Научная статья на тему 'ЧЎЛПОН ИЖОДИДА ИСТИҚЛОЛ ҒОЯЛАРИ'

ЧЎЛПОН ИЖОДИДА ИСТИҚЛОЛ ҒОЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

85
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Чўлпон / истиқлол / миллийлик / қадрият / ғоя / ўтмиш / маънавият / мафкура. / Chulpon / independence / nationality / value / idea / past / spirituality / ideology.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Умида Сапаевна Шерматова

Ушбу мақолада биз, Чўлпон ижодида истиқлол ғоялари, миллий уйғониш, ўтмишдаги миллий анъаналаримизни, миллий, диний, маънавий қадриятларимиз хазиналаридан фойдаланиш, уларни бойитиш ва ривожлантириш бўйича қилинган ҳаракатларини талқин қилганмиз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IDEAS OF INDEPENDENCE IN CHULPON'S WORK

In this article, we have interpreted Chulpon's efforts to promote the ideas of independence, national awakening, our past national traditions, the use of the treasures of our national, religious and spiritual values, their enrichment and development.

Текст научной работы на тему «ЧЎЛПОН ИЖОДИДА ИСТИҚЛОЛ ҒОЯЛАРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 ЧУЛПОН ИЖОДИДА ИСТЩЛОЛ ГОЯЛАРИ

Умида Сапаевна Шерматова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада биз, Чулпон ижодида истиклол FOялари, миллий уЙFOниш, утмишдаги миллий анъаналаримизни, миллий, диний, маънавий кадриятларимиз хазиналаридан фойдаланиш, уларни бойитиш ва ривожлантириш буйича килинган харакатларини талкин килганмиз.

Калит сузлар: Чулпон, истиклол, миллийлик, кадрият, FOя, утмиш, маънавият, мафкура.

IDEAS OF INDEPENDENCE IN CHULPON'S WORK

Umida Sapaevna Shermatova

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

In this article, we have interpreted Chulpon's efforts to promote the ideas of independence, national awakening, our past national traditions, the use of the treasures of our national, religious and spiritual values, their enrichment and development.

Keywords: Chulpon, independence, nationality, value, idea, past, spirituality, ideology.

КИРИШ

Аклий, интеллектуал тарбия ватанпарварликни хам, сиёсий ва FOявий тарбия, яъни эътикод тарбиясини хам уз ичига олади.Гоявий тарбия деганда шуролар даврида ёшларни коммунистик партия мафкураси, марксизм-ленинизм FOялари асосида тарбиялаш тушунилар эди.У даврда шуролар мустамлакачилигини социалистик тузум берган бахт-саодат деб, пролетариат диктатурасини озодлик деб, миллий зиёлиларни, истиклолчиларни катаFOн килган компартияни бахт куёши деб, фукаро урушини келтириб чикарган Ленинни халк озодлиги учун курашчи деб, Туркистон халкларининг асл ватанпарварларини эса "босмачилар", "миллатчилар", "халк душманлари" деб тушунтирилар эди.У вактда FOявий тарбия жараёнида саноат ва кишлок хужалигидаги ишбилармонларни, мулкдорларни золим, эксплуататор синф

сифатида тугатиш, уларни сургун килиш ва отиб ташлашни маъкуллаш 'Тоявий етуклик" деб хисобланар эди.Бой отасини фашистларнинг гестапосига ухшаган ЧК, ОГПУ ёки НКВД га тутиб берган ва оттирган ёш пионер Павлик Морозов кахрамон деб макталар эди.Мустамлакачиларни "бизга бахт келтирган "улуF OFамиз" деб улуFлаш, миллий кахрамонларимиз Жалолиддин Мангубердини, Амир Темурни, подшохларни урушмасликка, кон тукмасликка чакирган азиз -авлиё, халкнинг маънавий рахнамоси булган Хома Убайдуллох Ахрор Валийни "феодализмнинг кора кучлари" деб лаънатлаш, коралаш FOявий тарбия хисобланарди. Гоявий тарбия шуролар мустамлакачилигини макташга, улуFлашга каратилган эди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Атокли педагогика олими Сиддик Ражабов "Халк маорифи ва педагогика фанининг буюк алломалари" китобида Я.А.Коменский, К.Д.Ушинский, Л.Н.Толстой, А.В.Луначарский, А.С.Макаренко, Х.Х,,Ниёзийларнинг педагогик тажрибаларини адолатли ёритиш билан бирга, афсуски, бу китобида Махмуд K,ошFарий, Юсуф Хос Х,ожиб, Рудакий, Фирдавсий, Беруний, Форобий, Ибн Сино, Саъдий, Навоий, Огахийнинг таълимий карашларига хеч кандай урин ажратилмаган.Мана шу буюк Шарк алломалари урнига С.Ражабов уз китобида марксизм "классик"ларининг мактовини келтирган: "Факат марксизм асосчиларинигина илмий коммунизм назариясини яратиб, инсон шахсининг камолот йулларини белгилаб бердилар" С.Ражабов фикрича, инсон камолоти хакида Саъдий ва Навоий гуё хеч гап айтмаган.

Таникли филолог олим ва педагог олимлар Х,омил Ёкубов, Олим Шарафиддинов, Матёкуб Кушжонов, Озод Шарафиддинов, Салохиддин Мамажонов ва бошкалар, Ойбек, Хдмид Олимжон, Максуд Шайхзода, Гафур Гулом, Миртемир ижодида замондошларимиз рухий олами яхши очилгани хакида теран фикрлар айтиш билан бирга коммунистик мафкура тазйики остида мустамлакачилар сиёсатини, коммунизм, ленинизм FOяларини макташга хам мажбур булган эди.У "Йиллар ва йуллар" асарида узбек шеъриятида ютуклари хакида чукур фикрлар айтиш билан бирга, шуро мустамлакачиларининг FOявий байроFи булган ленинизм FOяларига садокат ифодаланган асарларини мактаб, бундай ёзган эди: "Узбек шоирларининг хозирги ижодида коммунизм темаси Ленин темаси билан чамбарчас боFланиб келмокда. Поэзиямиз тараккиётига назар ташлаган одам Ленин темаси хамиша узбек шоирларининг диккат марказида булиб келганлигини куради.Бу - тасодифий эмас.Ленин темаси совет поэзиясининг хамиша актуал, давр мохиятини очишга имкон берадиган азалий

темалардан брирдир"Бу жумлада Ленин темасига нисбатан "азалий" сузининг ишлатилиши мантиксиздир.Чунки, Ленин мавзуси, ленинизм FOялари азалий эмас, вактинча ва уткинчи эканлигини хозир бутун жахон халклари яхши тушунади.Аммо Озод Шарафиддинов юкоридаги асарида Ленин мавзусини узбек шеърияти учун энг шарафли мавзу деб мактайди.У, ёш авлодни FOявий тарбиялашда бу мавзу жуда мухимлигини такрор-такрор айтади. "Узбек шоирлари поэтик асарларда Ленин хакидаги туЙFуларни ифодалаш билан чекланмай, Ленин характерини яратишга интилиш кучаймокда.Х,озир 30 -йиллардан фарк киларок, поэтик асарларда Лениннинг инсоний жозибасини хар томонлама очишга эътибор берилмокда.Буларнинг барчаси сунгги йилларда поэзиямизнинг катта муваффакияти булган асарлар яратишга имкон берди". Адолат юзасидан айтиш керакки, атокли олим, Узбекистон Кдхрамони кейинчалик миллий уЙFOниш хакида ёзиб, мустакилликни шарафлади.

НАТИЖАЛАР ВА МУХрКАМА

Истеъдодли узбек олимларидан яна бири, фан арбоби С.Мамажонов "Адабиётимиз равнакини В.Ленинсиз сира тасаввур килиб булмайди.УлуF дохийнинг улмас назарий таълимоти ва оламшумул амалий фаолияти куп миллатли совет адабиётининг, жумладан, узбек совет адабиётининг тараккиётида хал килувчи роль уйнади ва уйнамокда.Хдётбахш марксча-ленинча таълимот адабиёт ва санъат FOявий асосининг асосидир".

Биз атокли олимларимизнинг бу фикрларини бугунга келиб,уларга таъна тоши отиш учун эмас, балки мустакилликдан аввал, шуролар мустамлакачилиги даврида ёш авлодни FOявий тарбиялаш деганда уларнинг онгини сохта FOялар билан "захарлаш"га, бадиий-эстетик маданият ходисаси булган шеъриятни хам ута "сиёсийлаштирилгани" FOявий тарбия деганда пролетариат диктатураси "дохийларини" улуFлаш талаб этилганлигини эслатмокчимиз холос.

Махмуд К,ошFарий, Юсуф Хос Х,ожиб, Мухаммад ибн Исмоил Бухорий, Абу Исо ат-Термизий, Абу Мансур ал-Мотурудий, Лутфий, Навоий, Бобур, Машраб, Суфи Оллоёр, Мунис, Огахий, Фитрат, Х,амза, Абдулла Авлоний, Абдулла К,одирий, Чулпон, Ойбек, Х,амид Олимжон, Гафур Гулом, Абдулла К,аххор каби миллий зиёлиларимизнинг бой маънавий хазиналаридан ёш авлодни FOявий тарбиялашда самарали фойдаланиш назариётчи ва амалиётчи педагог олимларимизнинг фаолиятида мухим урин эгаллаши зарур.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, мустакиллик даврида ёш авлодни FOявий тарбиялаш сохта сиёсатга буйсундирилмаган, Истиклол даврида "сиёсий, FOявий хато" излаб, миллатпарвар зиёлиларимиз жазога тортилмайди, энди FOявий тарбия деганда миллий уЙFOниш, утмишдаги миллий анъаналаримизни, миллий, диний, маънавий кадриятларимиз хазиналаридан фойдаланиш, уларни бойитиш ва ривожлантиришни тушунамиз. Аслида FOявий тарбия, унинг таркибий кисмлари булган сиёсий маданият, ахлокий тарбия, турли илм-фанларни урганиш билан х,осил килинадиган аклий, интеллектуал тарбияни бир-бири билан уЙFунлаштириш яхши самаралар беради.

REFERENCES

1. Матчонов С. (2020). Адабиёт дарсларида тахлил ва талкин уЙFунлиги. Тил ва адабиёт таълими. 7(7), 8-11.

2. Матчонов С. (2020). Китобхонлик ва мутолаа маданияти. БухДУ Бошлаетич синфларнинг она тили таълимида инновацион технологиялардан фойдаланиш. Халцаро конфереция материаллари 2020 йил 29 апрель, 89-92-бетлар

3. Матчонов С. (2020). Адабий таълим тизимини технологиялаштириш ва бадиий-эстетик тафаккур муаммолари. Низомий номидаги ТДПУ Илмий ахборотлар 2020 7(1), 49-53-бет.

4. Шерматова У.С. (2020). Ватан тимсоли маънавий кадрият. Pedagogik mahorat. 6(6), 84-88.

5. Shermatova U. (2020). The light of nights without a day. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 4(4), 112-117.

6. Шерматова У.С. (2020). НАУКА И МИР. Международный научный журнал, 4(80), Том 2, 57-62.

7. Bakiyeva H. (2019). Developing articulation of elementary class students using independent work methodology. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 7(6), 14-16.

8. Umirova D. (2020). Authenticity and authentic materials: history and present.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. 5(10), 129-133.

9. Rasulov R. (2020). Word Valence and Syntactic Relationship. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 295-300.

10. 19. Rasulov R. (2020). Agency Valency of Voice Forms of the State Verbs (On the Material of the Uzbek Language). International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 7(7), 308-317.

11. Rasulov R. (2020). Kelajak - til sohiblariniki. Til va adabiyot ta'limi, 7(7), 63-64.

12. Ботирова Ш.И. (2020). Роль художественного психологизма в метафорической гармонизации реальности человека и жизни. Преподавание языка и литературы, 10(10), 64-66.

13. Botirova Sh.I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, 6(8), 539-541.

14. Sobitova T. (2020). Orzigul dostonidagi manaviy va lafziy sanatlar. Ilmiy axborotnoma SamDU, 8(4), 56-63.

15. Sobitova T. (2020). Yoshlar manaviyatini yuksaltirishda xalq og'zaki ijodining o'rni. Тил ва адабиёт таълими. 5(5), 26.

16. Ботирова Ш.И. (2020). Инсон ва хдёт вокелигини метафорик уЙFунлаштиришда бадиий психологизмнинг урни. Суз санъати, 2(3), 19-23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.