Научная статья на тему 'ҒАЗАЛЛАР ТАРЖИМАСИ БОРАСИДАГИ АЙРИМ МУАММОЛИ ҲОЛАТЛАР'

ҒАЗАЛЛАР ТАРЖИМАСИ БОРАСИДАГИ АЙРИМ МУАММОЛИ ҲОЛАТЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
143
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шаклий белги / шеърий асар / ғазалшунослик / радиф / байт / тафоввут / жанр тузилиши. / formal character / poetic work / ghazal / radif / byte / difference / genre structure

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ахмедова, Феруза, Гаффарова, Ирода, Гаффорова, Севинч

Ушбу мақолада ғазаллар таржимасида юзага келадиган айрим муаммоли ҳолатлар уч тилда қиёслаб ўрганилиб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME PROBLEMS ABOUT THE TRANSLATION OF GHAZALS

This article compares some of the problems encountered in the translation of poems in three languages.

Текст научной работы на тему «ҒАЗАЛЛАР ТАРЖИМАСИ БОРАСИДАГИ АЙРИМ МУАММОЛИ ҲОЛАТЛАР»

"Sharq tillarini o'qitishning dolzarb VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 24

masalalari" mavzusidagi ilmiy-amaliy /-л ISSN 2181-1784

konferensiya SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

ГАЗАЛЛАР ТАРЖИМАСИ БОРАСИДАГИ АЙРИМ МУАММОЛИ

ХОЛАТЛАР

d https: //doi. org/10.5281/zenodo.6653 802

Ахмедова Феруза

Самарканд давлат чет тиллар институти укитувчиси

+998995764159 Гаффарова Ирода Самарканд давлат чет тиллар институти талабаси +998937225728 Гаффорова Севинч ToshDUTAU талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада газаллар таржимасида юзага келадиган айрим муаммоли уолатлар уч тилда циёслабурганилиб чицилган.

Калит сузлар: шаклий белги, шеърий асар, газалшунослик, радиф, байт, тафоввут, жанр тузилиши.

ABSTRACT

This article compares some of the problems encountered in the translation of poems in three languages.

Keywords: formal character, poetic work, ghazal, radif, byte, difference, genre structure.

АННОТАЦИЯ

В данной статье сравниваются некоторые проблемные ситуации, возникающие при переводе газелей на три языка.

Ключевые слова: формальный характер, поэтическое произведение, газель, радиф, байт, отличие, жанровая структура.

КИРИШ

Биринчи Президентимиз Ислом Абдуганиевич Каримов узининг "Юксак маънавият енгилмас куч" асарида «Илгари узбек адабиётининг намуналарини бошца тилларга таржима цилиш асосан учинчи тил, яъни рус тили орцали амалга оширилар эди. Бу борада цилинган катта ишларни муносиб бауолаган уолда, эндиликда адабиётимизнинг энг етук асарларини бевосита она тилимиздан гарб ва шарц тилларига таржима цилишга царатилган ишларни

кучайтиришимиз зарур» [1,] - дея таъкидлаган. Дархакикат, бугунги кунга кадар Алишер Навоий, Боборахим Машраб, Нодирабегим, Фуркат ва бошка бир катор буюк газалнависларимиз бизга мерос килиб колдирган бебахо асарларидан айримларининг инглиз тилидаги таржималари хорижлик китобхонлар томонидан мутоала килинмокда ва бу бизнинг калбимизда фахр туйгусини уйготади. Аммо бу асарлар она тилимиздан тугридан тугри инглиз тилига таржима килинмаган, балки рус тили оркали таржима килинган. Шу сабабдан баъзи бир таржималарда мазмун ва шакл жихатдан бузилишлар хам мавжудлигини куришимиз мумкин.

Республикамиз мустакилликка эришгандан сунг ёшларимизнинг хорижий тилларни урганишлари учун катта имкониятлар эшиги очилди. Хрзирги пайтда узбек адабиёти намуналарини тугридан тугри бошка тилларга таржима килаётган ижодкорлар пайдо була бошлади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛСГИЯ

Таржима ижодий фаолият сохасига киради. Шу жараёнда таржимоннинг лисоний ва маънавий билимлари матнда уз ифодасини топади. Таржимон, аввало она тилини яхши билиши, бошка халкларнинг, хусусан таржима килинаётган асар мансуб халкнинг адабиёти, тарихи, маданияти ва менталитетини чукур урганган булиши лозим. Таржимоннинг маънавий билимлари канчалик чукур ва кенг булса, бадиий таржима матнининг эквивалентлик даражаси шунча юкори булади. Матнни укувчи кандай тушуниши ва таъсирланиши бу таржимонни жиддий уйлантириши керак булган мухим масаладир.

Таржимон хам тил билиши хам ижодкор булиши керак. Айникса газалларни таржима килиш таржимондан катта масъулият ва мехнат талаб килади. Бу борада рус таржимашуноси Е. Дунаевский узининг "О переводи газели" ('Тазал таржимаси хакида") номли асарида шундай ёзади: 'Тазал формасини рус тилида бериш анчагина мураккаб вазифа хисобланади. Формани аник кайта яратишнинг иложи йук, деб хисоблаймиз" 3.

Таржимон аввало она тилининг узига хос хусусиятларини, фонетика, грамматика, лексикалогия, стилистика ва бошка шу каби булимларини, адабиёт назариясини, бадиий санъат турларини чукур урганган булиши лозим.

Айнан газалларни таржима килувчи ижодкорлар аввало тазал нима эканлигини чукур англаши керак. Газал нима? Газал - бу 5 байтдан 9-11 байтгача буладиган биринчи байтнинг мисралари узаро кофияланиб, колган байтларнинг иккинчи мисраси биринчи байт билан кофиядош булган шеър.

Охирги байтда муаллифнинг тахаллуси келтирилади. Лекин бу шаклий белгиларига кура берилган тарифдир холос. Чунки шеърий таржимага асарнинг жанр тузилиши, шаклий белгилари катта таъсир курсатади. Мисол учун Шарк шеъриятининг касида, газал,рубоий каби жанрларни бошка тилга таржима килганда улардаги мухим шаклий жихатлар сакланмаса, оханг хам, маъно хам юзага чикмай колади. Газалнинг хар бир байти узидан олдинги байт билан кофия, радиф, вазн оркали, шоирнинг кайфиятини ифодалайдиган интонация билан узвий богланиб келади. Бу шеърнинг яхлитлигини таъминлаб, укувчига кучли таъсир этадиган бадиий воситадир.

Купчилик таржимонлар газалнинг байт тузилишини беришга риоя килдилар. Аксарияти арузнинг узини акс эттиролмаган булса-да шаркона охангни бир кадар ифодалайдиган шеърий интонация хосил килишга уриниб курдилар. Бу усул хозир хам давом этмокда. Атокли таржимашунос Иржи Левий кванттатив (метрик) вазнга асосланган кадимги шеъриятни (юнон, рим, форс, туркий шеърлар) хозирги европа тилларига таржима килиш талабларини тахлил килиб куйидаги назарий хулосаларни баён этган:

1. Вазнни саклаш; Бунда шеъриятнинг ритмикаси факат бир гурух укувчиларга хазм булиши мумкин.

2. Бошка вазнга утказиб угириш;

3. Эркин шеър билан таржима килиш

Динара Султонова Алишер Навоийнинг "Келмади" радифли газалини тугридан тугри инглиз тилига таржима килинди ва бу инглиз таржимашунос олимлари томонидан муносиб карши олинди. Лекин бунгача ушбу газал рус тилига В. Рождественский томонидан ва инглиз тилига Кахрамон Маъмуров томонидан таржима килинган.

Агар биз узбек таржимонларининг мазкур газални тугридан тугри инглиз тилига килинган таржимасини солиштириб курадиган булсак, бир канча байтлардаги тафовутни учратишимиз мумкин. Алишер Навоий

Кеча келгумдур дебон ул сарви гулру келмади, Кузларимга кеча тонг отгунча ущу келмади.

Лауза-лауза чицтиму, чектим йулида интизор, Келди жон огзимгаю ул шухи бадху келмади.

Д. Султанова таржимаси

Having shown her will to come, my mistress that flower fail'd to come And for my longing eyes that night, a sleep till all hours fail'd to come

And long - and long grieved I, stared at the road she used to walk along Methought in love of hers would die, as my joy ful liar fail'd to come

К. Маъмуров таржимаси

Thought she had promised, that night my willowy beauty did not come, That night, till the very dawn, sleep did not come.

My suffering drove me to scan the road again and again,

But though my heart was about to break the frolicsome one did not come.

Куриниб турибдики, К Маъмуров Байт тузилишини чиройли килиб беришга эриша олмаган. Мисралардаги бугинлар сони хдр хил - биринчи байтнинг олиднги мисраси 16 бугиндан иборат булса, кейинги мисраси 11 бугинга айланиб колган. Радифни беришга хдракат килгану, кофия кайта яратилмаган 6.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бугунги кунда ёшларимизнинг чет тилларини ва таржима санъатини урганишга булган кизикиши табора ортиб бормокда. Келажакда шаркимиз ноёб дурдоналари булмиш газалларимиз, достонларимиз колаверса узбек мумтоз лирикасини жахрн адабиётида юксак чуккиларини забт этишдек улкан максадларни амалга ошириш биз каби ёшларнинг асосий вазифаларимиздан бири деб хисоблаймиз. Шундай экан биз аввалом бор таржима санъатини мукаммал урганишимиз лозим. Куйида келтирилган Машрабнинг айрим газалларидан намуналарни инглиз ва узбек тилларида талкин килиб утамиз. Bu tani xokiniyu ruhi ravonni na qilay?!

Bo'lmasa qoshimda jonona, bu jonni na qilay?! 7 If a clay I am what for to me this vegetative life? If my beloved is no here, why still I am alive? 8

Энди Машраб газалининг ушбу байтига эътибор каратадиган булсак, "Бу тупрокдан яралган тана ва шу тандаги мавжуд ру^им менга не керак, кошимда ёрим (яъни бу ерда "ёр"деб "Аллох"ни назарда тутган) булмаса, бу жон не керак", деган маъно келиб чикади.

Энди газалнинг иккинчи байтини караб чикамиз.

Yorsiz ham bodasiz Makkaga bormoq ne kerak?

Ibrohimdin qolg'an ul eski do'konni na qilay?!

Without the wine and the beloved, what I will go to Mecca for?

I do not need these churches, mosques, and oldness any more.

Инглиз тилида берилган мукобилида "Ёрсиз хам виносиз Маккага бормок не керак?" деган маънода келтирилган. Аммо уйлаб куриладиган булса, Машраб газалидаги "бода" сузи май, яъни вино маъносида кулланилмаган, уни "Х,акка ишонч" маъносида кулланилган, яъни "Кунглимда Аллох булмаса Маккага бормок не керак" демокчи. Яна бир нарсага эътибор каратиш лозимки, байтни иккинчи сатрида "мен бу эски черковлар, масжидларни не килай?" деб берилмокда. Аслиятда эса Машраб "Иброхимдан колган эски дукон" деб Иброхим ва унинг угиллари томонидан курилган Маккани, яъни мусулмон оламининг мукаддас зиёратгохини назарда тутган. Зеро, биз келтириб утган байтлар Машрабнинг "Худодан узгаси барча галатдур"деб номланган газалидан олинган.

Куриниб турибдики, газалнинг инглиз тилидаги мукобилида рус тилидан таржима килингани яккол намоён булиб турибди. Зеро, рус тилида ушбу байтлар куйидагича талкин этилган:

Если прах я, для чего мне прозябание мое? Если милой нет, на что мне мирозданье без неё?

Без вина и без любимой в Мекку для чего пойду? Что мне храмы и мечети - лавки ветхие, старье!

Тугри биз юкорида келтириб утганимиздек, асосан шеърий таржимага асарнинг жанр тузилиши, шаклий белгилари катта таъсир курсатади. аммо Шаклга эътибор каратиб маъно ва мазмунни бир четга суриб куйиш максадга мувофик эмас.

ТАКЛИФ ВА ХУЛОСАЛАР

Хулоса килиб айтганда, узбек адабиёти намуналарини инглиз тилига таржима килувчи ижодкорларнинг олдида турган энг асосий вазифа, аввало газалларни она тилидан инглиз тилига тугридан тугри, жанр тузилиши, шаклий белгилари ва асосан, мазмун мохиятига алохида эътибор каратган холда таржима килишдир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. И. А. Каримов. "Юксак маънавият - енгилмас куч". Тошкент. "Маънавият" 2008. 139-б.

2. Ш. Сирожиддинов, Г.Одилова. "Бадиий таржима асослари" Тошкент. "Мумтоз суз"2011 .

3. Е. Дунаевский. "О переводи газели". М.:1935.стр

4. Г.Саломов. "Дустлик куприклари" Г.Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти. Т.: -1979. 156-б.

5. Иржи Левий. "Искусство перевода". М.: "Прогресс".-1974. 255стр.

6. Д.А.Султонова, Ф.Р.Х,алимова. Шеър ва таржима. Самарканд. "СамДЧТИ нашр матбаа маркази"-2009.58-б.

7. Боборахдм Машраб. "Худодан узгаси барча галатдур" газали. Интернет тармоги. www.Ziyouz. com сайти. She'riyat - O'zbek klassik she'riyati

8. Тухтасинов, И. М. (2011). Лингвокультурологические и гендерные особенности сложных слов в художественном тексте (на материале английского и узбекского языков). Автореф. дисс.... канд. филол. наук. Ташкент: УзГУМЯ.

9. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Modern views on the problem of distance and traditional methods of teaching italian language in higher education institutions. Society and Innovation, 2(2), 111-117.

10. Tukhtasinov, I. M., Muminov, O. M., & Khamidov, A. A. (2017). The days gone by. Novel by Abdulla Qodiriy. Toshkent.

11. Tukhtasinov, I. M. (2018). The structure of the phenomenon of equivalence and its importance for translation strategies. In Modern Romano-German linguistics and new pedagogical technologies in language teaching, Materials of the Republican scientific-practical conference, Samarkand.

12. Тухтасинов, И. М. (2018). Развитие профессиональной компетенции на основе эквивалентности при подготовке переводчиков.

13. Tukhtasinov, I. M. (2017). Discursive approach in the training of translators. In Mat. International scientific and creative forum" Youth in science and culture of the XXI century". Chelyabinsk: Chelyabinsk State Institute of Culture (pp. 229-231).

14. Тухтасинов, И. М. (2012). Национально-культурная специфика сложных слов, выражающих внешность и характер человека, в английском и узбекском языках. Вестник Челябинского государственного университета, (2 (256)), 122-

125.

15. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Современные взгляды на проблему дистанционного и традиционного методов обучения итальянскому языку в высших учебных заведениях. Общество и инновации, 2(2), 111-117.

16. Тухтасинов, И. М. (2017). Дискурсивный подход в обучении переводчиков. In Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в. (pp. 229-231).

17. Тухтасинов, И. (2021). Таржимоннинг касбий компетенцияси ва фаолият функциялари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (3 (80)), 5-10.

18. Тухтасинов, И. (2021). Особенности формирования учебного процесса в системе высшего образования Узбекистана в условиях Covid-19. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (78)), 11 -18.

19. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

20. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

21. Tuhtasinov, Ilhom and Lutfilloeva, Fahriniso, The Japanese Language Teaching Technologies Based on Computer Simulation Models (September 10, 2019). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3458780

22. Тухтасинов, И. М. (2019). ВНЕДРЕНИЕ ИННОВАЦИЙ В ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ ТЕОРИИ И ПРАКТИКИ ПЕРЕВОДА. In Россия-Узбекистан. Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы развития (pp. 111-113).

23. Тухтасинов, И. М. (2018). Методика выявления эквивалентности слов разносистемных языков в процессе перевода. Бюллетень науки и практики, 4(7), 539-544.

24. Тухтасинов, И. (2017). Таржимада маданий мослашиш холатлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(2 (63)), 5-9.

25. Тухтасинов, И. (2017). Жамият тарихининг хозирги боскичида таржимонлар тайёрлашнинг асосий муаммолари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(4 (65)), 20-24.

26. Тухтасинов, И. (2016). Таржима назариясида тиллараро эквивалентлик тушунчаси ва унинг тадкики. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 26-30.

27. Тухтасинов, И. М. СОЦИОЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ СПЕЦИФИКА В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫМ ЯЗЫКАМ. ББК 74.48 Р 76, 314.

28. Djurayev, D. M. Linguo-cultural Approach to Teaching Foreign Languages. International Journal on Integrated Education, 3(12), 240-241.

29. Джураев, Д. (2021). ХИТОЙ ТИЛИНИ УКИТИШ0ДА ТАЛАБА ХАРАКТЕРИНИНГ АДАМИЯТИ. АКТУАЛЬНОЕ В ФИЛОЛОГИИ, 1(1).

30. Джураев, Д. (2020). Талабаларни таълим жараёнида хитой тилига укитиш самарадорлигини ошириш методлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (74)), 124-127.

31. Джураев, Д. М. (2017). ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ОБУЧЕНИЯ И МЕТОДЫ ПРЕПОДОВАНИЯ КИТАЙСКОГО ЯЗЫКА В УЗБЕКИСТАНЕ. In Актуальные вопросы преподавания китайского и других восточных языков в XXI в. (pp. 84-88).

32. Dilshod, D. (2012). ЦШУ^ШШ^ФИ^НЙЗДЬЬ (Master's thesis, Ш

33. Турниязов, Н. К. (1985). Принципы формирования синтаксической структуры сложноподчинённого предложения в узбекском языке/-Ташкент. Укитувчи.-1985,-с22.

34. Turniyozov, N., & Rahimov, A. (2006). O'zbek Tili [M].

35. Турниёзов, Н. (1998). Назарий грамматикадан очерклар. Самарканд: СамДЧТИ, 998, 48.

36. Сулейманова, Н. М., & Турниязов, Н. К. (2018). О ФОРМИРОВАНИИ СТРУКТУРНОЙ СХЕМЫ В ЧЕЛОВЕЧЕСКОМ СОЗНАНИИ. In Научные школы. Молодёжь в науке и культуре XXI века (pp. 39-42).

37. Турниёзов, Н. (2016). Синтагматик муносабат ва дискурс шаклланишига доир баъзи кайдлар. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 10-13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.