Научная статья на тему 'ЧЕТ ТИЛИ ЎҚИТУВЧИСИ ФАОЛИЯТИДА МАДАНИЯТЛАРАРО КОМПЕТЕНТЛИЛИК МАСАЛАСИ'

ЧЕТ ТИЛИ ЎҚИТУВЧИСИ ФАОЛИЯТИДА МАДАНИЯТЛАРАРО КОМПЕТЕНТЛИЛИК МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

43
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
чет тили / ўқитувчи / маданиятлараро мулоқот / компетенция

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Қудратбек Махмудов

Чет тилини ўқитишда ўқитувчи ўқув мақсадларини мулоқот қобилиятлари ва тил компетенциясига қаратса, ўқитиш амалиёти коммуникатив компетенцияни эгаллашга яқинлашади. Аксинча, агар ўқитувчи маданиятлараро мулоқот чет тилларини ўргатиш ва ўрганишда катта аҳамиятга эга эканлигини сезса, ўқитиш амалиёти ўқувчиларга халқаро мулоқотда муваффақият қозониш имконини берадиган чет тилини ўқитишни кўпроқ ўзаро боғлайди [13]. Коммуникатив компетенция ва маданиятлараро компетенциянинг интеграцияси маданиятлараро коммуникатив компетенция тушунчаси пайдо бўлади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЧЕТ ТИЛИ ЎҚИТУВЧИСИ ФАОЛИЯТИДА МАДАНИЯТЛАРАРО КОМПЕТЕНТЛИЛИК МАСАЛАСИ»

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

ЧЕТ ТИЛИ УЦИТУВЧИСИ ФАОЛИЯТИДА МАДАНИЯТЛАРАРО КОМПЕТЕНТЛИЛИК МАСАЛАСИ

^удратбек Махмудов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика интситути, Факультетлараро чет

тиллар кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Чет тилини укитишда укитувчи укув максадларини мулокот кобилиятлари ва тил компетенциясига каратса, укитиш амалиёти коммуникатив компетенцияни эгаллашга якинлашади. Аксинча, агар укитувчи маданиятлараро мулокот чет тилларини ургатиш ва урганишда катта ахамиятга эга эканлигини сезса, укитиш амалиёти укувчиларга халкаро мулокотда муваффакият козониш имконини берадиган чет тилини укитишни купрок узаро боFлайди [13]. Коммуникатив компетенция ва маданиятлараро компетенциянинг интеграцияси маданиятлараро коммуникатив компетенция тушунчаси пайдо булади.

Калит сузлар: чет тили, укитувчи, маданиятлараро мулокот, компетенция.

Касбий компетенция - бу мутахассис томонидан касбий муаммоларни хал килиш учун зарур булган билим, куникма, кобилият ва шахсий фазилатлардир. Укитувчининг касбий компетенцияси - бу таълим фаолиятини самарали амалга ошириш, хусусан, педагогик мулокот ва шахсий ривожланиш жараёнини ташкил этиш учун зарур булган педагогик билимлар, тажрибалар, индивидуал хусусиятлар ва фазилатларнинг комбинациясини ифодаловчи тизимли ходисадир [9,1,5].

Замонавий таълим тизимида прагматик йуналтирилганлик туЙFусига эга булиш чет тилларини урганиш учун янги максадларни белгилашни англатади. Лингвистик тайёргарлик параметрлари хам, уларнинг мухим ижтимоий-маданий компоненти хам узгариши мумкин. Чет тилларини урганишда биринчи уринда маданиятлараро компетенция ва маданиятлараро мулокотни утказиш кобилиятини ривожлантириш туради [4].

Маданиятлараро коммуникатив компетенцияни ривожлантириш мутахассисларнинг малакасини оширишнинг асосий элементи хисобланиб, ушбу компетенция тушунчаси бизнинг замонавий дунёмизнинг етакчи педагогик назарияларидан бирига айланиб бормокда [2]. Таълим тизими шахсни турли вазиятларда адекват харакат килиш ва узини туFри тутиш, билимларни амалиётда куллаш ва бажарилган харакатлар учун масъулиятни уз зиммасига олиш кобилиятига эга булган ва уз

April 21-22

876

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

зиммасига олган холдагина самарали деб хисобланиши мумкин. Етук мутахассис нафакат профессионал стандартларга жавоб бериш кобилиятига эга, балки шахс сифатида ривожланишга интилади.

Маданиятлараро компетенция - бу инсоннинг маданиятлараро мулокотда уз имкониятларини эркинлаштириш, адекват хатти-харакатлар моделларини танлаш ва маданиятлар мулокотида ижобий натижаларга эришиш кобилиятидир [4].

К. Кнапп маданиятлараро компетенцияни бошка маданият вакилларини худди уз маданияти вакиллари каби тушуниш кобилияти сифатида белгилайди [8]. Маданиятлараро компетенцияни ташкил этувчи асосий куникмалар орасида тадкикот турли хил турмуш тарзи ва кадриятлар иерархиясига тааллукли ходисаларни аниклаш, чет эл маданияти хакидаги фактларни тушуниш ва кабул килиш, бу фактларни шахсий маданий тажриба билан солиштириш, тушуниш кобилиятини аниклади.

Маданиятлараро компетенция профессионал педагогик хамжамиятда самарали хамкорликнинг калитига айланиб бормокда. Булажак укитувчилар нафакат куп маданиятли жамиятда яшай олиши, балки куп маданиятли жамиятда касбий вазифаларни самарали хал кила олишлари лозим. Замонавий таълим маконидаги маданиятлараро компетенция модели укитувчининг бир катор махсус билимлар, куникмалар, кадриятлар, шахсий хусусиятлар ва хулк-атвор усулларини эгаллашини назарда тутади. Маданиятлараро компетенцияга куйиладиган асосий талаблар - бу бошка маданиятлар хакидаги билимлар ва бошка одамларнинг хулк-атвори ва фикрлаш усулларини тушуниш, бошка маданият вакиллари билан мулокот килиш кобилияти, баFрикенглик, коммуникатив вазиятга эмпатия ва кизикиш, психо-ижтимоий сезгирлик, нотуFри карашларнинг йуклиги хисобланади. Маданиятлараро компетенция маданиятлараро мулокот тамойиллари ва коидаларини билишни, шу жумладан узининг маданий узига хослигини саклаб колган холда турли маданиятларни тушуниш ва улар билан узаро муносабатда булиш кобилиятини англатади. Маданиятлараро компетенция укитувчининг касбий ва ижтимоий компетенциясининг асосий элементи хисобланади [11]. Шу сабабли булажак инглиз тили укитувчиларини тайёрлаш мазмуни, шакл ва усулларини мунтазам кайта куриб чикиш мухим ахамиятга эга.

Тиллар буйича Common European Framework of Reference (умумий Европа маълумотлар базаси) - CEFR чет тилларини ургатиш учун асосий компетенцияларни белгилайди, масалан:

- коммуникатив компетенция, бу маърузачиларга хар кандай шахснинг касбий ва ижтимоий хаётида OFзаки ва ёзма мулокот килиш куникмаларини беради;

April 21-22

877

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^peciaUstsjnJh£FedofTrampor^

- демократик институтларнинг фаолияти ва ривожланишига каратилган сиёсий ва ижтимоий компетенция;

- узга маданиятни хушламаслик, муросасизлик ва норозилик мухити авж олишининг олдини олиш максадида куп маданиятли жамиятда яшаш ва бошка маданият вакиллари билан самарали мулокотни таъминловчи маданиятлараро компетенция;

- укитувчиларнинг кобилиятларини ривожлантириш учун зарур булган компетенция хамда уларнинг касбий ва ижтимоий хаётида узлуксиз таълим олишда иштирок этишга тайёрлиги [4].

Маданиятлараро компетенция - бу инсоннинг хаётий фаолиятида фойдаланадиган хамда тегишли маданият ва тилга тегишли кадриятлар, меъёрлар ва коидалар тизимини идрок этишни акс эттирувчи зарурий асосий билимларни англатади. Маданиятлараро компетенция чет тилларини урганиш боскичида шаклланадиган тил-маданий билимлар тизимини уз ичига олади. У маданиятлараро карашлар тизимини ва шахснинг тарбияси, таълими ва касбий фаолияти давомида маданий ва тил намуналари асосида ишлаб чикилган индивидуал хулк-атвор нормаларини уз ичига олади [6].

В.Б.Гудйкунст ва Й.Й.Ким уз тадкикотларида маданиятлараро компетенцияни ривожлантириш учун зарур булган куйидаги кобилиятларни курсатиб утадилар: жамият хакидаги билим, маданиятлараро билим, янги маданий маълумотларни узлаштириш ва унга мослашиш кобилияти, янги вазиятларда мослашувчанлик ва чет эл маданияти вакилларига нисбатан эмпатия [7].

Маданиятлараро компетенция халкаро майдонда ишлашнинг асосий мезонини ташкил килади. Маданиятлараро мулокот чет тилининг интеграциявий коммуникатив компетенцияси туфайли содир булади. "Коммуникатив компетенция" атамаси Н. Чомский томонидан урганилаётган хорижий тил оркали самарали мулокот килишнинг куп компонентли кобилиятини аниклаш учун киритилган [3]. Мулокот пайтида биз тилдан муайян муаммоларни хал килиш ва турли вазифаларни бажариш учун восита сифатида фойдаланамиз. Ушбу максадлар учун эса коммуникатив стратегиялардан фойдаланамиз ва нутк коидаларини, шунингдек, ижтимоий, маданий ва прагматик жихатларни хисобга оламиз.

Лакатосне ва Дорнер (2007), Бйрам, Грибкова, Старкей (2002) каби тадкикотчилар укитувчиларнинг асосий вазифаси маданиятлараро компетенцияга муносабатни, хабардорликни узатиш ва укувчиларга маданиятлараро куникма ва билимларни эгаллашга ёрдам беришдир деб таъкидлайдилар. Шу билан бир каторда маданиятлараро компетентга эга булишни истаган укитувчи дастлаб узи малакали шахс булиши

April 21-22

878

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^peciaUstsjnJh£FedofTrampor^

ва маданиятлараро компетенция элементларига эга булиши керак. Парра & Родригуез (2016) бошка маданиятни хурмат килиш, тушуниш ва узатиш имкониятига эга булиш учун улар уз маданиятини тушуниш, хурмат килиш ва этказиш имкониятига эга булишлари ва узларининг хусусиятларини аниклашдан бошлашлари керак, деб хисоблашади. Укитувчиларга куйиладиган талаблар Эделхоффнинг (1987) тадкикотида тупланган укитувчининг фазилатларини уз ичига олади ва булар Лакатосж & Дорнер (2007)ларнинг ишларида хам келтирилган. Бундан ташкари, Парра & Родригуез (2016), Эделхоффга (1987) мурожаат килиб, чет тили укитувчиси маданиятлараро таълим бериш учун учта хусусиятга эга булиши кераклигини таъкидлайди:

- Билим: уз мамлакатини чукуррок урганиш; уз тилининг мулокотда кандай ишлашини ва ундан кандай самарали фойдаланишни билиш.

- Куникма: мулокот олиб бориш учун асосий коммуникатив куникмаларни эгаллаш ва бошкалар.

- Малака: мунтазам янги нарсаларни урганиб боришга булган тайёрлик.

Муаллиф санаб утилган фазилатларни чет тили таълими сохаси билан

боFлаши ахамиятлидир. Шундай булсада, бу концепция факат маданиятлараро тил таълимига тегишли деб изохлаш хам маъкул булмайди. Зеро, хар кандай соха булмасин, маданиятлараро таълимда фаол иштирок этадиганлар учун хам буни ёдда тутиш фойдали хисобланади.

Алред, Бйрам & Флеминг (2003) га асосланиб изохлайдиган булсак, маданиятлараро компетенцияли укитувчи фазилатлари уз-узини билиш ва уз шахсиятини тушунишни талаб килади. Ишонч ва малакани эгаллаш учун тилга нисбатан сезгирлик керак. Максадли маданият кандай мафкураларга асосланганлигини куришни ва бу эътикодларнинг максади ва окибатларини шубха остига куйишга мойил укитувчилар узларининг катъий эътикодларидан ажралиб туришлари керак. Бу борада маданиятлараро тажриба кенг маънода мухим эканлиги аён булади. Маданиятлараро компетенцияни ургатиш муносабатни узгартиришни уз ичига олади. Бу масалада укувчилар бир маданиятли ёки икки маданиятли эканлиги мухим эмас. Чунки укувчилар бугунги глобаллашув даврида аллакачон бошка маданиятларнинг ижтимоий талкинига эга булишган ва улар хам уз муносабатини бахам кура олишади. Демакки, маданиятлараро компетентга эга укитувчиларнинг асосий роли укувчиларни карор кабул килиш учун асос сифатида халкаро микёсда кабул килинган инсон хукукларига риоя килиш ва уларни укитувчи сифатида уз карашлари билан бошкармасликдир.

April 21-22

879

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^pecialistsJnJheFeldofTranspor^

REFERENCES

1. Anderson, L.W. (2004). Increasing teacher effectiveness. Paris: UNESCO, International Institute for Educational Planning.

2. Byram, M. (1997). Teaching and assessing intercultural communicative competence. Philadelphia, PA: Multilingual Matters.

3. Chomsky, N. (1965). Aspects of the theory of syntax. Cambridge: M.I.T. Press.

4. Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment (CEFR), (1986). Modern Languages Division, Strasbourg: Cambridge University Press

5. Darling-Hammond, L. & Baratz-Snowden, J. (2005). A good teacher in every classroom: Preparing the highly qualified teachers our children deserve

6. Gudkov, D.B. (2003). Teoriya i praktika mezhkulturnoi kommunikacii. Moskva: Gnosis

7. Gudykunst, W. B. (1993). Toward a theory of effective interpersonal and intergroup communication: An anxiety/uncertainty management (AUM) perspective. In Wiseman, R. L., & Koester, J. (Eds.). Intercultural communication theory.

8. Knapp, K., Enniger, W., & Knapp-Potthoff, A. (Eds.) (1987). Analyzing Intercultural Communication.

9. Kudratbek Makhmudov (2021). Learning a Target Language within its Culture as an Effective Method. Academic research in educational sciences, 2 (CSPI conference 1), 620-623.

10. McBer, H. (2000). Research into Teacher Effectiveness: A Model of Teacher Effectiveness. Nottingham: Department for Education and Employment.

11. Moosmüller, A. (1996). Interkulturelle Kompetenz und interkulturelle Kenntnisse. In Roth, K. (Ed.). Mit der Differenz leben. Europäische Ethnologie und Interkulturelle Kommunikation. Münster: Waxmann.

12. Olson, C. L., & Kroeger, K. R. (2001). Global competency and intercultural sensitivity. Journal of Studies in International Education, 5(2).

13. Samovar, L. A., Porter, R. E., & Stefani, L. A. (1998). Communication between cultures.

14. Sercu, L., Bandura, E., Castro, P., Davcheva, L., Laskaridou, C., Lundgren, U., Garcia, M. D. C. M., & Ryan, P. (2005). Foreign Language Teachers and Intercultural Competence: An International Investigation.

15. Махмудов, Ш. У. (2022). Урганилаётган хорижий тил таълимида укувчининг маданиятлараро компетентлиги. Academic research in educational sciences, 5(3), 846-857.

April 21-22

880

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.