухим курсаткичга боFликлигини таъкидлайди1:

- ишлаб чикариш омиллари билан таъминлан-ганлик;

- талаб курсаткичлари;

- якин ва хизмат курсатувчи тармоклар;

- ракобат мухити ва фирма стратегияси.

Ушбу мухит доирасидаги миллий компаниялар-

нинг самарали фаолияти мамлакатнинг ракобатбардошлик рейтингини белгилаб беради.

1 Портер М. Конкуренция. / Пер. с англ. - М.: «Вильямс», 2002. -С. 176.

Жахон амалиётида мутахассислар миллий иктисодиёт ракобатбардошлигини аниклаш учун 340 дан ортик курсаткич ва 100 дан ортик усулдан фойдаланишади. Мамлакатнинг ракобатбардошлигини аниклашда куйидагилар асосий омиллар сифатида хизмат килади: иктисодий салохият ва иктисодиётнинг усиш суръатлари; саноат ишлаб чикаришнинг самарадорлиги; илмий-техник тарак-киётнинг ривожланиш даражаси ва уни узлаш-тириш суръатлари; халкаро мехнат таксимотида катнашиш; ички бозор хажми ва динамикаси; иктисодиётда давлатнинг роли; молия тизимининг эгилувчанлиги; мехнат ресурслари билан таъмин-ланганлик ва малака даражаси; ички сиёсий ва ижтимоий-иктисодий холат; иктисодиётнинг жахон бозори конъюнктураси талабига мослашиш дара-жаси ва кобилияти.

Швейцариянинг Лозанна шахрида жойлашган Менежментни ривожлантириш халкаро институти хар йили дунёнинг етакчи 47 мамлакатига ракобатбардошлик нуктаи назаридан бахо беради. Тахлил-лар 287 мезон буйича гурухланган 8 та омил буйича амалга оширилади: миллий иктисодиёт тавсифи - ЯИМ хажми, инвестициялар ва жамтар-малар хажми, пировард истеъмол даражаси, ахоли турмуш даражаси, иктисодиётнинг амал килиш самарадорлиги даражаси; иктисодиётнинг бай-налмилаллашув даражаси; сиёсий тизимнинг бар-карорлиги; молия тизими; инфратузилма; бош-карувнинг самарадорлиги; фан ва технологиялар-нинг ривожланиш даражаси; мехнат ресурслари-нинг тавсифи.

Мамлакатлар ракобатбардошлигини тахлил этувчи халкаро тадкикотлардан бири Жахон иктисодий форумининг методикаси хисобланади. Тадкикот жараёнида мамлакатнинг иктисодий усишини бахолашда урта ва узок муддатли ривожланиш динамикасини тавсифловчи мухим макро-ва микроиктисодий курсаткичлар асосида рако-батбардошликнинг агрегат индекслари хисобланади. Ушбу методика 30 йилдан буён кулла-нилади ва унинг натижалари Жахон иктисодий

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 5

1-жадвал. Ракобатбардошлик курсаткичларининг гуру^ланиши1.

Базавий талаблар Ресурсларга йуналтирилган иктисодиёт

1. Давлат ва жамоат муассасалари

2. Инфратузилма

3. Макроиктисодий баркарорлик

4. СоFликни саклаш ва бошланFич таълим

Самарадорлик курсаткичлари Самарадорликка йуналтирилган иктисодиёт

5. Олий таълим ва касбий тайёргарлик

6. Товар ва хизматлар бозорининг самарадорлиги

7. Мехнат бозори самарадорлиги >

8. Молия бозорининг ривожланганлиги

9. Юкори технологиялар билан куролланганлик

10. Бозор хажми ва микёси

Инновацион салохият ва ривожланиш омиллари Инновацияга йуналтирилган иктисодиёт

11. Бизнеснинг ривожланиш даражаси

12. Инновацион салохият

2-жадвал. Ривожланишнинг ^ар бир боск,ичида асосий уч гуру^ курсаткичларининг улуши, фоиз

х,исобида2.

Субиндекслар Ресурсларга йуналтирилган боскич Самарадорликка йуналтирилган боскич Инновацияга йуналтирилган боскич

Базавий талаблар 60 40 20

Самарадорлик курсаткичлари 35 50 50

Инновацион салохият ва ривожланиш омиллари 5 10 30

форумининг Глобал ракобатбардошлик туFриси-даги маърузасида чоп этилади.

Мамлакатнинг ракобатбардошлигини бахолаш катта микдорда маълумотларни йиFиш, гурухлаш, умумлаштириш асосида ракобатбардошлик кур-саткичларини асосий омиллар буйича хисоблашни кузда тутади. Кейин барча омилларнинг ракобатбардошлик курсаткичига кушган хиссасини акс эттирувчи агрегат индекс ва субиндекслар хисоб-ланади. Замонавий миллий иктисодиёт ракобатбардошлигини аниклаш методикасида 12 та асосий омил ажратилади (1-жадвал).

Кайд этиб утилган омиллар уч гурухга ажратилади. Биринчи гурух базавий талабларни уз ичига олади, иккинчи гурух бизнес мухит самарадорли-гини оширувчи омилларни камраб олади, учинчи

1 The Global Competitiveness Report 2009-2010 World Economic Forum. Geneva, Switzerland 2009. -Р. 8.

2 Уша жойда.

гурух эса бизнесни такомиллаштириш омилларини бирлаштиради. Хар бир гурух муайян субиндекслар билан тавсифланади. Субиндексларни хисоб-лаётган вактда хар бир гурухнинг вазни куйидагича белгиланади: биринчи гурух - 25 фоиз, иккинчи гурух - 17 фоиз, учинчи гурух - 50 фоиз (2-жадвал).

Бунда хар бир субиндекснинг аник мамлакат учун хисобланган натижавий Глобал ракобатбардошлик индексига кушган хиссасидан келиб чикиб, ушбу мамлакатнинг иктисодий ривожланишнинг кайси боскичида эканлигини аниклаш мумкин булади. Ушбу ёндашув иктисодий ривож-ланиш жихатдан турли даражадаги мамлакатлар-нинг ракобатбардошлигини таккослаш имконини беради.

Тахлилларнинг курсатишича, жахон молиявий-иктисодий инкирозининг таъсири мамлакатлар-нинг ракобатбардошлик курсаткичларига хам жиддий таъсир курсатган. Жумладан, 2013-2014

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 5

3-жадвал. 2009-2017 йиллар учун глобал рак,обатбардошлик индекси буйича биринчи ва охирги

унликка кирувчи мамлакатлар1.

Мамлакатлар 2009-2010 йиллар 2013-2014 йиллар 2016-2017 йиллар

Урни Балл Урни Балл Урни Балл

Швейцария 1 5,60 1 5,67 1 5,9

Сингапур 3 5,55 2 5,61 3 5,7

Финландия 6 5,43 3 5,54 10 5,5

Германия 7 5,37 4 5,51 5 5,7

АКШ 2 5,59 5 5,48 2 5,9

Швеция 4 5,51 6 5,48 7 5,5

Нидерландия 10 5,32 8 5,42 4 5,7

Япония 8 5,37 9 5,40 9 5,5

Канада 9 5,33 14 5,20 14 5,3

Дания 5 5,46 15 5,18 12 5,4

йилларда глобал ракоатбардошлик индексида биринчи унликка кирувчи мамлакатлардан АКШ, Дания, Канада ва Нидерландия кабилар 2008-2009 йилдаги руйхатдан пастга тушишган. 2016-2017 йилларда АКШ, Нидерландия ва Германия юкори уринларга кутарилган.

Ракобатбардошликнинг юкори даражаси мам-лакат иктисодий салохиятини оширади, ахолининг турмуш даражаси усади ва сифатининг яхшила-нишини таъминлайди.

Иктисодиётнинг таркиби, инфратузилмаси, бошкаруви, геоиктисодий холати, миллий киймат-ликлари хамда тарихидаги тафовутлар барчаси у ёки бу даражада мамлакат ва унинг корхоналар ракобатдошлигига таъсир килади.

Глобализация жараёнида миллий товар ва хиз-матлар ракобатбардошлигини таъминловчи ташки омиллар микёси ва таркибида салмокли узгариш-лар юз беради. Ракобатбардошликнинг ташки омилларига макроиктисодий мухит, ривожланиш-нинг инновацион йулини танлаш, миллий инсти-тутлар ва инфратузилмаларнинг холати, инсон капиталининг сифати, миллий иктисодиётнинг худудий ва тармок жихатдан баланслашганлик даражаси киритилиб, улар ички омилларга узга-рувчан таъсир утказади.

Узбекистонда бозор ислохотларини амалга оширишнинг барча боскичларида ички ва ташки ракобатбардошликни ошириш таркибий узгар-тиришларнинг устувор вазифаси эди. Жахон молиявий-иктисодий инкирози шароитида ушбу масалани хал этишнинг долзарблиги янада ортди ва бу масалага иктисодиётни эркинлаштириш

1 The Global Competitiveness Report 2009-2010World Economic Forum. Geneva, Switzerland 2009. P. 13. http:// gtmarket.ru/ratings/global-competitiveness-index/info

хамда модернизация килишнинг давомий стра-тегик йуналиши сифатида каралмокда.

Мамлакат ракобатбардошлигининг мухим курсаткичларидан бири - баркарор иктисодий усиш ва макроиктисодий баланслашувнинг таъ-минланишидир. Бизнинг мамлакатимизни глобал инкирознинг туFридан-туFри таъсиридан химоя килган макроиктисодий мувозанатлашувининг асосий омиллари каторига 2005 йилдан бошлаб кузатилаётган бюджет профицитининг таъминла-ниши, олтин-валюта расмий захираларининг юкорилиги ва давлат ташки карзларининг паст даражаси, баркарор банк тизими ва халкаро молия бозорларидаги эхтиёткорона алокалар кабиларни киритишимиз мумкин.

Инкирозга карши чоралар дастури доирасида миллий иктисодиёт ракобатбардошлигини ошириш буйича тизимли тадбирлар белгиланган булиб, унда дастлаб реал сектордаги товар ва махсулотларни экспорт килувчи корхоналарни куллаб-кувватлаш, уларнинг ташки бозорлардаги ракобатбардошлигини таъминлаш, катъий тежам-корликни куллаш, махсулот таннархи ва харажат-ларини пасайтиришни раFбатлантириш, шу жум-ладан, энергия тежамкорлигининг самарали тизи-мини куллаш ва энергия сиFимини кискартириш буйича чоралар, ички бозорда ялпи талабни раFбатлантириш ва бошкалар белгиланган эди.

Реал секторда юкори кушилган кийматга эга булган тайёр махсулотларни ишлаб чикариш, ракобатбардош тармокларни ривожлантириш максадида хом ашёни чукур кайта ишловчи тар-моклар улушини оширишга каратилган иктисо-диётдаги таркибий узгаришлар Узбекистон кор-хоналарининг ташки бозордаги баркарор холатини таъминлайди.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 5

4-ЖЭДВЭЛ. Узбекиcтoндa paк1oбaт aфзaллигигa эгa 6УЛГЭН caнoaт тapмoклapи.

íypyx^ap Иктигадиет ceктopлapи Иктиcoдиëт тapмoклapи Рaкoбaт aфзaлликлapи

Кучли paкoбaт мaвкeигa зге бyлгaн тapмoклap Хoм aшë ßa кэзиб чикapиш Рaнгли мeтaллypгия, пaxтaни кaйтa ишлэш, нeфть-гaз, oFиp caнoaт Юкopи paкoбaтбapдoш-лик aфзaлликлapигa зге

Ниcбий paкoбaтбapдoш-лик мвв^и^ эгa бyлгaн тapмoклap Иcтeъмoл тoßapлapи ишлaб чикapиш Maшинacoзлик, aвтoмoбилcoзлик, внгил, кимë, oзик-oßкaт caнoaтлapи Ниcбий пacт paкoбaтбapдoшлик aфзaлликлapигa зге

Пoтeнциaл paкoбaтбapдoшлик мaвкeигa эгa тapмoклap Юкopи кУшилгaн киймaтгa эгa тaйëp мaхcyлoтлap ишлaб чикapиш Mикpoэлeктpoникa-axбopoт кoмплeкcи, фapмaцeßтикa, микpoбиoлoгия Пoтeнциaл pиßoжлaнгaн paкoбaтбapдoшлик aфзaлликлapигa зге

Maмлaкaт микëcидa paкoбaтбapдoшликни aниклaшдa aco^ эътибop яpaтилгaн мaкpo-иктиcoдий мухитга (инфляциянинг бeлгилaнгaн мeъëpи, coлик oFиpлиги, кpeдит pecypcлapини oлиш имкoнияти, миллий вaлютa кypcи динaми-кacини билиш вa унинг экcпopтгa мyлжaллaнгaн мax1cyлoтлapни ишлaб чикapyвчилap мaнфaaтлa-pигa мoc кeлиши), дaвлaт инcтитyтлapининг cифaти, инфpaтyзилмaнинг pивoжлaниш дapaжacи, инcoн кaпитaли вa тaълим тизимининг cифaти, тaдбиp-кopлик мухити, тoвap, мoлия вa мeхнaт бoзopлa-pининг pивoжлaнишигa кapaтилaди.

Ку^й мaкpoиктиcoдий мухит билaн мaхcyлoт paкoбaтбapдoшлиги ypтacидa бapкapop yзapo бoFликликнинг мaвжyдлиги зaмoнaвий иктиcoдий нaзapиянинг acocий кoидaлapигa мoc кeлaди вa куп ганли aмaлий тaдкикoтлap тoмoнидaн иcбoт-лaнгaн. Macaлaн, инфляциянинг юкopи дapaжacи иктиcoдиëтни инвecтициялaшнинг мaвжyд мaн-бaлapини cyндиpaди, ишлaб чикapишни мoдep-низaция килиш cypъaтлapини ишлaб чикapилaëтгaн мaхcyлoтлapнинг c^awa caлбий тaъcиp кypcaтгaн Xoлдa чeклaйди, ишлaб чикapyвчилap xapaжaтлa-pини кyпaйтиpaди вa бaхo paкoбaтбapдoшлигини пacaйтиpaди. Toвapлapнинг paкoбaтбapдoшлигигa юкopи бюджeт дeфицити вa coлик юки, вaлютa кypcининг бeкapopлиги, ишлaб чикapишнинг юкopи мaтepиaл cиFимкopлиги вa иктиcoдий ycишнинг кaпитaл cиFимкopлиги дapaжacи хaм caлбий тaъcиp кypcaтaди.

Узбeкиcтoн paкoбaтбapдoшлигининг ycтyнлиги инфpaтyзилмaни pивoжлaнтиpишгa кapaтилгaн булиб, yндa тeмиp йул тизимининг pивoжлaнгaн-лиги acocий ypин тyтca, янa биp ycтyн жих^ти aхoлини бoшлaнFич вa ypтa тaълим билaн кaмpaб oлиш дapaжacи жaхoндaги юкopи кypcaткичлapдaн биpи хиcoблaнaди.

Иктиcoдиëт paкoбaтбapдoшлиги бapчa бyFин-лapи (мaкpoдapaжaдa) биp-биpи билaн бoFлик. Улapдaн биpининг pивoжлaнмaгaнлиги бoшкa-лapигa caлбий тaъcиp кypcaтaди. Macaлaн, иннo-вaциoн caлoхиятни юкopи тexнoлoгиялapни фoй-дaлaнишгa мocлaштиpyвчи яxши pивoжлaнмaгaн oлий тaълим тизими^з хaмдa ишлaнмa вa тaдкикoтлapни мoлиялaштиpyвчи caмapaли aмaл килувчи мoлия тизими^з aмaлгa oшиpиб бул-мaйди. Адoлaтли paкoбaт шapт-шapoитлapининг мaвжyд эмacлиги вa pивoжлaнмaгaн тoвapлap бoзopи иннoвaциoн мaхcyлoтгa булган бapкapop тaлaбни вa ишлaб чикapилaëтгaн мaхcyлoт cифa-тини oшиpишгa paFбaтлapни тaъминлaмaйди хaмдa миллий иннoвaциoн тизимлap вa инфpaтy-зилмaлap, илмий-тexник ишлaнмaлapнинг тижo-paтлaшмaгaнлиги yлapни пиpoвapд иcтeъмoлчигa eтиб бopишигa имкoн бepмaйди.

Узбeкиcтoн caнoaтининг pивoжлaниш xycycияти caнoaт тapмoклapининг кaйтa ишлaш coхaлapидa фoнд кaйтими вa мeхнaт yнyмдopлигининг жaдaл ycиш тeндeнцияcигa эpишгaнлиги хиcoблaнaди.

Узбекистан Рecпyбликacи Пpeзидeнти Ш.Mиp-зиëeв тoмoнидaн кaбyл килингaн «Узбeкиcтoн Рecпyбликacини янaдa pивoжлaнтиpиш бyйичa Xapaкaтлap cтpaтeгияcи тyFpиcидa»ги фapмoннинг «2Q17-2Q21 йиллapдa Узбeкиcтoн Рecпyбликacини pивoжлaнтиpишнинг бeштa ycтyвop йyнaлиши бyйичa Xapaкaтлap cтpaтeгияcи» дeб нoмлaнгaн илoвacидa 3.2-бaнди «Tapкибий yзгapтиpиш-лapни чyкypлaштиpиш, миллий иктиcoдиётнинг етэкчи тapмoклapини мoдеpнизaция вэ дивеp-сификэция килиш ^идобига унинг paкoбaтбap-дoшлигини oшиpиш» дeб нoмлaниб, yндa «иктиcoдиëт тapмoклapи учун caмapaли paкoбaт-бapдoш мухитни шaкллaнтиpиш хaмдa мaхcyлoтлap вa xизмaтлap i<ypca™m бoзopлapидa манапалияни бocкичмa бocкич кaмaйтиpиш; пpинципиaл

И^ИМД ВА МОЛИЯ I ЭКОНОМИКА И ФИНАНШ 2Q1B, S

жихатдан янги махсулот ва технологиялар турла-рини чикаришни узлаштириш, бунга асосан ички ва ташки бозорларда миллий товарларнинг ракобатбардошлигини таъминлаш» вазифалари белгилаб берилган. Иктисодиётни ривожлантириш ва либераллаштиришнинг асосида албатта тар-кибий узгартиришларни чукурлаштириш, миллий иктисодиётнинг етакчи тармок-ларини модернизация ва диверсификация килиш цисобига унинг ракобатбардошлигини ошириш масаласи туради.

Миллий иктисодиётимиз ракобатбардошлиги ошиб бораётганлигининг исботи тарикасида мам-лакатимизда утган 2017 йил якунлари буйича ялпи ички махсулот 5,3 фоизга усганлиги, саноат махсулоти хажмлари - 7 фоизга, курилиш-пудрат ишлари - 5,6 фоизга, чакана савдо айланмаси - 2,4 фоизга, хизматлар - 8,9 фоизга усганлиги, давлат бюджети ялпи ички махсулотга нисбатан 0,1 фоиз микдорида профицит билан ижро этилганлиги, ташки савдо айланмаси 11,3 фоиз усиб, унинг ижо-бий сальдоси таъминланганлигини санаб утишимиз мумкин.

Иктисодиётни модернизациялаш, ислохотларни чукурлаштириш, янги ишлаб чикариш кувватлари ва асосий фондларни яратиш, амалда фаолият юритаётган техника ва технологияларни янгилаш, уларни куллаб-кувватлаш инвестицион жараён-ларни нечоFли туFри ва самарали амалга оши-ришга боFликдир. Шу боисдан хам, Узбекистон Республикаси давлат рахбари томонидан ишлаб чикаришни модернизация килиш, техник ва тех-нологик жихатдан янгилаш, ишлаб чикариш, транспорт-коммуникация ва ижтимоий инфрату-зилма лойихаларини амалга оширишга каратилган фаол инвестиция сиёсатини олиб боришга алохида эътибор каратилмокда. Бунинг учун марказлашган, марказлашмаган жамтармалар маблатлари, хори-жий инвестициялар ва кредитларни узлаштиришга хамда улардан самарали фойдаланиш масалала-рига урFу берилмокда.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2017-2021 йилларда Узбекистон Республика-сини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясини «Халк билан мулокот ва инсон манфаатлари йили»да амалга оширишга оид давлат дастурида таркибий узгартиришларни чукурлаштириш, миллий иктисо-диётнинг етакчи тармокларини модернизация ва диверсификация килиш хисобига унинг ракобатбардошлигини ошириш йуналишида корхоналар-нинг маблаFлари, УзТТЖ, тижорат банклари кре-дити, хорижий инвестиция ва кредитлар хисобига 2017—2021 йилларда умумий киймати 40 мил-

лиард АК.Ш доллари микдоридаги 649 та инвестиция лойихасини назарда тутувчи тармок дастур-лари амалга оширилади. Натижада кейинги 5 йилда саноат махсулотини ишлаб чикариш 1,5 баравар, унинг ялпи ички махсулотдаги улуши 33,6 фоиздан 36 фоизгача, кайта ишлаш тар-моFининг улуши 80 фоиздан 85 фоизгача ошади.

Харакатлар стратегиясини амалга оширишга оид давлат дастурида 2017-2021 йилларда ахо-лининг энергия таъминотини яхшилаш учун кумир казиб олиш сохасида замонавий технологияларни жорий этиш хисобига кумир казиб олишни йилига 7,8 миллион тоннага ошириш имконини берувчи инвестициявий лойихаларни амалга ошириш кузда тутилган.

Мамлакатимизда иктисодиёт тармокларини модернизация ва диверсификация килиш бора-сида амалга оширилаётган саъй-харакатлар, улар-нинг натижалари атрофлича мухокама килин-мокда.

Миллий иктисодиётнинг етакчи тармокла-рининг ракобатбардошлигини ошириш масала-сини хал этиш буйича Харакатлар стратегиясида иктисодиётнинг базавий тармокларидаги 4400 дан ортик корхонанинг рентабеллик даражасини ошириш ва молиявий соFломлаштириш хамда ишлаб чикариш кувватларидан фойдаланиш даражасини ошириш асосида ишчилар сонини купайтиришга эришиш режалаштирилган. Бу тадбирлар натижа-сида корхоналарнинг рентабеллик даражаси ошади, ишлаб чикариш кувватларидан фойдаланиш даражасини ошириш ва ишчилар сонини купайтиришга эришилади.

Ишлаб чикаришни модернизациялаш, техник ва технологик янгилаш ва саноат тармокларининг ракобатбардошлигини ошириш буйича комплекс чора-тадбирларнинг амалга оширилиши саноат махсулотлари ишлаб чикариш хажмини 2017 йилда 2016 йилга нисбатан 7 фоизга усишини таъ-минлади. Юкори кушилган кийматга эга булган махсулотларни ишлаб чикаришга йуналтирилган саноат тармокларида динамик ривожланиш таъ-минланди. 2016 йилда махаллий хом ашё ресурс-ларини боскичма-боскич чукур кайта ишлаш ва тайёр истеъмол махсулотлар номенклатурасини кенгайтириш тармоклари эвазига саноат махсу-лотларининг юкори усиш суръатларига эри-шилди.

Саноатни модернизация килиш, техник ва технологик янгилаш лойихалари, шунингдек, 20152019 йилларда иктисодиёт тармоклари ва ижтимоий сохада энергия сарфи хажмини кискартириш, энергия тежайдиган технологияларни жорий этиш

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 5

^opa-Ta^upnapu flacrypuHMHr x,aeTra caMapanu TaT6uK, aTumumu HaTuxacma pecny6nuKa AMMra aHepruA cap^uHu 7,4 $ou3ra, x,aMga MupuK Kopxo-Hanapga umna6 muKapunaeTraH Max,cynoTnap TaH-HapxiHi 3ca yTraH Mmra Hic6aTaH ypia^a 10,6 $ou3 KaMatfTupumra apumumflu.

XapaKaTnap cTpaTerMAcMHM aManra omupumra oug gaBnaT gacTypuga 2017 Mu^ga caHoaT Tap-MOK^apuflaru MupuiK KopxoHanapga umna6 muiKa-purnaeTraH Max,cynoT.napHMHr TaHHapxumu ypTa^a 8 $ou3ra KucKapTupum Ba paK,o6aT6apAomnuruHM omupumHui Ha3apga TyryBm KoMnneKc ^opa-Tafl6up^apHu aManra omupum 6enrurna6 6epurnraH. LUy xyMnagaH, MatHaH Ba xucMOHaH acKupraH ycKy-HanapHU AHrunam x,aMga мo,цepнмзaцмA Kmum, umna6 ^MKapumga BHepruA caMapaflopnMMHM omu-pum, TexHonoruiK xapaeHnapHU onTUMannamTM-pumra anoxuga 3tTu6op K,apaTunaflu. By MyHanumra KopxoHa^apHMHr Ma6nafnapu Ba TuxopaT 6aHKnap KpeguT^apu x,uco6uflaH 602000,0 MnH. cyM UHBec-tu^a tfyHanTMpMnaAM, 6y aca Max,annutf Max,cynoT-napHUHr TamKu 6o3opnapfla paKo6aT6apAomnuru Ba TapMoK^apHMHr BKcnopT canoxuaTUHU omupumra xu3MaT Ku^agu.

fOKopuflarunap 6umaH 6up KaTopga XapaKaTnap cTpaTeruflcufla UK,™co,gMeT TapMoK,napu y^yH caMa-panu paKo6aT6apgom Myx,UTHU maKAnaHTupum XaMga Max,cynoT Ba xu3MaTnap 6o3opuga MoHono-

nMAHM 6ocK,uwMa-6ocK,um KaMatfTupum 6yMuma Ba3u-^anap 6enrumaHraH.

TapKu6uM y3rapTupum^apHu ^yKypnamTupum x,uco6ura rnKTucoflueTHMHr paK,o6aT6apAomnurMHM omupumga umna6 muiKapumHU Max,a-nnutf.nam-TupumHu paf6aT^aHTupum cuecaTUHU gaBoM aTTu-pum x,aMga, aHr aBBano, ucretMon ToBapnap Ba 6yT^oB^u 6ywM^ap UMnopTUHUHr ypHUHU 6ocum, TapMoK,napapo caHoaT Koonepa^fldHM KeHraMTu-pum XapaKaT flacrypuHMHr aHr ax,aMMATnu Ba3u$a-napu KaTopugaH ypuH onraH.

Max,cynoTnap paKo6aT6apflom^M^uruHM omupum opK,anu xyxanuK ropuTyBm cy6teKTnapHUHr BKcnopT canox^ATUHU roKcanTupuw MK,™coflutf cox,aga aManra omupunaeTraH ucnox,oTnapHUHr ycTyBop MyHanum-napugaH 6upuflup. Xo3upru KyHga TawK,u uKTucoguM anoKanapHUHr coh Ba cu^aT xux,aTuflaH ycumu 6y xapaeH^apHu x,ap ToMoH^aMa ^yKyp ypraHumra AHaga WKcaK Ta^a6^ap KyMMoKga.

Oxupru Mu^^ap gaBoMuga Auвepcu^uкaцufl Kumuw Ba uKTucoflueT co^a^apu paKo6aT6apgom-^uruHu omupum 6opacuga o^u6 6opu^aeTraH ^opa-Tag6up^ap HaTuxacuga xa^oH uKTucoflueTufla UHKupo3 xo^aT^apu x,aMoH caK^aHu6 TypraH Ba xax,oH 6o3opuflaru Hapx^ap gapaxacu nacTnumHU pecny6^uKaHMHr acocuM BKcnopT ca^ox,uflTMHu 6e^-ru^oB^u HyKTa^apra ca^6uM TatcupuHu KaMatfTU-pumra apumu^flu.

Aga6ueT^ap pywxaTM:

1. Y36eKucToH Pecny6^uKacu npe3ufleHTuHuHr 2017 Mum 7 ^eBpa^garu «Y36eKucToH Pecny6--nuKacuHM AHaga puBox^aHTupum 6yMu4a XapaKaT^ap cTpaTeruacu TyFpucufla»ru nO-4947-coH ^apMoHu.

2. Mup3ueeB U.M. BpKMH Ba ^apoBoH, geMoKpaTUK Y36eKucToH gaB^aTMHu Mapg Ba o^uxaHo6 xa^K,uMM3 6u^aH 6upra K,ypaMM3. / WaBKaT Mup3MeeBHMHr Y36eKucToH Pecny6^MKacu npe3MgeH™ ^aBo3MMura Kupumum TaHTaHa^u MapocuMura 6afum^aHraH O^uM Max^uc na^aTa^apuHMHr KymMa Maxnuomaru HyTKu. // «Xa^K cy3u», 2016 Mum 15 geKa6pb.

3. 2017-2021 Munnapga Y36eKucToH Pecny6nuKacuHu puBoxnaHTupumHuHr 6emTa ycTyBop MyHanumu 6yMu4a XapaKaTnap cTpaTemflcMHM «XanK 6unaH MynoKoT Ba uhcoh MaH^aaTnapu Munu»fla aManra omupumra oug ^.aBnaT flacTypuHu ypraHum 6yMu4a unMuM-oMMa6on pucona. - T.: «MatHaBuAT», 2017. -268-6.

4. Y36eKucToH uKTucoflueTMHuHr paKo6aT6apflomnuruHu omupum MyaMMonapu: Ha3apuA Ba aManueT. / Myannu^nap xaMoacu: P.O.AnuMoB, A.O.PacyneB, A.M.KogupoB Ba 6om^anap;; C.C.FynoMoB Taxpupu ocTuga. - T.: «Konsauditinform-Nashr», 2006. -26-6.

5. nopTep M. КoнкypeнцuA. / nep. c aHrn. - M.: «BunbAMc», 2002. -C. 176.

6. The Global Competitiveness Report 2009-2010 World Economic Forum. Geneva, Switzerland 2009. P. 13.

7. http://gtmarket.ru/ratings/global-competitiveness-index/info

MKTMCOA BA M0A№ / 3K0H0MMKA M OMHAHCN 2018, 5

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.