Научная статья на тему 'АМИР ҲАМЗАҲ ИЖОДИНИНГ ИНДОНЕЗ – МАЛАЙ АДАБИЁТИДАГИ АҲАМИЯТИ'

АМИР ҲАМЗАҲ ИЖОДИНИНГ ИНДОНЕЗ – МАЛАЙ АДАБИЁТИДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
14
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Амир Ҳамзаҳ / “Бўлиши мумкин” / “Қайтиш” / ваянг / Багават Гита. / Amir Hamza / "Maybe" / "Return" / wayang / Bagawat Gita.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Беккулов, Эркин

Мазкур тадқиқотда машхур ижодкор Амир Ҳамзанинг илмий-адабий меьроси ўрганилиб кенг ёритиб берилди. Амир Ҳамзаҳ индонез-малай адабиёти ривожланишига, ҳамда янги бурилиш ҳосил қилишда катта ҳисса қўшган аҳамиятли ва етакчи шоирдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SIGNIFICANCE OF AMIR HAMZAH'S CREATION IN INDONESIAN-MALAY LITERATURE

In this study, the scientific and literary heritage of the famous artist Amir Khamza was studied and widely covered. Amir Hamza is an important and leading poet who made a great contribution to the development of Indonesian-Malay literature and the creation of a new direction.

Текст научной работы на тему «АМИР ҲАМЗАҲ ИЖОДИНИНГ ИНДОНЕЗ – МАЛАЙ АДАБИЁТИДАГИ АҲАМИЯТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

АМИР ХДМЗАХ, ИЖОДИНИНГ ИНДОНЕЗ - МАЛАЙ АДАБИЁТИДАГИ

АХДМИЯТИ

Беккулов Эркин

ТДШУ ЖЖШОТ кафедраси укитувчиси (малай тили)

АННОТАЦИЯ

Мазкур тадцицотда машхур ижодкор Амир Хамзанинг илмий-адабий меъроси урганилиб кенг ёритиб берилди. Амир Хамзау индонез-малай адабиёти ривожланишига, уамда янги бурилиш уосил цилишда катта уисса цушган ауамиятли ва етакчи шоирдир.

Калит сузлар: Амир Хамзау, "Булиши мумкин", "Цайтиш", ваянг, Багават Гита.

АННОТАЦИЯ

В данном исследовании было изучено и широко освещено научно-литературное наследие известного художника Амира Хамзы. Амир Хамза -важный и ведущий поэт, внесший большой вклад в развитие индонезийско-малайской литературы и создание нового направления.

Ключевые слова: Амир Хамза, «Может быть», «Возвращение», ваянг, Багават Гита.

КИРИШ

Ява Оролининг диний карашлари таъсири хам Амир Хамзах шеъриятида яккол куринади. Унинг "Булиши мумкин", "Кайтиш" шеърлари бунга далил була олади. Чунки бу каби шеърларида у Худо хамиша инсон калбида булиши хакида куп бора таъкидлаб утади. Гарб шеърияти хам таъсир килганми деган саволга, Амир Х,амзахнинг шеърлари структурасига уша даврнинг голланд шеъриятига хос хусусиятлар таъсир килган деган тасдик жавобини бериш мумкин.

Амир Хамзах шеъриятида меланхолик характер етакчилик килади. Шеърларини укир экансиз, у доим узини ёлгиз хис килганлигини тушунасиз.

Ява маданияти Амир Хамзах шеъриятига етарлича уз таъсирини утказган. Амир Хдмзах хаётининг катта кисмини Р.Б. Сламетмулян фикри буйича, Ваянг1 маданияти юрагида яъни Суракартада утказган. Шунинг учун Амир Хамзах шеъриятида Ява ваянги символикасини учратиш табиий хол. "Чунки бу сен" шеърида Амир Хамзах узини кугирчокбоз кулидаги кугирчокка киёслайди.

1 . ваянг - индонезия когирчок театри

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"Ваянг кугирчоги кугирчокбоз фикрича узок уз ролини уйнай олмайди. У канчалар машхур ва буюк булмасин, унинг уйинлари абадий эмас, давомий хам эмас. У уз урнини бошка кугирчокка бушатиб беради ва кутига харакатсиз холатда колиш учун жойлашади." Амир Х,амзах 1911-йил 28-феврал куни шимолий Суматра оролининг Танжунг Пурада дунёга келган. Амир Хамзах уз ёшлигини кадрдон тугилган шахрида утказган. 1946 йил 20 мартда Куала Бегимут Бинжаида вафот этди. Унинг тули; исми Тенгку Амир Хамзах Индрапура булиб, лекин манбаларда хамда шеърларида Амир Хдмзах деб юритилади. Амир Хамзах мактабни 1927 йил тамомлаган. Кейин Амир Хамзах Солодаги (Марказий Ява ороли) Аглеменее Мидделбаре мактабида урта махсус таълимни давом эттирган. Узи якка шар; адабиёти билан шугулланган. У ю;ори синфни Жакартада тугатгач, 1927 йил Соло шахрида Шаркий Адабиёт сохаси буйича укиган. Кейин у яна (Батавия) Жакартага бакалавр боскичига, Хукукшунослик факултетига укишга кирган. Уз устида мустакил ишлаб бориши, хамда адабиётга катта кизикиши натижасида шеър ёзишга ва адабиёт буйича таржималар килишга илхомланган Амир Хамзах 30 йиллар охиридан ижодидан намуналарини укувчилар эътиборига хавола эта бошлади. Бу тупламни укиган Аджил Росиди шеърдаги маъно нозикликлари ва хамда сокинликни, жуда таъсирчанлиги билан укувчиларга осон ва тушунарли килиб етказиб бериши хакида тулкинланиб ёзганини калбан англаш мумкин.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Якка холда адабиёт билан шугулланган Амир Хамзах уша пайтларда Армижнларини ва Ачдиат Михарджалар билан дустлашган. Бутун 3 йиллик урта махсус таълим жароёнида Амир Хамзах якка холда адабиёт билан шугулланиб малай, индонез адабиётчилари орасида уз урнини топган.

Амир Хамзахни малай адабиётидан ажратиб булмайди. Унинг шеърларини укиб уни касби шоирлик деб айтиш мумкин. Лекин у шеърлар ёзишдан ташкари Багаwат Гита китобларини хам таржима килган. Шунингдек, Амир Хамзах Суфи Накшбандийнинг издошларидан бири эди.

29 октябр, 1945 йилда Амир Хамзах Индонезия республикасининг депутати этиб тайинланди. Бу давр халкнинг суверенитетга эришмокчи булиб харакат килган пайтларига тугри келади. Кейин 1946 йили, 3 мартда инкилоб харакатлари поёнига етди. Шунга карамай, кейинчалик, Амир Хамзах

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ижтимоий инкилобнинг айбсиз курбонига айланди. 1975 йилда эса, Индонезия хокимияти Амир Хамзахни миллий кахрамон деб эълон килди.2

Амир Хамзахнинг биринчи шеърлари 1932 йилда "Тимбоел" адабий журналида нашр этилди. 1933 йилда Хамзах Сутан Такдир Алисжахбана ва Армижн Пане билан биргаликда Поеджангга Барое.[2] журнали нашрига катта хисса кушди. 1933 йилларда Ява оролларидаги фаолияти давомида у асарларининг аксарият кисмини нашр эттирди.

Индонез адабиётининг манбашуноси X,. Б. Жассин таъкидлашича, у Ява оролига келгунча, хеч кайси асарини нашр килмаган. Суматрага кайтгандан кейин хам жуда кам шеърларини нашр килди.

Унинг биринчи туплами "Нянйи Сунйи" (Сукунатдаги кушик) 1937 йилда нашр килинган булиб, Амир Хамзахнинг 1936 ва 1937 йилларда ёзган шеърларини уз ичига олади. Иккинчи туплами эса, ъБуах Ринду" (Согинч меваси) номи билан 1939 йилда нашр килиниб, туплам таркибига 1935 йилларда ёзилган шеърлар киради.

1942 йилда Малай анъанавий адабиётига багишланган "Мелажое Лама дан Раджа-Раджанжа " (^адимий малай адабиёти ва унинг кироллари) китобини ёзиб, нашр килади. Амир Хамзах уз даврида шоирлик, таржимонликдан каби фаолиятларидан ташкари Поеджангга Барое ("Янги оким") журналининга асосчиларидан бири хисобланади. Амир Хамзахнинг шеърларини укир экансиз, унинг шеърий мавзуларининг асосий кисмини севги-мухаббат, хамда дин мавзулари ташкил килади. Унинг илк асари булмиш "Буах Ринду" да идеаллаштирилган мухаббат куйланса, кейинрок ёзилган шеърий туплам "Нянйи Сунйи"да диний тушунчалар ва табиат мавзуси уз аксини топади. Шу икки китобдан "Нянйи Сунйи"3 анча юксакликка эришган деб хисобланади. Ёзган шеърларининг жуда кучли ва маънодор эканлиги сабаб, Амир Хамзах "Пужанг Бару даври шоирларининг кироли" деб аталади. Шунингдек, у Индонезия Миллий Инкилобигача булган ягона халкаро синфдаги шоир булган.

Индонезиянинг Миллий ^ахрамонининг бир канча тахаллуслари бор эди. Тееувнинг айтишича Амир Хамзах Малай тилидаги шаркий ва гарбий таъсирлари, Малай тилининг кучсиз ва кучли томонларини тулик тушуна олар эди. Унинг биринчи шеърлари анъанавий пантун (шеър услуби) билан бошланган эди. Хамзахнинг шеърларидан унинг канчалар тилдаги сузларни устамонлик билан ишлата олиши, суз буйлигининг нихоятда кенглиги, шеър

2 хттп://www.тенгкуамирхамзах.cом/ен/биограпхй

3 Амир Хамзах "Нянйи Сунйи" Жакарта: Поеджангга Барое. 1937.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

e3umra öynraH öenoeH umTueKUHH öhhhö onum MyMKHH. YHHHr "Cofhhh MeBacu" (Byax, PuHgy) metpuga Manafi Tunuga geapnu Kyn Ky-raaHunMafiguraH cy3nap umnaranraH. TeeyB Ba Myx,aMMag Ban^acHHHr afiTumuHa yHHHr metpnapuga myHgafi Manafi-HHgoHe3 TunuHHHr y3ura xoc hhkh эпeмeнтпapн, Ho3HKnHKnapu amupuHraHKH, HeT эппнк yKyBHH 6y xa^K THHH Ba MagaHuaTH x,aKuga MatnyMoTra эгa öynMaö Typuö, yKuca, metp MatHo Ba moxuathhh TymyHMacnuru TafiHH. Amhp X,aM3axHHHr "Hhhhh CyHfiu" metp TynnaMugaru metpnapga KynpoK Xygo öunaH MynoKOT u^oga этнпca, myHHHr öunaH öupra, TaKgupugaH yKCHHum Kafi^Hara x,aM ce3unagu.

Amhp X,aM3ax, metpHHTH TeMaTHKacH. X,aM3ax,HHHr metpuaraga acocaH ceBru (HHCOHra öynraH Myx,aööar, x,aMga unoxufi Myxaööar), myHHHrgeK, guHufi Kapamnap MaB3ynapu eTaKHunuK Kunagu.

"Cofhhh MeBacu" (Byax, puHgy) metpufi TynnaMuga X,aM3ax,HHHr y3 TyFunuö ycraH ^oÖHHH ^yga KyMcamu, OHacHHH coFHHumu, ^Ba oponugaru ceBrucu Kaöu xuccueTnapu aKC этagн. Amhp X,aM3ax KynuHHa rynHH y3 metpura paM3 cu^araga TaHnaö onagu.

(Hhhhh cyHfiu) эсa KynpoK guHra KaparanraH metpnapHH y3 HHura onuö, yHgarH metpnapga x,aM KyptoH x,aM Hh^hh KHToönapugaH Muconnap KenTupuö yTagu.

AMHP X,aM3axra ßy^raH MyHOcaßaT^ap. ^accuH amhp X,aM3ax,HH "ny^aHr Eapy gaBpu moupnapuHHHr Kuponu" geö HoMnafigu. ronnaHgua aguöu TeeyB Amhp X,aM3ax,HHHr xa^Kapo Tou^agaru moup экaнпнгн x,aKuga TatKugnaraHHHu roKopuga xaM KenTupuö yTguK. ffloup X,afipun AHBap "Hhhhh CyHfiu" TynnaMugaru metpnap KnaccuK Manafi TunuHHHr aHtaHaBufi xpnugaH Heraaö yranraH öynuö, aHru thh puBo^naHumuga "epmyBHH Hyp" öynuö xu3Mar Kunagu, - geö Tatpu^nafigu. .HeKHH X,afipun AHBap "Cofhhh MeBacu" (Byax, puHgy) metpufi TynnaMHHH ^yga эскн Ba KnaccuK Tunga e3unraH geö, yHHa MatKynnaMafigu.

Ban^ac MyxaMMag "amhp X,aM3ax, metpnapu y3 gaBpuHHHr энг 3yp agaöueT öofinuru эgн", - geö e3agu y3 MaKonacuga. 1975 fiunga Amhp X,aM3ax "HHgoHe3ua Munnufi KaxpaMoHu" geö эtпoн KH^uHgu. ^aKapTa maxpugaru "Munnufi xafiKan" eHuga "TaMaH Amhp ^aM3ax" -"Amhp ^aM3ax öofh" öapno khhhhhö, öof (napK) amhp X,aM3ax homh öunaH aTanagu.

"TaMaH HcMaun Map3yKu" - "HcMaun Map3yKH öofh" garu MaKöapa, xaMga, Manafi3Hagaru HHgoHe3ua эпннxoнacн amhp ^aM3ax homh öunaH aTanagu Ba ropuTunagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Амир Х,амзах асарлари. Балфас Мухаммаднинг айтишича, Амир Хдмзах 52 та оригинал шеър, 18 та лирик проза, 13та оригинал прозалар муаллифидир. Шунингдек, индонез тилида ёзилган Састра Мелажое Лама дан Раджа-Ражданжа (Кадимий малай адабиёти ва унинг кироллари) китоби муаллифи хамдир.4

Ёзган шеърий тупламлари.

• Нянйи Сунйи [Жимжитлик кушиги]. Жакарта: Поеджангга Барое.

• Буах Ринду [Согинч меваси]. Жакарта: Поеджангга Барое. 1939.

• Сетангги Тимур [Шарк чироги]. Жакарта: Поеджангга Барое. 1939.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш жоизки, Шеърларда шоирнинг шахсий кизикишлари хамда умумий урф булган мавзулар асосида ижод килар эдилар. Амир Хамзах хам шундай миллий озодлик куйчиси, анъанавий малай шеърияти коидаларига риоя килувчи, шеърлари мазмуни оркали жамиятдаги иллатларни фош этиш, хамда ички кечинмалари, илохий ва инсонга булган ишкни куйловчи шоирлардан бири булган эди.

REFERENCES

1. Узбек миллий энсиклопедияси. 10 том. Тошкент 2005.

2. Бобоев Т. Адабиётшунослик асослари. Т. Узбекистон, 2002.

3. Сикорский В.В. Индонезийская литература. М., 1965

4. Болдырева М. А. Творчество Индонезийских поэтов ХХ в. Амира Хамзаха и Хейрила Анвара. М., Наука, 1976

5. Амир Хамзах: Састраwан Пужангга Бару [Амир Хамзах: Литерарй Фигуре фром Пужангга Бару]" (ин Индонесиан). 10 Десембер 2011. Арчивед фром тхе оригинал он 26 Десембер 2011. Ретриевед 26 Десембер 2011.

6. Састра Мелажое Лама дан Раджа-Ражданжа (Кадимий малай адабиёти ва унинг кироллари) Медан: Тжердас. 1942.

7. Амир Хамзах "Нянйи Сунйи" Пенербит П. Т Диан Ракят Жакарта 1978.

4 Састра Мелажое Лама дан Раджа-Ражданжа (Кадимий малай адабиёти ва унинг кироллари) Медан: Тжердас.

1937.

1942.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.