Научная статья на тему 'POSITION AND USE OF THE NUMBER "HAFT" ("SEVEN") IN NIZOMI GANJAVI ‘S "KHAMSA" AND ITS WORD- FORMATION FEATURES'

POSITION AND USE OF THE NUMBER "HAFT" ("SEVEN") IN NIZOMI GANJAVI ‘S "KHAMSA" AND ITS WORD- FORMATION FEATURES Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
47
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЦИФРА "ҲАФТ" / "ХАМСА" НИЗОМИИ ГАНЧАВИ / СЛОВАРИ / "ГИЁС-УЛ-ЛУГОТ" / "БУРХОНИ КОТЕЪ" / "СЛОВАРЬ ДЕХХУДО" / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ И СЕМАНТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ / ТОЛКОВАНИЕ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ И ДР / NUMBER "SEVEN" / "KHAMSA" OF NIZOMI GANJAVI / DICTIONARIES / "GHIYOS-UL-LUGHOT" / "BURHANI QOTE" / "DEHKHUDA DICTIONARY" / WORD-FORMATION AND SEMANTIC FEATURES / EXPLANATION / DERIVATION / AND OTHERS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна

В лексическом составе языков мира существуют такие слова, которые имеют значения священности и злополучия. И это свойствено таджикскому языку, в лексическом составе которого можно обнаружить слова с этими зачениями. Такие слова в основном обозначают и выражают значения относящийся к доверию и пониманию носителей языка, которые существовали в течении нескольких веков, и до сих употребляются в речи. В таджикском языке таким словам относятся цифры ҳафт, нуҳ, ҳазор и другие. Среди них слово “ҳафт” занимает особое место. В творчестве Низомии Ганчави (особенно в “Хамсе”) встречается его употребление в сочетании с другими словами. Ни один литератор не так много раз не употреблял такие сочетание со словом “хафт” (семь). Можно составить словарь с начальным словом на “ҳафт” в примере произведения Низоми.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОЗИЦИЯ И УПОТРЕБЛЕНИЕ ЦИФРЫ "ҲАФТ" ("СЕМЬ") В "ХАМСА" НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ И ЕЁ СЛОВООБОРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИ

There are words that have the meaning of the sacredness and misfortune in the lexical composition of the languages of the world. And this is peculiar to the Tajik language, in the lexical composition of which you can find words with these meanings. Such words mainly denote and express the meanings related to the trust and understanding of native speakers who have existed for several centuries and are still used in speech. To these group of words belong numbers њафт, нуњ, ҳазор and others in Tajik language. Among them the word "ҳафт" takes a special place. In Nizomi Ganjavi’s creation (especially in “Khamsa”) this word used in combination with other words. No any writer has ever used such many combinations with the word “ҳафт”. It is possible to make a dictionary with the initial word "ҳафт" from Nizomi Ganjavi”s creation.

Текст научной работы на тему «POSITION AND USE OF THE NUMBER "HAFT" ("SEVEN") IN NIZOMI GANJAVI ‘S "KHAMSA" AND ITS WORD- FORMATION FEATURES»

works devoted to particular translation issues in the research plan itself, there are those where the consideration of specific methods of translation goes directly into the comparative analysis of the phenomena under consideration in two languages.

Key words: abstract composition, composite, adverbalizing, controlling, review, components, pronominal adverbs, primary, compound preposition.

Сведение об авторе:

Мамадасламов Мамадсаид Саидасламович — кандидат филологических наук, доцент кафедры иностранных языков Хорогского государственного университета имени М. Назаршоева Республика Таджикистан, город Хорог, проспект Шириншо Шотемура, 736000. Тел. : (+992) 93 555 65 48, mamadaslanov@mail.ru

About the autors

Mamadaslamov Mamadsaid Saidaslamovich-Candidate of Pilological sciences Associate professor of forien languages Khorog State University named after M. Nazarshoev Repablic of Tajikistan Khorog Phone: (+992) 93 555 65 48, mamadaslanov@mail.ru

ИСТИФОДАИ ЯК ГУРУ^ НОМВОЖАХ,ОИ МАРБУТИ СОХТМОН ДАР «ХДФТ ПАЙКАР»-И НИЗОМИИ ГАН^АВИ

БобоцоноваД.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. F. Гафуров

Дар «Хамса»-и Низомии Ганчавй, бахусус дар манзумаи «Дафт пайкар» дар атрофи сохтмони касру кушкхо ва зебу зинати онхо суханхои зиёде ва инчунин тасвирхои бемисл аз килки ин шоири зебопараст арзи вучуд намудааст, ки тахлилу баррасии онхо ахамияти хоса дорад. Бо эътирофи мухаккикони «Хамса»-и Низомии Ганчавй, хосатан манзумаи «Дафт пайкар» чун устоди сухан дар адабиёти форсй дар нигориши ин достон тамоми донишу биниш, мушохидаву идрок, лугатдонй ва захираи азими таъбирхои халкй, маколу зарбулмасалхо ва амсоли инхоро ба маърази намоиш гузошта, дар хакикат шохкори беназире офаридааст, ки аз чихати банду басти сужет дар адабиёти форсй дигар маснавиеро ба ин дарача пайдо кардан душвор аст (2, 110). ^аблан мо дар маколахои хеш оид ба ин масъала баъзе ишорахои ичмолй дар бораи хусусиятхои забонии «Дафт пайкар» иброз намуда будем (3; 4). Умуман, дар «Дафт пайкар» чанбаи афсонавй нисбат ба тамоми асархои Низомй кавитар буда, шоир тавонистааст, ки дар ин раванд неруи сухани хешро мавриди имтихон карор дихад ва дар ин замина чун чобуксавори рахши илхом асареро манзур намояд, ки якто ва бехамто арзёбй шавад.

Аз назари адабиётшиносон, «Худи достон аз ду асл сиришта шудааст. Асли аввал аз саргузаштхои вокей ва мочарохои афсонавии Бахром ва асли дигар аз хафт хикояти хаёлие иборат аст, ки онхоро шохдухтарони хафт иклим (дар он замон рубъи маскун ба хафт иклим таксим карда мешуд) ба Бахром накл мекунанд. Саргузашти Бахром ва хафт хикояти воридаро гояи ягона ва афкори хакимона ба хам анбоштаанд» (2, 110).

Тавре ки ба хама маълум аст, кахрамони асосии манзумаи «Дафт пайкар» Бахром буда, шахси таърихист: писари Яздигурди Сосонй, ки солхои 421-438 бо номи Бахроми V дар салтанати шаханшохии тамоми Эрон хукмронй кардааст, махсуб мебошад. Яздигурди фарзандмиранда бо маслихати хакимону донишмандон фарзанди хеш -Бахромро барои тарбияи хамачониба гирифтан ба кишвари Яман, ки мутеи шохии Яздигурд буд, назди хокими он кишвар Нуъмон мефиристонад. Нуъмон барои будубоши Бахром сохтани касреро ба меъмор, мухандис ва наккоши маъруфи румй Симнор фармоиш медихад ва онро Фаварнак номгузорй мекунанд. Дар «Еиёс-ул-лугот» оид ба Симнор ва Хаварнак чунин тавзех омадааст: «Симнор jlu^ номи меъморе, ки ба хукми Нуъмон ибни Манзари подшох барои Бахроми Гур касри Хаварнак сохта буд ва

баъди тамом шyдани ин K^p Нуъмон меъмоpи мазкyppо аз болои он K^p ба зеp андохт, то ба мислаш ба чои дигаp насозад: Ва ба аpабй Синиммоp (ба касpатайн ва такдими нун баp мими мушаддад (аз «Муайид» ва «Мадоp» ва «Кашф» ва «^yp^»» ва «Ч,ахонгиpй») (6, 1, 435);

Хаварнак баp вазни шакаpлаб номи касpе ачиб, ки Нуъмон ибни Мyнзаp[1, с.

69] баpои Бахpоми ryp аз Симноpи меъмоp бино гаpдонида буд... (6, 1, 317). Ин кох даp муддати панч сол эъмоp мегаpдад ва тибки тасвиpи хаким Низомй он хосияти ачибе дошт, ки x#p pyз се боp таFЙиpи pанг мекаpд: субхидам сабз, чоштгохонй заpд ва даp вакти абpнок будани хаво сафед мешуд. Баъди анчоми сохтмони кохи Хаваpнак Нуъмон Симноppо хуб пазиpой намуда, ба y хакмузди калонpо муносиб медонад. Симноp аз ин ба вачд омада, изхоp медоpад, ки агаp чунин муносибати хуби Нyъмонpо пеш аз эъмоpи касp медонист, онpо бо усуле месохт, ки x#p pyз хафт pангpо даp худ тачассум менамуд, чамъан доpои сад pангpо чило медод. Нуъмон аз хаpоси он, ки Симноp баp гyшаи дигаp бо даpxости хокиме чунин касppо бунёд накунад, ypо аз гунбади баландтаpини Хаваpнак ба зеp паpтофта, ба халокат меpасонад. Чунин pафтоpy киpдоpи золимона нисбати хyнаpмандони бемушобиха даp таъpиxи инсонй боpхо pyx додааст, ки баёнгаpи бухлу кинаи инсонй ба хисоб меpавад.

Даp мавpиди таFЙиpи pанг намудани калъаи Хаваpнак як навъ афкоpи асpоpангезy афсонамонанди гузаштагони моpо ба калам додан ба хакикат наздик аст. Вале асоси манзаpаи ин таFЙиpи pанг ба pавшанию нypи xypшед pобитаи зич доpад. Имpyз низ ^ини сyxанpонй даp мавpиди баъзе кулхои маъpyф ва камназиpи Точикистон, аз чумла Искандаpкyл, Аловаддин, силсилаи кулхои Шингу Аpтyч ва амсолашон мусохибони тахчой хамин ходисаи асpоpангезpо баён мекунанд, ки гуё оби кулхои мазкyp як pyз се маpотиб таFЙиpи pанг мекунанд.

Бахpом як pyз хангоми тамошои кохи Хаваpнак ба хyчpае медаpояд, ки даp девоpхои он хафт пайкаp сypати хафт зебосанами мансуби хафт кишваp акс гаpдида, даp байни онхо Бахpом бо либоси шохона низ хyзyp доpад. Даp зеpи pасм навишта шуда буд: «Дукми хафт сайёpа чунин аст, ки хини ба воя pасидани шохзода Бахpом баpои ба тахти шохй нишастан, ин хдфт шохдyxтаp насиби он хоханд шуд». Наззоpа каpдани ин pасм танхо ба Бахpом дастpасй дошт...

Бахpоми бисту дусола бо сад хазоp лашкаpи аpабй воpиди Эpон гаpдида, тахти падаpашpо сохиб мегаpдад ва боз ба айшу ишpат py оваpда, кишваpи Эpонpо ба давлати кашшок табдил медихад. Боpи дигаp Хокони Чин баъди юpиши хеш сохиби Эpон мешавад. Бахpом пойтахти xyдpо паpтофта, py ба гypез менихад. Шабе Бахpом бо сесад савоpи чангй ба каpоpгохи Хокони Чин, ки айшу нyшpо интихоб каpда буд, шабехун мезанад ва Эpонpо аз асоpати Хокон озод намуда, такpоpан ба тахти шохй менишинад. Вай фаpмон медихад, ки баpояш хафт кохи гyнбаддоp созанд. Мухандиси ин касp шогиpди Симноp - Шеда буда, хафт гунбад чилои хафт pангpо тачассум мекаpд.

Добили зикp аст, ки даp тасвиpи ин касp шyмypи хафт мавкеи бавижа доpад ва истифодаи ашё, чиз, чиpмхои заминию осмонй ва амсоли онхо бо теъдоди хафт коpбаст шудаанд, аз эътикоди боваpхои ниёгонамон гувохй медиханд. Мо оид ба ин мавзуъ ва баppасию тахлили он даp мавpиди алохида бахс хохем оpост.

Даp достонхои «Хамса», бахусус «Дафт пайкаp» як гypyх вожа, калимот, таъбиpy таpкибот, ки ифодагаpи мафхуму чузъиёти коху касp мебошанд, ба pиштаи назм коpбypд шудаанд ва аксаpи онхо то ба имpyз даp забони адабии точикию фоpсй истифода мешаванд. Маводи чамъкаpдаи мо имкон медихад, ки калимаю таъбиpхои асосии ифодагаpи касpy коxpо тасниф кунем: калъа, сарой, хисор, боргох,, тахт, кушк, диз, каср, кох, сарир, гунбад ва Fайpахо. Ин номвожахо даp «Хамса» мавpиди истифода каpоp гиpифта, Даким Низомй чун саppоф ва забондони бемисл онхоpо даp мавкеи заpypй истифода бypдааст.

^алъа - Чашми нилyфаp аз шиканчаи хоб, Ч,он даpандоxта ба калъаи об (5, 295); Беш аз он каpда буд фаpзин банд, Ки баp он калъа баpшавам ба каманд (5, 153). ^алъа аз pyи баpомади забониаш аpабй буда, бино ба тафсиpи «Фаpханги забони точикй»

(минбаъд «ФЗТ») маънои бинои баланд ва матину мустаукам, ки барои мууофизат аз душман ва муцовимат намудан ба он сохта шудааст (7, 2, 64). Ин вожа (ё номвожа) ба уисори баланд, диж муродиф мебошад: Х,исор дар «ФЗТ» бо ду маънй тафсир ёфтааст -а. 1. ихота кардан, мухосира, печонда гирифтан. 2. чойи мустахкам, кдлъа; девори даври кдлъа (7, 2, 748). Дамин тавр, ба маънии дуюми хисор цалъа муродиф аст. Ин ду вожа баромади арабй доранд.

Сарой - саро - се маъниро ифода мекунад: 1. кдср; боргох; даргох; иморати калон; 2. хона, хавлй, лонаву чой; 3. номи шахре дар дашти ^ипчок; (7, 2, 209). Ва ин вожа аз руи баромадаш точикй махсуб меёбад. Ин вожа ба калимаи арабии саро //сари - \J¡ // хок,

замин омоним ба хисоб меравад.

Дар «Фарханги лугот ва таркиботи «Шохнома»» вожахои саро (боргох, манзилгох); сарой (хона, манзил, байт) (9, 332-333) мавриди тафсир кдрор гирифтааст.

Х,исор: Низ чун дар хисор бошад ганч, Посбонро зи дузд н-ояд ранч (5, 211); Чун бад-он махкамй хисоре баст, Рафту чун ганч дар хисор нишаст (5, 211).

Х,исор калимаи ик;тибосии арабй буда, дар «ФЗТ» ба ду маънй тафсир шудааст: 1. ихота кардан, мухосира, печонда гирифтан. 2. чои мустахкам, кдлъа; даври кдлъа (7, 2, 748). Муаллифи «Еиёс-ул-лугот» тафсире пешниход мекунад, ки ба маънидоди боло хеле наздик буда (ба маънии цалъа ва иуота), барилова як маънои дигарро меорад, ки дар «ФЗТ» онро зикр накардаанд, яъне номи шуъбае аз мусицй... (6, 1, 277). Дар Низомй

маънихои цалъа ва баландию иуота бартарият дорад.

Боргох: Дод фармон, ки тахти бор зананд, Бар дари боргох дор зананд (5, 319). Ин вожа дар «ФЗТ» ба се маънй тафсир ёфтааст ва маънии якуми он ифодагари цаср мебошад: боргоу //боргау - 1. кдбулгохи подшох ва амирон; кдср, кохи подшохй (7, 1, 204). Дар «Шохнома» низ ин вожа дар шакли боргох - даргох), боргох (^Ь - расм

ва ташрифоти дарборй), боргах (мухаффафи боргох - кдсри шохон) (9, 41). Добили кдйд аст, ки ин калима дар «Еиёс-ул-лугот» мавриди ташрех кдрор нагирифтааст.

Тахт: Тахти Чдмшеду точи Афредун, Дар ду доим намонд то акнун. Дар киро моя буд, сар бифарохт, Аз пайи хеш точу тахте сохт (5, 101).

Кушк: Кушке рост баркашида ба авч, Аз мухити сипехр ёфта мавч (5, 118); Пой бар зери у бияфшурдй, Поя-поя ба кушк барбурдй (5, 119). Дар «ФЗТ» ин вожа дар моддаи алохида дар шакли кушк маънидод шудааст: бинои бошукуу дар беруни шаур, ки дар атрофаш бог дорад; цаср (7, 2, 584). «Фарханги тафсирии забони точикй» (минбаъд «ФТЗТ») айни хамин шархро пешкаш кардааст (8, 2, 676). «Еиёс-ул-лугот» истинод ба «Бурхони к;отеъ» кушкро ба таври зайл шарх додааст: кушк ^^ к;аср ва бинои баланд

(6, 2, 182). Вожаи мазкур дар «Фарханги лугот ва таркиботи «Шохнома»»-и Дориюши Шамбетй ба назар нарасид.

Дар «Лугати нимтафсилии точикй барои забони адабии точик» устод Айнй ин вожаро ифодагари бинои баланди шоуона ташрех додааст (1, 175).

Дамин тавр, аз шарху маънидоди лугатхои зикршуда бармеояд, ки вожаи кушк баромади точикй дошта, муродифи цаср, цалъа ва амсоли онхо махсуб меёбад.

Кох - ин вожаи дигарест, ки Низомии Ганчавй дар «Хамса»-и хеш, бахусус «Дафт пайкар» ба маънии цаср, цалъа мавриди корбурд кдрор дода, дар мавк;еи муайян аз он истифода намудааст: Чун фуру дид чор гушаи кох, Сохате дид чун бихишт фарох (5, 74).

Кох дар «ФЗТ» дорои ду маъно аст: 1. сарой, к;аср, кушк; иморат ва барои исбот байти машхури Фирдавсй манзур шудааст: Пай афгандам аз назм кохи баланд, Ки аз боду борон наёбад газанд (7, 1, 567). Ин вожа ба маънои мачозй дунёро ифода мекунад, ки «ФЗТ» маънои дуюми ин вожаро ба он марбут медонад: Аз он сард омад ин кохи диловез, Ки то чо гарм кардй, гуядат: Хез! (7, 1, 568). Калимаи кох дар «Шохнома» ба маънии зайл истифода шудааст: кох, кушк, цаср (9, 405). Дар «Еиёс-ул-лугот» истинод ба «Бурхон» ва «Латоиф» маънихои каср ва кушк пешкаш гардидааст (6, 2, 151). «ФТЗТ» дар шархи худ маънои бинои боуашаматро илова намудааст (8, 1, 656).

Дамин тавp, даp фаpхангy лyFатномахо баpои ифодаи се маънй - кушк, калъа; бинои бо%ашамаm омадааст ва Низомй низ онpо бо хамин маънихо истифода бypдааст, бахусус даp «Дафт пайкаp».

Диз - ин вожаи дигаpест, ки даp силсилаи мypодифии каср, кушк, калъа ва Fайpахо мавpиди коpбypд каpоp додааст: Коpдоpони xешpо фаpмyд, То баpанд, аз диз афганандаш зуд (5, 73). «ФЗТ»дизpо ба тавpи зеp маънидод намудааст: диж //диз^/-^

калъа, хисоp, кУpFOн (7, 1, 369). Инчунин оваpда шудааст, ки диж даp ташаккули калимахои дижам, дижамруй, дижан //дyжан, дижбон, диждор //диздор, дижобод, дижогох, //дижогах,, дижолуд, дижох,анг, дижх,им сахм доpад ва ин вожахо маънихои гунарангpо ифода намудаанд, ки аз зикpи онхо xyддоpй намудем (7, 1, 369-370). Бо ибоpаи дигаp гуем, диж даp баpобаpи маънои калъа, каср ва амсоли ба онхо хамpадиф метавонад маънихои дигаppо ифода кунад. Мypаттиби «Fиёс-yл-лyFOт» ин вижагии маъноии диз ва дижpо хеле хуб баён каpдааст: диж ба маънии калъа ва уисор; ва ба маънии зишm ва бад низ (аз «Ч,ахонгиpй» ва «Бypхон»); ва даp «Сиpоч» навишта, ки диз (билкасp ва зои аpабй) ба маънии калъа; ва баъзе, ки ба зои фоpсй навиштаанд, дypyст набошад. Пас, ба зои аpабй сахех аст (6, 1, 334).

Диз даp «Шохнома» ба маънихои равок, болохона; диж, уисор, калъа коpбypд гаpдидааст. Диж низ ба маънои калъа ва уисор мавpиди истифода будааст (9, 243).

Сарир - Воpиси мyлкpо дихед сарир, Сохибафсаp чавон бех аст пиp (5, 104). Сарир даp «ФЗТ» чун омоним аpзёбй гаpдидааст: Сарир I. а. овози найкалам, ки даp вакти

навиштан мебаpояд... Сарир II. а.^^ 1. чойгох, бистаp, чойи хоб. 2. тахт, авpанг, маснади шохй (7, 2, 206). Даp «Fиёс-yл-лyFOт» низ маънидоди хамшабехи боло оваpда шудааст: сарир у^тахт ва авpанг; ва сарири фаъил ба маънии мафъул аст, муштак аз

саp (билфатх), ки ба маънии бypидан аст. Пас, ба эътибоpи бypидан ва таpошидани чуб таxтpо сарир гуянд (аз шаpхи «Нисоб») ва саpиp номи калъа низ аст (аз «Бypхон») (6, 1, 419).

Гунбад - Хост, то созад аз Fино созе, Даp чунон гунбаде хушовозй (5, 180); Сим даp тан симсоз кашид, Гунбади Симpо ба сим xаpид (5, 184).

Даp «ФЗТ» гунбад //гунбаз //гунбада даp як pадиф мавpиди шаpх каpоp гиpифтаанд. Гунбад чун омоним оваpда шуда, Гунбад Iсе маъниpо даp танхой ва чанд маънии дигаppо даp ибоpахо (ибоpахои pеxта) ифода намудааст: Гунбад ^гунбаз, гунбада) ба маънихои: 1. кисми болоии куббашакли имоpат; сохтмоне, ки сакфу бомаш куббашакл аст. 2. гунбази дахма, гунбази мазоp; дахма, гypxона; 3. киноя аз осмон (7, 1, 291). Даp ибоpахои pеxта бошад, даp маънии осмон коpбypд гаpдидани гунбад ба назаp меpасад: гунбади азрок, гунбади воло, гунбади гардон, гунбади гардун, гунбади даввор, гунбади дулобигард, гунбади лоцвард, гунбади мино, гунбади му%иm, гунбади нилгун, гунбади нилуфарй, гунбади обгинаранг, гунбади норанцранг, гунбади mезгард, гунбади mакlдис ва Fайpахо.

Гунбад II // гунбаз - частухез, чоpxези хайвонот хамчун асп, оху, Typ ва Fайpа (7, 1, 292). «Fиёс-yл-лyFOт» ду маъниpо ифода каpдани гyнбадpо таъкид сохтааст, ки маънии якуми он ба каср, калъа, диз ва амсоли онхо шабохат доpад: Гунбадл^аз имоpати

мyдавваp, ки маъpyф аст; ва ба маънии ца^ан, лекин навъе азца^ан аст, чунончи ба чахоp по частани оху ва асп (6, 2, 198).

Даp «Шохнома»-и Фиpдавсй гунбад бо чанд маънй омадааст: «Гунбад - сохтмоне та^ибан ба шакли нимкypа, ки аз хишт имоpате созанд». «Гунбад - навъе аз оинабандй бошад, мачозан осмон, чаpxи фалак» (9, 454). Устод Айнй низ даp лyFати хеш ин калимаpо даp шакли гунбад //гунбаз чой дода, шаpхи онpо ба тавpи зайл оваpдааст: «Гунбадл^ нигах кун багунбаз; Гунбаз^ 1. бинои гиpдаи такфаpоxи болобоpик. 2.

заpфи пypчизе, ки саpи он чиз аз лаби он заpф боло шуда, боpик гаpдида pафта бошад (1, 79).

Хулоса, Низомии Ганчави баpои тасвиpи касpy кушкхо даp манзумаи «Дафт пайкаp» аз як гypyхи вожахо, ки силсилаи мypодифии касpy калъаpо ташкил медиханд,

чун устоди сухан дар чои худ мавриди истифода карор додааст ва мо то чое онхоро ба риштаи тахлил кашидем. Бояд тазаккур дод, ки дар радифи калимахои тахлилшуда боз як даста воситахои лугавии дигар низ дар «Хдфт пайкар»ба назар мерасад ва мо тахлили онхоро ба мавриди дигар вогузор менамоем.

АДАБИЁТ

1. Айнй, Садриддин. Куллиёт. Чилди 12. - Душанбе: Ирфон, 1976. - 506 с.

2. Афсахзод, Аълохон. Низомии Ганчавй. - Душанбе: Маориф, 1995. - 208с.

3. Бобочонова Д. Вожахои ифодакунандаи чирмхои осмонй дар "Х,афт пайкар"-и Низомии Ганчавй // Ахбори ДДХ,БСТ, № 4 (69). - Хучанд, 2016. - С. 144-153.

4. Бобочонова Д. Назаре ба бахси мансубияти миллии Низомии Ганчавй ва баъзе нукоти хасбихолии у // Номаи Донишгох, № 3(52). - Хучанд, 2017. - С. 110-115.

5. Ганчавй, Низомй. Куллиёт. Ч,. 3. Х,афт пайкар. - Душанбе: Ирфон, 1983. - 416с.

6. Еиёсуддин, Мухаммад. Еиёс-ул-лугот. Тахияи матн бо пешгуфтор, мулхакот, тавзехот ва фехристи Амон Нуров - Душанбе: Адиб, ч. 1, 1987. - 480с. ; ч. 2, 1988. - 416с. ; ч. 3, 1989. - 304с.

7. Фарханги забони точикй. Дар ду чилд (дар зери тахрири М. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Х,ошим, Н. А. Маъсумй). - М. : Советская энциклопедия, 1969, ч. 1. - 951с. ; ч. 2. - 952с.

8. Фарханги тафсирии забони точикй. - Душанбе, 2008, ч. 1. - 950с. ; ч. 2. - 945с.

9. Шамбетй, Дориюш. Фарханги лугот ва таркиботи «Шохнома». - Техрон, 1375 х. - 566с.

ПОЗИЦИЯ И УПОТРЕБЛЕНИЕ ЦИФРЫ «ДАФТ» («СЕМЬ») В «ХАМСА» НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ И ЕЁ СЛОВООБОРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИ

В лексическом составе языков мира существуют такие слова, которые имеют значения священности и злополучия. И это свойствено таджикскому языку, в лексическом составе которого можно обнаружить слова с этими зачениями. Такие слова в основном обозначают и выражают значения относящийся к доверию и пониманию носителей языка, которые существовали в течении нескольких веков, и до сих употребляются в речи. В таджикском языке таким словам относятся цифры уафт, нуу, уазор и другие. Среди них слово "уафт" занимает особое место. В творчестве Низомии Ганчави (особенно в "Хамсе") встречается его употребление в сочетании с другими словами. Ни один литератор не так много раз не употреблял такие сочетание со словом "хафт" (семь). Можно составить словарь с начальным словом на "уафт" в примере произведения Низоми.

Ключевые слова: цифра "уафт", "Хамса" Низомии Ганчави, словари, "Гиёс-ул-

УУ (( Т~" УУ aтт ^ >>

лугот , Бурхони котеъ , Словарь Деххудо , словообразовательные и семантические особенности, толкование, словообразование и др.

POSITION AND USE OF THE NUMBERS "HAFT" ("SEVEN") IN "KHAMSA" NIZOMI GANJAVI AND ITS WORD- FORMATION FEATURES

In the lexical composition of the languages of the world there are words that have the meaning of the sacredness and misfortune. And this is peculiar to the Tajik language, in the lexical composition of which you can find words with these sentences. Such words mainly denote and express the meanings related to the trust and understanding of native speakers who have existed for several centuries and are still used in speech. In the Tajik language, such words include numbers уафт, нуу, уазор and others. Among them the word "уафт" takes a special place. In Nizomi Ganjavi's creation (especially in "Khamsa") this word used in combination with other words. No writer has used such a combination with the word "уафт" (seven) so many times. It is possible to make a dictionary with the initial word "уафт"from Nizomi Ganjavi"s creation.

Key words: number "Seven", "Khamsa" of Nizomi Ganjavi, dictionaries, "Ghiyos-ul-lughot","Burhani Qote","Dehkhuda Dictionary", word-formation and semantic features, explanation, derivation, and others.

Сведения об авторе:

Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна, кандидат филологических наук, доцент, заведующей общеуниверситетской кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б. Г. Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), тел. 92 753 95 55, Email: bobojonova1977@mail.ru About the author:

Bobojonova Dilbarjon Abdumuminovna, candidate of philological Sciences, head of All University Department of the Tajik language, Khujand State University named after academician B.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand city), Email: bobojonova1977@mail.ru

СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ОДНОСОСТАВНЫХ ПРЕДЛОЖЕНИЙ В НЕМЕЦКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ

Раджабов Н.

Таджикский государственный педагогический университет им С. Айни

Цель настоящего исследования состоит в том, чтобы рассмотреть передачу немецких односоставных предложений на таджикский язык. Материалом исследования стали произведения И. В. Гете и их переводы на таджикский язык [34; 35].

Актуальность сопоставительно-типологических исследований немецкого и таджикского языков прежде всего обусловлена активностью таджикской аудиторией в изучении немецкого языка. Сопоставительному исследованию данных языков посвящены работы таких ученых, как А. Р. Хайзер [27], А Шарипов [28], К. Т. Гафарова [10; 11], Д. М. Кенжаева [17].

Современный этап развития сопоставительных исследований немецкого и таджикского языков показывает высокую актуальность в Таджикистане. Однако существующие исследования на базе таджикского и немецкого языков изучают преимущественно фразеологию двух языков, в то время, как синтаксис двух языков не имеет глубокой сопоставительной изученности. На данный момент уже накоплен достаточно обширный материал по исследованию синтаксиса таджикского языка в сопоставлении с различными близко- и неблизкородственными языками.

Сопоставительным изучением грамматики таджикского языка на фоне грамматики других языков занимались такие ученые как А. И. Королева [18], Х. А. Артыкова [3], М. Б. Нагзибекова [20], Г. Рустамзода [22], Н. М. Азимова [2], Н. М. Кузиева [19], Ш. А. Сангинова [26] и др.

Сопоставительно-типологическим исследованием синтаксиса в целом и проблемами таджикского предложения занимались многие исследователи: Р. А. Самадова [25], М. Н. Касымова [12], С. Сабирджанов [23], Х. С. Валиев [9], Р. Д. Салимов [24], С. А. Иномова [14], Г. Г. Шосафарова [31], С. Кенълаев [16] и др. Проблемами немецкого предложения занимались Н. А. Пирогов, М. А. Зенченко [21], О. В. Якушева [33], О. В. Богдашкина [4]; Ф. А. Царикаева [32]; А. В. Аверина [15].

На данный момент таджикские лингвисты главными признаками предложения считают следующие: 1) значение; 2) интонационная законченность 3) выражение утверждения либо отрицания; 4) наличие грамматической связи между членами предложения. Только в последние несколько лет исследователи добавили к вышеуказанным признакам такие свойства предложения как предикативность и модальность [10].

Проблемы исследования предложения достаточно давно занимают значительное место в рамках синтаксической теории. Однако понимание предложения серьезно изменилось с течением времени. Современные исследования синтаксиса рассматривают предложение как многоаспектное явление и комплекс нескольких относительно независимых, хотя и взаимосвязанных устройств.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.