Научная статья на тему 'ЧИШТИЯ ТАРИҚАТИНИНГ БАҒРИКЕНГЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИНИНГ ИЖТИМОИЙ АҲАМИЯТИ'

ЧИШТИЯ ТАРИҚАТИНИНГ БАҒРИКЕНГЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИНИНГ ИЖТИМОИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
27
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАСАВВУФ / ТАРИқАТ / НАФС / ЧИШТИЯ / АВЛИЁ / ШАЙХ / ИНСОНПАРВАРЛИК / ВАТАН / ВАТАНПАРВАРЛИК / ПОКИЗАЛИК / ШАФФОФЛИК

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Раззоқов Қ.

Мақолада Тасаввуф таълимоти, унга берилган таърифлар, тасаввуфда инсонпарварлик ғоялари, Чиштия тариқатида инсонпарварлик, ватанпарварликка оид фикрлари ҳам акс эттирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL SIGNIFICANCE OF TOLERANCE AND HUMANITARIAN IDEAS OF THE CHISHTIA SECT

The article also reflects the doctrine of mysticism, the definitions given to it, the ideas of humanity in mysticism, the ideas of the Chishtia sect on humanity, patriotism.

Текст научной работы на тему «ЧИШТИЯ ТАРИҚАТИНИНГ БАҒРИКЕНГЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИНИНГ ИЖТИМОИЙ АҲАМИЯТИ»

UDK 37.02

Раззоцов К.

"Ижтимоий фанлар" кафедраси уцитувчиси Жиззах политехника институти

ЧИШТИЯ ТАРЩАТИНИНГ БАГРИКЕНГЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ГОЯЛАРИНИНГ ИЖТИМОИЙ АХДМИЯТИ

Аннотация: Мацолада Тасаввуф таълимоти, унга берилган таърифлар, тасаввуфда инсонпарварлик гоялари, Чиштия тарицатида инсонпарварлик, ватанпарварликка оид фикрлари %ам акс эттирилган.

Калит сузлар: Тасаввуф, тарицат, нафс, чиштия, авлиё, шайх, инсонпарварлик, ватан, ватанпарварлик, покизалик, шаффофлик.

Razzakov K. teacher

Department "SocialSciences" Jizzakh Polytechnic Institute

SOCIAL SIGNIFICANCE OF TOLERANCE AND HUMANITARIAN IDEAS OF THE CHISHTIA SECT

Annotation: The article also reflects the doctrine of mysticism, the definitions given to it, the ideas of humanity in mysticism, the ideas of the Chishtia sect on humanity, patriotism.

Keywords: mysticism, sect, lust, Chishtia, saint, Sheikh, humanity, Homeland, patriotism, purity, transparency.

Тасаввуф таълимоти асрлар давомида халкимизнинг маънавиятини бойитишга хизмат килиб келган. Инсоннинг рухий - ахлокий покланиши, илохий мухаббат билан юксалиб бориш бу таълимотнинг асосий FOяларидир. Шу боис тасаввуф чукур инсонпарварлик FOялари билан омухта булиб, хакикат талабида юрган одамлар калбига йул топди, одамларнинг поклик, абадий хаёт, кунгил хуррияти хакидаги орзуларини ифодалаб келди. Бежизга хазрати Алишер Навоий бобомиз дунёни камолот майдони, покланиш имкони [8.Б. 4] деб уктирмаганлар. А.Зохидов тадкикотларининг бирида, тасаввуф илдизлари хусусида тухталиб: "...яссавийлик, кодирийлик, чиштийлик, накшбандийлик тарикатларининг пайдо булишида кадимги буддавийликдаги орифий "рухий камолотга эришиш" анъанаси мавжудлигини назардан сокит килмасликни таъкидлайди". Буддавийликдаги инсонпарварлик FOяси, кейинчалик бутунлай кадимги, урта асрлар ва янги замон фалсафий фикрларнинг марказий мавзуларидан булиб келди. [14.Б. 48-49]

Бинобарин, биз урганаётган ушбу тарикатда хам инсонпарварлик ва 6aFprneHrarn мавзулари хам марказий урин тутади.

Мазкур тарикатни хиндистонга олиб кирган Мухйиддин Чиштий асли хуросонлик булиб, ун беш ёшида отаси вафотидан сунг тасаввуфга кириб, Самарканд, Нишопур, БаFдод каби шахарларда саёхат килди. Нишопурда шайх Усмон Хорунийга интисоб этган. Саёхатлари чоFида купгина машхур мутасаввифлар билан учрашганлигини юкоридаги манбаларда таъкидлаб утдик. Кейинчалик эса Хиндистонга кучиб бориб, у ерда иршод вазифасини бажарди. Хиндистонда обру-эътиборга сазовор булиб, тарикатни янада равнак топишида муносиб хисса кушди. Чиштия тарикати намояндаси сифатида "Офтоби мулки хинд" [6.Б. 122] яъни (хинд улкасининг офтоби) тахаллусини хам олди.

Чиштия тарикатида куйидаги уч асосга кучли эътибор берилган булиб, булар куйидагиларни ташкил этади.

1. Денгиз сингари жумард булиш. Аввало, денгиз уз табиатига кура мавжланиш, кескин харакатланиш каби туFёний куринишларга эга хисобланади. Тасаввуф инсон хакидаги бу карашларни кабул килган. Шу каби инсоннинг икки асос - жисм ва рухдан иборатлиги, инсон жисмида турт унсур - сув, олов, хаво ва тупрок хусусиятлари жамлангани кайд этилади. Инсон уз рухи билан фаришталарга, жисми билан эса табиатга, яъни хайвонларга бориб такалади.

Бундан ташкари Куръони Каримнинг "Нур" сураси 45-оятида: "Аллох барча жониворларни сувдан яратди. Бас, улардан баъзилари корни билан юрадир, баъзилари икки оёклаб юрадир, баъзилари эса турт (оёк) билан. Аллох Узи хохлаган нарсани яратур. Албатта, Аллох барча нарсага кодирдир", [15.Б. 356] - дея кайд этилган.

Инсон танасини салкам 60 % ни сув ташкил этади. Агар биз бирон инсонни феъл атворига зид гапларни гапириб, унинг жахлини чикарадиган булсак, унинг тана кисмидаги сувлар мавжланиб, турли салбий холатларни юзага чикариши мумкин. Бундай холатларни олдини олиш учун эса, инсон узининг табиатига кура уз устидан мунтазам ишласа ундаги хатти -харакатлар ижобийлик томон йуналади. Содда килиб айтганда, мазкур тарикатдаги жумардлик купрок инсонларга нисбатан, бир-бирига окибатли булишликни, мардликни назарда тутади. Мардлик хисси булмаган инсонда хаттоки, инсон тугул она юртига хам мехр хисси мавж урмайди. Иккинчидан, денгиз таркиби сувдан иборат булади. Шу уринда, Хожа Абдулхолик Гиждувонийдан сурашди: "Сув кандай (тарзда) окур?". Мархамат этдиларки: "Дуст ёрдами билан...". [10.Б. 112] Демак мазкур тарикатда инсонларни бир максад йулида, биргаликда, хамохангликда иш тутишини назарда тутсак булади.

2. Куёш каби мехрли булиш. Биламизки, куёшда шундай бир хислат борки уни инсонларга нисбатан киёсламасликнинг имкони йук. К,уёш хеч качон уз нурини хох бой булсин, хох камбаFал бирдек сочади. Аммо инсон

зоти борки, кулидан келадиган ишини, хаттоки биргина маслахатли сузини хам кези келганда бера олмайди. Шунинг учун мазкур тарикат вакиллари купрок уз фаолиятлари даврида куёш каби йул тутишни узининг дастури амалига айлантирди.

3. Тупрокдек камтарин калбли булиш. Инсоннинг яратилиш тарихида хам тупрок бежизга танланмаган. Аллохнинг накадар буюк зот эканлиги унинг инсон зотини тупрокдан яратгани хам мисол була олади. Инсоннинг табиатида камтаринлик тупрок каби булиши керак. Биз ерга нимани эксак, тупрок ушани биз ун карра куп тарзда етиштириб беради. Чиштия тарикати вакиллари хам уз фаолиятларида бунга эриша олдилар.

Хуллас, тасаввуфда инсон аъмолининг ахамияти шу кадар мухимки, хатто Баронийнинг "Тарихи Ферузшохий" асаридаги таъкидга караганда, "Шайх Низомиддин Авлиё фаолиятининг урганилиши ва унинг тарFиби, Дехли шахри ахолиси орасида жиноятларни камайишига сабаб булган" экан. [13.Б. 158] Чиштия тарикати издошлари хам моддий бойликни рад этиш билан биргаликда, уз-узини тарбиялаш ва шахсий ибодат килишнинг катъий режимига амал килишни, узини узи жалб килиш, бошкаларга нисбатан эса сахийлик ва саховатпешаликни амалга ошириш, айникса моддий сохаларда баFрикенглик ва диний эътикодларни хурмат килишга катта эътибор берганлиги билан хам ахамиятлидир.

Хулоса урнида айтиш мумкинки, чиштия тарикатининг тасаввуф таълимоти тараккиётида тутган урни, мавкеи, илмий-назарий FOялари, тарикатнинг хаётбахшлиги, тарикат намояндалари хаёти ва фаолиятида эзгуликларни амалга ошириши билан ахамиятга молик тарикат хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ш.Мирзиёев. Нияти улуF халкнинг иши хам улуF, хаёти ёруF ва келажаги фаровон булади. -Т.: «Узбекистон». 2019.

2. Аликулов X,. Жалолиддин Давоний. - Т.: Узбекистон, 1992.

3. Насафий. хазрат Бахоуддин Накшбандий "мерос"-"нур". Тошкент. 1992.

4. Йулдош Эшбек. Бахоуддин Накшбанд Бухорий. "Насаф" нашриёти, К,.: 2010.

5. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. "Тасаввуф хакида тасаввур". "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси бош тахририяти Тошкент. 2011.

6. Сирожиддинов Ш. Узбек мумтоз адабиётининг фалсафий сарчашмалари. -Т.: "Янги аср авлоди", 2011.

7. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Куръони Карим ва узбек тилидаги маънолар таржимаси. - Тошкент: Х,илол-нашр, 2017.

8. Tajibayev, M. A., & Axmedov, J. T. (2022). Sinergetik yondashuv-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantirishning asosiy jihatlaridan biri sifatida. Scientific progress, 3(3), 527-532.

9. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). The concepts of sustainability and instability in synergetics are an important principle. Scientific progress, 3(3), 930-933.

10. Kholbekova, M. A. T. U. (2022). Applications and developments of synergetics. Scientific progress, 3(3), 942-945.

11. Kulmatov, P. M., & Tajibaev, M. A. (2022). Synergetic aas a factor for the development of modern science. Scientific progress, 3(3), 925-929.

12. Tajibaev, M. A., & Kholbekova, M. U. (2022). Synergetic methodology serves humanity. Scientific progress, 3(3), 934-937.

13. Abdurashidovich, T. M. (2022). Yoshlarda sinergetik dunyoqarashni shakllantirish omillari. integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 3(3), 203-207.

14. Abdurashidovich, T. M. (2022). Sinergetika-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantiruvchi bilim sifatida. fan, ta'lim, madaniyat va innovatsiya, 1(2), 69-73.

15. Quvanovich, R. Q. (2021). The Moral Importance of Humanity and Patriotism in Chistiya and Kubraviya. International Journal on Orange Technologies, 3(3), 98-103.

16. Rizaev I. Synergetics in Social Systems and its Possibilities //Global Scientific Review. - 2022. - T. 10. - C. 62-69.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.