Научная статья на тему 'НАҚШИ КАЛИМАСОЗИИ МОРФЕМАИ "ХОНА" ДАР "ЁДДОШТҲО"-И С. АЙНӢ (АЗ РӯЙИ МАВОДИ ҷИЛДҲОИ 3-4)'

НАҚШИ КАЛИМАСОЗИИ МОРФЕМАИ "ХОНА" ДАР "ЁДДОШТҲО"-И С. АЙНӢ (АЗ РӯЙИ МАВОДИ ҷИЛДҲОИ 3-4) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
190
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / СТЕПЕНЬ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / ХОНА / СУФФИКС / МОРФЕМА / ЗАИМСТВОВАНИЯ / АРАБСКОЕ ПРОИСХОЖДЕНИЕ / ABBREVIATION / COMPOUND WORD / WORD COMBINATION / HOME / SUFFIX / MORPHEME / EXTRACT / ARABIC

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сатторов Нуралӣ Саидалиевич

Словообразования является одним из основных принципов становления и формирования словарного состава таджикского языка и безусловно в ней огромную роль играют сложные слова. В образовании сложных слов детерминативного типа в «Ёддоштхо» (воспоминания) С.Айни морфема «хона» присоединяяс к заимствованным арабским лексическим единицам занимает особое место и по различным моделям образует многочисленные лексемы. Эти лексемы в основном обозначают место занятия людей. Часть сложных слов образованных при помощи морфемы «хона» имеют один степень, а другаю часть два ступени словообразования, которые анализированы в данной статье. Безусловно, в формировании сложных слов детерминативного типа в «Ёддоштхо» (воспоминание) С. Айни морфема «хона» играет важную роль и способствует пополнению словарного состава языка.Word formation is one of the main ways of forming and developing the lexical structure of the Tajik language. Complex dictionaries are specialized in it. When constructing complex words, the determinant of the morpheme "хона" simultaneously with the amazing palms in" note " S. Ayni created an important sector of complex words and built many different templates with it. The most complex words constructed from this morpheme mainly represent a place to practice and a profession, while the subordinate part refers to a person. Some of the complex words created by the component "хона" survived one level of words and the other part of the two levels that were subjected to scientific consideration in this article. Of course, the role of morpheme "хона" in the formation of complex typical words of the determinant in the «Memorendum» of S. Ayni is important and helps to improve the composition of the dictionary.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF THE WORD-FORMATION OF THE MORPHEME " ХОНА" IN "MEMORENDUM" OF SADRIDDIN AYNI (FROM THE MATERIALS OF 3-RD AND 4 TH PARTS)

Word formation is one of the main ways of forming and developing the lexical structure of the Tajik language. Complex dictionaries are specialized in it. When constructing complex words, the determinant of the morpheme "хона" simultaneously with the amazing palms in" note " S. Ayni created an important sector of complex words and built many different templates with it. The most complex words constructed from this morpheme mainly represent a place to practice and a profession, while the subordinate part refers to a person. Some of the complex words created by the component "хона" survived one level of words and the other part of the two levels that were subjected to scientific consideration in this article. Of course, the role of morpheme "хона" in the formation of complex typical words of the determinant in the «Memorendum» of S. Ayni is important and helps to improve the composition of the dictionary.

Текст научной работы на тему «НАҚШИ КАЛИМАСОЗИИ МОРФЕМАИ "ХОНА" ДАР "ЁДДОШТҲО"-И С. АЙНӢ (АЗ РӯЙИ МАВОДИ ҷИЛДҲОИ 3-4)»

The author notes that unfortunately, in Tajikistan little attention is paid to the names of both scientists and specialists. For example:

1.Most of the names of settlements in the country stillfunction in the Turkic-Uzbekform and should be replaced by the competent institutions;

2.In the tradition of the Tajiks, and the Aryans never prizvali the names of settlements such as cities, districts, villages, country the names of the people and is not recognized as a normal phenomenon, on the contrary, historically, people have borrowedfrom the name of the locality points their own names. And now some areas have been given such names as: N. Khusrav, A. Jamie, B. Gafurov, J.Balkhi, M. S. A. Hamadoni and some other, not characteristic traditions of naming names;

3.Most of the citizens of the Republic are indigenous Tajiks, however, it seems that a lot of sacred related concepts are mixed with coarse Turkic-Mongolian lexical units: OCHA (mother), ATA (father), TA maa (uncle), aka (take), APA (sister), Kelin (daughter-in-law) and other sacred concepts subject to regulatory documents.

Keywords: essence, content, onomastics, proper names of people, international relations, a certain number of people, onomastics, naming, specialists in the field of naming names, the tradition of the Tajiks, a name, a historic nomination.

Сведения об авторе:

Каюмова Мубина Бобоевна - заведующая кафедрой таджикского языка и литературы Педагогического колледжа Кулябского государственного университета им. А.Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. С.Сафарова-16.Тел.: (+992) 987886656.

About the author:

Qayumova Mubina Bobina — chair of the Department of Tajik language and literature teachers College Kulob State University named after A. Rudaki. Address: 735360, RT, Kulyab, S. Safarovastr. -16.Tel: (+992) 987886656.

НАЦШИ КАЛИМАСОЗИИ МОРФЕМАИ «ХОНА» ДАР «ЁДДОШТ^О»-И С. АЙНЙ

(аз руйи маводи чилдх,ои 3-4)

Сатторов Н. С.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Калимасозй роххо ва воситахои ба вучуд омадани калимахои навро меомузад. Вай ба сохти грамматикии забон алокаманд буда барои такмили таркиби лугавй мусоидат мекунад. Дар ин замина метавон гуфт, ки калимасозй яке аз хусусиятхои мухимтарини хиссахои нутк мебошад. Калимахои мураккаб аз фонди лугавии забон маншаъ шрифта, боиси инкишофи таркиби лугавии забон мегарданд.

Истифодаи калимаи хона дар забони точикй дар калимасозии мураккаби тобеъ бисёр назаррас мебошад. Чунончи дар «Ёддоштхо»-и устод С.Айнй зиёд истифода мешавад, ба тарзе ки бемуболига сахифае нест, ки дар он калимаи мазкур дар хдмбастагй ба калимахои дигар мураккаб шуда наомада бошад. Х,амин аст, ки дар осори илмии забоншиносй хангоми баррасии исмхои мураккаби тобеъ, бевосита ба накши калимаи хона дар ташаккули ин гуна калимахо ишора шуда, ба таври муфассал атрофи он сухан мегуянд. Истифодаи вожаи хона зимни баррасии исмхои мураккаби тобеъ на дар сохтори факки изофат, балки хднгоми тахлили калимахои мураккаб баргирифта аз иборахои гайриизофии исмй меояд. Дар ин кабил исмхои мураккаб чузъи асосй на дар чойи якум, балки дар чойи дуюм меистад. Дар забоншиносии муосири форсй бошад, аз ин гуна таркиботи исмй ба истилохи изофаи маклуб ёд карда шудааст. Чунончи Хонларй мегуяд: ««таркиби ду исм, ки изофаи мацлуб хонда мешавад ва аз мацмуи калимаи дигаре, ки исм аст, ба даст меояд» [8, ч.3, с.54]. Дар ин чо номбурда чумлаи ««Баъд аз он хоназрст, ки зиёфатхонауои Ибро^им будааст» хамчун намуна овардааст, ки дар он исми мураккаби зиёфат+хона бо изофаи маклуб сохта шудааст.

Яке аз колибхои исмхои мураккаб, ки дар онхо калимаи тобеъ дида мешавад, колиби исм+исм мебошад. Ба таъкиди донишмандон хама калимахои мураккаби ифодакунандаи макон, ки чузъи дуюм ва асосиашон хона мебошад, як хел нестанд, онхо вобаста ба чузъи тобеашон вазифаи гуногунро адо мекунанд [3, с.153; 2, ч. 1, с. 119]. Дар зер барои таъйиди сухани боло хамчун намуна

темдои мyрaккaбe, ки чузъи дyвyмaшaнрa вожаи хона ташкил мeдидад, оварда шуда, caъй дар он мeшaвaд, ки он темдо аз miraôacam арабй интиxaб шаванд: а) чузъи тобeъ шаxcрa далолат кунад, иcми мураккаб чойи машгулияг ва каcбy корро ифода мeнaмaяд, ба монанди кози^на, ки аз ду калима козй-теми шаxc ва xaнa таркиб ëфтaacт («Hau6u цaзuкaлaн xamu вaкaлampa 6a mapзe m дap цaзuxaнщau Буxapa aàam буд, нaвuыmaacm») [1, c.512].

Илова бар ин, темдои мураккаби нaибxaнa [нaиб+xaнa] (ба Гaлaоcиë ба нaибxaнa рафта будам) [1, c. 366], докимшна [дaким+xaнa] (дар дуямонро зада-зада аз до^мята ба куча бароварда пeш карданд) [1, c. 435], кордона [кaрй+xaнa] (монанди дигар падарони фарзандонашон нобино маро ба кaриxaнa дод, ки дар он чо ^уръон дифз кунам) [1, c. 435], Faрибxонa [Faриб+xонa] (Мaдpaca;au Сaмapцaнд naдaxaнa ш мaдpaca;oы Буxapa гapuбxaнa гapдыдa будaнд) [1, c.132] ва рaиcxонa [рaиc+xaнa] (биъд œ mabrnp pauc фapмуд, m он «гунa;гap»»-pa 6a paucxaнa буpдa, дap зuнxaнa тго; дapaнд) [1, c. 276]-ро низ мeгaвон ба гуруди мазкур ворид кард.

Чи тaврe дида мeшaвaд, чунин темдо мaкaнeрa ифода мeкyнанд, ки ма^уш темдои чузъи тaбeъ мeбaшaд, яъте xycycияти тaъйинaгй доранд [3, c. 154]. Дар ин чо мeгавон аз калимаи иктибacии арабй далво ва cyффикcи точикии шаxccaзи -гар ëдaвар шуд, ки дар якчоягй-далвогар ба шaxc далолат мeнaмaяд ва бо илова шудани xaна ба он жми мураккаби дaлвaraрxaнa [дaлвa+raр+xaнa] Дap дapуны щвлй як хонш ктон ;acm, m шй ;aлвaгapxaнa acm) [1, c.17] таркиб мeëбaд, ки ба макони далвогарй далолат мecaзaд.

^мхои мураккаби амлокдорxона [aмлaк+дaр+xaнa] (Auup тго;онй 6a Fыцдувaн aмaдa, 6a aмлaкдapxaнa фуpaмaдa ш as Pycmamu amm mapcuдa зуд eypexma 6a mapaфы ши;^ paфmaacm) [1, c.540] ва aробaкaшxонa [aробa+кaш+xонa] ^юмпшон 6apau apa6a ëфma aвapдa yacaèu мaцmулpa 6a дe;a буpдaн 6a apaбaкaшxaнa paфm) [1, c.599] ба монанди x,aлвоraрxонa таркиб ëфтaaнд, тандо фарк он аст, ки дар ондо на cyффикc, балки acara замони дозираи фeъл истифода шyдaacт. Ёдовар шудан бамаврид аст, ки дaлвaгaрxaнa, aрaбaкaшxaнa ва aмлокдорxонa калимадои мураккаби тaвaccyти вожаи xarn caxтaшyдae ба шумор мeрaвaнд, ки теш аз кабули ин вожа як зинаи кaлимacaзй (пacвaндй ва илова шудани acara замони дозираи фeъл)-рa аз cар гузаронидаанд; б) ^i^^e низ чузъи тaбeи калимаи xara шуда метавонанд, ки дайвоног ва паррандагон, дашарот ва xазандагaнрa мeфaдмaнaнд. Дар чунин маврид теми мураккаб дамчун икоматгоди чузъи тобeъ вaкeъ мeгaрдaд [2, ч. 1, 119].

Во^ан, дар «Ёддоштдо»-и С.Айнй темдои мyрaккaбe, аз кабили acбxонa, гaвxaнa, акка^она, xaрxaнa, гaвxaнa ва Faйрa ба таври вaceъ истифода шудааст, вaлe чи тaврe дида мeшaвaд, дeч чyзъe аз он вожаи и^^ога нecт. Дар ин баяш тандо калимаи мол, ки дар таркиби иcми мураккаби мол^она [мaл+xaнa] (зaну 6rnau xудpa 6a цucмы мошонт ;amuu 6ой кучaндa aвapдa, дap он цо дap гутт як кa;xaнa зuндaгaнй cap кapдaacm) [1, c.308] мeояд, мставонад дамчун вожаи иктибогаи арабй (мол а.-дорой, caрвaт; мулк, молу мулк, моликият, пул, caрмaя; коло, порча [4, ч.2, c.701; 5, ч.1, c.810] муаррифй гардад. Bane ин нукгаро бояд зикр намуд, ки он маътею, ки мол дар забони точикй (дамчун чорво, xycycaн чорвои майда) кacб кардаву дар ин чо истифода шудааог, аз маънои acлии он ба пуррагй дур гашта, як навъ калимаи агали точикй гардидааст; в) бeштaрини иcмдaи мyрaккaбe, ки чузъи тобeaшон прeдмeтрa мeфaдмaнaд, чойи чизнигаддорй, мадфузгод ва анборро мeфaдмaнaнд [3, c.154].

Гуфтан бамаврид аст, ки дар ин ба*ш низ намунадои зиëдe аз «Ёддоштдо»-и С.Айнй, аз кабили ;eзумxaнa, aнгuшxaнa, peгxaнa, aбxaнa, зuнxaнa ва Faйрa овард, вaлe барои ифодаи накши калимадои иктибacии арабй дар ин гуна маврид аз теми мураккаби ac^rn^arn [acлидa+xaнa] (Дap mapaфu шuмaлы Тaxmanул цуpxaнaы (acлы;axaнaы) auup воцвъ шудa 6уд) [1, c.203] миcaл шуда мставонад, ки он дам дар байни кавcайн дамчун калимаи тафгаркунанда оварда шудааст. Ба aндeшaи инчониб овардани калимаи китaбxaнa [китaб+xaнa] (Кыmaбxaнau Шapыфцaн-мaxдум бe;mapuн ш бaйmapuны кumaбxaнa;ou xуcуcыы wa^pu Буxapa 6уд) [1, c.293] низ дар ин чо муногаб аог, чун ба макони нигаддории китоб ишора мeкyнaд.

Бояд гуфт, ки дар «Ёддоштдо» С.Айнй барои ифодаи ма^зани китобдо аз шакли чамъи он-кутуб низ истифода кардааст: кyтyбxaнa [кyтyб+xaнa] (Дap зaмaны ты 6a^e мaдpaca;o куmубxaнau мaxcуc ;йм дaшmaacm) [1, c.132].

Исми таркибии накорахона [нак;ора+хона] (бар болои дарвозаи арк дар накорахона накорахошонро тафсонда таранг карда, чубакхо дар даст тайёр меистоданд) [1, с.572] мисоли ин бахш шуда метавонад.; г) чузъи тобеи исмхои мураккаб аз исмхои абстракт (маънй) низ ифода меёбад. Вобаста ба маънои лугавии калимаи тобеъ исми мураккаб хамчун макони амалу харакат ва холату вазъият вокеъ мегардад [1, ч.1, с.119]. Барои ин исмхои мураккаби гуслхона [гусл+хона] (Махдуми Гав офтобщояшро пуроб карда, ба гуслхона рафт) [1, с.156], дарсхона [дарс+хона] (Пеши як айвони болоиро девор кашида дарсхона сохтаанд) [1, с.296], гамхона [гам+хона] (бо оху нолаву афган дар гамхонаи худ менишастаги шуд) [1, с.358], тичоратхона [тичорат+хона] (Мирзо хар руз пагохрнй цамрощ бой ба тщоратхонаи у мерафт) [1, с.444], гайбатхона [гайбат+хона] («Fайбатхана» ном нщода шудани мадрасачаи Лаби Х^авзи Арбоб як дараца дуруст хам буд) [1, с.478], фатвохона [фатво+хона] (шакли «фатвохонаи хррбии диню—ро ба худ гирифта буд) [1, с.505], тамошохона [тамошо+хона] (Муаллиф ин хрлро дар кучахр ва тамошохонахри Петербург низ дидааст) [1, с.559], хамирхона [хамир+хона] (Духтарони баднамо ва дилнокаш дар хизмати ошхона, хамирхона ва цомашуйхонаи шайх, ки ин «хонщо» бояд дар хар шабу руз барои садхр нафар хонакрхнишин кор мекарданд, мепусиданд) [1, с.590], хабсхона [хабс+хона] (маслихатдихандаи аробакашони Файзобод дар бораи гурезондани аробакаши мщбус даррохи хабсхона... худи уст) [1, с.526] ва киморхона [кимор+хона] (вазифаи дигарашон циморбозиро манъ кардан буд, аммо дар царовулхонахри худ циморхона кушода, номи онро «пойтуг» монда буданд) [1, с.478] намуна шуда метавонанд.

Мавриди зикр аст, ки на дар хамаи ин калимахо хона ифодагари ик;оматгох шуда метавонад, чун бештари ин калимахо ба маънои мачозй истифода шудаанд ва ин маъно, пеш аз хама, аз руйи монандии шакли калимахо ё предметхо пайдо шудааст. Масалан, калимаи гамхона на ба маънои он ки худи хона гамноку гамангез бошад, балки ин мафхум мачозан аз руйи ягон ходиса ва мусибате ба тамоми ахли он хонавода таъсир расондан аст, ки онхо дар гаму гусса мемонанд [7, с. 25]

Дар баробари ин, дар чилдхои 3-4-и «Ёддоштхо»-и С.Айнй исми мураккаби сохибхона [сохиб+хона] (сифати феълии тарзи фоъилии забони арабй ва вожаи точикй) (Аммо сохибхона дар ин гуна шабхо хам дар гушае нишаста, ба кори худ машгулй мекард) [1, с.286], ки ба таври факки изофат сохта шудааст, ба таври васеъ истифода гаштааст. Ёдовар шудан бамаврид аст, ки С.Айнй шакли изофии ин исми мураккабро низ истифода кардааст: (баъзехо бо шароби дастии сощби хона шеркайф хам шудамегирифтанд) [1, с.286].

Дар «Ёддоштхо» хамчунин исми мураккаби хонавайрон [хона+вайрон] (...ва дар кори камбагалони Бухороро хонавайрон кардани онхо хукумати амир бевосита манфиатдор аст) [1, с.302] бисёр истифода шудааст, ки дар радифи хонасалот ва дар мукобили исми дигари мураккаб хонаобод карор мегирад.

Хулоса, тавассути вожаи хона дар «Ёддоштхо» С.Айнй на танхо бо калимахои асили точикй, балки хамрох ба калимахои иктибосии арабй низ калимахои мураккаб сохтаву барои расонидани фикр ва тасвири мухиту ходиса ба таври густарда корбурд намудааст.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Ёддоштхо (чахор кисм)/ С.Айнй. Иборат аз як китоб. -Душанбе: Сарредаксияи илмии Энсиклопедияи миллии точик, 2009. -680 с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Ч,илди 1. Фонетика ва морфология. -Душанбе: Дониш, 1985. -356 с.

3. Рустамов Ш. Исм. /Ш.Рустамов. -Душанбе: Дониш, 1981. -220 с.

4. Сулаймонй С. Фарханги арабй -точикй. /С. Сулаймонй Ч,илди 1. -Душанбе: Эрграф, 2005. -1046 с.

5. Фарханги тафсирии забони точикй. Ч,илди 1. -Душанбе: Дониш, 2008. -950 с.

6. Фарханги тафсирии забони точикй. Ч,илди 2. -Душанбе: Дониш, 2008. -945 с.

7. Холов М. Хона хамчун чузъи калимахои мураккаб дар «Дохунда»-и С.Айнй/М.Холов. Мактаби советй. -Душанбе, 5 майи 1975. С.24-26.

8. Хонларй П. Таърихи забони форсй/П.Хонларй. Ч..3. -Техрон: Фарханги нашри нав, 1372. -490 с. [бо забони форсй].

СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЙ РОЛЬ МОРФЕМА «ХОНА»В «ЁДДОШТХО» (ВОСПОМИНАНИЕ) С. АЙНИ (по материалам 2-3 тома)

Словообразования является одним из основных принципов становления и формирования словарного состава таджикского языка и безусловно в ней огромную роль играют сложные слова. В образовании сложных слов детерминативного типа в «Ёддоштхо» (воспоминания) С.Айни

морфема «хона» присоединяло к заимствованным арабским лексическим единицам занимает особое место и по различным моделям образует многочисленные лексемы. Эти лексемы в основном обозначают место занятия людей. Часть сложных слов образованных при помощи морфемы «хона» имеют один степень, а другаю часть два ступени словообразования, которые анализированы в данной статье.

Безусловно, в формировании сложных слов детерминативного типа в «Ёддоштхо» (воспоминание) С. Айни морфема «хона» играет важную роль и способствует пополнению словарного состава языка.

Ключевые слова: словообразование, сложные слова, степень словообразования, хона, суффикс, морфема, заимствования, арабское происхождение.

ROLE OF THE WORD-FORMATION OF THE MORPHEME " XOHA"IN «MEMORENDUM» OF SADRIDDIN AYNI (from the materials of 3-rd and 4 th parts)

Word formation is one of the main ways offorming and developing the lexical structure of the Tajik language. Complex dictionaries are specialized in it. When constructing complex words, the determinant of the morpheme "хона" simultaneously with the amazing palms in" note " S. Ayni created an important sector of complex words and built many different templates with it. The most complex words constructedfrom this morpheme mainly represent a place to practice and a profession, while the subordinate part refers to a person.

Some of the complex words created by the component "хона" survived one level of words and the other part of the two levels that were subjected to scientific consideration in this article.

Of course, the role of morpheme "хона" in the formation of complex typical words of the determinant in the «Memorendum» ofS. Ayni is important and helps to improve the composition of the dictionary.

Keywords: abbreviation, compound word, word combination, home, suffix, morpheme, extract, Arabic.

Сведение об авторе:

Сатторов Нурали Саидалиевич - Саискатель кафедры теории и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Тел: (+992) 935949323 E-mal: nuralijon82@mail.ru

About the author:

Sattorov Nurali Saidalievich- an applicant for the Department of Theory and Practice of Linguistics, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Phone number: (+992) 935949323 E-mail: nuralijon82@mail.ru

РОЛЬ И МЕСТО ОТНОСИТЕЛЬНЫХ СЛОВ В ОРГАНИЗАЦИИ ТЕКСТА В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Рузиев А.Ш.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Наряду с основных вышеназванных присоединительных союзов, в качестве средства связи между присоединяемым элементом и основным высказыванием в составе текста могут употребляться и так называемые относительные слова, к которым следуем отнести; пас аз ин, пас аз он, аз ин сабаб, аз уамин сабаб, ин аст ки, аз ин ру,ба ин вацу, барои уамин, бинобар ин, бинобар он, бо вуцуди ин, бо вуцуди он и другие.

В самом деле, указанные относительные слова, употребляясь между основным высказыванием и присоединяемым элементом, выполняют функцию соответствующих сочинительных и подчинительных союзов с присоединительным значением.

Рассмотрение относительных слов как средства связи между компонентами сложного синтаксического целого объясняется тем, что они обладают значением относительности, которое лежит на основе связи присоединяемого элемента с основным высказыванием. Эта функция названных сочетаний приближает их к союзам. В синтаксисе современного таджикского литературного языка они не зафиксированы как союзы. Однако в лингвистической литературе встречаются работы, в которых показано употребление союзных слов в функции соответствующих

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.