Научная статья на тему 'ЧЎЛПОН ИЖОДИДА ВАТАН, ХАЛҚ ВА ИНСОН ТАЛҚИНИ'

ЧЎЛПОН ИЖОДИДА ВАТАН, ХАЛҚ ВА ИНСОН ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

657
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ватан / ватанпарварлик / фарзанд / одоб / озодлик / қадрият / адолат. / homeland / patriotism / child / manners / freedom / value / justice

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умида Сапаевна Шерматова

Ушбу мақолада Чўлпон ижодида ватан, ватанпарварлик сўзларининг талқини фақат бир халқнинг ўзига хос миллий хусусияти эмаслиги, балки барча халқларнинг энг асл фарзандларига хос, умуминсоний қадриятларидан бири эканлиги ҳамда ватанини чин дилдан севган одам турли илмлар ва касбҳунарларни ўрганиб, унинг ободлиги ва куч-қудратини ошириш учун хизмат қилади ҳақида мулоҳаза юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERPRETATION OF THE HOMELAND, PEOPLE AND HUMAN-BEING IN CHULPON'S WORKS

In this article, Cholpon explains that the interpretation of the words "homeland" and "patriotism" is not only a national feature of one nation, but also one of the most universal and universal values of all peoples. thought to serve to increase.

Текст научной работы на тему «ЧЎЛПОН ИЖОДИДА ВАТАН, ХАЛҚ ВА ИНСОН ТАЛҚИНИ»

ЧУЛПОН ИЖОДИДА ВАТАН, ХАЛЦ ВА ИНСОН ТАЛЦИНИ

Умида Сапаевна Шерматова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Чулпон ижодида ватан, ватанпарварлик сузларининг талкини факат бир халкнинг узига хос миллий хусусияти эмаслиги, балки барча халкларнинг энг асл фарзандларига хос, умуминсоний кадриятларидан бири эканлиги хамда ватанини чин дилдан севган одам турли илмлар ва касб-хунарларни урганиб, унинг ободлиги ва куч-кудратини ошириш учун хизмат килади хакида мулохаза юритилган.

Калит сузлар: ватан, ватанпарварлик, фарзанд, одоб, озодлик, кадрият, адолат.

INTERPRETATION OF THE HOMELAND, PEOPLE AND HUMAN-BEING

IN CHULPON'S WORKS

UMIDA SAPAEVNA SHERMATOVA Teacher of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

In this article, Cholpon explains that the interpretation of the words "homeland" and "patriotism" is not only a national feature of one nation, but also one of the most universal and universal values of all peoples. thought to serve to increase.

Keywords: homeland, patriotism, child, manners, freedom, value, justice.

КИРИШ

Абдулхамид Сулаймон уFли Чулпон шеърлари, роман ва хикоялари, драма ва публицистик асарлари, санъатшунослиги бошдан-оёк миллий рух, миллий FOя, озодлик FOялари билан суFорилган. Чулпон асарларининг кахрамонлари - уз Ватанини жонидан севган, табиат - ям-яшил водийлар, дала ва боFлар, дарёлар ва тоFлар, жаннатмакон улканинг гузалликларини нозик хис этувчи, чин инсонлик камолини билувчи, Ватан ёвларига чексиз нафрат билдирувчи ёркин такдир эгаларидир.

Ватанимиз мустакилликка эришгач, адолатли, демократик, фукаролик жамиятини кураётган давлатимиз, хукуматимиз биринчилар каторида шоир ва

адиб, Ватанимизнинг содик фарзанди Абдулхамид Сулаймон ^ли Чулпонни "Буюк хизматлари учун" олий нишони билан такдирланиши Мустакиллик йилларида тарихий адолатнинг тикланганидан далолат беради.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шуролар даврида, мустамлакачилик сиёсати, коммунистик мафкура ва диктатура режими тазйики билан миллий Истиклол фидойиларидан бири булган Чулпонни "ашаддий миллатчи", "халк душмани" килиб курсатиш авж олди, унинг асарларини укиш ва хатто номини тилга олиш такиклаб куйилди. Атокли олим, Узбекистон Кахрамони Озод Шарафиддинов хакконий айтганидек, 1935 -37 йилларда шуролар Узбекистонда ёш истеъдодли олимлар ва шоирлар булган Олим Шарафиддиновни, Хомил Ёкубовни, Х,амид Олимжонни, Гафур Гуломни, УЙFунни ва бошкаларни буюк ватанпарвар Чулпонга карши кайрадилар, уни коралаб ёзишга мажбур килдилар. Факат К,одирий ва Ойбек Чулпон шеъриятини каттик туриб химоя килдилар.

Х,олбуки, Чулпон буюк санъаткор сифатида бу ёш олим ва шоирларга устоз эди, улар узларини Чулпоннинг шогирди деб билар эдилар. "Х,еч иккиланмай айтиш мумкинки,- деб ёзади Озод Шарафиддинов, - 20 йилларда Чулпон шеърлари Узбек поэзияси ривожида янги сахифа очди. Уша пайтларда адабиёт оламига эндигина кадам куяётган Ойбек, Гафур Гулом, Хдмид Олимжон, УЙFун, Миртемир каби ёш шоирлар Чулпонни устоз билиб, этагидан махкам тутишади. Шеърият сирларини эгаллашда, махорат пиллапояларидан кутарилишда Чулпон шеърияти улар учун чинакамига дорилфунун булди " .

Бу вактда Чулпон етук санъаткор сифатида аруздан бошка, туркона эркин вазнларда хам буюк ва нафис тилимиз хазиналари мавжудлигини, бу тилда энг нозик, нафис туЙFуларини, рухий кечинмаларини, маъно товланишларини гузал ифодалаш мумкинлигини исботлади.

Чулпон ёш авлодга, халк оммасига Ватанни севишни, Ватан гузалликларини куришни ургатди. Чулпон фикрича, Ватан "Ойдан-да гузалдир, кундан-да гузал". Шоир Ватан образини, сиймосини мураккаб маънолар, фикрлар ичига яширади, узи излаётган гузалнинг кимлигини айтмайди. "К,ороету кечада кукка куз тикиб, энг ёруF юлдуздан сени сураймен, " -дейди шоир.У кимни излайди?Яхширок уйлаб курсак, тушунамизки, шоир шуро мустамлакачилари йукотган Ватанни изламокда. Бу шеър 1919 йилда Тошкентда ёзилган.Туркистондаги уч хонлик даврида хам, чоризм - Романовлар, окпошшо Николайдаврида хам ёруFлик -курмаган мазлум халклар Куконда Кукон мустакил давлат - Туркистон мухториятини тузган эдилар. Бу мустакил давлат

Советлар Россияси билан хам, бошка Гарб ва Шарк давлатлари билан хам дустона, кардошлик муносабатларини урнатмокчи эди. Лекин, афсуски Советлар Шуролар бу янги мустакил давлатни бир ой хам яшатмай буFиб ташлади, конга ботирди.К,изил армия билан арман дашпоклари бир хафта давомида Куконда, уй-жойларни ёкиб, тинч ахолини отиш, чопиш, кириш билан шуFулланди.

НАТИЖАЛАР

Чулпон мана шу йуколган Ватанни излар, Куёш ва Ойдан, юлдузлардан суроклар эди.Чулпон шу Ватанни ва унга севгисини яширишга, сирли маъноларга ураб ёзишга мажбур эди. Бу услуб хам жуда буюк истеъдодни талаб киларди. Юлдуз эса, "уялиб,бошини эгиб, мен уни (Ватанни) тушимда курамен - шунчалар гузал, биздан-да гузалдир.Ойдан-да гузал", -дейди.

Чулпон бу шеърида миллий, анъанавий эртак рухида, йукотган севгилисини Куёшдан, Шамолдан сурайди. Куёш Уни тушдамас, унгимда бир марта курдим.У чиндан хам Ойдан-да гузалдир, Кундан-да гузал! -дейди. Шеърнинг охирги бандида шоир бу сирли мухаббатининг - сохибаси кимлигини айтмаса-да, уни севиш жуда OFир, фожеий эканлигини бир неча суз билан ифода килади: "Мен йуксул на булиб, Уни суйибмен. Унинг-чун ёнибмен, ёниб-куйибмен, бошимни зур ишга бериб куйибмен",дейди.

Бу шеър ёзилган 1919 йилда хали собик мустамлака улкалар Россияга кушилиб, расман Совет социалистик республикалар Иттифоки - СССР давлати тузилмаган эди (у 1922 йилда тузилади). Шунга карамай, пойтахти Тошкентда булган Советларнинг Туркистон халк комиссарлиги хукумати уз харбий ва махфий хизмати кучлари билан мустакил миллий давлат - Туркистон мухторияти тузувчиларини тутиб, азоблаб отиб ташлай бошладилар. Бошкача айтганда, кизиллар, советлар террори 1937 йилдан анча аввал, 1918 йилдаёк бошланган эди.

Ватанпарварлик факат бир халкнинг узига хос миллий хусусияти эмас, балки барча халкларнинг энг асл фарзандларига хос, умуминсоний кадриятларидан биридир. Ватанини чин дилдан севган одам турли илмлар ва касб-хунарларни урганиб, унинг ободлиги ва куч-кудратини ошириш учун хизмат килади.Ватанпарвар ва миллатпарвар аллома Абдурауф Фитрат "Мунозара" асарида бухоролик мударрис билан фаранги (овруполик, франсиялик) мехнат бахси оркали Бухоро ва Самарканд мусулмонлари илм -фанларида Оврупо халкларидан жуда-жуда оркада колганини, маърифатсиз ва химматсиз булиши уз жахолатлари сабабли ислом дини -хамда Ватан шарафига локайд караб, инсоний кадр-кимматини- йукотаётганидан каЙFуради.Фаранг

сайёхи дини Исломни, Куръонни яхши билгани учун Бухоро ахлини уз ватани ва динини хароб, вайрон килганини айтиб, айблайди. "Таассуфки, сиз мусулмонлар тоифаси Куръон ва хадиснинг маъноларидан жуда йироклашиб кетгансиз. Шу алфозда (факат OFизда) Куръонни укиб, савобини факат ота, оналарингиз рухига баFишлаб урганиб колгансиз".(Фаранг айтмокчики, аслида Куръонда минглаб азиз маънолар борки, уларни укибгина колмай, хаётда амалга ошириш зарур).

"Биз фарангийлар, - дейди овруполик мехмон, - динингизни душмани эсак-да, Куръон ва хадисларингизни куйдириш урнига, улардан уз манфаатимиз учун фойдаланишни ургандик. "Бешикдан лахадгача илм изланг" , "Илмни Чинда булса хам талаб килинг" хадисларидан фойдаланиб, овруполиклар илм-фанларда бехад узиб кетдилар. Куръон ва хадис амр-фармонларини амалга ошириб, фавкулодда тараккиётга эришдик.Ва сизлар Fафлатда колиб, Куръоннинг саодатли хукмларидан хамда хикматли хабарларидан бахра ололмай, таназзул тубига тушдингиз. Агар 200 йил аввал ушбу минг нафар мусулмон Куръон ва хадис хикматларига эга булсалар эди, хозир йигирмата ислом мамлакатидан ун саккизи кулдан кетмаган булур эди". Мутафаккир Фитрат айтмокчики, ватанини севган динини хам оёк ости булишига йул куймаслиги зарур.Аслида эса, дейди мехмон, - дин ва шариатни узларингиз хор килмокдасиз. Шуролар даврида эса Ватан хам, дин ва шариат хам йукотилди. "Туркистон мухторияти муваккат хукуматида узбек, кирFиз, козок, туркман, яхудий ва тожик миллати купдан бери орзу килган миллий давлат деб кабул килинди, хамма жойда (таъкид бизники -Ш.У.) оммавий бирдамлик харакатлари бошланиб кетди.Шу йили 6 декабр куни Тошкентда 60 минг кишилик митинг утказилиб, катнашчилар Мухтор Туркистон хукуматини кутладилар.Митинг якунида кабул килинган карорда янги Туркистон Мухторияти Русиядаги инкилобий советлар хокимияти томонидан куллаб-кувватланишига ишонч билдирилди. 13 декабр куни "Мухтор Туркистон учун" деган шиор остида Тошкентда ва бошка шахарларда байрам намойишлари бошланди.Матбуотда таникли маърифатчилар ва жамоат арбоблари Мухториятини табриклаб, маколалар эълон килдилар (Афсуски, муаллиф буларнинг исми-шарифларини айтмаган). Бизга маълум манбаларга кура, Туркистон мухториятини кутловчилардан бири Абдурауф Фитрат, яна бири Х,амза Хдкимзода эди. Чулпоннинг каЙFули шеърлари Туркистон мухторияти конга буялганидан сунг ёзилган булса керак.

Жумладан, аллома Фитрат уша кунлари (1917, 5 декабр, "Хуррият" газетасида) эълон килинган "Мухторият" табрик маколасида бундай сузларни укиймиз: "Туркистон мухторияти...Темур хоконнинг чин болалари ёнида, Туркистонли тубчак туркийлар орасинда мундан уруFли (улуFвор), мундан

мукаддас, мундан суюнчли суз, иймонни юксалтирувчи бир кувват бор эса, ёлFуз шу сузда бордир: Туркистон Мухторияти.

Эллик йилдан бери (1865 йилдан бери) эзилдик, тахкир этилдик, кулимиз боFланди, тилимиз кесилди, OFЗимиз копланди, еримиз босилди, молимиз таланди, шарафимиз емирилди, номусимиз Fасб килинди, хукукимизга тажовузлар (агрессиялар) булди, инсонлигимиз оёклар остига олинди - тузимли турдик, сабр этдик..."

МУ^ОКАМА

Инкилоб булди (А.Фитрат, А.Авлоний, Бехбудий, Мунаввар кори ва бошкалар 1967 йил феврал инкилоби бизга хам хурлик беради деб ишонганлар ) "Русиянинг кушма халк жумхурияти (яъни, федератив республикалар иттифоки - РСФСР) усулида идора этилувчи жарланди (яъни, жар солиб эълон килинди), Украина, Тотор (Бошкирд) ва бошка миллатлар мухториятлари тасдик этилди. Кунук (Кунум навбати) Туркистонники эди. Туркистоннинг тарихий хонбалик (пойтахт)ларидан иккинчиси булган Хуканд шахрида туплаетан Туркистон курултойи (1917 йил) 27 нуябр (бошка манбаларда 26 дан 27 нуябрFа утар кечаси) "миллий лайлатул-кадримиз " булFан ярим кечасинда Туркистон мухториятини эълон килди".

Уч ойдан сунг Туркистон мухторияти конга ботирилди.Бу мудхиш вокеа, большевик шуролар - совет истилочиларининг туркий халкларда касди, алами булган арман дашноклари ёрдамида хурриятчилар ва тинч ахолининг кирFин килиниши Алихон тура СоFунийнинг "Туркистон каЙFуси" асарида хакконий ёритилган.Кахрамонона ишлари билан халк орасида мехр- ва мухаббат, шон-шухрат козонган бу аллома ёзишича, Туркистон Мухторияти Муваккат хукуматининг 12 рахбари каторида Алихонтура СоFунийнинг акаси Олимхонтура, поляк мусулмони булган миллий озодлик курашчиси хукукшунос ОFаев бошкалар булган.Алихон СоFуний бу шахсни "Инсоният кахрамони, хаклик курбони (хак иш йулида курбон булган)" буюк зот сифатида, эхтиром билан ёзади.

"Чор хукумати йикилганидан сунг Полша бошлик бутун Болтикбуйи миллатлари уз хукукларига эга булиб, мухторият олмиш эдилар.Полша халкининг миллий озодлик курашчиси ОFаев Туркистонда курилаётган ёш давлатларга ёрдам бериш учун уз ихтиёри билан Куконга келган, бу ерда хурриятчиларга амалий ёрдам курсатгани учун Туркистон мухторияти хукумати раисининг уринбосари килиб сайланган эди".Биз билган манбаларда раиснинг бошка уринбосарлари сифатида Мустафо Чукаев, Вали Каюмхон, Ахмад Закий

Валидий ва бошкалар булган.Сайфиддин Жалиловнинг "Бухорийлар киссаси" китобида халкимизнинг асрий орзу, тилаги булган бу тарихий вокеага жиддий эътибор берилганлиги табиийдир. У хакконий курсатганидай, Марказий истилочи болшевиклар хукумати OFЗида, коFOЗ-хужжатларда миллий республикадаги озодлик характларини, хурриятчиларни куллаб-кувватлаймиз дейишар, амалда ниятлари жуда бузук булиб, хар кандай миллий озодлик харакатларини буFиб ташлашга тайёр эдилар.Улар шундай килдилар хам.Болшевиклар янги миллий давлатни тан олмай, узларича Туркистон улка Совети Ижроия кумитасини туздилар.Бу хукуматнинг асосий рахбарлари - 14 комиссар,вазирлар орасида бирорта хам махаллий миллат вакили йук эди. "Бухорийлар киссаси" китобида болшевикларнинг истилочи хукумати рахбари Ф.И.Колесов буйруFи билан Тошкент мехнаткашларининг Туркистон Мухториятини табриклаб, утказган намойиш катнашчилари пулемётлардан укка тутилиб, кириб ташлангани, 1918 йил 31 январида эса, Советлар К.Осипов рахбарлигида артиллерия замбаракларидан Кукон ахолисига ут очилиб, шахар уй-жойлари ёкиб юборилгани, яна 5 ва 6 феврал кунлари Кизил армия ва "Дашнок-кутюн" фабрикаси жангчилари томонидан Куконда 6 минг ахоли улдирилгани туFри ёритилган.

Бу тарихий вокеаларга жиддий эътибор берганимизнинг сабаби тушунарли.Чунки, худди шу ёвузликлар, конли кирFинлар биринчидан, курбошилар деб аталган миллий озодлик кучларининг кураши ва бу харакат енгилгани окибатида энг миллатпарвар кучларнинг мухожиратга кетиши ва уша ёкларда жуда OFир шароитларда Ватан озодлиги учун курашни давом эттиришига асосий сабаблардан эди.Ватанда колиб, уз ерида ошкора ва яширин равишда курашни давом эттирганларнинг накадар OFир ахволда колганлигини хозирги ёш авлод яхши билмайди.

ХУЛОСА

Биз хозир мустакил давлатимизни куриш бахтига эришган эканмиз, халкимизнинг узок ва якин утмишини, тарихий хотирани унутишга хам маънавий,хам демократик хукукий давлат фукароси сифатида хаккимиз йук. Халкимиз ор-номуси, инсоний кадр-киммати учун жон олиб, жон берган кураш йилларини, ватанимизнинг хакикий тарихини урганиш давлатимиз фукароларида, барча ёшга мансуб авлодлар калбида ватанга, халкка мехр ва мухаббат туЙFуларини уЙFOтади.Тарихий хотирасини йукотганлар манкуртлашиб, факат мол, дунё, мансаб, амалга хирс куйиб, узларини ватан такдирига алокамиз йук деб, хис киладилар.

Узбекистон мустакиллигини эълон килган Биринчи Президентимиз И.А.Каримов "Тарихий хотирасиз келажак йук" деган асарида бундай ёзади: "Етмиш йилдан ортик даврда бошимиздан кандай маънавий, маданий тазйик, хурликлар кечганини хам яхши биламиз.Мен бу ерда тил, адабиёт, тарих, дин, халкимиз генофонди, демография билан боFлик аянчли кечмишларни назарда тутаяпман".Агар бу сузларнинг маъно салмоFига эътибор берсак, юкорида айтилган алломаларимиз Абдурауф Фитратнинг, Алихон СоFунийнинг каЙFули сузларини хам унутмаймиз.

REFERENCES

1. Матчонов С. (2020). Адабиёт дарсларида тахлил ва талкин уЙFунлиги. Тил ва адабиёт таълими. 7(7), 8-11.

2. Матчонов С. (2020). Китобхонлик ва мутолаа маданияти. БухДУ Бошлаетич синфларнинг она тили таълимида инновацион технологиялардан фойдаланиш. Халцаро конфереция материаллари 2020 йил 29 апрель, 89-92-бетлар

3. Матчонов С. (2020). Адабий таълим тизимини технологиялаштириш ва бадиий-эстетик тафаккур муаммолари. Низомий номидаги ТДПУ Илмий ахборотлар 2020 7(1), 49-53-бет.

4. Шерматова У.С. (2019). Чулпон лирикасини урганиш технологияси. Tafakkur ziyosi, 2(2), 29-32.

5. Шерматова У.С. (2020). Kunduzsiz kechalar yog'dusi. Til va adabiyot ta'limi, 2020, 3(3), 23-25.

6. Шерматова У.С. (2020). Ватан тимсоли маънавий кадрият. Pedagogik mahorat. 6(6), 84-88.

7. Shermatova U. (2020). The light of nights without a day. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 4(4), 112-117.

8. Шерматова У.С. (2020). НАУКА И МИР. Международный научный журнал, 4(80), Том 2, 57-62.

9. Bakiyeva H. (2019). Developing articulation of elementary class students using independent work methodology. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 7(6), 14-16.

10. Бокиева X,. (2010). Бошлаетич синфларда холат феъллари иштирокида укувчилар луFат бойлигини ошириш. Педагогик таълим, 3(3), 28-32.

11. Бокиева X. (2013). Бошлаетич синфда иборалар устида ишлаш. Педагогик таълим, 7(1), 62-66.

12. Umirova D. (2020). Authenticity and authentic materials: history and present.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 5(10), 129-133.

13. Rasulov R. (2020). Word Valence and Syntactic Relationship. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 295-300.

14. 19. Rasulov R. (2020). Agency Valency of Voice Forms of the State Verbs (On the Material of the Uzbek Language). International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7), 308-317.

15. Rasulov R. (2020). Kelajak - til sohiblariniki. Til va adabiyot ta'limi, 7(7), 63-64.

16. Ботирова Ш.И. (2020). Об обучении студентов филологии основам анализа и литературным терминам. Преподавание языка и литературы, 7(7), 82-83.

17. Ботирова Ш.И. (2020). Роль художественного психологизма в метафорической гармонизации реальности человека и жизни. Преподавание языка и литературы, 10(10), 64-66.

18. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 1620.

19. Botirova Sh.I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, 6(8), 539-541.

20. Botirova Sh.I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 1215.

21. Sobitova T. (2020). Orzigul dostonidagi manaviy va lafziy sanatlar. Ilmiy axborotnoma SamDU, 8(4), 56-63.

22. Sobitova T. (2020). Yoshlar manaviyatini yuksaltirishda xalq og'zaki ijodining o'rni. Тил ва адабиёт таълими. 5(5), 26.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.