Научная статья на тему 'ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҚЛАРИДА ЯРАТИЛГАН СЕЛЕКЦИЯ ЮТУҚЛАРИ'

ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҚЛАРИДА ЯРАТИЛГАН СЕЛЕКЦИЯ ЮТУҚЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Қорамол / қўй / эчки / улоқ / така / той / хўроз / парранда / йилқи / балиқ ва ипак қурти.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — И.Я.Эшматов

Қорамол,қўй, эчки,парранда,йилқи,балиқ ва ипак қуртларида яратилган селеция юутуқлари хақида қисқача маълумотлар қайд этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҚЛАРИДА ЯРАТИЛГАН СЕЛЕКЦИЯ ЮТУҚЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОЦЛАРИДА ЯРАТИЛГАН СЕЛЕКЦИЯ

ЮТУЦЛАРИ

И.Я.Эшматов

булим бошлиги, ЧПИТИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13848560

Аннотация. Корамол,цуй, эчки,парранда,йилци,балщ ва ипак цуртларидаяратилган селеция юутуцлари хацида цисцача маълумотлар цайд этилади.

Калит сузлар: Корамол,цуй, эчки, улоц, така, той, хуроз, парранда,йилци,балщ ва ипак цурти.

Аннотация. Приведены краткие сведения о селекционных достижениях крупного рогатого скота, овец, коз, птицы, лошади, рыбы и тутового шелкопряда.

Ключевые слова: Крупный рогатый скот, овца, коза, коза, лошадь, осел, петух, домашняя птица, лошадь, рыба и тутовый шелкопряд.

Abstract. Brief information about the breeding achievements of cattle, sheep, goats, poultry, horses, fish and silkworms is provided.

Keywords: Cattle, sheep, goat, horse, donkey, rooster, poultry, horse, fish and silkworm.

Чорвачилик тармогида селекция ишларини олиб бориш, узок муддат давом этадиган сермашакатли ва кузга куринмайдиган мехнат жараёни хисобланади. Шунинг учун хам чорвачиликда селекция ютукларининг яратилишида янгиликлар кам учрайди.Юртимизнинг барча худудларида урчитилаётган мавжуд эчки зотлари бизнинг хайвонот оламимиздаги энг катта бойлигимиз хисобланади. Уларни куз корачигидай асраш ва мавжуд эчкилар наслини такомиллаштириш, ва келгуси авлодларга хам мерос килиб колдириш мухим хисобланади. Улардан селекция ишларида окилона фойдаланиш хамдаУзбекистон Республикасининг "Наслчилик тугрисида"ги ва "Селекция ютуклари тугрисида"ги конунлариасосида ишлаб чикилган конуности меъёрий хужжатлари талабларига мувофик амалга ошириш барчамизнинг бурчимиз хисобланади.

Бугунги кунда чорвачиликда яратилаётган селекция ютукларини Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги хузуридаги "Интеллектуал мулк агентлиги" мувофиклаштириб боради. ^ишлок хужалиги вазирлигининг Чорвачиликни ривожлантириш кумитаси Агентликнинг ихтисослаштирилган ташкилоти хисобланади.

Чорвачилик тармокларида жумладан: корамол, от, туя, куй, эчки, товук, гоз, урдак, бедана, балик каби хайвон ва парррандатурлари буйича ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш булими томонидан белгилаган тартибга мувофик чорвачиликда яратилган селекция ютукларини давлат экспертизасидан утказиш белгиланган ва селекция ютукларига мос ёки нолойиклиги буйича хулосалар такдим этилади.

Муаллифлар чорвачиликда яратилаётган селекция ютукларининг расмий хужжатларини Интеллектуал мулк агентлигига такдим этади. Республикамиз чорвачилик тармокларида мехнат килаётган чорвадорлар, махсулотишлаб чикаришда узининг мехнати васохани ривожлантиришга кушаётган хиссалари билан магрурланади.Чорвачилик селекцияси билан шугулланувчи олимлар, тажрибали мутахассислар урчитилаётган зотнитакомиллаштириш, наслсифатини яхшилаш, табиий мухитга мослашган янги сермахсул хайвонлар гурухларини яратиш билан шугулланади.Лекин, аксарият

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

чорвадорлар селекция ютукларига куйиладиган талаблардан бехабар хисобланади, сабаби бугунги чорвадорлар турли тармокларда хизмат килаётган тадбиркорлардир.

Чорвачилик тарихига назар ташлайдиган булсак, халк селекцияси билан яратилган бир катор селекция ютуклари яратилган "корабайир" зоти, куйчиликда "жайдари" куйлар ва коракулчилик тармогида ранг-баранг тери берувчи куйларнинг 10 тадан ортик зот ичидаги завод типлари, паррандачиликда халк селекцияси билан "куланги" зотлари хамда "Узбекистон" кросслари яратилган.

1954 -1955 йилларда, к.х.ф.д., Кияткин П.Ф. ва к.х.ф.н., Ю.РДурбонов ва бошка илмий ходимлари томонидан жайдарикуйларнинг "Паркент" ва "Охангарон" типларияратилган. Шунингдек, 1963 йилда Узбекистон гуштдор-жундор куйларининг 7 та кариндош булмаган тизимлари яратилган. Охангарон туманининг "Ангрен" хужалигида "Узун", "Элита", "Кумуш" тизимлари яратилган (муаллифлари б.ф.н.,И.А.Тапильский, М.Х.Хайдаров, М.Давлятов, М.М.Усаров).

Узун жунли ва гуштдор тизимли куйларда (П.Ф.Кияткин, Ю.Р.Курбанов,

A.А.Юлдашев, С.С,Хаджибеков, Х.Хаитматов), "Ялтирок" ва "Айик" тизимлариЯ.П.Сон,

B.Г.Дё, О.П.Мурзиналар томонидан яратилган.

Х,исор зотли куйларда, Сурхондарё вилояти Сариосиё туманининг Охунбабаев номли хужалигида куйларнинг юкори махсулдор "Кенг _Гузор" ва "Хуш бахор" тизимлари муаллифлари Р.С.Негаметулин, А.А.Сизовлар томонидан яратилган.

Эчкичилик тармоFида жундор ва тивит эчкичилигида, 1963 йилда. к.х.ф.д. П.Ф.Кияткин, Н.С.Перепелицина, Ф.Х.Мамадалиев, С.Юсуповлар томонидан "Узбекистон жундор эчкилари" ва 1988 йилда, к.х.ф.д. Ф.Х.Мамадалиев, к.х.ф.номзодлари Б.А.Сванкулов, ФДамбаров, Х.Раджабовлар зот ичидаги "Узун ва зич жунли" хдмда "Узун ва зич тивитли" тизимлари яратилган.

Бугунги кунда эчкичилик тармогида, к.х.ф.н, И.Я.Эшматов заанен зотли эчкиларда тизим ва оилаларни яратиш буйича фаолият юритиб,3 бош авлодбоши хамда 5 бош она эчкилардан иборат оила асосчиларини шакллантирган булсада, уларни расмийлаштириш хужжатлари тулик эмас.

Юкорида келтирилган хайвон турлари авлоддан-авлодга ота мерос сифатида бизгача етиб келган.

Чорвачиликда селекция ютукларига эришиш учун уз сохасининг билимдони, узок йиллар давомида сохада мехнат килган тажрибали зоотехник, зоотехник-селекционер мутахассисларбулиши зарур. Х,озирги кунда чорвачилик тармогини ривожлантиришда чорвадор фермерларимиз тармокларда янгиликларни яратиш устида ишлар олиб боришга жуда хам кизикадилар. Лекин, улар чорвачиликдаги наслчилик ва селекция ютуклари тугрисидаги конунчилик хужжатларидан бехабар. Шундай булсада, фермерларимиз узларининг максадлари йулида мавжуд зотларни такомиллаштириш, урчитиш ва чатиштириш усулларидан фойдаланиб, узлари кутган натижаларга эришиш йулида намунали ишлар олиб бориб, тармоклар самарадолигини оширишда хорижий селекцияларидан фойдаланмокдалар.

Бугунги кунда республикамизда конунчилик билан мухофаза килинадиган кишлок хужалиги хайвонларининг руйхати белгилаган. Бу руйхатга 19 та хайвон турлари киритилган ва улар вакти-вакти билан ^ишлок ва сув хужалиги вазирлиги томонидан узгартирилиб турилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Хрзирги кунда куйидаги кишлок хужалиги хайвонларидавлат мухофазаси руйхатига киритилиши максадга мувофик булади.

1.^орамолчиликда:

-сут-гушт йуналишида - кора-ола, голштин, кизил чул, бушуев зотлари; -гушт-сут йуналишида- швиц, кунгир зотлари;

-гушт йуналишида- санта-гертруда, абердин-ангус,козоки окбош зотлари.

2. ^уйчиликда:

-гушт-ёг берувчи думбали цуйлар- хисори ва жайдари зотлари;

-цоракул тери берувчи цуйлар- кора, кук, кулранг, кумуш ва бошка ранглар.

3. Эчкичиликда:

-гушт йуналишида- махаллий жайдари дагал жун берувчи эчкилар; -тивит йуналишида -тивит берувчи эчкилар зоти; -жун йуналишида -жундор эчкилар зоти; -сут йуналишида- заанен, тоггенбург, альп ва нубий зотлари

4. Йилкичиликда:

-универсал зот -махаллий корабайир; -салт минилувчи-ахалтека, араб, гоновер; -огир юк тортувчи -будённий зотлари.

5. Туячиликда: -бир уркачли туялар;

-икки уркачли туялар.

6. ^уёнчиликда:

-гушт йуналишидаги—махаллий, шиншилла, йирик кулранг зотлари. -тивит йуналишидаги тивт берувчи зотлар

7. Паррандачиликда:

-тухум йуналишида:товук, цесарка ва бедана зотлари;

-гушт йуналишида: товук, курка, гоз, урдак, цесарка ва бедана зотлари.

8. Асаларичиликда: -махаллий асалари;

9. Баликчиликда:

-утхур -сазан, карп, дунгпешона, ок амур; -йиртцич-илонбалик, лакка балик. Ю.Муйначиликда:

-Муйна берувчи: норка, нутри, ондатралар 11. Ипакчиликда:

-тут ипак курти зотларининг тухумлари.

Селекционер олимларимиз маълум бир хайвон турида узок муддатда танлаш ва саралаш усуллари билан яратилган зотнинг устуворлигини таъминлаши, зотни соф холда саклаши, зотни такомиллаштириши, замонавий технология талабларига мос сермахсул янги линия, оила, зот гурухлари, типлари, кросслари ва бошка зотларни ухшашлик, фаркланиш ва баркарорлик меъзонлари талабрига мувофиклигини таъминлаш оркали селекция ютукларини яратади.

Мустакиллик йилларида селекционерларимиз томонидан мавжуд зотлардан фойдаланиб, янги зотларни келтириб чикарган ва янги селекция ютугида хужалик фойдали белгиларини номоён этилишини, шунингдек селекция ютугининг сифат курсаткичларини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

таъминлаган ^оракулчилик ва чул экологияси илмий тадкикот институтининг олимлари ва хужаликларнинг мутахассислари томонидан коракулчилик тармогида 10 та ранг-барангликка эга булган коракул куйларининг селекция ютуклари яратган булса, Чорвачилик ва паррандачилик илмий-тадкикот институтининг селекционер олимлари ва мутахассислари корамолчилик тармогида гушт-сут йуналишидаги кунгир зотли корамолнинг 2 та линияси ва 22 та оиласини яратди. Ушбу янги кунгир зотли корамолнинг завод типиниселекция ютуги сифатида профессор М.Аширов рахбарлигида яратилди.

Бугунги корамолчилик тармогиниянада жадал ривожлантириш максадида Европа давлатлари генофонд корамол зотларидан селекция ишларида режали ва самарали фойдаланиш максадида 2006-2024 йиллар давомида 180 минг бошга якин наслли гунажинлар хамда 232 бош наслли букалар келтирилди. Натижада, бугунги кунда "Узнаслчилик" корхонаси томонидан Германия ва Австрия давлатларидан импорт килинган наслдор букаларнинг музлатилган уругларини замонавий усулларда ишлаб чикариб кадоклаш ишларийулга куйилди.Узбекистон корамолчилигида 2010-2020 йилларга мулжалланган селекция-наслчилик ишлари режаси ишлаб чикилиб, унга мувофик. селекция-наслчилик ишлари олиб борилди. Режага мувофик хар икки йилда бир марта наслдор букалардатанлаш ва жуфтлаш ишлари амалга оширилмокда.

^орамолчиликда сигирларни сунъий уруглантириш ишлари тизимли йулга куйилди ва селекция самарадорлигини жадаллаштириш имкони яратилди.Жорий 2023йилда республикамиз ахолиси хонадонларидаги хамда дехкон ва фермер хужаликларидаги 3,0 млн бош сигирнисунъий уруглантириш чорвачиликда устувор вазифа деб белгиланди хамда дастур асосида амалий ишлар олиб борилмокда.

Наслдор букаларнинг музлатилган уруглариниишлаб чикариш корхоналаригаЕвропа давлатларидан хар йили 50 бош наслли букалар келтирилиши белгиланган. Европада Бутун жахон наслдор букалар Маркази ташкил этилган. Бу марказда дунёдаги энг сара наслдор букалар руйхатга олинган ва уларнинг музлатилган уругларидан селекция ишларида фойдаланиш йулга куйилган. Айнан шундай наслдор букаларнинг авлодлари бугунги кунда Европа давлатларидан республикамизга импорт килинмокда. Импорт килинган юкори махсулдорликка эга булган наслли гунажинлар ва букалардан олинган авлодлардан наслчилик корхоналарига ёш букачалар тайёрлаш имконияти вужудга келди. Бу борада, наслчилик макомига эга булган хужаликлардан юзлаб наслли букачалар тайёрлаш ва наслчилик корхоналарини ёш букачалар билан таъминлаш тизимини йулга куйиш вакти келди ва бу ишларни амалга ошириш максадга мувофик. Наслчилик корхонасига бир бош наслдор бука тайёрлаб авлодларининг сифатига кура бахолаш учун камида36 ой ёки 1095 кун вакт талаб этилади. Ёш наслли букачалар тайёрлаш ва уларни зоотехния талабларига мувофик хусусий махсулдорлигини бахолаш ва улардан уруглар ишлаб чикаришни йулга куйиш хамда наслдор букалар авлодларининг сифати буйича бахолаш тизимини яратиш бугун корамолчилигида ута долзарб хисобланади.

Наслдор букачаларни парваришлаб бахолаш тизимини йулга куйиш уруг ишлаб чикарувчи корхоналар учун жуда катта самара келтирадиДаттоки,наслдор букаларнинг музлатилган уругларини кушни давлатларга экспорт килиш имконини беради. Бу ишларни амалга ошириш учун нафакат корамолчиликда, балки барча тармокларда селекция ишларини тизимли юритиш буйича мутахасислар тайёрлаш ва улар малакасини ошириш буйича укув курслари, шунингдек барча чорвачилик сохаларида зоотехниклар, зоотехник-селекионерлар, бонитерлар тайёрлаш буйича укув Марказларини ташкил этишкерак

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

булади.Бугунги кунда Узбекистонда замонавий усулларда селекция ишларидаги хисоб-китоби хужжатларини компьютерлаштирилган дастурини ишлаб чикиш ва шуасосида селекция-наслчилик ишларидаги хисоб-китоби хужжатларини юритилишини таъминлаш мухим вазифалардан хисобланади. Бунинг учун чорвачилик йуналишларидаги фермер хужаликларининг рахбар ва мутахассислари билим куникмаларини ошириш буйичаукитиш ва мутахассисларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш тизимини ташкил этиш керак. ^ишлок ва сув хужалиги вазирлиги тизимида республикада урчитилаётган кишлок хужалиги хайвонларининг Давлат наслдор хайвонлари китоблариини юритилишини таъминлаш хам Жахон чорвадорлари олдида мавжуд зотларимизнинг энг махсулдорларини ушбу китобга киритиб боришни тизимли йулга куйиш вакти келди. Чорвачилик йуналишларида элита -рекорд ва элита класс билан бахоланган хайвонларимизни яъни корамолчиликда узбекистонда тугилиб устирилган рекордчи сигирларни, йилкичиликда корабайир зотига мансуб айгир ва бияларни, кучиликда "хисор" ва "жайдари" зотли кучкор ва она куйларимиз буйича китобларни чоп эттириш ва жахон селекциясида таргибот ва ташвикотлар олиб бориш мухим тадбирлардан хисобланади. Бугунги кунда хорижий давлатлар томонидан Узбекистон чорвачилигига кизикишлар жуда катта, бирок уларга миллий бойлигимизни тасдикловчи Давлат наслдор хайвонлар китобида кайд этилган элита-рекорд, элита классга мансуб эркак ва она хайвонларбуйича маълумотлар тупламлари хамон ташкил этилмаган.Давлат наслдор хайвонлар китобидан фойдаланиб, чорвачилик селекциясида саралаш ишларини режа асосида олиб боришхамда уларнинг авлодларидан наслли махсулотлар тайёрлаб имконияти пайдо булади. Чорвачиликнинг барча тармокларидаги зотларда селекция ишларини такомиллаштириш усулларини ишлаб чикиш хам энг мухим вазифалардан хисобланади. Х,озирги кунда чорвачилик тармокларида ишбилармон тадбиркорлар сонининг ортиб бориши хисобига, улар томонидан корамолларнинг сут, гушт ва сут-гушт йуналишидаги, эчкиларнинг жун ва сут йуналишидаги, паррандаларнинг тухум ва гушт йуналишидаги турли зотларини хорижий давлатлардан келтириш иштиёки ортиб бормокда. Хорижий давлатларда яратилган селекция ютукларининг тавсифида келтирилган энг юкори курсаткичларини интернет тармогидан урганиб, шу зотни келтириб урчитишни афзал курмокда.

Чорвачилик селекциясида зотнинг хужалик фойдали белгиларини илмий асосда урганиш мураккаб жараён хисобланади. Шунинг учун хориждан келтирилган зотлардан фойдаланишда,биринчи навбатда уларни илмий асосда урганиб,махаллий шароитда олинган ижобий ёки салбий натижаларини кенг оммага етказилишини таъминлаш зарур.

Хулосалар. Чорвачилик тармокларида селекция ишларини максадли амалга ошириш билан бирга, жахон генофонди селекциясидан самарали фойдаланиш, хайвонлардасоф зотли урчитиш, наслни такомиллаштириш, танлаш ва саралашусулларини куллаш,янги махаллий сермахсул зотлар(линия, оила, тип ва зот гурухлари, кросс) яратиш ва улар бош сонини купайтиришда конунчилик талабларига мувофик бажарилишини таъминлаш чорвачиликни янада жадал ривожланишига хамда янги ёш авлодларга янги зотларни мерос колдириш имконини беради.

REFRENCES

1. Аллашов Б.Д, Жамолов C.F, Жураева Д.Р. Сувсизликка ва иссикка чидамли булган озукабоп экинларнинг хорижий нав ёки намуналарини танлаш. Ж. Science and innovation. Special Issue 8. 285-296 б.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

2. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверхов. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6.

3. Хафизов И.И., Кахрамонов Б., Исамухаммедов С., Хафизов А. Генетический потенциал карабаирской породы. Материалы конференции: Материалы международной конференции "Эффективные методы управления селекционно-племенным процессом в табунном коневодстве". Министерства науки и вышего образование Республик Казахстан, Торойгыров Университет "., Казахстан, Павлодар, 2022 г., С. 124-128

4. Эшматов И.Я., Эшматова Ш. И., Эчкиларнинг сермах,сул гурух,ларини шакиллантириш.Т. Ж. "Зооветеринария" № 12, 2017, 28-29 б.

5. Эшматов И.Я.-Эчкичиликда зотларни такомиллаштириш Т. Ж. "Зооветеринария" № 4, 2017, 29-30 б.

6. Юсупов С. и др. - Козоводство: состояние и перспективы развития Т. Ж. "Зооветеринария" № 8, 2016, С. 30-32.

7. A.A.Nurmatov, B.D.Allashov, Sh.Sh.Jabborov, I.Rustamova, Sh.Tursunov. Feeding farm animals based on the new innovative total mixed ration (TMR) technology. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. 2020/12/1. 614 (1), 012161

8. B.Amanturdiev, B.Allashov, F.Toreev, N.Khudoyberdiev, U.Beknaev. Investigating stimulated ripening indicators of longbeak rattlebox (Crotalaria) planted in the coasts of the Aral Sea. E3S Web of Conferences, 2023, 421, 01001

9. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020. 614 (1), 012159

10. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020. 614 (1), 012160

11. B.D.Allashov, Yangiboyev A.E. Kuchchiyev O.R. Qora-ola zotli qoramollar sut mahsuldorligiga ozuqabop lavlagining ta'siri hamda elita urug'larini yetishtirishning jadal usuli. Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universitetining 12-14 may 2022 yildagi "Qishloq xo'jaligida innovatsion texnologiyalarni ishlab chiqarish va joriy etishning istiqboldagi vazifalari" mavzusidagi fnjuman materiallari to'plami.111-bet

12. BowenJ. Saanengoats. 1999, № 3, Р. 23. J.Dairy Zoat.

13. Campbell L.S. Status of the dairy goat industry. An ADGA perspective. Oklahome, 1992. Р. 1-9.

14. Haenlein G. F. W. Composition of goat milk and factors affecting it. Goat management University of Delaware. USA. 1997. P. 503-531.

15. M.I.Annaeva, F.N.Toreev, M.M.Yakubov, B.D.Allashov, N. Mavlonova. Agrotechnology of Melilotus albus cultivation in saline area. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012170

16. B.Mardatov, B.Allashev, U.Beknaev, R.Khalimmetova, A.Sharapov. Mixed cultivation of legumes and cereals to strengthen the fodder base in cattle husbandry. E3S Web of Conferences. 2021, 258, 04048

17. Mowlen A. Goat farming London, Farming Press, 1992. Р. 22-30.

18. Peaker. M. Distribution of milk in the goat mammary gland and its relationto the rate and control of milk secretion. J.Dairy Res. 1988 vol. 55, № 1-Р. 41-48.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

19. Serradila J.J. Genetik and selection of goats.Animal production course.Zaragoza-1989, P. 45. Simons E. Composition of milk of native Greek goats in the region of Metsova. J. Small Ruminant Res. 1991 vol 4 № 1,P.47-60.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.