Научная статья на тему 'БУХОРО ТАБАРРУК ЗИЁРАТГОҲЛАР МАКОНИ'

БУХОРО ТАБАРРУК ЗИЁРАТГОҲЛАР МАКОНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
170
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
зиёрат / Фаришта / архитектура / инсон / муқаддас жой / масжид / мадраса / меъморий мажмуа / қабристон / pilgrimage / Angel / architecture / human / holy place / mosque / madrasa / architectural complex / cemetery

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Кучкарова, Гулноз Рахмоновна

Ушбу мақолада Бухоройи шарифнинг айрим зиёратгоҳлари ҳақида фикр юритилган бўлиб, муаллиф янги маълумотларни тақдим этган ҳолда зиёрат туризми учун муҳим қадамжолар таснифини келтирган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BUKHARA SAINT PLACE OF PILGRIMAGE

In this article, some pilgrimage sites of Bukhara Sharif were discussed, and the author provided new information and presented a classification of important places for pilgrimage tourism.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ТАБАРРУК ЗИЁРАТГОҲЛАР МАКОНИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

БУХОРО ТАБАРРУК ЗИЁРАТГОХЛАР МАКОНИ

Кучкарова Гулноз Рахмоновна,

Бухоро мухандислик-технология институти «Чизма геометрия ва Мухандислик графикаси» кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Бухоройи шарифнинг айрим зиёратгоцлари уацида фикр юритилган булиб, муаллиф янги маълумотларни тацдим этган цолда зиёрат туризми учун мууим цадамжолар таснифини келтирган.

Kalit so'zlar: зиёрат, Фаришта, архитектура, инсон, муцаддас жой, масжид, мадраса, меъморий мажмуа, цабристон

In this article, some pilgrimage sites of Bukhara Sharif were discussed, and the author provided new information and presented a classification of important places for pilgrimage tourism.

Key words: pilgrimage, Angel, architecture, human, holy place, mosque, madrasa, architectural complex, cemetery

Инсоният маънавияти-маданияти, онги, истеъдодининг юксак ифодасини, у курган тарихий обидалар, масжид-мадрасалар, зиёратгохлар архитектураси эволюциясида такрорланмас санъат даражасида намоён этганлигини куриш мумкин. Ислом Каримов «Авваламбор, ота-боболаримиздан колган маънавий меросни чукур урганиш, бу санъатнинг хусусиятлари, аломатлари, бетакрор томонлари нималардан иборат эканлигини англаб олиш зарур. Бухорода жуда куп обидалар сакланган. Шуларга купрок эътибор бериш даркор, бугунги ва эртанги курилишларда мана шу услубларни саклаб колишга харакат килишимиз лозим.» деб айтиб утган эди. Белгиланган муаммонинг ривожланиш даражаси масаласини урганаётганда, зиёратгохларнинг ислом маданияти цивилизациясида тутган урнининг фалсафа тарихида илк бора фалсафий тахлил килинаётгани, кизикарли, серкирра ва мураккаб мавзулардан бири булиб, маданиятшунослик, фалсафа, тарих, математика ва чизма геометрия уртасидаги муносабатлар ва узаро алокалар билан боглик муаммоларни тахлил килиш амалий жихатдан долзарбдир.

Маколада зиёратгохларни реконструкциялари, тузилиши, инсон онги-тафаккуридаги ва ундан ташкари эстетик гузаллигини, замонавий архитектура материаллари билан кайта илк куринишини тиклаш муаммоларининг ечимини

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

реал натижаларда стилизациялаштирилганлиги Бухоро зиёратгохлари ва кадамжойлари мисолида фалсафий тахлил килинади.

МАТЕРИАЛЛАР ВА УСУЛЛАР

Диний зиёрат куплаб халклар хаётидаги мураккаб ва хилма-хил маънавий ва ижтимоий-маданий ходисадир. Зиёрат диний фаолият тури сифатида кадимги даврларда вужудга келган ва диннинг ривожланган шаклларининг пайдо булиши ва жамиятда ижтимоий-маданий муносабатларнинг юкори боскичи билан боглик. Зиёрат-(араб.-бирор ерга ёки шахс хузурига бориш)-зиёратгох - мукаддас жойларга , мозор ва кабристонларга бориб, муайян расм-русмларни бажариб келиш. Мухаммад (с.а.в.) бир хадиси шарифларда айтганлар: «Кабристонларни зиёрат килиб туринглар, зеро, у охиратни эслатади». Охиратни эслаш эса кишини ёвузликдан узоклаштириб, эзгуликка якинлаштиради. Шунингдек ота-она, устоз, кариндош-уруг ва беморларни Зиёрат килиш хам макбул амаллардан саналади.

Зиёрат килиш хакида: Абу Хурайра (р.а.) айтдилар: "Расулуллох (с.а.в.): "Бир киши дустини зиёрат килса, Аллох таоло унга: "Хаётинг яхши утсин! Яхши иш килдинг ва жаннатдан узинг учун жой хозирладинг", дейди, деб таъкидладилар".1

Зиёратнинг фазилати хакида: Абу Хурайра (р.а.) ривоят килдилар: "Расулуллох (с.а.в.) бир вокеани гапириб бердилар. У куйидагича: "Бир киши бошка бир кишлокка турадиган дустини зиёрат килиш учун йулга чикди. Аллох таоло унга бир фариштани юборди. Фаришта ундан: "Йул булсин, каерга бораяпсан?" - деб суради. У: "Шу кишлокка яшайдиган бир дустимни кургани кетаяпман", деди. Фаришта: "Дустинг сенга бирор яхшилик килган ёки ундан

бирор манфаат курган булсанг керакки, ушанинг хотираси учун бораяпсанда", деди. У киши: "Йук, мен уни факат Аллох учун яхши кураман, шунинг учунгина зиёратига бормокчиман", деди. Шунда фаришта: "Мен Аллохнинг элчисиман. Аллох таоло мени атай сенга юборди. Сен уни холис Аллох учун севганинг каби, Аллох таоло хам сени севади", деди".2

Зиёратхона-макбара (дахма, сагана) олдида зиёратчилар учун мулжаллаб курилган махсус хонага айтилади.3Шундай килиб, зиёратгохлар нафакат сажда килиш объектларини, балки узларининг маданий маъноларининг барча бойлигидаги бинолар, иншоотларни, шунингдек, табиий объектлар ва

1 Ал-адаб ал-муфрад. Имом Исмоил ал-Бухорий, 159-боб, 348-дадис, 56-бет. www.ziyouz.com 2007

2 Ал-адаб ал-муфрад. Имом Исмоил ал-Бухорий, 161-боб, 354-дадис, 57-бет. www.ziyouz.com 2007

3 Ислом. Энциклопедия: А- X / Шайх абдулазиз Мансур тадрири И - 80 остида - Т. : "Узбекистан миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2017.- 184-б.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

худудларни хам уз ичига олади. Шу муносабат билан "зиёратгох" ва "мукаддас жой" тушунчаларини синонимлар деб хисоблаш мумкин.

Глобаллашиб бораётган дунё шароитида дунёкараш парадигмаларининг янгиланиши ва узгариши жараёнини бошдан кечираётган замонавий маданият ривожланишининг анъанавий ва инновацион шаклларини уйгунлаштиришга мухтож. Диний зиёрат халкларнинг жахон ва миллий маданий меросининг энг мухим таркибий кисми сифатида уйгунлаштириш имконияти мавжудлигини курсатувчи тенденциялардан бири эканлиги хозирги замонда уз исботини топмокда. Зиёрат анъанасининг узига хослиги шундаки, бир динга эътикод килувчи турли халклар узаро бирлашадилар.

Бутун дунёда Бухоронинг таърифини эшитмаган, уни билмаган, уни умрида бир марта уз кузи билан куришни, зиёрат килишни орзу килмаган маърифатли одам булмаса керак.

Бухоро нафакат Узбекистонни, балки бутун Марказий Осиё минтакасини дунёга машхур этган. Унга Бухорои Шариф4 деган ном бежизга берилмаган. Чунки бу мукаддас заминда канчадан-канча улуг зотлар, азиз авлиёлар, пиру5-муршидлар, олим-уламолар яшаб утган юрт хакида суз борар экан, биринчи булиб куз унгимизга зиёратгохларнинг улкан салобати кад кутариб, узини куз-куз килгандек бутун дунё диндорларини узига жалб килиб келмокда. Зиёратгохларнинг кайтадан реконструкция килиниши янада Бухорога куркамлик багишламокда. Уларнинг курилиш жихатидан бир-биридан фарк килиши, инсониятнинг бошка борликдаги мавжудотлардан устунлиги ва юксаклигини яна бир бора исботлаб туради. Ислом архитектураси (меъморлиги)нинг ривожланиб кетиши сабаби, илк бора масжид Мухаммад с.а.в. хижратларидан кейин Мадинада курилганлиги, кейин мусулмонлар босиб олган шахарларда масжидлар очила бошланди. Макка кулга киритилгандан кейин хар бир масжидда мехроб, яъни киблани курсатадиган жой пайдо булди. Масжиднинг6 меъморий дизайни жуда бошкача булиши мумкин, аммо унда иккита мажбурий элемент: бу мехроб (Каъбага (Макка) йуналтирилган) хамда

4 каранг: Шариф (араб. — олижаноб, аслзода) — Мухаммад (сав) авлодларининг номига кушиладиган хурмат сузи. Урта асрлардан бошлаб 7 шахар; Макка, Мадина, Куддус, Багдод, Дамашк, Мозори Шариф ва Бухоро ш.лари диний марказ сифатида шухрат козонгани учун, уларга "Ш." сузи кушиб айтиладиган булган. Шунингдек, бир неча атамаларга сифат тарзида кушилган холда (мас, хадиси Ш., каломи Ш., мушафи Ш. ва х.к.) хам кулланилади.

5каранг: Пир (форсча: ( j^j — кекса, кари) — суфийлик анъанасида тарикатларнинг олий рахнамолари ёки обрули рахнамолар. Шунингдек, хар бир мурид уз муршидини хам пир деб атаган. Ахоли орасида пир тушунчаси авлиё, маълум бир хунарнинг асосчиси маъносида хам ишлатилади.

6 каранг: Масжид (араб. ( — мусулмонлар ибодат киладиган бино. Биринчи масжид Мухаммад пайгамбар томонидан Мадинада курилган булиб, намоз укиш учун панжара билан уралган жой эди. Урта асрларда масжид диний функциялардан ташкари, ижтимоий функцияларни хам бажарган: унда талабалар укитилган, ахоли тупланган, саргардонларга бошпана берилган ва хоказо.и.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

MHHopa atHu (Mac^ug ëHuga ^ofinamraH SanaHg MuHopa)nap TapKuSuga MaB^yg Synumu KepaK. MagpacanapHuHr Kypunumu hchom guHu TapaKK^raHuHr pHBO^naHHmura acocufi omhh SynuS, Magpacanap hkkhhhh gapa^anu TatnuM öepyBHH guHHfi TatnuM Myaccacacu xucoSnaHagu. fflyHuHr ynyH hchom MetMopnunuru x,aM guHufi, x,aM gyHëBufi Myaccacanap Ba SuHonapHu y3 unura onagu. HcnoM guHu puBo^naHumu SunaHoK 3uëpaTroxnap TapKuSuga Mac^ug Ba MuHopanap KupuTunraHnuru ynyH 3aMoHaBufi gaBp SunaH sofhuk SynraH ucnoM MetMopnunuK ycnySnapu x,aM puBo^naHraH. Xp3upru 3aMoHga SyTyH gyHë MycynMoHnapu ucraKoMaT KunaguraH Sapna ^ofinapga ucnoM MetMopnunurura moc Mac^ugnap KypunMoKga. HcnoM MetMopnunuru ucnoM SunaH sofhuk SynraH SuHonapHuHr MetMopufi ycnySnapuHu y3 unura onagu.

Eyxopo 3uëpaTroxnapura uchom apxuTeKTypacuHuHr MetMopnapu Kyn acpnap gaBoMuga y3 caHtarnHuHr MypaKKaSnuru, uxnaMnuru, SeTaKpopnuru, HaKm TypnapuHuHr Tepunumu, nrounumu, Syanumu, paHraapHu TyFpu TaHnamu, FumraapHuHr Typnu ycnySnapga Tepunumu, TaSuar xogucanapuHu xucoSra onraH xpnga caSp Ba aHna MamaKKaraap SunaH KypunraHnuru, x,ap Sup 3uëpaTroxnapga y3 aKcuHu HaMofium этнmн, aHa Sup Sopa uhcoh oHru, MagaHuaTuHuHr SyroKnuK tumcohu экaнпнrннн ucSoraaS KenMoKga. 3uëpaT Ba 3uëpaTroxnap aBBanaMSop uhcoh KanSugaH SomnaHagu. Xaraga 3uëpaTra SopraH uhcoh y3uHu pyx,aH eHrun ce3umu, MatHaBufi SyroKnuKKa эpнmнmннн Hyp Muconuga TaKKocnaca, Hyp uhcoh KanSugaH SomnaHagu gefiunagu.

YnyFnapHuHr puBoaT этнmннa, Eyxopofiu mapu$ Ba yHuHr aTpo^uga erra MuHr aBnuë, arnoMa, 3oxug, oSug, omuK, umom, Myx,agguc, mafix ga$H KunuHraH. Eyxopofiu mapu^ga ynTa nafiFaMSap, ^yMnagaH, AroS anafixuccanoM, goByg anafixuccanoM, Xu3p anafixuc canoM KagaM^mapu Sop. Eup puBoaTga afiranumuna, xaMMa ^ofira ocMoHgaH Hyp ëFunca, Eyxopofiu mapu^gaH ocMoHra Hyp KyTapunap экaн. Ey Hyp - Matpu^aT, unMy up^oH Hypugup. Hyp SopKu, 3ynMaT neKuHagu. Hyp SopKu, fiynuMro ëpyF. Hyp, nupoK Su3HuHr TamKu oпaмнмнзнн MyHaBBap Kunagu. .HeKuH кaпSнмнзнн xaM MyHaBBap этyвнн Hyp Sop. Ey - Matpu^aT Hypu, MatHaBuaT знёcн7 geS afiTuS yTraH.

Знёpaтгoxпapнн unMufi ypraHum Y3SeKucToHga C.C.Eyxopufi8, r.HaBpy3oBa9, r.C.roHycoBa10, H.OcToHaKynoB, E.3panueB, O.AKnaeB11, Ba SomKanap ToMoHugaH

7 CagpugguH Ca^uM EyxopufiHuHr "EyxopoHuHr TaöappyK знёpaтгoxнapн" "gYPgOHA" нampнётн,2012

8 KapaHr: CagpugguH Ca^uM EyxopufiHuHr TacaBBy^myHoc ohum, Tapuxnu cu^aTugaru нзнaннmнapн HaTu^acuga "gu^ga ëp" (1993), "^op EaKp ëKu ^yfiöop aвннёнapн" (2001), "Xa3paT A3u3oh ap-PoMeTaHufi" (2002), "Ea^oBygguH HaKmöaHg ëKu erm nup", "Xa3paT A6y Xa$c Kaöup", "Eyxopofiu mapu$ aвннëнapн", "EyroK Fн®gyвoннfiнap","Hккн ro3 eTMum eTTu nup" (2006), "X,a3paT Ea^oBygguH HaKmSaHg", "Xo^a Opu$ ap -PeBrapufi", "MaB^oHo Opu$ gerrapoHufi" (2008), "ABHuë fflox AxcaBufi ®afi3o6ogufi a^-Eyxopufi" (2009), "fflo^upKoHHuHr TaSappyK знëpaтгoxнapн", "EyxopoHuHr TaSappyK знëpaтгoxнapн" Ka6u Tapuxufi-Matpu^ufi fiyHaHumgaru KuToS^apu Hamp этннгaн.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

диний-фалсафий карашларида тадкик этилган. Мазкур тадкикотларда зиёратгохлар, маданий-маънавий мерос, ислом меъморчилиги хакидаги келиб чикиш тарихи, дунёвий-диний-фалсафий карашлари билан ёритилган булса, чет эллик олимлар Osman Aydinli12, А.М.Ахунов13, С.Ю Житенёв14, ва бошкалар ислом маданияти тараккиётида зиёратгохларнинг урнини эътироф этишган.

МДХ, давлатларида М.С.Булатов 15 , Рашид калвир Ходжатилла 16 , О.А.Сухарёва17, ва бошкалар зиёратгохларнинг тарихи, меъморий тузилиши, асосчиси ва фаолиятини урганишган. Бирок ушбу тадкикотларда зиёратгохларнинг тарихий аспекти тадкик этилган булсада, фалсафа тарихи сохасида урганилмаган. Биз тадкикотимизда Ислом маданияти тараккиётида Бухоро зиёратгохларининг урнини фалсафий тахлил этишга эътибор каратдик.

НАТИЖАЛАР

Юкоридаги тадкикотлардан маълум буладики айрим зиёратгохлар тарихи алохида соха вакиллари: филолог, тарихчи, адабиётшунослар томонидан урганилган. Бизнинг тадкикот ишимиз фалсафа тарихи сохасида илк маротоба урганилаётганлиги билан долзарбдир.

Бухорои шарифнинг хар бир карич ери (зиёратгох) авлиёлар шарофати билан зиёратгохга айланган. Зиёратгохлар инсониятга, унинг онгидаги тасаввуф ва тарикат оламидаги илк гояларни кенг таргиб этилишига улкан хисса кушгани бугунги кунга келганда сир эмас. Бухорои шарифнинг хар бир карич ери (зиёратгох) авлиёлар шарофати билан зиёратгохга айланган. Айникса бутун дунё ахлини узига жалб этаётган етти пирлар билан биргаликда Бухоро зиёратгохлари хусусида гапирадиган булсак, Етти пирлар зиёратгохлари, Х,азрат шайх Саййид Мухиддин Абдулкодир Жилоний Пиридастгир (1079-1166) зиёратгохи, Хужа Каъбул Ахбор Вали зиёратгохи, Бобойи Порадуз зиёратгохи,

9 каранг: Xoja Ali Romitoniyning "Risolai Azizon" kitobi mashhur. Bu kitobni fors tilidan o'zbek tiliga naqshbandiyshunos olima Gulchehra Navro'zova tarjima qilib nashr ettirdi.

10 каранг:

11 каранг: Остонакулов Икромиддин, Эралиев Бахтиёр, Фаррух Акчаев «Узбекистон зиёратгохлари ва кадамжолари»

12 каранг: Osman AYDINLI «Islom tafakkurining asosiy markazlari: MAVERAUNNEHiR»2019.;

13 каранг: Исламский фактор в мировом историческом процессе (Ближний и Средний Восток, Северная Африка, Восточная Европа): учеб. пособие / В.А. Ахмадуллин, А.М. Ахунов- Казань: Изд-во Казан.ун-та, 2017. - 298 с.

14 каранг: Житенёв С. Ю. Религиозное паломничество в христианстве, буддизме и мусульманстве: социокультурные, коммуникационные и цивилизационные аспекты. М.: Издательство «Индрик», 2012 — 000 с

15 М. С. Булатов «Геометрическая гармонизация в архитектуре средней Азии IX-XV вв» Издательство «Наука» Главная редакция восточной литературк москва 1988.

16 Рашид калвир Ходжатилла «Становление и развертывание пространственной структуры традиционной мечети ирана михраб айван купол» Москва 2008г.

17 О.А. Сухарёва «К истории Бухарского ханства» (Историко этногрофические очерки) Издательство академии наук узбекской ССР- Ташкент:1958.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

TypKu ^aHgufi Ba aHa Sup KaTop SyroK aBHuëu KupoMHap SopKu, ynap xaKuga TagKuKoT umnapuMroga Sara^cun MatnyMoraap SepuS SopaMu3.

Hhcoh SyroKHuKKa эpнmнmgaн onguH y aBBanaMSop uhku xorap^aMnuK, uhku gyHëcuHu TapTuSra cohmofu KepaKgup, nyHKu 3uëpar Sy uHcoHHuHr y3ugaH SomnaHagu.

XY.TOCA

gaBnarnMro paxSapu Eyxopo Bunoarara Tampu^u noFuga EaxoygguH HaKmSaHg, ASgyxonuK Fu^gyBoHufi, Opu$ PeBrapufi, Ahu PoMuTaHufi, EoSofiu CaMocufi, MaxMyg OaFHaBufi, Cafifiug AMup Kynon MetMopufi Ma^MyanapuHu y3 unura onraH "Erru nup" 3^parroxuga: "EyHgafi MatHaBufi xa3uHa SomKa xen Kaepga fiyK. Ey xa3uHaHu MyKaMMan ypraHum, ogaMHapra, ëmnapra ocoh Tunga eTKa3um KepaK. MaKcaguMu3 - ëmnapuMro yзнмнзнннr annoManapra эpramcнн, MepocuHu Suhcuh, ynap SunaH ^axpnaHcuH. KuroSga yKum SomKa, 3uëpar kuhuS, ropaKgaH yткaзнS ypraHum SomKa. Ey ^ofi Matpu^ar MapKa3u Synumu, ogaMHap y3ura uhm ohuS KeTumu KepaK", — gegu fflaBKar Mup3uëeB. Xy^^arga SupuHnu MapTa roKopu guHHapapo gapa^aga "MyKaggac ^ofi" TymyHnacura Tatpu^ Sepumra xapaKar KunuHgu, yHga Kyfiugaruna u^oganaHagu: "MyKaggac ^ofinap MatHyM guHufi ^aMoanap ynyH guHufi axaMuaTra эra ^ofinapgup. Ynapra 3uëpaTroxHap Ba KaSpucTOHnap my ^yMnagaH, ynapHuHr arpo^ugaru xygygnap, arap ynap ymSy ^ofinapHuHr a^paHMac kucmu Synca (neKuH ynap SunaH neKHaHMaraH xonga) Kupagu. YmSy KogeKc HyKTau Ha3apugaH, MyKaggac ^ofinap xap Sup guHufi ®;aMoa ToMoHugaH aHtaHara Kypa SenrunaHaguraH KaTtufi SenrunaHraH nerapanapra эra. fflyHuHrgeK, MatHyM Sup MyKaggac ^ofi Sup HenTa guHufi rypyxnap ynyH guHufi axaMuaTra эra Synumu MyMKuHHuru эtтнpo$ этннagн. MyKaggac ^ofinap SyryHru Ba Kena^aK aBnognap ynyH SyTyHHuru, gaxncronuru, oSpУ-эtтнSopн Ba y3ura xocnuruHu xypMar KunraH xonga caKHaHumu KepaK. Ynap Ha^aKar guHufi axaMuaTra эra oSteKTHap, SaHKu Tapuxufi oSteKTHap cu^aruga xaM caKHaHumu KepaK

A^ABHËT^AP (REFERENCES)

1. CagpugguH CanuM EyxopufiHuHr "EyxopoHuHr TaSappyK знëpaтroxнapн" "gYPgOHA" HampuëTu,2012

2. Osman AYDINLI «Islom tafakkurining asosiy markazlari: MAVERAUNNEHÎR»2019.;

3. HcnaMcKufi ^aKTop B MupoBoM ucropunecKoM npoцecce (Enu^Hufi u CpegHufi Boctok, CeBepHaa A^puKa, BocTOHHaa EBpona): yneS. nocoSue / B.A. AxMagynnuH, A.M. AxyHoB- Ka3aHt: №g-Bo Ka3aH.yH-Ta, 2017. - 298 c.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

4. Житенёв С. Ю. Религиозное паломничество в христианстве, буддизме и мусульманстве: социокультурные, коммуникационные и цивилизационные аспекты. М.: Издательство «Индрик», 2012 — 000 с

5. М. С. Булатов «Геометрическая гармонизация в архитектуре средней Азии IX-XV вв» Издательство «Наука» Главная редакция восточной литература москва 1988.

6. Рашид калвир Ходжатилла «Становление и развертывание пространственной структуры традиционной мечети ирана михраб айван купол» Москва 2008г.

7. О.А. Сухарёва «К истории Бухарского ханства» (Историко этногрофические очерки) Издательство академии наук узбекской ССР- Ташкент: 1958.

8. Yunusova G. S. The viewpoints of Abdulqadir Giylani about the human and man conceptions // Theoretical & Applied Science. - 2018. - №. 9. - P. 176-178.

9. Yunusova G. S. The viewpoints of Abdulqadir Giylani about the human and man conceptions // Theoretical & Applied Science. - 2018.

10. Юнусова, Г. (2021). The doctrine of Abdulqadir Giylani and qadiriya. IIUM Engineering Journal.(Scopus) Published Online: 15 December.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.