Научная статья на тему 'ЧАРМ МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЁҒЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН КОМПОЗИЦИЯЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ'

ЧАРМ МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЁҒЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН КОМПОЗИЦИЯЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
73
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Чарм саноати / чармни ёглаш / хром билан ошлаш / ёғловчи моддалар / этиленгликол / синтетик ёғлар / пойафзал чармлари / ошлаш жараёни / триэтаноламин / эмульсия / ошлаш қобилияти / конденсацион-хромли ошлаш / фенолформальдегид смола / гидрофил полимерлар / карбоксиметилцеллюлоза / чарм пардозлаш / Сунъий чарм / неиноген полимер / полиакрилат. / leather industry / leather lubrication / chrome tanning / lubricants / ethylenglycol / synthetic oils / shoe leather / tanning process / triethanolamine / emulsion / tanning ability / condensation-chrome tanning / phenolformaldehyde resin / gidrophilic polymers / carboxymethylcellulose / leather finishing / artificial leather / neinogen polymer / polyacrylate

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Камолова, Зайнура Меҳриддин Қизи

Ушбу ишда ёғлаш жараёнида қўлланиладиган композициялар таркибида маҳаллий препаратларни қўллаш ишлаб чиқариш самарадорлигини ошириши баён қилинган бўлиб, хусусан мойлашда тери тўқимасига киритилган ёғлар коллаген структура элементларини ўзаро деформацияланишини уларнинг йўналишини енгиллаштиради, натижада чарм тери тўқимаси юқори мустаҳкамлик ва сув таъсирига чидамлилиги, пластиклик, қайишқоқлик, эгилувчанлик хусусиятига эга бўлади. Пойафзал остки ва устки қисм чармларни ошлашда ўсимлик ва синтетик полимерлар кенг қўлланилади. Ошлаш қобилиятига эга бўлган полимерларга, аввало азот сақлаган, сувда эрувчан полимерлар мочевина миламин ва дициандиамид асосидаги аминосмолалар киритилади. Бундан ташқари фенолфармадьдегид ва эпоксид смолалари, хам камрок миқдорда чармни ошлашда қўлланилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Камолова, Зайнура Меҳриддин Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPOSITIONS USED IN LUBRICATING LEATHER PRODUCTS AND THEIR ANALYSIS

In this study, it is explained that the use of local preparations in the composition used in the lubrication process will increase the production efficiency, in particular, when lubricating, the oils introduced into the skin tissue will facilitate the mutual deformation of collagen structural elements in their direction, resulting in the leather skin tissue will have a high consistency and resistance to water effects, Plant and synthetic polymers are widely used in shoe lining and upper leather lining. To polymers with increased ability, water-soluble polymers mochevina milamin and disiandiamide-based aminosmols are introduced, which first store nitrogen. It is also used in the cultivation of phenolfarmaddegide and epoxy resins, both in rare quantities.

Текст научной работы на тему «ЧАРМ МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЁҒЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН КОМПОЗИЦИЯЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЧАРМ МАХСУЛОТЛАРИНИ ЁГЛАШДА ЦУЛЛАНИЛАДИГАН КОМПОЗИЦИЯЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАХЛИЛИ Камолова Зайнура Мехриддин кизи

Бухоро мухдндислик-технология институти ассистенти zaynura.kamolova@inbox. ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу ишда ёзлаш жараёнида цулланиладиган композициялар таркибида мауаллий препаратларни цуллаш ишлаб чицариш самарадорлигини ошириши баён цилинган булиб, хусусан мойлашда тери туцимасига киритилган ёзлар коллаген структура элементларини узаро деформацияланишини уларнинг йуналишини енгиллаштиради, натижада чарм тери туцимаси юцори мустаукамлик ва сув таъсирига чидамлилиги, пластиклик, цайишцоцлик, эгилувчанлик хусусиятига эга булади. Пойафзал остки ва устки цисм чармларни ошлашда усимлик ва синтетик полимерлар кенг цулланилади. Ошлаш цобилиятига эга булган полимерларга, аввало азот сацлаган, сувда эрувчан полимерлар мочевина миламин ва дициандиамид асосидаги аминосмолалар киритилади. Бундан ташцари фенолфармадъдегид ва эпоксид смолалари, хам камрок мицдорда чармни ошлашда цулланилади.

Калит сузлар: Чарм саноати, чармни ёглаш, хром билан ошлаш, ёзловчи моддалар, этиленгликол, синтетик ёзлар, пойафзал чармлари, ошлаш жараёни, триэтаноламин, эмульсия, ошлаш цобилияти, конденсацион-хромли ошлаш, фенолформалъдегид смола, гидрофил полимерлар, карбоксиметилцеллюлоза, чарм пардозлаш, Сунъий чарм, неиноген полимер, полиакрилат.

In this study, it is explained that the use of local preparations in the composition used in the lubrication process will increase the production efficiency, in particular, when lubricating, the oils introduced into the skin tissue will facilitate the mutual deformation of collagen structural elements in their direction, resulting in the leather skin tissue will have a high consistency and resistance to water effects, Plant and synthetic polymers are widely used in shoe lining and upper leather lining. To polymers with increased ability, water-soluble polymers mochevina milamin and disiandiamide-based aminosmols are introduced, which first store nitrogen. It is also used in the cultivation of phenolfarmaddegide and epoxy resins, both in rare quantities.

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Key words: leather industry, leather lubrication, chrome tanning, lubricants, ethylenglycol, synthetic oils, shoe leather, tanning process, triethanolamine, emulsion, tanning ability, condensation-chrome tanning, phenolformaldehyde resin, gidrophilic polymers, carboxymethylcellulose, leather finishing, artificial leather, neinogen polymer, polyacrylate

мавжуд. Тошкент, Самарканд, Бухоро, Кукон шахарларида, Хоразмда куплаб кунчилик дуконлари булиб, теридан турли нав чармлар тайёрланган.

Чарм саноатининг ривожланишига дунё кимёгарларнинг нафакат юртимиз кимёгарларининг хиссаси юкори булиб хисобланади. Бунга сабаб шуки, кимё саноатининг ривожланиши билан биргаликда чарм ва муйна саноати ривожланиб келган. Янги-янги кимёвий моддаларнинг яратилиши ва уларни чарм ва муйна саноатида кулланилиши, чарм ва муйна ишлаб чикариш жараёнларини такомиллашишига, улардан ишлаб чикариладиган махсулотлар ассортиментларини турини купайишига олиб келади [2].

Хрзирги вактда мустакил Узбекистон Республикасининг иктисодиётини кутариш ва импорт махсулотлари ва хом ашёларининг кириб келишини камайтириш учун, чарм ишлаб чикариш жараёнлари учун кулланиладиган кимёвий материаллар урнига, махаллий препаратларни куллаш мухим ахамиятга эга. Бизга маълумки, мойлаш жараёни пардозлаш жараёнларининг марказидаги асосий жараён хисобланади [3].

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хрзирги вактда ёглаш жараёни учун этиленгликол ва синтетик ёглар кислоталарининг этирефикация махсулоти кенг куламда ишлатилмокда.

Сувда эрувчан реакционактив синтетик полимерлар билан тери тукимасини ошлаш жараёнида ишлов беришда улар нафакат коллаген билан, балки коллаген билан богланган ошловчи моддалар билан хам богланишлар хосил килади.

Охирги йилларда кунчилик саноатида полимерларни ишлатиш катта ахамиятга эга булиб, уларнинг коллаген билан таъсирини урганиш катта кизикиш уйготмокда. Аммо коллаген структурасининг мураккаблиги унинг полимерлар билан таъсирлашуви тавсифини урганиш вазифасини бир мунча кийинлаштиради.

КИРИШ

Чарм саноати Узбекистонда хунармандчиликнинг кадимий тури сифатида

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Пойафзал остки ва устки кисм чармларни ошлашда усимлик ва синтетик полимерлар кенг кулланилади.

Чармнинг сувга баркарорлигини ошириш максадида хром билан ошлаш жараёнининг охирги боскичида карбон кислота, триэтаноламин, сульфоланган синтетик эфир, сульфо-янтар кислота ва полимер алканларнинг эмульсияли аралашмалари ишлатилган.

Эмульсия микдори чарм массасига нисбатан 10-20% ни ташкил этади.

Охирги йилларда тулдирувчилар сифатида сувда эрувчан полимерларни ишлатиш кенг урин тутмокда. Купгина илмий тадкикот институтида олиб борилган илмий тадкикот натижалари курсатишича, тулдирувлар сифатида хар хил синтетик сувда эрувчан полимерларни куллаш мумкин экан. Булардан: поливинил спирти, стирол ва малеин ангидриди сополимери, эпоксид смолалар ва аминосмолалар. Сувда эрувчан смолаларнинг шу жумладан аминосмолаларнинг ажойиб ютукларидан бири уларнинг коллаген ва ошловчилар билан узаро кимёвий реакцияга киришидир. Бунда оксил структураларида оксил-полимер ёки оксил-полимер-ошловчи туридаги кушимча кундаланг богланишлар хосил булади.

Полимер дисперсиялардан фарки уларок, сувда эрувчан полимерлар чармнинг гигиеник хоссаларини ёмонлаштирмайди ва майдонининг чикимига салбий таъсир курсатмайди.

Синтетик полимерлар билан ишлов берилган чармлар емирилишга чидамли, сув утказувчанлиги паст, бутун топографик кисмлари буйлаб нисбатдан бир хил хоссаларга эга булиб, кимёвий реагентлар ва микроорганизмлар таьсирига чидамлилиги юкори булади. Чармнинг у ёки бу хоссаларининг яхшиланиши кулланадиган полимерлар ва полимерларнинг улар таъсирланиши характерига боглик булади. Сувда эрувчан полимерларни дермага диффузияланиши натижасида, улар ва коллаген уртасида мустахкам кимёвий богланиши хосил булади.

Аминосмолалар ва бошка юкори молекулали бирикмалар ошлаш кобилиятига эга булсада, лекин улар мустакил равишда ишлатилмайди. Бунинг сабаби самарасининг пастлиги булиб, бунда тайёр чарм талаб этиладиган хоссаларга тулик жавоб бермайди.

Конденсацион-хромли ошлаш, юмшатилган тери тукимасини сувли эритмадаги карбомид метилолли хосилалари билан ва нордон мухитда хромнинг бирикмалари билан кетма-кет ишлов беришдан иборат. Хром III

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

валентли бирикмаларидан фойдаланишда нордон катализатор вазифасини хром сульфат бажаради.

Механик, гигиеник ва эстетик хоссаларнинг яхшиланишига эришиш, узаро таъсирлашувчи компонентлар орасида кушимча кимёвий боглар хосил булиши ва дерманинг сорбцион фаоллигини ортиши натижаси хисобланади.

Чарм саноатида синтетик полимерларнинг ишлатилиши чарм хоссасининг кескин узгаришига олиб келади. Чарм саноатида асосан тери сиртига ютилувчи полиакрилатларнинг композициялари кенг ишлатилади. Бунинг натижасида ярим тайёр махсулотларнинг сирт катлами силликданади.

Фенолформальдегид смолалар эритмаларини, акрил эмульсияларини хамда фтор тутган композицияларни гидрофобизатор сифатида кулланилганда юкори самарадорликка эришилган. Бу препаратлар факат кимёвий таркиби билан фарк килмайдан, балки улар таъсир килиши билан хам бир-биридан фарк килади, яъни бири тери тукимасида кисман таркалса, бошкаси тери юзасида юпка парда хосил килади.

Пойафзал остки ва устки кисм чармларни ошлашда усимлик ва синтетик полимерлар кенг кулланилади.

Чармнинг сувга баркарорлигини ошириш максадида хромли ошлаш жараёнининг охирги боскичида карбон кислота, триэтаноламин, сульфоланган синтетик эфир, сульфоянтар кислота ва полимер алканларнинг эмульсияли аралашмалари ишлатилган. Эмульсия микдори чарм массасига нисбатан 1020% ни ташкил этади.

Мочевина ва меламин нордон катализатор иштирокида сувда эримайдиган смола куринишида осон конденсатланади. Агар ана шундай конденсатлаш дерманинг структура элементларида олиб борилса, ошлаш самараси хосил булади. Бу ходисани яриммахсулотнинг пишиш харорати 85-950С булгани билан, кислота ва ишкорларга чидамлилиги ошиши билан нисбатлаш мумкин. Мочевина ва меламиннинг метилолли хоссалари билан ошлаш жараёни уч боскичдан иборат. Биринчи боскичда яриммахсулот метилол бирикмаларини шимади. Иккинчи боскичда бу бирикмалар смола шаклидаги махсулот хосил килиш билан конденсатланади. Учинчи боскич смоланинг уч улчамли структура хосил килиши билан конденсатланади. Бунинг натижасида яриммахсулот киритишдан сунг каттик булиб колади. Иккинчи боскичда тугатиш лозим. Ошлаш нейтрал ёки кучсиз ишкорий мухитда олиб борилади.

Кейинги вактларда комплекс хусусиятларга эга булган, яъни бир вактнинг узида хам ошловчи, хам буёвчи ёки ошловчи ва ёгловчи, ошловчи ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

окартирувчи самарали махсус синтетик ошловчилар тулдирувчилар ёки туйинтирувчилар кулланила бошланди. Пойафзалнинг устки кисми учун мулжалланган хром билан ошланган ярим махсулотларни тулдириш учун одатда ошловчилар массасига нисбатан 5-6% синтетик ошловчилар ишлатилади. [4]

Хрзирда чарм саноатида полиакрилатлар ва уларнинг сополимерларини дисперсиялари кенг кулланилади. Акрилли эмульсия полиметилакрилатнинг полимеризация даражаси юкори булмаган сувли дисперсиясидан иборат булиб заррачаларининг улчамлари 0,15 - 0,23 мкмни ташкил килади . Узининг юкори даражадаги дисперслиги сабабли уни сингдириб олувчи хилга киритиш мумкин.Улар юкори каттикликдаги парда хосил килганлиги учун кулланилмайди ва сингувчи группалар ишлатилади.

Механик, гигиеник ва эстетик хоссаларнинг яхшиланишига эришиш, узаро таъсирлашувчи компонентлар орасида кушимча кимёвий боглар хосил булиши ва дерманинг сорбцион фаоллигини ортиши натижаси хисобланади.

^опламалар ва тайёр чармнинг сифатини оширувчи янги ёрдамчи материаллардан фойдаланиш, бугунги кунда долзарб ахамият касб этмокда. Илгари урганилган пластификацияловчи алкилкарбоксиэтаноламинлар (АКЭА) уларнинг физик-механик курсаткичлари ва эластиклик интервалининг кенгайишига эътибор каратилган АКЭА-нинг копламалар ва тайёр чарм сифатига таъсирини урганиш кизикишга эга. [6]

Олиб борилган тадкикотлар табиий нафтен кислоталарининг алкилкарбоксиэтаноламинлари копловчи пардага пластификацияловчи таъсир курсатади. Композицияда НКЭА нинг микдори 4-7% булганида максимал курсаткичларга эга булади. Аммо пластификатор 10% булганида, юкори технологик хоссаларга эга булган мустахкам ва эластик коплама олинади [40].

Чарм ишлаб чикаришда сувда эрувчи полимерлардан фойдаланиш йуналишда амалга оширилаётган тадкикотлар ва илмий-техник ишланмалар, бу полимерларнинг технологиянинг илмий-техник ривожланишига ёрдам берадиган янги кимёвий, полимерлар сифатида фойдаланиш имкониятини беради.

ХУЛОСА

Юкорида келтирилган ва тахлил килинган маьлумотлар шуни курсатадики, сувда эрийдиган полимерларни чарм ишлаб чикаришда куллаш уларни бир вактнинг узида хам тулдирувчи, хам ошловчи, хам гидрофил, хам гидрофобизатор вазифасини уташ мумкинлигини намоён килади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Республикамиз кимёвий саноати томонидан ишлаб чикариладиган сувда эрувчан полимерларни чарм саноатида куллаб, улар асосида композициялар олиб, технологик жараён боскичларида куллаб, тайёр чарм махсулотини сифатини уни кимёвий, физик-механикавий ва гигиеник курсатгичларини яхшилаш мумкин.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Михайлов А.Н. Коллаген кожного покрова. М.: Легкая индустрия, 1971 г.525 с.

2. Каспарьянц С.А, Хлудеев К.Д. Кожевенное сырьё. М.: Легкая и пищевая промышленность, 1983 г, 200 с.

3. Справочник кожевника (Сырьё и материалы). Под ред. К.М.Зурабяна. М.: Легпищпром. 1984 г, 384 с.

4. Андрианов Г.П. и др."Химия и физика высокомолекулярных соединений в производстве искусственной кожи, кожи и меха" М.: Легпромбытиздат. 1987г., -464 стр.

5. Каспарьянц С.А. Технология кожи и основы товароведения готовой продукции. - М.: Московская ордена Трудого Красного Знамени К. И. Скрябина, 1996. 175 с.

6. М.И.Темирова "Чарм ва муйна технологиясининг махсус боблари" фанидан маърузалар матни, типография "Муаллиф", Бухара, 2000, 76 б.

7. Бальберова Н.А."Справочник кожевника" (Технология) М. Легпромбытиздат 1986 г. 271 стр.

8. Добавки для получения полимерных материалов и их переработки Тешаева М.Ш., Жураев А.О, Исматов С.Ш., Камолова З.М. "Вопросы науки и образования" Москва-2018

9. Helmut Kipphan, Handbook of Print Mediya, Germaniy 2014 Claudia McCue, Print production with Adobe Creative Cloud, AQSH,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.