Научная статья на тему 'CONSUMPTION AND INTERPRETATION OF THE WORD "ЛАХТ" IN SOME DICTIONARIES'

CONSUMPTION AND INTERPRETATION OF THE WORD "ЛАХТ" IN SOME DICTIONARIES Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
34
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВО "ЛАХТ" / КОММЕНТАРИЙ И СЕМАНТИКА СЛОВ / УПОТРЕБИТЕЛЬНЫЕ СЛОВА / "ЛАХТ" И ЕГО ТОЛКОВАНИИ / СЛОВА "ЛАХ" И "ЛАТ" / WORD "ЛАХТ" / EXPLANATION AND INTERPRETATION OF WORDS / COMMON WORDS / "ЛАХТ" AND ITS EXPLANAITON / THE WORDS "ЛАХ" AND "ЛАТ"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ваххобов Толиб

В художественном наследии наших предков употребляется группа слов, которые до сих пор имеют широкое употребление в речи. К ним относятся слова «лахт», «лах», «нағз», «мағз», «тиҳӣ». В прошлых веках данные слова имели совсем другие значения, и они встречаются в произведениях поэтов разного периода. В данной статье в основном рассмотрено слово «лахт» и исследованы другие слова в сочетании с ним, и их использование в качестве словообразовательной части. А также анализируются его значения в толковых старых и современных словарях таджикского языка. Для подтверждения данных мыслей приводятся примеры из творчества Рудаки, Фирдавси, Низоми и других литераторов. Как показывают анализы, слово «лахт» считается одним из исконных слов в таджикском языке.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

УПОТРЕБЛЕНИЕ И ТОЛКОВАНИЕ СЛОВО "ЛАХТ" В НЕКОТОРЫХ СЛОВАРЯХ

There is a group of words in the feature literature of our ancestors that are still widely used in speech. These include the words «лахт», «лах», «наѓз», «маѓз», «тињї». These words had very different meanings in the past centuries, and they are found in the works of poets of different periods. The word "lakht" is mainly considered in this article. Other words in combination with it and their use as a word-formative part are investigated. Its meanings in old and modern explanatory dictionaries of the Tajik language are analyzed as well. There also given some examples from the works of Rudaki, Firdawsi, Nizami and other writers to confirm these thoughts. According to analyses the word "лахт" is considered to be one of the original words in the Tajik language.

Текст научной работы на тему «CONSUMPTION AND INTERPRETATION OF THE WORD "ЛАХТ" IN SOME DICTIONARIES»

SPACE RELATIONS WITH COMPOUND AND NOMINAL PREPOSITIONS IN THE WRITTEN HERITAGE OF XVI CENTURIES

This article deals with determination of the space relations with compound and nominal prepositions in the written heritage of XVI centuries. Having indicated different meaning of compound and nominal prepositions, an author determined the number of their uses in the poetry of that time.

Keywords: preposition, grammatical links, space relation, subordinate link, link words, meaning of a word, compound and nominal prepositions.

Сведение об авторе:

Гафоров А. О. - доцент кафедра таджикского языка и литература Таджикский государственный университет имена С. Айни. Тел. +99290106-30-68)

About author:

Ghaforov A. O. associate Professor in the Department of Tajik Philology, TSPU named after Sadriddin Aini, Phone: +992901-06-30-68

ББК 81.2Т УДК4Т В29

ИСТИФОДА ВА МАЪНИДОДИ КАЛИМАИ "ЛАХТ" ДАР БАЪЗЕ ФАРХ,АНГХ,О

Ва%х;обов Т.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Гафуров

Вожаи "лахт" аз чумлаи калимотест, ки садсолахо дар осори назму насри гузаштагонамон мавриди истифода карор дошта, то имруз дар таркиби лугавии забонамон аз чумлаи лугатхои серистеъмол ва серистифода махсуб меёбад. Лугатнигорони гузаштаю имруза дар фархангу лугатхои худ тафсиру ташрехи онро салох донистаю силсилаи вожахоеро, ки бо калимаи "лахт" иртибот доранд, дар фархангхояшон чойгузин намудаанд.

Сабаби мавзуи таджик; ва баррасй карор додани ин вожа иртибот ба он дорад, ки дар вакти кироат кардани баъзе манзумахои "Хамса"-и Низомии Ганчавй чанд вожаи серистеъмоли шоир, аз чумла "лахт", "нагз", "магз", "тихй" ва амсоли онхо ба назар расид, ки онхо то имруз вожахои серистеъмоли забони мо махсуб меёбанд. Тасмим гирифтем, ки ташрех ва маънидоди яке аз онхо, яъне вожаи "лахт"-ро дар лугату фархангномахои гузаштаю имрузаи забонамон мавриди баррасию тахлил карор дихем ва муайян созем, ки ин калима аз чониби лугатнигорон ба кадом маънихо шарху эзох дода шудааст, баромади таърихии он аз кадом сарчашма ё забон маъво мегирад. Ин вожа аз чумлаи калимахои аслии забони точикй махсуб меёбад, вале дар мавриди баромади таърихии он маводе дастрас нагардид.

Маводи чамъовардаи мо гувохй медихад, ки вожаи "лахт" дар осори бокимондаи устоди сухани форсй (точикй) Абдуабдуллохи Рудакй ба назар расид, ки маънии "чузъе, кисме"-ро ифода намудааст:

Аз он чони ту лахте чун лазарда,

Супурд зери пой андар сипоро (8, с.37)

Дар ин байт вожаи "лазарда" таваччухи мухаккики эронй С.Нафисиро ба худ чалб намудааст. Тавре ки академик А.Мирзоев хини овардани ин байт дар поварак иброз медорад, тасхехи он (лазарда - Т.В.) мумкин нашуд, зеро калимаи "лазарда" дар хеч чое дучор нашудааст (8,37). С.Нафисй дар чилди сеюми асари худ (4, 967) ба тасхехи Хусравй розй нашуда, пешниход мекунад, ки шояд ин калима (лазарда) "супурда" ва

"фyсypда" бошад. АбдyFанй Миpзоев низ даp лyFатномаи даp охиpи "Осоpи бокимонда"-и Рyдакй тахиякаpдааш ин калимаpо шаpх намедихад (8, 534).

Даp осоpи устод Рyдакй таpкиби "лат-лат" даp байти: ЧyFд, ки бо 6озу кyлангон паppад, Бишкандаш паppy бол, гаpдад лат-лат (8, 207) ба маънии "лахт-лахт" омадааст ва хамин байт даp "ЛyFати Фypс" ба калами Асчадй мансуб дониста шудааст. Танхо даp байти Асчадй даp мисpаи аввал баp ивази "паppад" "кyшад" зикp ёфтааст (2).

Даp "ЛyFати Фypс", ки аз чумлаи аввалин фаpхангхои маъpyфи фоpсй-точикй эътиpоф гаpдидааст,вожахои "лат" ва "лахт"-pо чун мypодиф тафсиp шуда, ифодагаpи маънии поpа-поpа шаpх ёфтаанд (2, 49). Инчунин, муаллифи лyFат "лат"-pо ба маънии дигаp, яъне "лат" "силохест саpхангон" доpанд. Чунончи, Лабибй гуфт: Ришт зи даp хандаву сиблат зи даp тез, Гаpдан зи даpи силаю пахлу зи даp лат. Бо таъкиди Ашpаф Содикй муаллифи лyFати мазбyp баpои шаpхи "лахт-лахт" (таpкиб) шохид аз Фаppyхй байтеpо пешкаш мекунад, ки "лахт-лахт" ба маънии "поpа-поpа" омадааст ва тазаккyp медихад, ки ин байт на даp хамаи нусхаи ин лyFат дида мешавад: Пиндоpад x#p яки мо боpи дигаp аст, Гуяд бигиpам кунамаш лахт-лахт (2, 49).

Вожахои "лахт", "лат" ва калимахои муштаки он даp "Шохнома"-и безаволи Фиpдавсии Тусй низ мавpиди истифода каpоp гиpифта, маънихои зеppо ифода намудаанд: Лахт - поpа, микдоp, китъа, бахш, кисм: Яке тахт будаш ба хафтод лахт... (15, 465). Инчунин, зи^ бояд каpд, ки муаллифи "Шохнома" вожахои "лахтакй" (андаке, микдоpе, кадpе), "лахт-лахт" (поpа-поpа, чок-чок, бахш-бахш), "лахтй" (микдоpе, кадpе, каме, андаке)(15, 465)-pо низ даp асаpи хеш коpбypд намудааст. Муаллифи "Фаpханги мyхтасаpи "Шохнома" моддаеpо ба шаpхи вожаи "лахт" тахассус дода, доpои ду маънй будани онpо эзох додааст: "лахт 1. китъа, кисм, хисса, табака: Яке тахт будаш ба хафтод лахт, Бибастй кушояндаи некбахт; лахте, андаке, каме, замоне: Чу лахте баpомад баp ин pyзгоp, Фypyзанда шуд давлати шахpиёp; лахт-лахт, китъа-китъа, поpа-поpа: Ба зин андаpyн гашта чун кух сахт, Саpи кух аз эшон шуда лахт-лахт; 2. як лахза, як дакика: Ки эй фаppи гетй, яке лахт низ, Якояк набоист омад ханиз (15, 189).

^обил ба ёдоваpист, ки даp "Фаpханги лyFOт ва таpкиботи "Шохнома" ва "Фаpханги мyхтасаpи "Шохнома" вожаи "лат" манзyp гаpдида, даp аввал "лат" ба маънихои "селе, чак, заpбат, тапонча" ва фаpханги дувуми ин вожа чун ифодагаpи маънихои 1.гypз, амуд; 2.заpба шаpх дода шудааст. Даp "Фаpханги мyхтасаp" байти зеpин чун шохид оваpда шудааст, ки "лат" маънии "гypз"-pо ифода намудааст: Лате баp саpи тypк зад, пахч каpд, Саpy пушт афтод баp хоки заpд (15, 188). Даp идомаи баppасй аён мегаpдад, ки "лат" аз чониби иддае аз фаpхангнигоpон чун вожаи аз pyи маънй наздик будан ба "лахт" пиндошта шудааст, ки хеле чолиб махсуб меёбад. Чунончи, Дофизи Убахй даp лyFати хеш "Тухфат-ул-ахбоб" "лат" ва "лахт" хаp ду ба маънии якест ва он амудест (1.сутуни хайма; сутун...; 2.гypз...; З.мат. пеpпендикyляp - ФЗТ, ч.1, 66 - Т.В.), ки саpхангонpо pyзи хаpб ба коp ояд. Лабибй гуяд: Ришат зи даpи хандаву сиблат зи даpи тиз, Гаpдyн зи даpи силию пахлy зи даpи лат" (14, 97). Шакли таpкибии "лат-лат" бошад, маънии "поpа-поpа"-pо ифода мекунад. Убахй менависад: "ва дигаp (лат - Т.В.) ба маънии "поpа" омадааст, ки гуянд: "Поpа-поpа ва лахт-лахт. Шеъp: Он чyFд, ки бо бозу кулангол паppад, Бишкаста шавад болашу гаpдад лат-лат" (14, 97).

Вожахои "лахт" ва "лат" даp "Fиёс-yл-лyFOт" ба тахлилу ташpех кашида шудаанд. Аз назаpи муаллифи ин лyFатнома такя ба лyFати "Бypхон" ва "Рашидй" се маънии "лах^^о зикp мекунад: "лахт гypзи оханй; ва ба маънии андаке (6, ч.2, 209). Инчунин, тазаккyp меpавад, ки "лат" "задан" ва "кyфтан"; ва даp "Рашидй", ки ба маънии "лакад задан" хиндист, мухаффафи "лот"; чун тафовук даp ин ду забон бисёp аст, сахех бошад; ва "лат" ба маънии поpа-поpа низ омада, чунки гуянд: лат-лат каpдан, яъне поpа-поpа каpдан"(6, ч.2, 208). Ба идомаи ин ташpех Мухаммад Fиёсиддин тавзех медихад, ки "лат" ба маънии "катон", ки кумошест (матоест - Т.В.) маъpyф; ва "лат" ба маънии "шикам"; ва аз ин мypаккаб аст "латанбон" (аз "Сиpоч-yл-лyFOт" ва "Бypхон")(6, ч.2, 208). Муаллифи "Fиёс-yл-лyFOт" баp он итминон доpад, ки вожаи "латта" аз "лат-лат" саpчашма мегиpад, ки хеле чолиб аст. Даp мавpиди "лат" ба маънии "шикам"

омаданаш, ки мyаллифони "Сиpоч-yл-лyFOт" ва "Бypxон" бар он андеша кардаанд, афкори тоза пешнщод мекyнад. Тибки акидаи мyаллифи "Fиёс-yл-лyFOт" калимаи мypаккаби "латанбор" ва "латанбон" ба маънии "бисёркор" ва "шикампараст" мypаккаб аст аз "лат", ки маънии "шикам" аст; ва "латанбон" касе, ки шиками y мисли анбон бошад; ва "анбон" зарфи чармин мисли машк; ва метавон гуФт, ки мypаккаб аз "лут" (биззам) бошад, ки мухаффафи "лут" аст; ва "лут" ба маънии "таоми лазиз" аст (6, ч.2, 208). Дар "ФЗТ" ин вожа ба шакли "лут" ба маънии 1.таом, хурок, хелxои

таомxои лазиз оварда шудааст ва шакли омонимии он бо 1>-и иткй, яъне Лут - номи яке

аз паЙFамбаpони Банй - Исроил, ки гуё кавми y бисёр бадкор шаpx ёфтааст (11, ч.1, 609). Дамин тавр, Ромпурй "лут" ва "лат"-ро аз xам фарк намудааст. Инчунин, дар "Fиёс-yл-лyFOт" вожаи "лахлаха" оварда шуда, ба таври зер шаpx ёфтааст: лахлаха длЫ

хушбуе чанд, ки онxоpо бо xам омехта мебуянд (аз "Мунтахаб" ва "Бypxон"). Дар "Бypxон" калимаxои "лахлах" ва "лахлаха" мавриди ташpеx карор гирифтаанд, ки чолиб xастанд: "лахлах" ба фатxи xаp ду "лом" ва сукуни xаp ду "хо" - ба маънии заъиф ва лоFаp бошад (7, ч.3, 1892) ва "лахлаха" - бо "хо"-и нуктадор бар вазни "даFдаFа" таркибе бошад, ки онро ч^ати таквияти димоF тартиб дщанд. Ва гуё анбаре бошад, ки аз уди киморй ва лодан ва мушк ва кофур созанд (7, ч.З, 1893). Ин вожа дар лаxчаxои забони точикй маънии дигарро ифода мекунад. Масалан, дар лаxчаи Масчо "лах-лах" ва "лах-лаха" маънии "пора-пора", "лахт-лахт"-ро доро мебошад.

Дар "ЛyFатнома"-и Деxхyдо ташpеxи нисбатан пурраи вожаи "лахт" манзур карда шудааст. Масалан, лахт - чузв, баъз, барх, баxp, бахш, кисм, кадр, микдор, xисса, китъа, пора, лат: Биёмад зи туркон чу як лахт ^x, Шуданд аз нщебаш далерон сyтyx (Фирдавсй); Яке гурз дорад чу як лахт ^x, Даметобад андар миёни rypyx (Фирдавсй); Дамон тахт пируза даx лахт буд, Чаxон равшан аз фарри ин тахт буд (Фирдавсй); Яке тахт будаш ба xафтод лахт, Бибастй кушояндаи некбахт (Фирдавсй); Яке заpдмоxе бад-он лахти ^x, Дамон ки чу танг андар омад rypyx (Фирдавсй); Бизад бар заминаш чу як лахти ^x, Ба чону дилаш андар омад сyтyx (Фирдавсй); Задаш бар замин xамчy як лахти ^x, Пур аз бим шуд чони Тypонгypyx (Фирдавсй); Саворони чангй xама xамгypyx, Кашидандаш аз чанг он лахти ^x (Фирдавсй); Амуде ба монанди як лахт ^x, К-аз y кyxи Албурз гаште сyтyx (Фирдавсй); Зи дебои зарбуфти румй се тахт, Зи ёкуту пирузаи тобон се лахт (Фирдавсй); як лахт, андаке, микдоре, лахте, кадре: Як лахт хуни бачае то кай фирист аз он ки, Дам буи мушк дораду xам гунаи акик (Имора); Чун сина бичунбонаду як лахт бипуяд, Аз xаp сари пураш бичаxад сад дари шаxвоp (Манyчеxpй); як лахт, як порча, як тахта: ва ин xафт осмон чун биёфарид як лахт буд, чун фармон дод ба xафт пора шуд (Тарчумаи Табарии Балъамй); Ч^удон пурсиданд, ки гури Сулаймон бинни Довуд паЙFамбаp кучост? ПаЙFамбаpи мо (с) гуфт, ки гури бародари ман Сулаймон бинни Довуд дар миёни дарё андар аст. Аз даpёxои бузург ба гушаке аз санги хоро биканда як лахте...(5, 14, 157); лахте -як лахт, микдоре, бахше, баъзе, чузъе, китъае, андаке, маблаFе (5, 157). Инчунин, Деxхyдо чанд вожаи аз "лахт" таркибёфтаро нишон дода, шаpxy маънидод намудааст:

Лахтдуз - лахтадуз, ки пинадуз ва порадуз бошад, яъне шахсе, ки бар кафши порашуда пина бидузад (5, 14, 169). Дар лyFати хеш Ромпурй низ "пинадуз"-ро мавриди шаpx карор дода, маънидоди онро ба таври зер овардааст: пинадуз бар вазни кинатуз, ба маънии касе, ки порча бар кафш ва чома ва хирка ва амсоли он дузад (аз "Сироч-ул-лyFOт") (6, ч.1, 171). ФЗТ низ як моддаи вижаро ба шаpxи пинадуз бахшида, менависад: Пинадуз касе, ки чизxои кyxнаpо духтан пешаи уст, кyxнадyз, порадуз (11, ч.2, 61).

Лахт шудан - чома аз тан берун кардан. Кандани xамаи чома чунонки гоxи вуруд ба xамом (5, ч.14, 169). Дар забони форсии муосир "лахт шудан" - "урён шудан"-ро ифода мекунад.

Лахтак - мyсаFFаpи лахт, андак (5, ч.14, 169);

Лахт кардан - аз чома баровардан, баpаxна кардан (5, ч.14, 159);

Лахтаки - андаке, камаке, микдоре, кадре (5, ч.14, 160);

Лахт-лахт - пора-пора, китъа-китъа, чок-чок, лат-лат, бахш-бахш (5, ч.14, 160).

Даp фаpханги "Бypхони котеъ", ки бо эхтимоми Мухаммад Муин даp 5 чилд ба нашp pасонида шудааст, калимахои "лахт" ва "лат" мавpиди ташpех каpоp дода, баъзе вожахои муштаки он низ шаpх ёфтаанд:

Лат - ба фатхи аввал ва сукуни сонй, ба маънии "задан" ва "куфтан" ва "кутак" (кутак имpyз даp лахчаи Масчох мустаъмал буда, "задан"-pо ифода мекунад) ва "шаллок" бошад (шеъpи Лабибй - Руят зи даp хандаву силлат зи даp низ, Каpдан зи даp силлаю пахлу зи даp лат) ва ба маънии "гypз" хам омадааст, ки ба аpабй амуд гуянд ва катонpо хам мегуянд ва он кумоше бошад маъpyф, ки пушанд ва ба маънои "поpа" ва "лахт" хам хаст. Чунончи: лат-лат, яъне поpа ва лахт-лахт... Гуянд хамчу як лат махмал, яъне як туп махмал ва ду лат заpбафт, яъне ду туп заpбафт... ва шикамpо низ гуфтаанд, ки аpабон батн хонанд... (7, ч.З, 1889).

"Лат-лат" бошад, даp "Бypхон чун лахт-лахт ва поpа-поpа маънидод шудааст (7, ч.З, 1889). Вожаи "лахт" ва калимахои ба он муштак - "лахтон", "лахтдуз", "лахта", "лахтихо" низ мавpиди ташpех каpоp гиpифтаанд. Масалан, "лахт" баp вазни "сахт" мансуб дониста, маънихои гyрз, кулоуи Ошанин, ёл ва купол, кафш ва пойафзор, муза ва сармуза, кутак ва шаллоц, порча ва уисса, бурц ва цузв, пора хамчун лахти кух, лахти чигаp, поpаи кух, ва поpчахо аз чигаp, задан ва ситеза каpдан, поpа каpдан хам хаст, коpди устодони кассоб, хаpмагас (магаси бyзypг) ва Fайpахо ифода намудааст, ки зи^и онхо даp "Бypхони котеъ" омадааст:

Лахтон - маънии лахт ва поpахо, лахтдуз ба маънии лахтадуз, ки пимадуз ва поpадyз низ маънй каpдаанд (7, ч.З, 1892).

Вожаи "лахт" даp "ФЗТ" хамчун омоним шаpх ёфтааст: I Лахт 1.чузъ, хисса, кисм, поpа, китъа: Биёмад зи тypкон чу як лахт кух, Шуданд аз нихебаш далеpон сутух (Фиpдавсй); лахте а) поpае, кисме; чузъе, кадpе, андаке... Ва лахте аз вилоят Fоpат каpда ва баъзеpо кушта ва баъзеpо асиp каpда ва бypда то ба Маpв (1, ч.1, 595); б) лахзае, фypсате, як нафас, камтаpе: Тамошо каpд лахте баp лаби чуй, Бидод он сангхоpо pyй баp pyй (Хyсpави Дехлавй).

Лахт-лахт а) поpа-поpа, китъа-китъа, чок-чок, поpча-поpча. Дамеша чунон гypз к-аз захмаи сахт, Даp у куфлу занчиp шуд лахт-лахт (Асадй); б) кам-кам, андак-андак: Дама чизе аp бингаpй лахт-лахт, Ба сахтй бypyн ояд аз чо сахт (Низомй); 2. табакаи даp: Ч,ахонpо ба омад шудан хаp кй хаст, Ду лахти даpе дид, лахте шикаст (Низомй). II Лахт 1.амуд, гypзи оханин: Хабаp додам аз Рустаму лахти у, Дам аз чони Кайхyсpавy тахти у (Низомй); 2. яклухт, якпоpа ва якчинса. Ба як захми он гypзи пулоди лахт, Ситод чон аз он обнуси даpахт (Низомй).

Лахта - поpа-поpа, китъа; лахтаву поpа, поpа-поpа.

Лахтак шакли тасFиpи лахт. Лахтаке чун чаpх бедоpй гузин, к-аз бахpи ту, Минбаpе каpд аз шаpаp чун шамси гаpдyн ихтиёp (Саной) (11, ч.1,596).

Устод С.Айнй низ даp "ЛyFати нимтафсила..."-и хеш ба ташpехи вожахои "лахт, "лахта", "лахта-лахта", "лах-лах" таваччух намуда, маънидоди хешpо пешниход мекунад, ки иддае аз онхо ба ташpехи лyFатховy фаpхангхои гузаштагонамон каpобат доpанд. Чунончи:

Лахт 1.поpае аз чизе (2.гypз, амуд).

Лахта - як поpчаи хypде аз чизе.

Лахта-лахта - поpча-поpча. Дайpат мегуяд: Аз pyи дуст лолаи дил лахта-лахта...(З, ч.12, 180).

Даp шаpхи вожаи "лах-лах" аз чониби устод С.Айнй як навгонй ба назаp pасид. Устод изхоp каpдаанд, ки "лах-лах" шакли кyтохкаpдашyдаи "лахт-лахт" будааст. Баpилова, устод С.Айнй вожаи "тикка"-pо чун мypодифи "лахт-лахт" маънидод каpдаанд: поpа-поpа. Як тикка нон, як поpча нон тика-тика шуд - поpа-поpа шуд (З, 392).

Муаллифони "Фаpханги тафсиpии забони точикй" (иб.2 чилд, 2008, 2010) низ даp сафхоти лyFати хеш вожаи "лахт" ва муштакоти онpо ба pиштаи ташpех кашида, инчунин баъзе ибоpахои pехтаеpо, ки даp ташаккули онхо "лахт" иштиpок намудааст, мавpиди маънидод каpоp додаанд. Аз чумла, лахт I поpа, хисса, китъа, тикка; лахте а)

порае, кисме, китъае аз чизе; б) нафасе, даме; лахти чигар порае аз чигар; чигарпора; мук. хуни чигар; лахт-лахт а) пора-пора, тика-тика; б) кит. кам-кам, андак-андак; лахти чон киноя аз шахси нихоят азиз; лахти хун гардидани чигар чигархун шудан аз дарду алам; гирифтори гами сахту мусибат шудан (12, ч.1, 747).

Лахт II кит. шашпар, гурз, лат; лахти Рустам, гурзи Рустам.

Лахта порчаи хурде аз чизе, тикка, пора; лахти хун хуни баста, хуни хушкшуда; лахта-лахта а) порча-порча; б) лунда-лунда (оид ба хун); лахта кардан ба порчахои хурд мубаддал кардан, тика-тика кардан (12, ч.1, 747); лахтак пораи баъд аз либосбурй мондаи матоъ, курок; лахташави гафс шудани хун (12, ч.2, 748).

Дар "Фарханги тафсирии забони точикй" вожаи "лат" аз "лахт" муфаррак тавзех ёфтааст. Тибки ташрехи ин фарханг "лат" дорои маънихои гуногун буда, зимни он дар шаклхои гуногуни он ходисаи омонимиро нишон медиханд: лат I задан ба даст, калтак, зарба, латма; лат II шашпар, гурз; лахт III пора; лат-лат, пора-пора, порча-порча, тикка-тикка; лахт IV шикам, батн (12, ч.1, 745).

Вожаи "лахт", "лахтак" ва "лахта-лахта" дар "Фарханги гуишхои чанубии забони точикй" низ мавриди ташрех карор гирифтааст. Муаллифони ин фарханг ду маънии вожаи "лахт"-ро зикр кардаанд: 1.бор, дафъа, маротиба: хазор лахт шыгър (шукр -Т.В.), ки бачам омад; 2.пора, порча, кисм, хисса: лахти чигари касе бъреза ба маънии "бимур"; лахти чигар-ът бъреза: дъруггу бъдай, бъреза лахти чигар-ът. Ё шархи "лахтак" пораи газвор (матоъ): ака-ш лахтак мейофт-у ба зан-уш медод. "Лахта-лахта" дар лахчаи Ховалинг лахта-лахта, пора-пора; порча-порча: Ч,омахо-ш лахта-лахта-ай (10, 413).

Добили зикр аст, ки дар шевахои забони точикй, аз чумлаи шеваи марказй (лахчаи Масчох) вожахои "лахт", "лахт-лахт", "лах-лах", "лахтак" ва амсоли онхо аз вожахои серистеъмол ба хисоб мераванд. Махсусан, дар таркиби дашномхо, ки бештар дар забони занхо роич аст, вожаи "лахт" истифода мегардад. Масалан, лахти чигарат резад / парад низ гуянд. Ё таркиби таркиби "лах-лах": Куртаашро лах-лах (пора-пора) кард. Барои муайян намудани истифодаи имрузаи вожахои тахлилшуда мо ба фархангхои дузабонаи точикй-русй мурочиат менамоем. Аз чумла, дар "Лугати точикй-русй" (соли 1954) вожахои "лахт" (кусок, комок; сгусток), "лахта", "лахт"; "лахтаи хун" (сгусток крови), "лахта-лахта" (комкоми; кусочками, кусками; сгустками), "лахта-лахта шудан" (образовывать комки, густет; свертываться), "лахта-лахта чудо шудан" (разделяться на куски, комки; разрываться в клачья), "лахт-лахт" (кусками, комками; сгустками), "лахт-лахт бастан" (образовывать комки; густет; свёртываться) пешниход ва тарчума шудаанд (9, 204).

Дар "Фарханги точикй ба русй"-и тозанашр (2006) вожахои "лахта" (1.мелкий кусок, кусочек), "лахтаву пора" (на кусочки, по кусочкам); 2.сгусток, комок; "лахтаи хун" - сгусток крови), "лахтак" (лоскут; часть кусок), "лахта-лахта" (кусочками, комочками; сгустками), "лахта-лахта бастан (шудан)" (образовывать комки; густеть; свёртываться), "лахта-лахта кардан" (разрывать на мелкие куски; разбывать на кусочки, размелчать), "лахташавй" (свёртываемость), "лахта-лахташавии хун" (свёртываемость крови) оварда шудаанд (9, 328). Дар лугати охирин вожаи "лах-лах" низ мавриди тарчума карор гирифтааст: лах-лах 1.рванный, натрёпанный; курпаи лах-лах - рванный одеяло; 2.разодранный в клачья, разорванный на куски; лах-лах кардан - разорвать, разодрать; дилам лах-лах шуд - моё сердце разорвалось на части; лахлаха - кн. благования (9, 328).

Маводи аз лугатхои точикй-русй пешниходгардида собит месозанд, ки вожаи "лахт" ва муштакоти он то имруз дар забонамон серистеъмол будаанд.

ПАЙНАВИШТ

1. Абубакр Мухаммад ибни Ч,аъфар Наршахй. Таърихи Бухоро. - Тошканд, 1897.

2. Абумансур Ахмад бинни Алй Асадии Тусй. Лугати Фурс. Бар асоси нусхаи Донишгохи Панчоб (Лохур) ва мукобала бо ёздах нусхаи дигар ва фархангхои муътабари кадими форсй. Тасхехи Ашраф Содикй. Ширкати Саххомии Хоразмй.

3. Айнй С. Куллиёт, ч.12. Лугати нимтафсилии точикй барои забони адабии точик. - Душанбе: Ирфон, 1976. - 566с. - 206с. форсй

4. Адвол ва ашъори Абуабдулло Ч,аъфар бинни Мудаммади Рудакй. Ч,илди 3. - Тедрон, 1310 шамсй.

5. Дедхудо Алиакбар. Луиатнома. Тарчумаи Табарии Балъамй, 1258-1334 дичрй-шамсй, шумораи мусалсал, 14. - Тедрон, 1330. - 413с.

6. Мудаммад Еиёсуддин. Еиёс-ул-лугот. Тадияи матн бо пешгуфтор, тавзедот ва федристи А.Нуров. - Душанбе: Адиб, ч.1, 1987.- 480 с.; ч.2, 1988.-416 с.; ч.3, 1989.-304 с.

7. Мудаммад Дусайн бинни Халафи Табрезй. Бурдони котеъ. Мутахаллис ба Бурдон. Бо эдтимоми доктор Мудаммад Муин. Ч,.3. - Тедрон, 1391, - 1924с.

8. Осори бокимондаи Абуабдулло Ч,аъфар бинни Мудаммад Рудакй. - Сталинобод, 1958. - 544 с.

9. Таджикско-русский словарь. Под ред. М.В. Рахими и Л.В. Успенский. - М., 1954. - 791 с.

10. Фарданги гуишдои чанубии забони точикй. Мураттибон М.Мадмудов, А.Ч,ураев, Б.Бердиев. -Душанбе: Пайванд, 2012. - 946с.

11. Фарданги забони точикй. Дар ду чилд (дар зери тадрири М. Шукуров, В.А. Капранов, Р. Дошим, Н.А. Маъсумй). - М.: Советская энциклопедия, 1969. Хилди 1. - 951 с.; Хилди 2. - 952 с.

12. Фарданги тафсирии забони точикй (иборат аз ду чилд). - Душанбе: Пажудишгоди забон ва адабиёти Рудакй, 2010.Ч,илди 1. - 950с.; Ч,илди 2. - 945с.

13. Фарданги точикй ба русй. Нашри 2 (зери тадрири Саймиддинов Д., Холматова С.Д., Каримов С.). - Душанбе: АИ ХТ, 2006. - 814 с.

14. Дофизи Убадй, "Тудфат-ул-адбоб". - Душанбе: Ирфон, 1992. - 288с.

15. Шамбетй Дориюш. Фарданги луиот ва таркиботи «Шоднома». - Тедрон, 1375 дичрй. - 566 с.

УПОТРЕБЛЕНИЕ И ТОЛКОВАНИЕ СЛОВО «ЛАХТ» В НЕКОТОРЫХ

СЛОВАРЯХ

В художественном наследии наших предков употребляется группа слов, которые до сих пор имеют широкое употребление в речи. К ним относятся слова «лахт», «лах», «нагз», «магз», «тщй». В прошлых веках данные слова имели совсем другие значения, и они встречаются в произведениях поэтов разного периода. В данной статье в основном рассмотрено слово «лахт» и исследованы другие слова в сочетании с ним, и их использование в качестве словообразовательной части. А также анализируются его значения в толковых старых и современных словарях таджикского языка. Для подтверждения данных мыслей приводятся примеры из творчества Рудаки, Фирдавси, Низоми и других литераторов. Как показывают анализы, слово «лахт» считается одним из исконных слов в таджикском языке.

Ключевые слова: слово «лахт», комментарий и семантика слов, употребительные слова, «лахт» и его толковании, слова «лах» и «лат» и др.

CONSUMPTION AND INTERPRETATION OF THE WORD "ЛАХТ" IN SOME

DICTIONARIES

In the feature literature of our ancestors used a group of words that are still widely used in speech. These include the words «лахт», «лах», «нагз», «магз», «тщй». Then, in the past centuries, these words had very different meanings, and they are found in the works of poets of different periods. In this article, the word "lakht" is considered and other words in combination with it, and their use as a word-formative part are investigated. And also its meanings in old and modern explanatory dictionaries of the Tajik language are analyzed. To confirm these thoughts, here given some examples from the works of Rudaki, Firdawsi, Nizami and other writers. As the analyses show, the word "лахт " is considered one of the original words in the Tajik language.

Keywords: word "лахт", explanation and interpretation of words, common words, "лахт" and its explanaiton, the words "лах " and "лат ", etc.

Сведения об авторе:

Ваххобов Толиб, доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка, Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, город Худжанд), Email: tolib.1950@mail.ru

About the author:

Vahhobov Tolib, Doctor of Philological sciences, Professor of the Tajik

Language Department, Khujand State University named after Academician B.

Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand city), E-mail: tolib.1950@mail.ru

ОСОБЕННОСТИ КЛИЧЕК КАК ОСОБЫЕ НОМИНАТИВНЫЕ РАЗРЯДЫ

Баротзода Ф. К.

Таджикский государсвенный педагогический университет имени Садриддина Айни

Клички представляют собой имя собственное (оним), прозвищное наименование сегмента оманистического пространства, под которым подразумеваются собственные имена любого разряда.

Часто «кличка» и «прозвище» употребляются как синонимы, однако первое употребляется чаще. Это можно объяснить пейоративностью «клички» и ее негативной оценочностью, которая наиболее соответствует характерному выражению для живой русской речи. [1, 65]

С давних времен «кличками» принято называть имена животных, однако, согласно мнению Т. П. Поротникова, «кличка» не имеет однозначно соотнесенности с денотатом: есть клички животных, а есть клички людей. В основе слова кличка лежит идея глагола кликать, имеющего два значения: 1. громко сзывать, звать (разг. ); 2. называть, именовать (прост., устар. ). [2, 46]

В словаре Д. Н. Ушакова кличка - это «название, имя, даваемое домашнему животному» и «прозвище, прозвание, которое дают какому-либо человеку в шутку, насмешку». В толковом словаре русского языка Д. В. Дмитриев таким же образом определяет кличку, однако в отношении людей в словаре кличка имеет более практическое значение, что мы можем наблюдать и на практике - «шутливое, конспиративное или жаргонное имя, прозвище».

Словарь синонимов, при этом, не разделяет «кличку» и «прозвище» и объединяет их, как синонимы.

Таким образом, эти понятия являются синонимами, то есть имеет одинаковое семантическое значение, и могут быть использованы в речи, как взаимозаменяемые слова. Еще Н. В. Гоголь писал про клички и прозвища, говоря, что такое «словцо» «пойдет...и в род и потомство...».

Возникновение клички происходит таким же образом, как и прозвища, если мы говорим о кличке человека. Как было уже сказано, единственное, чем отличается, несмотря на синонимирование данных понятий, это то, что кличка имеет более жесткий и хлесткий характер и часто затрагивает личные отрицательные качества человека, или недостаточные (переизбыточные) качества, отличие от прозвищ, которые, по нашему мнению, являются более широкой группой.

Стоит сказать, что клички, как номинативная единица, в отношении людей, может также иметь некую классификацию. Можно даже сказать, что существуют категории кличек, внутри каждой из которых образование данной единицы происходит по собственным правилам. Кроме того, необходимо отметить, что в обычной жизни клички, как правило не используются, а применяются больше прозвища. Клички могут образовываться только в кругу определенных лиц, ими могут называть носителей только те, кто входит в определенную категорию.

Можно выделить, как особый вид, криминальные клички, которые авторы многих работ относят к признаку криминальной субкультуры.

Итак, клички - это довольно меткие прозвища, которые указывают на особенности личности, характер отношений между людьми в определенной группе, в данном случае - в преступной среде.

Клички выполняют ряд функций:

- заменяют паспортные ФИО;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- являются средством стигматизации (клеймения);

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.