Научная статья на тему 'COMPLEX NOUNS IN THE WORKS OF ABDULHAMID SAMAD'

COMPLEX NOUNS IN THE WORKS OF ABDULHAMID SAMAD Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
51
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / СТРУКТУРА СЛОВ / ЭЛЕМЕНТЫ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / СОКРАЩЕНИЕ ИЗАФЕТА / СОЕДИНЕНИЕ СЛОВ / МОДЕЛИ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / АТРИБУТИВНОЕ ОТНОШЕНИЕ / WORD-BUILDING / COMPOUND WORDS / STRUCTURE OF WORD / ELEMENT OF WORD-BUILDING / CONNECTING WORDS / FORMS OF WORD-BUILDING / ATTRIBUTE OF RELATION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Валиев Джамшед

Словообразование является важнейшим способом обогащения словарного состава языка. С развитием структурного состава имен существительных постоянно совершенствуются и развиваются пути и модели словообразования этой части речи. Изменения словообразовательной структуры имен существительных осуществляюются в рамке грамматического строя и внутренних закономерностей языка. Важным источником выявления особенностей словообразования современного таджикского литературного языка являются произведения современных таджикских писателей, поэтому материалом для исследования структуры слов детерминативного типа в настоящей статьи послужили тексты прозаических произведений Абдухамида Самада.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СЛОЖНОПОДЧИНЁННЫЕ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫЕ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ АБДУХАМИДА САМАДА

Word-building is the most significant way of enriching language’s vocabulary. Ways and models of word formation of the noun constantly improve and develope with the development of its structural composition. Changes in the derivational structure of nouns are carried out within the framework of the grammatical structure and internal laws of the language. An important source of revealing the peculiarities of the word formation of the modern Tajik literary language are the works of modern Tajik writers, therefore the material for the study of the structure of words of the determinative type in this article served the texts of the prose works of Abdukhamid Samad.

Текст научной работы на тему «COMPLEX NOUNS IN THE WORKS OF ABDULHAMID SAMAD»

СООТНОШЕНИЕ МОДЕЛОРОВАННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СО АНТОНИМИИ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ

В статье рассматривается вопрос отношении между моделированных фразеологических единиц и антонимических фразеологизмов. На основе материала из различных произведений таджикских писателей анализируется сходство и различия этих двух фразеологических категорий. Антонимические фразеологизмы разделяются на лексико-грамматические и лексико-семантические.

Ключевые слова: моделированные фразеологические единицы, фразеологические омонимы, лексико мы, лексический состав, постоянные компоненты, переменные компоненты

THE RELATION OF MODULATED PHRASEOLOGICAL UNITS WITH ANTHONYMY OF PHRASEOLOGISMS

The article deals with the relationship between simulated phraseological units and antonymous phraseological units. Based on the material from various works of Tajik writers, the similarities and differences in these two phraseological categories are analyzed. The antonymic phraseological units are divided into lexico-grammatical and lexical-semantic.

Key words: simulated phraseological units, phraseological homonyms, lexicon, lexical composition, constant components, variable components

Сведения об авторе:

Одинаев Саидахмад Полвонович старший преподаватель кафедры языков Хатлонского государственного медицинского университета, e-mail: sop-1958@mail.ru Тел: (+992)919192021

About the author:

Odinaev Saidahmad Polvonovich Senior Lecturer, Languages Department, Khatlon State Medical University, e-mail: sop-1958@mail.ru.; Phone: (+992)919192021

ИСМХОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ ДАР ОСОРИ АБДУЛХАМИД САМАД

Валиев Ц.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тахдиди осори адибон аз диди забоншиносй ахамияти махсус дорад. Дар онхо ганчхои бехудуди забоние мавчуд аст, ки барои такмили таркиби лугати забони адабй ва баррасихои илмии лингвистй мусоидат мекунанд. Яке аз адибони сермахсули адабиёти имрузаамон устод Абдулхамид Самад мебошад, ки забони осораш пургановат мебошад. Махсусан, калимахои типи мураккаб дар асархои устод чойгохи махсус доранд, ки онхо дар колибхои суннатии забонамон сохта шудаанд ва ба ду гурухи асосй: мураккаби пайваст ва мураккаби тобеъ чудо мешаванд.

Дар ин таддид хадафи асосии мо ба таври хеле фишурда нишон додани исмхои мураккаби тобеъ дар осори Абдулхамид Самад (дар мисоли повести "Паррончакхо") аст.

Тарзи сермахсултарин калимасозии исмхои мураккаб дар забони точикй исмхои мураккаби тобеъ мебошад. Дар асари Абдулхамид Самад "Паррончакхо" исмхои мураккаби тобеъ долибхои зиёд доранд, ки маъмултарини онхо исму исм, исму сифат, исму асоси замони хозираи феъл, исму асоси замони гузаштаи феъл, исму сифати феълй, сифату асоси замони хозираи феъл, сифату исм, ва гайра мебошанд, ки онхо ба таври зер овардан мумкин аст:

1. Исмхои мураккабе, ки аз ду исм таркиб ёфтаанд, колаби сермахсул мебошад:

гунцишкбача, саршир, муллобачауо, аловхона, мурдахона, табобатхона, корхона, уушёрхона, ятимхона, ошхона, дарсхона, соуибмаълумот, лойхона, туйхона, бачамард, роубалад, тахтапушт, обру, китобхона, дилчасп ва мисли инхо, ки мафхумхои гуногунро ифода мекунанд. Мисолхо дар чумла: Сухроб се дадам ба дафо рафт...монанди одами маст калавида-калавида сарозер ба лойхона афтод [1, 150]. Х,атто боре ба китобхонаи Фирдавсй

низ як cояпapвapдaш мaгнитaфон овapд. Тиpaмоx, aйëми as тaътил бapгaштaни донишчyëн, cax,KH хобгох миcли тунхот пypодaм Ba cepFaвFO мeшaвaд.

Дap чумгахои мaзкyp кaлимaxои лойхона, кишобхона, mvüxom бо колиби иcмy иcм cоxтa шyдa ифодaкyнaндaи мaкон мeбошaнд. Абдyлxaмид Сaмaд aз зyмpaи он нaвиcaндaгонecт, ки дap ин колиби жми мypaккaб биcëp кaлимaxоpо 6a кaлaм додaacт Ba дap acapи rnB^a^Aa мaкоми нaмоëнpо ишFOл мeкyнaнд.

2. Исмхои мypаккабe, ки аз исму сифат таркиб ёфтаанд. Ин тapзи кaлимacозии жмхои мypaккaб бeмaxcyл acr, чунки колaби aз cифaтy жм cоxтaни иcмxои мypaккaб ниcбaт 6a колaби кaлимacозии фaкки изофaт xeлe бapвaкт пaйдо шyдa, мaвкeи acоcиpо ишFOл нaмyдaacт [3, 98] .

Микдоpи кaлимaxоe, ки aз ибоpaxои изофии иcмy cифaт 6a ycyra фaкки изофaт cоxтa шyдaaнд, дap зaбон он кaдap зиëд тест. Бapои xaмин мо то ^e кушиш нaмyдeм, то дap acap миcолxоe пaйдо нaмоeм, бapои жботи фикp миcли: мрйсафед, ордбирён, Ba f. Мacaлaн: Айëми тиpaмоx ë aввaли бaxоp модacaгaш зояд, бapояш aлбaттa оpдбиpëн мeпaзaд Ba 6a ягон зapфи шикacтa pexтa, теши cara вaфодоpaш мeгyзоpaдy коxишомeз тaъкид мeкyнaд [1, 33]. Дap ин мжол кaлимaи модacaг дидa мeшaвaд, ки дap колиби Faйpиизофии cифaтy иcм cоxтa шyдaacт.

Коpбypди кaлимaxои мypaккaби тобeъ дap оcоpи aдибони пeшин (бa миcли xypшeдcифaт, мacexдaм, вокeънигоp, диновap, зиндacимо, мyштapиоpaз, мyбоpaкчexpa...) низ pоич бyдa, доиpaи иегеъмоли бaъзe aз онхо мaxдyд шyдaaнд. Як зyмpa шоиpон aз ин capBara бeбaxо бaxpaëб гapдидa, кушиши эxëгapй кapдaaнд.

Ин тapзи иcтифодaи зиëди кaлимaxо дap колиби дигapи иcмxои мypaккaби тобeъ, ки колиби жму acоcxои фeълй acт (зиëдтap дap колиби иcмy acоcи зaмони xозиpaи фeъл) бa чaшм мepacaнд.

3. Исмхои мураккабе, ки аз исму асосхои феъли таркиб ёфтаанд. Дap зaбони aдaбии X0зиpaи точик тapзи дигapи кaлимacозии иcмxои мypaккaби тобeъ, ки дap колибхои acоcxои фeълй cоxтa шyдaaнд, дap acap низ бa тaвpи нaмоëн бa чaшм мepacaнд Ba дap ин мжн колиби иcмy acоcи зaмони xозиpaи фeъл шyмоpaи зиëдpо дap бap мeгиpaд. Дap повecти «Пappончaкxо»-и Абдyлxaмид Сaмaд дap xaчми 160 чyмлa пaйдо нaмyдeм, ки кaлимaxои мypaккaби ин чyмлaxо дap колиби жму acоcи зaмони xозиpaи фeъл cоxтa шyдaaнд.

А) Исму асоси замони хозираи феъл. Аз жму aœra зaмони xозиpaи фeъл ^prô xaмaи xeлxои иcм cоxтa мeшaвaд, вaлe иcмxои ифодaкyнaндaи шaxc гypyxи acоcиpо тaшкил мeдиxaнд. Онхо шaxcpо aз pyйи иxтиcоc, кacбy rap, мaнcyбият Ba мaшFyлият ифодa мeнaмоянд. Иxтиcоc, кacбy коp Ba мaнcyбияти шaxcpо чузъи номии кaлимaи мypaккaб ифодa мeкyнaд: хонадор, фармонфармой, кабкбоз, бордон, шакарханд, домангир, дипломфуррш, дипломдор, xокисmaрдон, ошнобоз, сагпараcm, пyшmшбон, нафасгир, одамшинос, цувздон, гарданбанд, сардор, да^гир, ошбрр, ррймол сухангрй, дуррггрй, пиразан, чойцрш, донишцр Ba Faйpa. Мжолхо дap чyмлa: Ba^™ xонaдоp шyдaни мо Абдyкapим чоpF0вaк мepaфт, -модapaм xaндид [1, 65]. Дap caxни хобгох дyxтapон iyë бa пeшвози мо бapомaдa бyдaнд чaнд чaвон дyxтap aз онхо бapфбозй доштaнд [1, 98].

Б) Исму асоси замони гузаштаи феъл. Бо ин колиб жмхои шaxc Ba aшëи моддй там cоxтa мeшaвaнд. Аз иcмy aœra зaмони гyзaштaи фeъл cоxтaни жмхои мaънй бeштap cypaт гиpифтaacт: Имpyз дap xyзypи paиcи фaкyлтa чaмъомaди нaxycтин бapпо шуд. Дap бaйни гyлгaшт xaндa, FyлFyлa Ba cyxaнxои иcтexзоомeз миcли мaвчe пaxн шуд Ba он чaвон ноaëн Faйб зaд [1, 150].

4. Исмхои мураккабе, ки аз исму сифати феъли таркиб ёфтаанд. Ин колиб дap acap бeмaxcyл мeбошaд. То ^e бошaд, нaвиcaндa aз иcтифодa дap ин колиби иcми мypaккaб Kyввaозмой нaмyдaacт: коргарзода, оббурда, пaдaрcyxma, xamмкaрдa, фалокашзада, калоншаванда, моргазида, цшгaреxma ва г. Дap чумга: Ин ч^ф^^т^^о холо кимaти caломaтиpо нaмeдонaнд [1, 98].

5. Исмхои мураккабе, ки аз сифату исм таркиб ёфтаанд: ^олиби дигapи кaлимaxои мypaккaб дap колиби cифaтy иcм мeоянд. Ин тapзи кaлимacозии иcмxои мypaккaби тобeъ, ки чузъи acоcй жм Ba чузъи тобeъ cифaт мeбошaд, бacо cepиcтeъмол acт: тирамох, гармсел, гармхона, тундбод, тангкуча, пасткуча, паст^ад, тафтбод, сурхоб Ba f.

Дар ин колаби калимасозй яке аз сифатхои серистеъмол бо калимаи якка мебошад: яккаписар, яккаманор, яккачуб, яккакорд, яккабог, яккачилав, яккамех, яккахона, яккахочагй ва гайра.

Дар байни чузъхои исмхои мураккабе, ки аз сифату исм сохта шудаанду шахсро ифода мекунанд, гохо садоноки -а меояд: пирамард, пиразан. Ин калимахо дар адабиётамон дар шакли пирмард ва пирзан низ омадаанд. Ба акидаи мо, ин шаклхо бо такозои талаффуз аз гуфтугу ба забони адабй дохил шудаанд.

Дар асари нависанда бошад, дар ин колиб ба кадри имкон исмхои мураккаб истифода шудааст. Мисол: Суратхои Рабичунан, овози пиразан аранге ба гушам расид [1, 157].

6. Исмхои мураккабе, ки аз сифату асоси замони хозираи феъл таркиб ёфтаанд: Ин

колиби исмхои мураккаб дар асар бемахсул буда, дар ин чо сифатхо субстантиватсия шудаанд: шурангез, кутохандеш, хушгуи ва г. Мисолхо дар чумла: Устод Дакимй рузхои нахустини тахсил маро гуштоб карда буд, ки аз хамин хислати паст ифлос бархазар бошем, зеро аз суханчиниву шурангезй кас некном нашудааст [1, 15].

7. Калимасозии исмхои мураккаби сечузъа: Дар осори Абдулхамид Самад исмхое, ки аз се чузъи маънодор (асос) таркиб ёфта бошанд, гарчанде кам бошанд хам, тарзи ташаккули ин гурухи исмхо бо калимахои мураккабе, ки дар фаслхои гузашта дидем, гохо мувофикат мекунад, гохо не.

Исмхои мураккаби сечузъа, ки дар колиби исмхои дучузъа сохта шудаанд. Дар ин гуна исмхо яке аз чузъхо (асосан дуюм) сода ва дигаре мураккаб буда, ду зинаи калимасозиро тай кардаанд: хушомадгуй, ошпаззан. Ин колиб дар асар кам истифода шудааст: Вай аллакай назди касса рост меистод ва бо ошпаззани фарбех шухй дошт. Дар чумла калимаи мураккаби сечузъа, дар колиби исм+асоси замони хозираи феъл+исм омадааст, ки мансубият ба шахсро далолат мекунад.

Дар чумлаи мазкур, ки калимаи сечузъаи исмй мавриди истифода карор гирифтааст, дар колиби исму исм ва асоси замони хозираи феъл бо пасванди калимасозй -и яъне бо усули омехтаи калимасозй таркиб ёфтааст.

Адиб бо махорати хоса аз чунин бахши калимахо хуб ва пурмахсул истифода намудааст. Нависанда бо корбурди исмхои мураккаб тавонистаанд, то чое забони асарро гуногунранг ва дилчаспу чолиби диккат намоянд.

АДАБИЁТ

1. Абдулхамид Самад. Паррончакхо. Аспи бобом. -Душанбе: Маориф ва фарханг, 2008. -228с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. ^исми 1. Фонетика, морфология. - Душанбе: Дониш, 1985. - 356с.

3. Мухаммадиев М. Принсипхои асосии калимасозии забони точикй. Масъалахои забони точикй. - Душанбе, 1967. - 134с.

4. Ниёзй Ш. Исм ва сифат дар забони точикй. Очеркхо оид ба грамматикаи забони точикй. Ч,. 7. - Сталинобод, 1954.

5. Рустамов Ш. Исм категорияхои грамматикй, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нутк,. - Душанбе: Дониш, 1981. - 219с.

6. Турсунов М. О. Составных словах в современном таджикском, литерный языке // Известия. -1956. - № 9. -73-84с.

7. Хоркашев С. Ташаккули таркиби лугавй ва калимасозй. - Душанбе, 2014. - 106с.

8. Хоркашев С. Истилохоти калимасозй. - Душанбе, 2012.

9. Хдлимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй) // Масъалахои забон ва адабиёт. Кисми 1/2. - Душанбе: 1975. - 283-307с.

СЛОЖНОПОДЧИНЁННЫЕ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫЕ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ

АБДУХАМИДА САМАДА

Словообразование является важнейшим способом обогащения словарного состава языка. С развитием структурного состава имен существительных постоянно совершенствуются и развиваются пути и модели словообразования этой части речи. Изменения словообразовательной структуры имен существительных осуществляюются в рамке грамматического строя и внутренних закономерностей языка. Важным

источником выявления особенностей словообразования современного таджикского литературного языка являются произведения современных таджикских писателей, поэтому материалом для исследования структуры слов детерминативного типа в настоящей статьи послужили тексты прозаических произведений Абдухамида Самада.

Ключевые слова: словообразование, сложные слова, структура слов, элементы словообразования, сокращение изафета, соединение слов, модели словообразования, атрибутивное отношение.

COMPOUND WORDS IN THE WORKS OF ABDULHAMID SAMAD

Word-building is the most significant way of enriching Tajik language's lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

Key words: word-building, compound words, structure of word, element of word-building, connecting words, forms of word-building, attribute of relation

Сведения об авторе:

Валиев Джамшед, докторант (PhD) первого курса кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. E-mail: valiev_jamshed@mail.ru Телефон (+992)907048591

About the author:

Valiev Jamshed - 1st year of Doctorate (PhD) in the Department of Tajik Philology of the Tajik State pedagogical University named after Sadridin Any. E-mail: valiev_jamshed@mail.ru Телефон (+992)907048591

УДК 491. 550-24

МАВЦЕИ ИСТИФОДАИ ЧОНИШИЩОИ ШАХСИ ДАР "ЧОМЕЪ-УТ-

ТАВОРИХ"

Юсупов Ш.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ч,онишинхо ба гурухи хиссахои номии нутк мутааллик буда, чун дигар хиссахои номй маънои мушаххас надошта, шарху эзох талаб мекунанд. Мухаккикон доираи истеъмол ва нуфузи чонишинхоро дар забони адабии муосири точикй ба назар гирифта чунин андеша доранд, ки "маънои абстрактии чонишинхо имконият медихад, ки онхо на танхо ба чои исм ва сифату шумора, балки ба чои хазорхо калима оянд ва назар ба дигар хиссахои нут; серистеъмол бошанд" [12, 14].

Оид ба ин ё он хусусияти чонишин ва хелхои он дар забони точикй пажухишгароне ба монанди Н. Маъсумй [6], Сиёев Б. [13, 14], Бухоризода Л. [2], Нахангова М. [9], Бахтибеков Т. [1] пажухишхои гуногунчанбае ба анчом расонидаанд.

Мо низ тасмим гирифтем дар ин маколаи хеш мавкеи истифодаи чонишинхои шахсиро дар «Ч,омеъ-ут-таворих»-и Рашидуддин Фазлуллохи Х,амадонй мавриди баррасй карор дихем.

Мувофики маълумоти профессор З. Мухторов, чонишинхо дар забони форсии бостон ба холатхо, се шумора ва се шахс тасриф гардида, аз руи хелашон ба чонишинхои шахсй, ишоратй, саволии номуайянй, нисбй ва энклитикй гурухбандй мешудаанд [7].

Дар забони порсии кадим аз чонишинхои мавчуда чонишини шахси дуюми шумораи танхо tu - ту, шахси дуюми шумораи чамъи small ва шахси 1-ум, шумораи чамъи amah - мо дигар шаклхои падежй надоштанд.

Ч,онишини шахси сеюми шумораи танхо дар ин давр бо ишоратчонишини о - у, вай, он ва шумораи чамъ дар шакли osan - ощо, ифода мегардиданд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.