Научная статья на тему 'ЧУҚУРЛАШТИРИЛГАН ИХТИСОСЛАШУВ БОСҚИЧИДАГИ ФУТБОЛЧИЛАР ЖИСМОНИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА МАШҒУЛОТ ЮКЛАМАСИ АЭРОБ ШИДДАТИНИ ЎРГАНИШ'

ЧУҚУРЛАШТИРИЛГАН ИХТИСОСЛАШУВ БОСҚИЧИДАГИ ФУТБОЛЧИЛАР ЖИСМОНИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА МАШҒУЛОТ ЮКЛАМАСИ АЭРОБ ШИДДАТИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
21
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Fan-Sportga
Область наук
Ключевые слова
АЭРОБ ШИДДАТ / СПОРТ ЗОНАЛАРИ / 8*8 КОМБИНАЦИЯСИ / МАХСУС ЧИДАМКОРЛИК

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Эркинов Ш.Ш., Эрдонов О.Л., Махмудов В.В.

Чуқурлаштирган ихтисослашув босқичидаги футболчилар машғулот юкламаларининг аэроб шиддат зоналарини кесимида жисмоний ва функицонал тайёргарлиги аниқланган. Ҳамда машғулот юкламаси шиддатини мусобақа юкламаси шиддатига мослаштиришда 8*8 комбинацион машғулот воситаси ишлаб чиқилди. Аэроб шиддат (VO2max) омили бўйича футболчиларнинг функционал тайёргарлигини аниқлаш натижасида ЮҚС нинг ўртача кўрсаткичи 173 зарба/дақиқани ташкил этиб, бунда максимал имконияти 94,7% етди. Шунингдек, машғулотларнинг шиддати 3-аэроб шиддат зонасида 2 дақиқа 50 сонияга (10,5 %), 4- аэроб шиддат зонасида 1 дақиқа 20 сонияга (5,3 %) ва 5- аэроб шиддат зонасида 1 дақиқа 16 сонияга (3,6 %) ташкил этганлиги аниқланди.Определялась физическая и функциональная подготовка футболистов в фазе углубленной специализации тренировочной нагрузки на пересечении зон аэробной напряженности. Также был разработан комбинированный тренировочный план 8*8, позволяющий приспособить интенсивность тренировочной нагрузки к соревновательной.В результате определения функциональной подготовленности футболистов по фактору аэробной интенсивности средний показатель УПС составил 173 уд/мин при максимальной мощности 94,7%. Также интенсивность тренировки составила 2 минуты 50 секунд (10,5%) в 3-й зоне аэробной интенсивности, 1 минута 20 секунд (5,3%) в 4-й зоне аэробной интенсивности и 1 минута 16 секунд (3,6%) в 5-й зоне аэробной интенсивности.The physical and functional training of football players was determined in the phase of in depth specialization of the training load at the intersection of aerobic tension zones. Also, a combined training plan 8*8 was developed, which allows to adapt the intensity of the training load to the competitive one. As a result of determining the functional fitness of football players by the aerobic intensity factor (VO2max), the average rate of SPS was 173 bpm with a maximum power of 94.7%. Also, the training intensity was 2 minutes 50 seconds (10.5%) in the 3rd zone of aerobic intensity, 1 minute 20 seconds (5.3%) in the 4th zone of aerobic intensity and 1 minute 16 seconds (3.6%) in the 5th zone of aerobic intensity.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЧУҚУРЛАШТИРИЛГАН ИХТИСОСЛАШУВ БОСҚИЧИДАГИ ФУТБОЛЧИЛАР ЖИСМОНИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИДА МАШҒУЛОТ ЮКЛАМАСИ АЭРОБ ШИДДАТИНИ ЎРГАНИШ»

�зилатларини ри-вожлантириш талаб этади. J.Kiely, F.Simona, G.Cristian тадкикотларида ёш футболчиларнинг мураккаб коорди-национ харакатларни бажариши ва сакраш машкларини бажаришлари натижасида, спортчиларнинг тезкорлик кобилиятини ривожланишига эришиши исботла-ган. Бошка мутахассислар, тезкорлик сифатларини оширишда мувозанат интенсивлиги билан максимал хажмдаги шокли тренингдан фойдаланишни тавсия этганлар (4, 13, 18,19].

Уз навбатида, юкоридаги хулосадан келиб чика-дики, амалда ёш футболчиларнинг тайёргарлигини урганишда тана таркиби параметрларидан фойда-ланилмайди, бу эса ажралмас машгулотлар самарадорлигини пасайтиради. Илгор технологияларни профессионал спортга интеграцияси жахон спорт

тажрибасида истикболли натижаларни кайд этилишига сабаб булмокда. Бирок инновацион технологияларни интеграциялашуви ва бу буйича олиб борилаётган тадкикот ишлари чукурлаштирилган ихтисослашув боскичидаги футболчиларни тайёрлаш технологияси ишлаб чикилмаган ва узок муддатли футболчиларни тайёрлашнинг ушбу энг мухим боскичида вазифалар, усуллар ва воситалар етарли даражада аникланмаган.

Республикамизда чукурлаштирилган ихтисослашув боскичидаги футболчиларнинг жисмоний ва функционал тайёргарлигининг укув-машгулотлари жараёнида замо-навий методлар деярли кулланилмайди. Ушбу макода замонавий методни куллаган холда машгулот юкламаси шиддатини "Спорт зоналар"га яъни "Аэроб шиддат зона" ларга таксимот шаклида тахлили урганилган. Шу сабаб-дан ушбу макола долзарблигича колмокда.

Тадкикот максади. Чукурлаштирган ихтисо-слашув боскичидаги футболчилар жисмоний ва функицонал тайёргарлиги жараёнида - машгулот юкламаси шиддатини мусобака юкламаси шиддатига мослаштиришда методик восита ишлаб чикиш, хамда футболчиларнинг машгулот юкламаларининг аэроб шиддат зоналарини аниклаш.

Тадкикот вазифалари:

1. Чукурлаштирган ихтисослашув боскичидаги фут-болчиларни махсус чидамкорлик жисмоний сифатини тарбиялашда хамда машгулот юкламаси шиддатини мусобака юкламаси шиддатига мослаштиришда 8*8 комбинацион машк воситасини ишлаб чикиш;

2. Чукурлаштирган ихтисослашув боскичидаги футболчилар функционал тайёргарлигини назорат килишда "Polar Team System 2" курилмаси ёрдамида аэроб шиддат (VO2max) 5 та спорт зоналари кесимида урганиш.

Тадикикот натижалари ва униинг мухокамаси.

Максимал кислород истеъмол килиш даражаси-нинг ошиши аэроб тизими шиддати ошишига ёрдам беради. Организмдаги кислород карзи (ОКК) нинг энг катта кийматларига усмирлар 18-20 ёшда эришилади. Эътироф этиш мухимки, юзтадан факат бир кишигина махсус машклар натижасида VO2max курсаткичларига эришишга булган генетик (ирсий) мойиллик тури билан аникланади. В.Н. Платотнов фикрига кура, юкори малакали спортчилар учун ОККнинг 50-57 мл/кг/мин курсатикичи етарли эмас. Европа давлатларининг профессионал жамоаларида ОКК 70-80 мл/кг/мин.ни ташкил этади [14].

VO2 max курсаткичини аниклаш учун хозирги пайт-да спорт амалиётида "Polaf' (Fit Test) кулланилади. Бу максимал аэроб шиддат ва максимал юрак кискариш суръати курсаткичларини аниклашнинг энг оддий ва хавфсиз, шунингдек, тезкор усули хисобланади. Мак-симал юрак кискариши суръати маълум даражада аэроб ишчанлик кобилятига боглик. Чидамлиликни такозо этувчи доимий машклар максимал ЮКСнинг пасайи-шига олиб келади. Футболчиларнинг аэроб шиддати ва уларнинг максимал томир уруши суръатини аниклаш учун "Polar Team System 2" кулланилади.

Тадкикот вактида "Polar Team System 2" юрак ритми мониторидан фойдаланилди. 1-расмда "Polar

Team System 2" методи ëpдaмидa Ю^С кандай кайд килиниши ^pcarn^^.

1-расм. "Polar Team System 2" инструментал методи

"Polar Team System 2" юрак ритми монитори бу жамоавий спорт турлариларида юкламани кузатиб бориш ва реал вакт режимида хар бир жамоа уйинчиси машгулотини компьютерда тахлил килиш имконини беради. Жамоадаги уйинчилар сони купайганда "Polar Team System 2" кардиодатчиклари ёки бир-данига тупламида зарядловчи мосламаси бор 10 та кардиодатчиклардан иборат туплам билан кушимча тулдирилиши мумкин (2-расмга каранг). 2-расмда И-Ж исмли усмир футболчининг ЮКС курсатикичи ёзуви маълумотлари келтирилган булиб, томир уру-шининг уртача курсаткичи дак.га 110 зарба, максимал курсаткичи эса минутига 182 зарбага эга.

2-расм. И-Ж исмли уйинчининг Ю^С ёзуви маълумотлари

ЮКС параметрлари акс эттирилган булиб, томир уришининг уртача курсаткичи 128 зарбага максимал курсаткичи эса минутига 191 зарбага тенг. Бу маълу-мотлар тестларни утказишда кайд килинган. ЮКС параметрлари максимал томир урушидан 5 та зонага шкалалар буйича таксимланади: 50-59 шкаладаги

1-зонада максимал томир уруши (HR max)га нисбатан 29,5%, вакти 5 дакика 43 сонияни; 60-64 шкаладаги

2-зонада максимал томир уруши (HR max)ra нисбатан 22,6%, вакти 4 дакика 23 сонияни; 70-75 шкаладаги

3-зонада максимал томир уруши (HR max)ra нисбатан 18,1%, вакти 2 дакика 30 сонияни; 80-88 шкаладаги

4-зонада максимал томир уруши (HR max)ra нисбатан 17,7%, вакти 3 дакика 25 сонияни; 90-100 шкаладаги

5-зонада максимал томир уруши (HR max)ra нисбатан 12,0%, вакти 2 дакика ташкил этди. Дам олиш вактида томир уруши 29,5ни ташкил этди. 5х30 метрга мокиси-мон югуриш тестини бажариш пайтида HR max 90-100 шкаладаги зонада катта суъатда ошди (2-расмга каранг).

Беларусиялик 16-17 ёшли малакали футболчиларда

узгариш чегараси 59 дан 69 мл/кг/мин.гача, 14-15 ёшда-ги футболчиларда 41 дан 59 мл/кг/мин гача. Максимал юрак дисдариш суръати юдори малакали футболчиларда дадидасига 195 зарба, 16-17 ёшдаги футболчиларда минутига 201 зарбани ташкил дилади.

Таддидотнинг тажриба-синов ишлари Республика олимпия захиралари коллежи чудурлаштирилган ихти-сослашув босдичи футболчиларида утказилган булиб, уларга вазиятли усулдан фойдаланган долда, уйин шид-датини машгулот шиддатига мослаштириш мадсадида машгулот воситаларидан фойдаланилди. Машдлар асли 18-20 дадида давом этади. Лекин юрак ритми монитори "Polar Team System 2" футболчиларга баданига тадиш давомида сарфланадиган вадт уртача 7-8 дадидани ташкил этади. Таддидот жараёнида футболчилар вазиятли усулнинг воситаси булган машдларни бажаришлари жараёнида, юракни уртача дисдариш сони 59,8 % ни (максимал ЮКС дан) ташкил этди. Нисбий Максимал юрак дисдариш сони эса 94,7 % (Обсолют Максимал ЮКС дан) ташкил этди (1-жадвалга даранг).

1-жадвал

Юрак ритми монитори ёрдамида максимал Ю^С нинг уртача ва максимал (HR Max) кийматларини кайд этиш

ФИШ

А-Ж.

Мaксимaль 191

HR max: 182

HR max: 205

HR max: 182

HR max: 182

HR max:182

HR max:: 182

HR max: 182

HR max: 182

HR max: 182

X

104,4% 175

162

79,0% 173

94,7%

Шунингдек, ЮКС бешта спорт зоналари кесимида таксимланган булиб, улар 50 дан 100 гача булган шкалалар билан белгиланган. Зоналар умумий вактнинг кесими буйича вакт хисобида ва фоиз (%) хисобларида таксимланган. Биринчи шиддат (спорт) зонаси 50-59 шкалада булиб, бунда максимал юрак кискариш сони-

СМ СМ

о

см

со та t

0

Œ

СО

1

с

сп

ЮКС

HR тях ■ 1 8"

im.

i

ins

ist

1

181

HR тях- 2ÍV

1 8'

HR 1пях-- 2ÍV

s

Q-

17!

f

IT

1 О/

HR m ях ■ 18'

S

17/

с

1П(

UP rn^v-1 С

11

11

1 Ci

tro 1 Я'

1 Л<

IT

Медико-биологические и социально-психолгические основы физической культуры и спорта

нинг энг кичик шиддати киритилади. Яъни айтайлик, футболчи 20 дакикалик машк бажаришда кайсидир вактларида спринт тез югуради, кайси бир пайтида тисарилиб югуради ва яна кайси бир пайтда юради. Айнан юриши унинг ушбу биринчи шиддат зонасига ЮКС тааълукликлигини англатади. Шунингдек, наъ-мунада келтирилгандек, синалувчи максимал темпда спринт югцришда ЮКС 200 зарба/дакика урадиган булса, биринчи зонада эса у тахминан 120-130 зарба/ дакикани бажаради. Яъни биринчи зона энг шиддати суст юклама зонаси хисобланади. Ушбу зона жадвалда кулранг билан белгиланади. Ушбу зонала тадкикот жараёнида синалувчилар машгулотдаги юкламалари улуши уртача 15:22 дакика ва 54,1 % билан ташкил этди. Ушбу зона колган барча зоналардаги бажарилган машгулот шиддати вактини кушканда хам каттарок булиб чикди. Сабаби футболчиларнинг функционал ва жисмоний тайёргарлиги жахон талаби даражи-сидан бироз ортда колмоклигидир. Иккинчи спорт зона 60-69 шкаладаги зона булиб, у биринчи шиддат зонасидан бироз кучлирок булади. Ушбу зона хаво ранг билан белгиланади. Унда футболчилар умумий вактнинг 25,5 % яъни 7:26 дакика шиддатда фаолият юритганлари аникланди. Учинчи шиддат зонаси 70-79 шкалани ташкил этиб, яшил ранг билан белги-ланган. Ушбу шиддат зонасида футболчилар умумий юклама шиддатини 10,5 % вакт хисобида умумий вактнинг 2:50 дакикасини сарф этдилар. Туртинчи зона 80-89 шкаладаги зона булиб, суб максимал зона деб юритилади. Ушбу зона максимал зонага якин бу-либ, футболчилар катта шиддатлаги машкларни ёки уйин жарайнидаги техник-тактик ва бошка юкори шиддатли харакатларни бажаришда намаён булади. Тадкикот жараёнида ушбу зонада футболчилар 5,3 % ва вакт бирлигида умумий вактнинг 1:20 дакика вактида шиддатли харакатда булдилар. Бешинчи яъни максимал шиддат зонаси булиб, у умимий вактинг 3,6 % ва вакт бирлигида 1 дакика 16 сонияни ташкил этди (2-жадвалга каранг).

2-жадвал

Юрак ритми монитори ёрдамида максимал Ю^С (HR Мах) ни цайд этиш

X 54,1% 25,5% 10,5% 5,3% 3,6%

СМ

см о см

го га

0

ю

1

ФИШ Спорт зоналари буйича вацт тацсимоти

50-59 60-69 70-79 80-89 90-100

1 А-Ж. 29,5% 22,6% 17,7% 18,1% 12,0%

2 О-Ш. 66,6% 4,8% 4,8% 5,1% 5,4%

3 Ж-Ш. 76,1% 10,8% 7,1% 4,4% 1,5%

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4 А-Н. 45,9% 41,1% 7,4% 5,4% 0,2%

5 Е-О. 88,0% 3,8% 5,0% 3,1% 0,1%

6 Е-А. 14,7% 49,8% 18,8% 6,8% 9,9%

7 о-д. 15,9% 47,0% 20,0% 8,7% 8,4%

8 П-И. 78,5% 7,5% 6,3% 4,7% 3,0%

9 Ф-А. 51,5% 30,2% 6,0% 5,8% 6,7%

10 Т-З. 36,6% 37,3% 14,7% 7,5% 3,9%

11 С-С. 84,2% 9,1% 3,8% 2,1% 0,7%

12 Е-Х. 22,0% 52,5% 15,3% 6,0% 4,3%

13 Н-Т. 85,8% 4,3% 7,4% 2,4% 0,1%

14 Х-Ш. 77,4% 12,9% 4,2% 3,4% 2,1%

15 И-Ш. 54,4% 34,8% 10,2% 0,6% 0,0%

16 М-М. 38,5% 39,7% 20,5% 0,9% 0,3%

Синалувчилар орасида Обсолют Максимал ЮКС дан Нисбий ЮКС шиддати уртача натижаси аниклан-ганда, 12 та синалувчи максимал шиддатда машклар бажара олишини намаён кила олди. Икки нафар футболчи эса 86% ва 88% субмаксимал шиддати Максимал ЮКС сонига нисбати анкиланди. Яъна икки нафар уйинчиларда эса, Максимал ЮКС нинг уртача курсаткичи учинчи шиддат зонасида тенглиги 79 % аникланди. Бу футболчилар максимал имконияти сафарбар эта олмаганидан далолат беради. Бундай футболчилар тиббий курикдан мунтазам утишлари хамда жисмоний ва функционал тайёргарликлари устида мунтазам шугулланишлари лозим булади.

Чукурлаштирилган ихтисослашув боскичидаги футболичлар учун машкларни томир урушининг юкори кийматлари шароитларида утказиш, яъни машкларни максимал тезликда бажариш нафакат мумкин, балки зарур (алактат анаэроб имкониятларни ошириш) ва умумий машгулот воситалари хажмига нисбатан 50-60% га етиши мумкин.Комплекс ва танлов асоси-даги машгулотлар уртасида фоиздаги уртача нисбат 40:50% ни ташкил этади. Катта юкламали машгулот-ларнинг улуши эса, машгулот воситаларининг умумий хажмига нисбатан 40-60% гача етиб боради.

Ушбу тадкикот методи ёрдамида футболчиларнинг аэроб шиддати даражасини хар ойда динамик кузатиб бориш куп жихатдан машгулотлар воситаларини хамда уларнинг йуналиши, катталиги, ихтисослашганлиги ва координацион мураккаблиги буйича оптимал нисбатла-рини танлашга ёрдам беради, бу укув-машгулот жараёни ва, умуман, иктидорли футболчилар тайёрлаш жараёни самарадорлигини оширишга имкон яратади.

Квадрат 20х40 м

3-расм. 8х8 комбинацион машци.

20х40 м майдонда (18-20 дацица) Машгулот шиддатини уйин шиддатага мослашти-ришда, биз томонимиздан 8х8 комбинацион машки ишлаб чикилди. Х,амда у юкоридаги тахлилларда ифодаланди. Ушбу машк "Вазиятли" усулга яккол мисол булиб, уйин жараёнидаги юкори шиддатдаги комбинацион тактик харакатларда футболчилар ай-нан ушбу машкга ухшаш комбинацион харакатларни куллайдилар. Шунинг учун вазиятли усулдан фой-даланиб яъни машгулот жараёнини уйин жараёнига мослаштириш максадида ушбу машк амалиётда ишлаб чикилди. Ушбу машк 20х40 м улчамидаги майдонда, 2 катта 2 та кичик дарвозалар жойлаштирилиб, хар бир жамодан 8 нафардан уйинчи, жами 16 нафар уйинчи иштирок этади. Уйин коидалари жуда онсон, истал-ган 4 тарафдаги дарвозага зарба бериб, гол урушдан иборат. Дарвозабонлар нейтрал булиб, улар иккала

Медико-биологические и социально-психолгические основы физической культуры и спорта

жамоа уйинчиларидан бериладиган зарбаларни кай-таришлари лозим булади. Уйиг шиддати жуда юкори темпда утади. Уйин давомийлиги 18-20 дакика булиб, уйинчиларга дам олиш учун имконият берилмайди (3-расмга каранг).

Хулоса. "Polar Team System 2" ёрдамида аэроб шид-дат (VO2max) омили буйича футболчиларнинг функционал тайёргарлигини аниклаш осонлиги айникса ОКК (организм кислород карзи) ва аэроб шиддатни тезкор бадолаш, шунингдек, ЮКСни 5 та шиддат зоналари буйича таксимлашда бундай ташхислаш усулининг самарадорлигини оширади. Футболчилар максимал ЮКС нинг уртача курсаткичи 173 зарба/дакикани ташкил этиб, бунда максимал имконияти 94,7% етди.

Чукурлаштирилган ихтисослик боскичида футболчиларнинг жисмоний тайёргарлиги бадолаш дамда машгулот шиддатини мусобака шиддатига мослашти-риш максадида 8*8 комбинацион уйинини кулланилди. Натижасида машгулотларнинг шиддати 3 -аэроб шиддат зонасида 2 дакика 50 сонияга (10,5 %), 4- аэроб шиддат зонасида 1 дакика 20 сонияга (5,3 %) ва 5- аэроб шиддат зонасида 1 дакика 16 сонияга (3,6 %) етказилди.

Адабиётлар:

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2019 йил 4 декабрьдаги "Узбекистонда футболни ривожлантиришни мутлакр янги боскичга олиб чикиш чора-тадбирлари т>трисида" ПФ-5887-сонли Фармони. Конун хужжатлари маъ-лумотлари миллий базаси, 06/19/5887/4116-сон. https://ex.uz/dccs/4631208.

2. Акрамов Р.А. Методика обучения и совершенствования тактики прессинга юных футболистов 12-18 лет/ Методическая разработка. - Т.: ДЮСШ футбольного клуба "Бунёдкор", 2014. - 55 с.

3. Венчерова Н.Н., Комиссарова Е.Н., Клюс Ю.А., Родичкин П.В. Конструирование физкультурной оздоровительной занятий для юношей с учетом показателей соматотипа и состава тела// Журнал Теория и методика физической культуры1. - Москва, 2020. - №1. - С. 49-50.

4. Жилкин А.И., Кузьмин В.С., Сидорчук Е.В. Легкая атлетика: учеб. пособие для студентов высш. пед. учеб. заведений. - М.: Академия, 2003. - 464 с.

5. Исеев Ш.Т., Комилов Ж.К. Планирование подготовки футболистов в годичном цикле/ Методическое пособие. - Т.: УзГУФКС, 2016. - 117 с.

6. Исмагилов Д.К. Инновационные технологии подготовки юных футболистов групп начальной специализации/ Учебно-методическая пособия. - Т.: УзГУФКС, 2015. - 80 с.

7. Кайпов Н.А. Оптимизация тренировочных воздействий в системе подготовки юных футболистов на этапе начальной подготовки. Дис. ... канд. пед. наук. - Т.: УзГУФКС, 2005. - 168 с.

8. Кошбахтиев И.А. Управление подготовкой футболистов/ Методическое пособие. - Т.: УзГУФКС, 2001. - 124 с.

9. Курбанов О.А. Методика совершенствование ударов по мячу головой юньк футболистов. Дис. ... канд. пед. наук. - Т.: УзГИФК, 2005. - 168 с.;

10. Майпас И.Е. Программирование тренировочных нагрузок юных футболистов на этапе начальной подготовки. Автореф. дис. ... канд. пед. наук. - Т.: УзГУФКС, 2004. - 24 с.

11. Махамаджанов Ф.Р. Подготовка юных футболистов с учетом возрастных особенностей. Автореф. дис. ... док. фил. пед. наук. (PhD). - Чирчик: УзГУФКС, 2019. - 55 с.

12. Нуримов З.Р. Обоснование эффективных совершенствование групповых тактических действий квалифицированны« футболистов. Автореф. дис. ... канд. пед. наук. - Т.: УзГУФКС, 2004.

13. Озолин Н.Г., Воронкин В.И., Примаков Ю.Н. Легкая атлетика: учебник для институтов физической культуры// 4-е изд. - М.: ФиС, 1989. - 671 с.

14. Платонов В.Н. Периодизация спортивной тренировки. Общая теория и её практическое применение. - Киев: Олимпийский литература, 2013. - 624 с.

15. Эрдонов О.Л., Эркинов Ш.Ш. Научно-обоснованные методы подготовки футболистов на этапе углублённой специализации. Учебное пособие. Т.: "Fan va texnologiyalar nashriyot-matbaa uyi", 2021.- 68 c.

16. Эркинов Ш.Ш., Шукурова С.С., Акрамов Б.Н. и др. Анализ взаимосвязи параметров состава тела с параметрами скоростных качеств у футболистов на этапе углубленной специализации / // Человек. Спорт. Медицина. - 2021. - Т. 21, № S1. - С. 38-44. DOI: 10.14529/hsm21s106

17. Erkinov, Shokhrukh (2020) "Correlation analyze of body components and speed performance of young footballers," Eurasian Journal of Sport Science: Vol. 1: Iss. 1 , Article 1. Available at: https://uzjournals.edu.uz/eajss/vol1/iss1/1

18. Kiely J. Planning for physical performance: The individual perspective: Planning, periodzation, prediction, and why the future ain't what it used to be!/ Chapter 10: Performance Psychology. - United Kingdom: Elsevier Inc., 2011. - pp. 139-160.

19. Simona F., Cristian G. Study Regarding the Speed Analysis on Approach at Junior III, Pole Vault Salt. Procedia// Procedia Social and Behavioral Sciences. - Elsevier, 2015. - Vol. 197. - pp. 426-429. doi: 10.1016/j.sbspro.2015.07.160

Муаллиф билан богланиш учун:

azizbarca@mail.ru

Икгисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент А.А. ТИЛЛЯХОДЖАЕВ1 И^тисод фанлари номзоди, доцент ЖП. НАРЗИЕВ1

Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети, Чирчи^ шадри, Узбекистон

УЗБЕКИСТОНДА СПОРТНИ РИВОЖААНТИРИШ СТРАТЕГИЯААРИНИ ИШААБ ЧЩИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТААРИ

Аннотация

Annotation

Данная статья посвящена особенностям и практическому значению формирования основных аспектов а также направлений стратегий развития спорта в Узбекистане. В статье также расмотрены вопросы национальной организации профессиональной деятельности спортивных менеджеров и тренеров, повышения их знаний и опыта. Вместе с тем в исследовании большое внимание уделено проблемам, преградам и путям их предотвращения, а также эффективной организации деятельности спортивных сооружений, на основании которых предложены определенные рекомедации.

Ушбу маколада Узбекистонда спортни ривожлантириш стратегияларининг асосий жабха ва йуналишларини шакллантириш узига хос-хусусиятлари хамда уларнинг амалий ахамиятини ёритишга багишланган булиб, унда спорт менежер ва мураббийларининг касбий фаолиятини окилона ташкил этиш, уларнинг билим ва тажрибасини ошириш йуналишлари уз аксини топган. Шу билан бир каторда тадкикотда спорт иншоотлари билан боглик булган муаммолар ва тусикларни бартараф этиш йуллари хамда уларнинг фаолиятини самарали ташкил этиш буйича фикр-мулохаза, таклиф ва тавсияларга катта эътибор берилган.

Калит сузлар: жисмоний тарбия, спорт, спорт менежери, оммавий спорт, концепция, спектр, спорт инфратузилмаси, стратегия.

This article is devoted to the formation of the main fronts and directions of sports development strategies in Uzbekistan. The peculiarities and coverage of their practical significance, which are reflected in the directions of rational organization of professional activities of sports managers and coaches, improvement of their knowledge and experience. Along with this, the study focuses heavily

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.