Научная статья на тему 'ЧЕТ ТИЛИ ЎҚИТИШДА МУЛОҚОТЛАРАРО ТАРЖИМА МУАММОЛАРИ'

ЧЕТ ТИЛИ ЎҚИТИШДА МУЛОҚОТЛАРАРО ТАРЖИМА МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
17
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таржимашунос-тадқиқотчилари / чет тили / дунё адабиёти / ёзма нутқ / мулоқот. / translator-researchers / foreign language / word literature / written speech / communication.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шодиев, Р.С., Эргашова, Ф.Ю.

Мазкур мақолада тил бойишининг таржима амалиётидаги жараёни мураккаб ва ўта масъулиятли жараёни, тилдаги битта нотўғри таржима кўплаб муаммоларга сабаб бўлиши оқибати, таржимашунос -ликдаги муаммолар ва ечимлар ҳамда истиқболлари ҳақида муҳокама қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF INTERDISCUSSION TRANSLATION IN FOREIGN LANGUAGE TEACHING

This article discusses the complex and very responsible process of language enrichment in translation practice, the consequences of one incorrect translation into the language, causing many problems, problems and solutions and prospects in translation studies.

Текст научной работы на тему «ЧЕТ ТИЛИ ЎҚИТИШДА МУЛОҚОТЛАРАРО ТАРЖИМА МУАММОЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЧЕТ ТИЛИ УЦИТИШДА МУЛОЦОТЛАРАРО ТАРЖИМА

МУАММОЛАРИ

Р.С. Шодиев, Ф.Ю.Эргашова

Тошкент амалий фанлар университети Тиллар кафедраси катта укитувчилари

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада тил бойишининг таржима амалиётидаги жараёни мураккаб ва ута масъулиятли жараёни, тилдаги битта нотузри таржима куплаб муаммоларга сабаб булиши оцибати, таржимашунос -ликдаги муаммолар ва ечимлар уамда истицболлари уацида мууокама цилинади.

Калит сузлар: таржимашунос-тадцицотчилари, чет тили, дунё адабиёти, ёзма нутц, мулоцот.

В данной статье рассматривается сложный и весьма ответственный процесс языкового обогащения в переводческой практике, последствия одного неправильного перевода на язык, вызывающие множество проблем, проблем и решений и перспектив в переводоведении.

Ключевые слова: переводчики-исследователи, иностранный язык, мировая литература, писменная речь, общение.

This article discusses the complex and very responsible process of language enrichment in translation practice, the consequences of one incorrect translation into the language, causing many problems, problems and solutions and prospects in translation studies.

Key words: translator-researchers, foreign language, word literature, written speech, communication.

Бугун таржима воситасида бутун жахон халклари билан маданий мулокот урнатилмокда. Энди тинимсиз изланишлар, чукур назарий, танкидий тадкикотлар олиб борилиши керак. Мухими, бадиий ижоднинг бу инжик сохаси вакиллари, яъни таржимашунос-тадкикотчилари канча купайса, соха хам шунчалик тараккий этади, оригинал билан беллаша оладиган таржима асарлари дунёга келади.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Дархакикат, таржима- азалдан тил билан бир каторда мавжуд булиб, адабиёт билан узвий богликликда тараккий этгани боис бу сохаларни бир -биридан алохида ажратиш мумкин эмас.

Бадиий таржима воситасида дунё адабиёти намуналарининг халкларнинг маданий хаётига кириб келиши бир халкнинг бошка халк маънавий хаёти, урф -одат, анъаналари билан якиндан танишишига кумак беради.

Таникли тилшунос И. Арнолднинг эътирофича XII асрдан то бугунга кадар тилимизда улкан узгаришлар юз берди; куп суз истеъмолдан чикди, канчадан канча янги сузлар пайдо булди ва уларнинг урнини эгаллади[2;48б.]. Шунингдек бугун хам тилимизда бир канча узгаришлар юзага келмокда.Бу узгаришлар, айникса, таржимашунослик сохасида уз аксини топмокда. Маълумки,тил сузга кушимчалар кушиш оркали суз хосил булиши, янги ихтироларни номлаш,сузни бошка тиллардан уз холича узлаштириш ва таржима амалиёти жараёнида бойибборади. Тил бойишининг таржима амалиётидаги жараёни мураккаб ва ута масъулиятли жараёндир. Сабаби шундаки, тилдаги битта нотугри таржима куплаб муаммоларга сабаббулиши мумкин. Мавзу давомида айни мана шу таржима, унинг ахамияти,таржимашуносликдаги муаммолар ва албатта, ечимлар ва истикболлар хакида батафсилфикр юритамиз.

Таржиманинг мухимлиги шундаки: урганилиши керак булган билимлар мажмуасини кенгайтиради; хар икки ёки ундан ортик тиллардаги маълумотларни узаро киёслаш, атрофличафикрлаш имконини яратади; тилларнинг ички имкониятларини мукаммал урганишга туртки булади; фикрлаш доирасини кенгайтириб, бахсли мунозараларда айни бир тилдан уринлидалилларни келтира олишга кумаклашиб, сухбатдошлардан устунликни таъминлабберади [2; 102 б.].

Бирок сунгги вактларда таржимашуносликда бир канча муаммолар пайдобулмокда:чет тили укитувчиси узи укитаётган чет тилини мукаммал билиши керак; чет тили укитувчиси ташаббуси билан у ишлаётган таълим муассасада маълум чет (немис, инглиз, француз, рус) тилини укитишга шарт-шароитлар яратилиши керак; чет тили укитувчиси янги педагогик технологиялар асосида укитиш методларини укувчи-талабалар билим ва куникмаларини хисобга олган холда ижобий узгартира бориши зарур-индивидуалликка хам эътибор бериб боришлари зарур;чет тили укитувчиси узи утаётган дарс натижасининг 50% уз фаолиятига, 50% укувчи-талабалар фаолиятига богликлигини унутмаслиги керак [5; 98 б.]. Бу илгор педагогик

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences fV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ~ ASI Factor = 1.7

TexHonoruanapHHHr acocufi TaMofiunnapugaH SupuHH TamKun этagн. By gaBp TanaSugup.

npoBapg HaTH^a yKHTyBHH yTraH yKyB MarepHannapuHH yKyBHH-TanaSanap TymyHumnapu KepaK. By ^apaeH KyfiugarH SocKH^napra SynHHagu:

1) TuHrnaS TymyHHm neT THnugarH HyTKHH - y^yB MarepHanuHH THHrnaS TymyHHm (aygupoBaHue), 6y Tun ToBymnapu epgaMuga aManra omupunagHraH pe^nTHB KyHHKMa xucoSnaHagu. ByHga OHa Tunuga SynMaraH Tun ToBymnapu, yKyBHH-TanaSanap apanamTupuS roSopaguraH neT TunugarH ToBymnap khhhhhhhhk Tyrgupagu. By KHfiKHHunHKnapHH SapTapa^ Kunum Sup Karop MamKnapHH Sa^apumHH TanaS KHnagu.

2) ranupumHu ypraram. By ^apaeH OF3aKu ^opMaga aManra omupunaguraH $HKp Ba XHccueTHHHr H^ogacugupKH, y neT Tunu yKHTHmHHHr энг MyxRM MaKcagu xucoSnaHagu. AfiHHKca xp3up кoммyннкaцнa unFop negaroruK TexHonoruanapHHHr acocufi TanaSnapugaH SupHgup, yKyBHH-TanaSa yKHTyBHH yprarraH yKyB MarepHanuHH aManga - ranupumga Kynnafi Sunumu KepaK.

3) E3yBHu ypraram - x,ap$napgaH cy3nap acam, cy3 Ba cy3 SupHKManapugaH ^yMnanap, Karra-KHHHK axSopoTnap Ty3umHH ypraramgup.

E3Ma HyTK xaeTga KeHr ^ofiganaHunagu - Tap^MMoHnap, gunnoMarnap KynpoK e3Ma MaTHnap acocuga um onuS Sopagunap. YfinafiMH3KH, TatnuM Myaccacanapuga x,aM e3yB rpa^HKara, e3Ma HyTKKa KaTTa эtтнSop Sepumagu. ByHH afiHuKca HonucoHufi fiyHanum yKyBnu-TanaSanapra x,aM KynpoK ypraranagu, geraH yMuggaMH3, e3Ma HyTKHH Supra ypraranumH neT Tunugaru Tun SpuKManapuHH xoTupaga y3oK Konumura epgaM Sepagu.

4) Tap^KMaHu yprarnm neT Tunu yKHTHnHmHHHr Shphhhh KyHnapugaeK SomnaHagu. By myHgafi ycnySKH, y gapcgaH-gapcra yTuS SopaguraH xpgucagup. Tap^uMa gouM TaKoMunnamuS SopaguraH ^apaeHgup [6; 78 S.].

Tap^uMa oggufigaH MypaKKaSra, ocoHgaH KufiHHra fiyHanrapunHmH KepaK, nyHKu SupgaHura KaTTa, MypaKKaS Marepuan, Mara Tap^HMa KunuHraHga gapcga Kyn BaKT KeTuS Konagu, gapcHHHr SomKa этaпnapнгa BaKT KonMafigu. Tap^MMaga xaM Tunnap xycycuaTnapuHH - yKHTHnaeTraH neT TunuHKHr Ba yKyBHH -TanaSanapHuHr oHa THnucHHHHr xycycuaTnapuHH xucoSra onum KepaK, Sy yKyBHH - TanaSanapra x,aM TymyHTupunHmH KepaK: HHrnu3, HeMuc, $paнцyз, pyc Tunnapuga эгaнннг ranga Synumu 3apyp, y3SeK Tunuga эca ranga эгaнннг KaTHamumu Kyn xonnapga mapT эмac, eKH эгa yMyMaH KynnaHunMafigH, MacanaH:

HHrnu3 Tunuga HeMuc Tunuga Pyc Tunuga Y3SeK Tunuga

I have a Book Ich habe ein Buch y MeHa ecT KHura MeHga khtoS Sop

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences fV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ~ ASI Factor = 1.7

You have a book Du hast ein Buch У тебя ест книга сенда китоб бор

He has a book Er] sie Г hat ein Buch es у него ест книга унда китоб бор

He has a book Sie hat ein Buch У неё ест книга унда китоб бор

We have a book Wir haben ein Buch У нас ест книга Бизда китоб бор

You have a book Ihr habt ein Buch У вас ест книга Сизларда китоб бор

They have a book Sie haben Buch У них ест книга Уларда китоб бор

Суз туркумларининг чет тили ва она тилидаги бор-йуклиги хам таржимани мураккаблаштиради, айникса келишиклар сонининг бир хил булмаслиги таржима килишда таржима килаётган укувчи-талабаларни уйлантириб куяди.

Чет тили укитувчиси а) талаффуз хусусиятларини б) грамматик в) таржима хусусиятларини дарс утишда эътиборга олиши керак. Укувчи -талабаларда малака хосил килиши ва шу малакаларни доим такомиллаштириб бориши керак, деган фикрни Ж.Жалолов илгор суради [5; 14 б.].

Хулоса килиб айтганда, чет тили укитишда, айникса нолисоний йуналиш укувчи-талабаларга чет тили ургатишда таржимадан фойдаланиш мухим ахамиятга эга. Таржима укувчи-талабаларнинг чет тили урганишларининг асосий имкониятларидан биридир. Чунки сузнинг таржимасига, жумланинг таржимасига, матнни таржима килишга провардида бадиий асарларни чет тилидан она тилига таржима килишда таржима килиш малакаси зарурдир.

REFERENCES

1. Акбарова С. А. Лингвостилистические средства и когнитивно-прагматческая значимость художественного портрета (на материале английских художественных текстов) Авторов дис. канд. фил. наук-Ташкент, 2005.

2. Арнолд И. В. Стилистика современного английского языка. - М.: Просвещение, 1190.

3. Ашурова Д. Стилистика текста в парадигме когнитивной лингвистике // Филология масалалари. - Тошкент 2003.

4. Дементева М.Ю. Номинативно-когнитивный аспект семантики фразеологизма и слова. Авторов, дисс. канд. фил. наук. - М., 2002.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Жалолов Ж.Ж. Чет тил укитиш методикаси. Чет тиллар олий укув юртлари (факультетлари) талабалари учун дарслик. - Т.: Укитувчи, 1996. -368 б.

6. Умархужаев М.Э. Диний атамалар ва иборалар.Оммабоп кискача изошли лугат. Тошкент: Гофур Гулом номидаги нашриёт матбаа ижодий уйи. 2016.-220б

7. Bimmel Reter, Kast Bernd, Neuner Gerhard. Deutschunterricht planen. Arbeit mit Lehrwerkslektionen. Berlin-München, 2003. -176 S.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.