Научная статья на тему 'ТЕРМИНЛАР ТАРЖИМАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

ТЕРМИНЛАР ТАРЖИМАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
529
110
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“Термин” консепсияси / терминларни таржима қилиш / терминнинг қўлланиш хусусиятлари / таржима қийинчиликлари / прагматик муаммолар. / the concept of "term" / translation of terms / features of use of the term / translation difficulties / pragmatic problems.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Аззамов, Юсуф Ражаббоевич

Ушбу мақолада янги терминларни таржима қилиш усулини танлаш муаммолари, терминларни таржима қилишнинг кўплаб усуллари, кўплаб тилшуносларининг бу борада амалга оширган ишлари, тадқиқотлари, терминнинг қўлланиш хусусиятларига кўра бир қатор ҳоссалари ва талаблари ўрганиб чиқилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL BASIS OF TRANSLATION OF TERMS

This article examines the problems of choosing a method of translating a new term, many methods of translating terms, the work of many linguists in this area, research, a number of features and requirements for the use of the term.

Текст научной работы на тему «ТЕРМИНЛАР ТАРЖИМАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

ТЕРМИНЛАР ТАРЖИМАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

с1 https://doi.org/10.5281/zenodo.6653731

Аззамов Юсуф Ражаббоевич

Самарканд давлат чет тиллар институти Таржима назарияси ва амалиёти кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада янги терминларни таржима цилиш усулини танлаш муаммолари, терминларни таржима цилишнинг куплаб усуллари, куплаб тилшуносларининг бу борада амалга оширган ишлари, тадцицотлари, терминнинг цулланиш хусусиятларига кура бир цатор уоссалари ва талаблари урганиб чицилди.

Калит сузлар: "Термин" консепсияси, терминларни таржима цилиш, терминнинг цулланиш хусусиятлари, таржима цийинчиликлари, прагматик муаммолар.

В данной статье рассматриваются проблемы выбора способа перевода нового термина, многие способы перевода терминов, работы многих лингвистов в этой области, исследования, ряд особенностей и требований к употреблению термина.

Ключевые слова: понятие «термин», перевод терминов, особенности употребления термина, трудности перевода, прагматические проблемы.

This article examines the problems of choosing a method of translating a new term, many methods of translating terms, the work of many linguists in this area, research, a number offeatures and requirements for the use of the term.

Keywords: the concept of "term", translation of terms, features of use of the term, translation difficulties, pragmatic problems.

Замонавий дунёда ижтимоий-сиёсий, иктисодий, илмий-техникавий ва бошка куплаб сохаларнинг жадал ривожланиши куплаб сохалар учун долзарб булган назариялар, тушунчалар, ходисаларни урганишни такозо этмокда. Айнан термин ёрдамида турли сохалардаги билимларимиз натижалари тилда

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

намоён булади. Шу муносабат билан янги терминларни таржима килиш усулини танлаш муаммоси тилшунослар ва таржимонларда катта кизикиш уйготади ва таржима назарияси ва амалиётида мухим урин тутади.

Бу каби муаммолар билан В.М.Лейчик, И.А.Мякишева, В.Д.Табанакова, М.В.Квитко, А.А.Реформатский, Ж.-П.Вине, Ж.Дарбельне, Д.Х.Кадирбекова, Н.А.Мартынова, А.Б.Адигенеева, Д.Камчибекова, О.Ахмедов, П.Нишонов, Х.Палуанова1 каби куплаб махаллий ва хорижлик олимлар шугилланишган. Мазкур олимлар терминларнинг асосий хоссалари, таржима килиш муаммолари юзасидан тадкикот ишларини олиб боришган.

Терминларни таржима килишнинг куплаб усуллари мавжуд, аммо уларнинг барчаси пайдо булган терминларнинг янгилиги ва уларнинг таржимасига таъсир килувчи омиллар туфайли умумий характерга эга. Шунинг учун, терминлар учун куйиладиган талабларга ва маълум бир таржима усулини танлашга таъсир килувчи омилларга эътибор бериш мухимдир. Шундай килиб, тилдаги баъзи анъаналарни урганиб чикиб, таржиманинг кайси варианти энг муваффакиятли булади ва кайси бири умуман ишламайди деб тахмин килиш мумкин. Аввало, "термин" атамаси нимани англатишини билиб олайлик. Хрзирги вактда ушбу ходисанинг куп киррали булиши сабабли "термин" атамасининг умумий кабул килинган таърифи мавжуд эмас. Бу борада терминнинг бош хоссасини таърифлаш буйича олимларнинг турли ёндашувлари мавжуд. Шунга карамай, аксарият олимлар термин бу маълум бир

1 Лейчик В. М. Терминоведение: предмет, методы, структура. 4-е изд., испр. и доп. - М. : ЛИБРОКОМ, 2006. 256 с.; Мякишева И. А., Табанакова В. Д. Родовидовая дефиниционная модель лингвисти-ческого термина в научном учебном дискурсе // Вестн. - Тюмен. гос. ун-та [Элек-тронный ресурс]. Режим доступа: http://www.utmn.ru/docs/6095.pdf (дата обраще-ния: 25.01.2014).; Квитко И. С. Термин в научном документе. - Львов : Вища школа, 1976. 125 с.; Реформатский А. А. Что такое термин и терминология. - М. : Просвещение, 2000. 253 с.; Вине Ж.-П., Дарбельне Ж. Технические способы перевода. - М. : Международные отношения, 1978. 202 с.; Кадирбекова Д.Х. Инглиз ва узбек тилларида ахборот технологиялари терминологиясининг лингвистик хусусиятлари. Монография. -Тошкент: фан ва технология, 2016. - 128 б. - Б. 31.; Мартынова Н.А. Роль терминологической лексики в формировании коммуникативной компетенции специалиста // Общество и человек. -2014.- № 1(7). - С. 67-72.; O'zbek tili terminologiyasi Ma'ruza matnlari. - 47 b.; Адигенеева А.Б., Камчыбекова Д. К вопросу о преподавании профессиональных терминов в русском языке. Электронный ресурс: https://revolution.allbest.ru/pedagogics/00554873_0.html. Дата обращения: 21.04.2018.; Ахмедов О.С. Инглиз ва узбек тилларида солик-божхона терминларининг лингвистик тахлили ва таржима муаммолари: Автореф. дисс. ... филол. фан. док. - Тошкент, 2016. - Б.27.; Нишонов П. Француз ва узбек тиллари юридик терминологиясининг киёсий-типологик тадкики: Автореф. дисс. ... филол. фан. ном. - Т.: 2009. - Б. 8. - 26 б.; Палуанова Х.Д. Инглиз, узбек, рус ва коракалпок тилларида экологик терминларнинг деривацион-семантик принциплари: Автореф. дисс. ... филол.фан. док. - Тошкент, 2016. - 28 б.; Терминология. Электронный ресурс: http://encyclopaedia.biga.ru/enc/liberal_arts/TERMINOLOGIYA.html. Дата обращения: 22.04.2018.

билим ёки фаолият сохаси билан боглик булган узига хос ёки мавхум тушунчани огзаки равишда ифодалайдиган синтетик ифода шакли эканлигига кушиладилар.

Терминнинг асосий хусусиятлари куйидагилар хисобланади: таърифнинг мавжудлиги, терминнинг акс эттирилган тушунчага мувофикдиги, купрок маълумот туйинганлиги, ноаникликка мойиллик, услубий бетарафлик ва ифода етишмаслиги, изчиллик.

Ушбу асосий хусусиятлардан ташкари, терминнинг кулланиш хусусиятларига кура бир катор хоссалари ва талабларини бир катор олимлар, хусусан, К.А.Мякшин куйидагича ажратиб курсатади: амалга ошириш (умумий кабул килинган, тушунарли), вариацион баркарорлик (такрорланувчанлик),

л

эвфониклик (эвфонийлик талаби) .

Шуни таъкидлаш керакки, терминнинг лингвистик шакли "сузнинг

лингвистик шаклидан фарк килмайди" , яъни хар кандай термин морфологик, хосилавий ва синтактик тузилишга эга ва унинг шакли лексик асосли булиши мумкин. Масалан, "cantamination" ва "terminazition" нуктаи назаридан "-tion" кушимчаси жараённи билдиради.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Р.Ф.Пронина терминларнинг морфологик таснифини ажратиб курсатади. Унинг фикрича барча терминлар куйидагиларга булинади:

- оддий (resistance, spin);

- мураккаб (flyweight, earthometer);

- термин-иборалар/купкомпонентли терминлар (meter multiplier, computer assisted drafting machine)4.

"Термин" концепцияси - бу маълум хусусиятларга эга булган куп киррали тушунча булиб, унинг энг тулик таснифи Владимир Моисеевич Лейчик томонидан терминлар типологиясида берилган булиб, турли хил хусусиятларга кура таснифларни таъкидлайди:

2

Мякшин К. А. К вопросу об основных признаках термина // Альманах современной науки и образования. № 8. - Тамбов, 2009. С. 112-114.

3 Мякишева И. А., Табанакова В. Д. Родовидовая дефиниционная модель лингвисти-ческого термина в научном учебном дискурсе // Вестн. - Тюмен. гос. ун-та [Элек-тронный ресурс]. Режим доступа: http://www.utmn.ru/docs/6095.pdf (дата обраще-ния: 25.01.2014).

4 Пронина Р. Ф. Перевод английской научно-технической литературы. 3-е изд., пе-рераб. и доп.. - М. : Высшая школа, 1986. - С. 8.

I. Терминологик жихатдан энг мухим белгиларига кура терминологик тасниф: категория терминлари, умумий илмий ва умумий техник терминлар, тармоклараро терминлар, махсус терминлар.

II. Терминаларни индивидуал хусусиятларига кура таснифлаш (мазмунли, расмий, функционал, тил ички ва ташки омилларга асосланган терминлар).

Турли хил асосларда таснифларнинг куплиги илмий адабиёт тилида жуда куп терминлар ишлашидан далолат беради. Бирок, уларнинг сони нафакат таснифлашни, балки таржимани хам талаб киладиган янги терминлар билан доимий равишда тулдирилиб борилади.

Шундай килиб, барча услубдаги матнлар, айникса илмий ва техник матнларни таржима килишда таржимонлар купинча дуч келадиган муаммо бу -янги терминларни таржима килишдир. Бундай матнларни таржима килиш билан шугулланадиган мутахассис терминлар таржимасининг узига хос хусусиятларини хисобга олиш керак.

Шу уринда таржимашуносликда бугунги кунда учрайдиган муаммолар анъанаси, хусусан, терминлар таржимаси ва унинг узига хос хусусиятлари борасида суз юритсак.

Таржима жараёнида таржимон узининг компетенциясига алокадор булмаган таржима кийинчиликларига дуч келиши мумкин. Мана шундан муаммоларни Кристиан Норд турт тоифага, яъни прагматик, маданий, лингвистик ва матнга хос муаммоларга ажратади5. Ушбу муаммолар ечимини топиш учун таржимондан аник таржима стратегиясини куллаш талаб килади.

Прагматик муаммолар асосан аслият ва таржима матнидан ташкари омиллардаги фарк туфайли келиб чикади. Улар идиоматик иборалар, сузлар, киноя, хазил ёки маданиятга боглик терминларда учрайди. Маданий таржима муаммолари, уз навбатида узаро боглик булган маданиятлар уртасидаги маданий тушунчалардаги фарклардан келиб чикади. Бунга конвенциялар, матн тури ва жанр конвенциялари, таомларнинг номлари, фестиваллар ёки маданий мазмундаги мисоллар сабаб булади. Тиллараро ёки лисоний таржима муаммолари лугат ёки синтаксисдаги таркибий фарклардан келиб чикади. Таржима тилида турли хил маъно ва таъсирга эга булган аслият тили ибораларининг бир нечта вариантларини яратишга имкон берадиган холатлар мавжуд. Энг куп учрайдиган холатлар - бу турли хил суз тартиби ёки таржимоннинг "сохта дустлар"идир. Матнга хос муаммолар эса маълум бир матнни таржима килишда, муаллифнинг услуби ва унинг умумий

5 Nord C. Text Analysis in Translation. - Amsterdam, New York: Rodopi, 2005.

521

конвенцияларни кабул килиш даражасида пайдо булади. Бу жараёнда таржима муаммоларига суз уйинлари, кофия, аллитерация ёки риторик конструкциялар киради.

Таржима буйича олимлар ва назариётчилар таржима муаммолари учун кенг стратегияларни таклиф килишларига карамай, тегишли таржимани топиш хар доим хам осон эмас. Прагматик таржима муаммоларини хал килиш учун таржима хакида кискача маълумотга мурожаат килиш тавсия этилади. Маданий муаммолар юзага келганда, параллел терминлар билан танишиш учун параллел матнлар билан ишлаб, корпус яратиш керак булади. Тилшунослик муаммолари ихтисослаштирилган лугатлар ёки маълумотлар базаларига мурожаат килиш йули билан хал килиниши мумкин, матнга хос булганлар эса таржимоннинг ижодкорлигини талаб килади.

Шуни таъкидлаш керакки, таржимонлар одатда алохида сузлар ёки иборалар билан эмас, балки матнлар билан иш юритадилар ва купинча улар шу вазиятдаги ва маданиятдаги матнлар билан ишлашга мажбур буладилар6. Таржима килинган матн коммуникатив булиш учун Богранде ва Дресслер ва Нойбер томонидан таржима холатига мослаштирилган еттита матн меъёрларига жавоб бериши керак, яъни вазият, максадлилик, макбуллик, ахборотлилик, интертексттуаллик, изчиллик ва богликлик. Бундан ташкари, матнларнинг аксарияти таржима килиш учун ишлаб чикарилайди (газета маколалари,

п

журналлар ва бошкалар) . Шундай килиб, аслият матн таржима матнига олиб утишда янги контекстда мустакил равишда ишлаш, шунингдек, бироз узгаришни амалга оширса, хам матннинг еттита меъёрларини узида намойиш килиши керак.

Прагматик муаммолар асосан аслият ва таржима матнининг коммуникатив вазиятлари уртасидаги карама-каршиликдан келиб чикади Одатда бу карама-каршилик, макон, вакт ёки термин учраган манзил билан боглик булади. Шаффнер уз асарида "макон ва вакт билан боглик ахборотлар, атокли отлар, ташкилот ва ва муассаса номлари маданият билан боглик терминлар хисобланишини ва улар асосий таржима муаммоларидан эканлигини

о

таъкидлайди . Маданият билан боглик булган терминлар ташкилотлар ёки

6 Schaffner C and Wiesemann U. Annotated Texts for Translation: English-German. Clevedon, Buffalo, Toronto, Sydney: Multilingual Matters Ltd, 2001.

7 Neubert A. Text and Translation, Leipzig: Verlag Enzyklopädie, 1985.

8 C. Schaffner and U. Wiesemann, Annotated Texts for Translation: English-German. Clevedon, Buffalo, Toronto, Sydney: Multilingual Matters Ltd, 2001.

икки тил ва маданиятнинг бирига хос булган вокеалар купинча аслият тили маданиятига тааллукли булади. Баъзан, муассасаларнинг тегишли номлари уларга мос келадиган меъёрий терминларга эга булади, аммо таржимон тегишли термин ёки иборани топиши керак булган бир неча холатлар мавжуд булади. Масалан, инглиз тили гастрономия терминологиясида "Omelette Arnold Bennett" термини мавжуд. Ушбу бирикма термин турдош ва атокли отнинг узаро бирга кулланиши натижасида юзага келган. Ушбу терминни таржимон узбек тилига оддийгина "инглизча омлет " деб таржима килса, ушбу терминнинг узига хос маданийлиги йуколиши мумкин. Ундаги узига хос миллий-маданийликни саклаб колиш учун таржимондан экстралингвистик билим талаб этилади ва таржимон кушимча ахборот манбаларидан бу таом хакида маълумот кидиради. Арнолд Беннет омлети одатда дудланган дуккакли ва голланд соуси билан бойитилади. Рецептлари турлича булишига царамай, бу классик таом одатда бегамел, цаймоц ёки голланд соусида тайёрланади. Ушбу таом Лондонда Савой меумонхонасида таницли ёзувчи Арнолд Беннет учун яратилган. Муаллиф 1920 йилларда меумонхонада турган ва ошпаз Жан Батист Вирлогеух бу ерда унинг шарафига ушбу таомни тайёрлаган ва таомга "Арнолд Беннет омлети " дея ном берган. Ушбу жихатларни эътиборга олиб таржима амалиётига кул урилса, таржимон прагматик муаммоларни йукка чикариши мумкин. Агар биз ушбу таом номини оддийгина "инглизча омлет " деб таржима килсак, термин узидаги коммуникативлик хусусиятини йукотиши мумкин.

Маданий таржима муаммолари маданиятлар уртасидаги тушунчаларнинг фаркларига таржимон дуч келганда юзага келади. Инглиз ва узбек тилларидага гастрономик терминологик тизимида маданиятни англатувчи тушунчалар, маданий вокеликлар уртасида катта фарклар мавжуд. Чунки миллий таом номлари, уларни истеъмол килиш жараёнлари, вакт ва макондаги фарклар маданий тафовутларни келтириб чикаради.

Х,ар бир халк маданияти узининг турлича шаклларига эга булгани каби таом тановулидаги одатлари-ю, масалликни ишлаб чикариш ва уни пишириб ейиш услубларида хам узига хос хусусиятлар пайдо булди. Мана шу узига хослик миллий ошхоналарда ажойиб таомларнинг ижод этилишига ва пазандаликнинг бойишига хам сабаб булди 9 . Демак, хар бир халкнинг таомларининг номлари, таом тайёрлаш ва истемол килишда уша халкнинг маданияти бевосита акс этади.

9 Махмудов К. Узбек тансик таомлари. -Тошкент, "Мехнат", 1989. - 352 б. (11)

523

Масалан, Буюк Британияда одатда шотландлар томонидан тайёрланадиган "bride's bonn" таоми булиб, ун, сариёг ва кандли шакар билан аралаштириш усули билан тайёрланадиган хамда сут билан бирлаштириладиган ва зайтун уруги билан хушбуйлаштириладиган пирог хисобланиб, туй куни иссик панжара устида пиширилган ва анъанавий равишда келиннинг янги уйига кираётганда унинг боши устидан утказилиб, синдирилади. Бу бевосита Британияликларнинг узига хос миллий таомлари хисобланади. Чунки, "bride's bonn" хар доим одатий кунларда тайёрланадиган таом эмас. Уни махсус туй куни тайёрлашади. Мана шу жихатлар мазкур терминда миллий-маданий маъно мавжуд эканлигини билдиради. Бу каби анъанавий таомларга Shepherd's pie, Beef Wellington, Fish and Chips, Chicken Tikka Masala, Steak and Kidney Pie, Eton Mess, Afternoon Tea, Cornish Pasty, Roast Dinner кабилар киради.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекларда хам айнан миллий маданият, анъана, маросимлар учун тайёрланадиган махсус таомлар мавжудки, булар узбек халкининг турмуш тарзи, анъана ва кадриятлари, эътикодини англатади. Булар сирасига Навруз, Х,айт байрамлари каби миллий маросим таомлари киради. Одатда узбек маросим таомларига куйидагиларни киритиш мумкин: ош, нон, цатлама, бугирсоц, чузма, чалпак, ижжон, пешмак, уолва, нишолда каби бир катор таомлар мавжудки, уларнинг муайян бир маросим даврида ёки мароимий максадларни амалга ошириш учун махсус кунларда хам пиширилади. Масалан, "чалпак" юпка нон хисобланиб, козонда пиширилади. Бу таом купрок Фаргона водийси ахолиси томонидан эрта бахор арафасида махалла, кабристон ва бошка жойларни оммавий хашар пайтида пиширилади ва пишириш жараёнида янги келайётган мавсумда элга омонлик, дехкончилик, чорвачилик каби фаолиятларда кут-барака ният килинади. Мана шу жихатлар мазкур таомларнинг маданий коннотация эканлигини англатади. Шу жихатларни эътиборга олган холда "чалпак" гастрономик терминини инглиз тилига "Uzbek rite chalpak" тарзида угирилса, юкоридаги миллий-маданий маъно хам таржима тилига олиб утилади. Бу терминни таржима килишда усуллар уйгунлигидан фойдаланилади. Бунда кулланган биринчи усул тавсиллаш "Uzbek rite" учун булса, иккинчиси транслитерация усули "chalpak" лексик бирлиги учун, ва учинчиси эса бутун термин бирикма учун калька таржима усули кулланмокда.

Нафакат гастрономия сохаси терминлари, балки бошка соха терминларида хам мана шундай маданий коннотатив маъно булганлиги боис уларни таржима килишда таржимон маданий кодга дуч келади. Ушбу кодни

бартараф этиш учун эса, чет тилига таржима килинадиган таом номини транслитерация килиб, унинг маросим таом эканлиги борасида кушимча ахборот кушиб куйиш максадга мувофикдир.

Терминлар таржимасидаги яна бир муаммо бу - лингвистик хусусиятлар билан боглик муаммолардир. С.Норднинг такидича, тиллараро ёки лингвистик муаммолар икки тилнинг лугат бойлиги ёки синтаксисидаги фарклардан, аникроги лингвистик тизимлар билан богликлигидан келиб чикади10.

Шаффнернинг таъбирича "таржимага функционал ёндашувлар тил ва маданият уртасида аник бир чизик булмаслигини англатади. Таржима нафакат тил чегараларини, балки маданий чегараларни кесиб утишни англатади. Функционал ёндашув оркали мазкур тил ва маданият чегараларини йукка чикариш мумкин.

Икки тилнинг лисоний структурасини билиш таржимонлар учун жуда мухимдир жихатдир, аммо таржима самарали амалга ошириш учун бу етарли эмас. Энг долзарб лингвистик муаммолар сирасига турли хил маънога эга сузларни ёки аслият ва таржима тилида турли хил суз тартибга эга булишдир.

Инглиз ва узбек тилларида гастрономия сохаси терминларини таржима килшда хам куплаб лингвистик муаммолар учраши мумкин. Бунга сабаб инглиз тили Х,инд-европа тиллари оиласи роман-герман тиллари гурухига кирса, узбек тили Олтой тиллари оиласи туркий тилар гурухига киради. Шунинг учун бу тилларнинг синтактик структураси ва суз тартибида катта тафовут мавжуд.

Терминларнинг таржима килишда лисоний, маданий, лингвистик, матнга хос булган таржима муаммолари учрайди. Шуни алохида такидлаб утиш мумкинки, терминлар таржимасида таржима килинаётган сохас борасидаги экстралингвистик билимнинг етарли даражада булмаслиги хам таржима муаммоларини купайтириб юбориши мумкин.

Демак, термин ва унинг асосий хоссалари, уларни чет тилига таржима килишда учрайдиган асосий муаммоларни аниклаб олганимиз холда терминларни таржима килиш борасидаги тавсия ва йурикномаларни куйида хавола этамиз.

Терминлар таржимасида лугатларнинг икки гурухидан фойдаланиш керак: анъанавий таржима лингвистик лугатлари (синонимлар билан боглик булган лингвистик маълумотлар, суз шаклининг узига хос хусусиятлари, этимологияси

10 Nord C. Text Analysis in Translation. Amsterdam, New York: Rodopi, 2005.

вa б.) вa тeрминлaрнинг изошли концeптyaл тaржимa лyFaтлaри (тегишли тyшyнчaдaр xas^ara концeптyaд мaълyмотлaр)11.

Бизгa мaълyмки, тeрминлaр мaтнни тaшкил этувчи кичик лекодк бирликлaр, cyзлaр, cyз бирикмaдaри, мaкол вa мaтaдлaр, aфоризмлaр кaбилaр кaторидa тилдa мaвжyд бyлaди. Шyндaй э^н одaтдa тeрминлaрни тaржимacидa тaржимa ycyллaри aдоxидa axaмиятгa эгa.

Taржимa ycyллaри илк бор Винье вa Дaрбeлньe томонидaн aник методологик мaкcaдгa кyрa тacнифлaнгaн 12 . П.Ньюмaрк тaржимa трaнcформaциялaрнинг тacнифигa трaнcфeрeнция, нaтyрaдизaция, мaдaний эквивaдeнт, тacвирий эквивaдeнт, компонент тaxлил, cинонимлик, тулик тaржимa, yзгaришдaр ёки трaнcпозициялaр, модуляция, рacмий ycлyб тaржимacи, урнини тулдириш, пeрифрaзa, бирлaшмa, эcлaтмaлaрни киритaди13.

Л.Бaрхyдaров тaржимa жaрaёнидa кУллaнaдигaн ycyллaрни турт тyргa бyлaди: 1) жойни узгартириш; 2) cyз aлмaштириш; 3) cyз кушиш; 4) cyзни тушириб колдириш14.

В.Kомиccaров эca тaржимa ycyллaрини умумий рaвишдa yчгa: лекодк, грaммaтик вa лeкcик-грaммaтик тyрлaргa бyлaди15.

A) Лeкcик трaнcформaциялaр:

1. Tрaнcкрипция вa трaнcлитeрaция ycyли;

2. Kaлькaлaш ycyли;

3. Лeкcик-ceмaнтик aдмaшинyв (aниклик киритиш, yмyмлaштириш, модуляция) ycyли.

Б) Грaмммaтик трaнcформaциядaр:

1. Cинтaктик yхшaтиш (cyзмa-cyз тaржимa) ycyли;

2. Жyмлa тузилишини yзгaртириш (жyмлaдaрни булиш ёки бирлaштириш) ycyли;

3. Грaммaтик aлмaштиришлaр (cyз шaкди, нутк бyлaги ёки гап бyлaкдaрини aдмaштириш).

B) ^мпле^ лeкcик-грaммaтик трaнcформaциялaр:

1. Антонимик тaржимa ycyли;

2. Экcпликaция (мaзмyнини очиш) ycyли;

11 Newmark P. A Textbook of Translation. New York: Prentice Hall, 1998. - P. 304.

12 Vinay, J, J. Darbelnet. Stylistique comparée du français et de l'anglais. - París: Georgetown University Press, 1977. - pp. 47-51.

13 Newmark P.Approaches to Translation. - Hertfordshire: Prentice Hall, 1988. - pp. 80-91.

14 Бaрхyдaров Л.С. Язык и перевод. - M.: ИMO, 1975. - С.190.

15 ^ми^ров В. Teория пeрeводa. - M.: ИMO, 1990. - С. 172.

526

3. Компенсация усули.

Н.Камбаров таржима усулларидан фойдаланиш салмоги аслият ва таржима тилларининг бир - бирига кардош ёки кардош эмаслигига богликлиги, уларни таржима муносабати билан контактга кирган икки тил (аслият ва таржима)нинг типологик, стилистик, лингвостилистик, прагматик, лингвопрагматик, лингвокультурологик, социолингвистик хамда лингвотекстологик хусусиятларидан келиб чикиб танланиши борасида уз фикрларини билдириб утган. Олимнинг фикрича, таржима жараёнида энг куп кулланадиган таржима трансформациялари: суз тартибининг узгариши, суз кушиш, сузни тушириб колдириш, умумлаштириш, конкретлаштириш, калькалаш, тасвирий таржима усуллари кабилар хисобланади. Трансформациялар сонининг кам булиши тилларнинг бир-бирига якинлигидан, трансформациялар микдорининг куплиги тилларнинг бир-биридан узок эканлигидан далолат беради16.

Терминларни таржима килишда терминнинг кайси сохага тегишли эканлигига караб турли хил таржима усуллари кулланиши мумкин. Уларниннг таржимада кулланиши аслият ва таржима тилларининг лексик хамда синтактик хусусиятлариги боглик булади.

ТАКЛИФ ВА ХУЛОСАЛАР

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хулоса килишимиз мумкинки, маълумотни ва маъноларни аслият тилидан таржима тилига етказиш ва талкин килишнинг куплаб усуллари мавжуд булиб, бу усуллар матнни таржима тили укувчилари ёки тингловчилари учун мослаштиришга ёрдам беради. Ушбу усуллардан баъзилари тез-тез кулланилади, баъзилари эса камрок кулланилади, аммо уларнинг барчаси терминларни аник таржима килиш учун жуда мухимдир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

I Норматив-меъёрий хужжатлар:

1. «2017 - 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси». - Тошкент: Узбекистон, 2017 йил 7 февраль.

2. "2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йилдаги ПФ-60 - сон фармони. - Тошкент: Узбекистон, 2022 йил 28 январь.

16 Кдмбаров Н.М. Таржима трансформациялари ва тил контактлари (назарий масалалар). Fledu.uz Узбекистонда хорижий тиллар электрон журнали. - Т.: 2016.

II Илмий манбалар:

3. Абдуллаева Ш.Н. Газначилик сохдсида кулланадиган молиявий-иктисодий терминларнинг чогиштирма тадкики (инглиз, узбек, рус тиллари мисолида) Автореф. ... канд. пед. наук.-Т.,2018. - 26 б.

4. Абдуазизов А.А.Тилшуносликка кириш назарияси. - Т.: Шарк, 2010. - 144 б.

5. Адигенеева А.Б., Камчыбекова Д. К вопросу о преподавании профессиональных терминов в русском языке. Электронный ресурс: https://revolution.allbest.ru/pedagogics/00554873_0.html. Дата обращения: 21.04.2018.

6. Амосова Н.Н. Основы английской фразеологии. - Ленинград: ЛГУ, 1963. -

7. Арнольд И.В. Лексикология современного английского языка. -М.,1959, -370 с.

8. Ахмедов О.С. Инглиз ва узбек тилларида солик-божхона терминларининг лингвистик тахлили ва таржима муаммолари: Автореф. дисс. ... филол. фан. док. - Тошкент, 2016. - 27 б.

9. Аширов А. Узбек халкининг кадимий эътикод ва маросимлари. - Т.: 2007. -

10. Аракин В.Д. Типология языков и проблема методического прогнозирования. -М.: «Высщая школа». 1989. -157 с.

11. Банман П. П. Кулинарный дискурс / П. П. Бан-ман. - Ставрополь: Ставропольское книжное изд-во, 2009. - 280 с.

12. Бархударов Л.С. Язык и перевод. - М.: ИМО, 1975. - 240 с.

13. Будагов Р.А. Человек и его язык. - М.: МГУ, 1976. - 176 с.

14. Буркова П. П. Кулинарный рецепт как особый тип текста: автореф. дис. ... канд. филол. Наук. - Ставрополь, 2004. - 29 с.

15. Вежбицкая А. Язык. Культура. Познание / А. Вежбицкая ; пер. с англ., отв. ред. М. А. Кронгауз, вступ. ст. Е. В. Падучевой. - Москва: Русские словари, 1996. - 416 с.

16. Вине Ж.-П., Дарбельне Ж. Технические способы перевода. - М.: Международные отношения, 1978. 202 с.

17. Тухтасинов, И. М. (2011). Лингвокультурологические и гендерные особенности сложных слов в художественном тексте (на материале английского и узбекского языков). Автореф. дисс.... канд. филол. наук. Ташкент: УзГУМЯ.

360 с.

248 б.

18. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Modern views on the problem of distance and traditional methods of teaching italian language in higher education institutions. Society and Innovation, 2(2), 111-117.

19. Tukhtasinov, I. M., Muminov, O. M., & Khamidov, A. A. (2017). The days gone by. Novel by Abdulla Qodiriy. Toshkent.

20. Tukhtasinov, I. M. (2018). The structure of the phenomenon of equivalence and its importance for translation strategies. In Modern Romano-German linguistics and new pedagogical technologies in language teaching, Materials of the Republican scientific-practical conference, Samarkand.

21. Тухтасинов, И. М. (2018). Развитие профессиональной компетенции на основе эквивалентности при подготовке переводчиков.

22. Tukhtasinov, I. M. (2017). Discursive approach in the training of translators. In Mat. International scientific and creative forum" Youth in science and culture of the XXI century". Chelyabinsk: Chelyabinsk State Institute of Culture (pp. 229-231).

23. Тухтасинов, И. М. (2012). Национально-культурная специфика сложных слов, выражающих внешность и характер человека, в английском и узбекском языках. Вестник Челябинского государственного университета, (2 (256)), 122-

24. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Современные взгляды на проблему дистанционного и традиционного методов обучения итальянскому языку в высших учебных заведениях. Общество и инновации, 2(2), 111-117.

25. Тухтасинов, И. М. (2017). Дискурсивный подход в обучении переводчиков. 1п Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в. (рр. 229-231).

26. Тухтасинов, И. (2021). Таржимоннинг касбий компетенцияси ва фаолият функциялари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (3 (80)),

27. Тухтасинов, И. (2021). Особенности формирования учебного процесса в системе высшего образования Узбекистана в условиях Covid-19. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (78)), 11-18.

28. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

29. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

30. Tuhtasinov, Ilhom and Lutfilloeva, Fahriniso, The Japanese Language Teaching Technologies Based on Computer Simulation Models (September 10, 2019). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3458780

125.

5-10.

31. Тухтасинов, И. М. (2019). ВНЕДРЕНИЕ ИННОВАЦИЙ В ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ ТЕОРИИ И ПРАКТИКИ ПЕРЕВОДА. In Россия-Узбекистан. Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы развития (pp. 111-113).

32. Тухтасинов, И. М. (2018). Методика выявления эквивалентности слов разносистемных языков в процессе перевода. Бюллетень науки и практики, 4(7), 539-544.

33. Тухтасинов, И. (2017). Таржимада маданий мослашиш хрлатлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(2 (63)), 5-9.

34. Тухтасинов, И. (2017). Жамият тарихининг хрзирги боскичида таржимонлар тайёрлашнинг асосий муаммолари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(4 (65)), 20-24.

35. Тухтасинов, И. (2016). Таржима назариясида тиллараро эквивалентлик тушунчаси ва унинг таджики. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 26-30.

36. Тухтасинов, И. М. СОЦИОЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ СПЕЦИФИКА В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫМ ЯЗЫКАМ. ББК 74.48 Р 76, 314.

37. Djurayev, D. M. Linguo-cultural Approach to Teaching Foreign Languages. International Journal on Integrated Education, 3(12), 240-241.

38. Джураев, Д. (2021). ХИТОЙ ТИЛИНИ У^ИТИШ0ДА ТАЛАБА ХАРАКТЕРИНИНГ АХДМИЯТИ. АКТУАЛЬНОЕ В ФИЛОЛОГИИ, 1(1).

39. Джураев, Д. (2020). Талабаларни таълим жараёнида хитой тилига укитиш самарадорлигини ошириш методлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (74)), 124-127.

40. Джураев, Д. М. (2017). ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ОБУЧЕНИЯ И МЕТОДЫ ПРЕПОДОВАНИЯ КИТАЙСКОГО ЯЗЫКА В УЗБЕКИСТАНЕ. In Актуальные вопросы преподавания китайского и других восточных языков в XXI в. (pp. 84-88).

41. Dilshod, D. (2012). Й^У^ШШ^ФШЖ^НЙЗДЬЬ (Master's thesis, Ш

42. Турниязов, Н. К. (1985). Принципы формирования синтаксической структуры сложноподчинённого предложения в узбекском языке/-Ташкент. Укитувчи.-1985,-с22.

43. Turniyozov, N., & Rahimov, A. (2006). O'zbek Tili [M].

44. Турниёзов, Н. (1998). Назарий грамматикадан очерклар. Самарканд: СамДЧТИ, 998, 48.

45. Сулейманова, Н. М., & Турниязов, Н. К. (2018). О ФОРМИРОВАНИИ СТРУКТУРНОЙ СХЕМЫ В ЧЕЛОВЕЧЕСКОМ СОЗНАНИИ. In Научные школы. Молодёжь в науке и культуре XXI века (pp. 39-42).

46. Турниёзов, Н. (2016). Синтагматик муносабат ва дискурс шаклланишига доир баъзи кайдлар. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 10-13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.