Научная статья на тему 'ЁШЛАРНИ ҒОЯВИЙ ТАРБИЯЛAШНИНГ УСЛУБ ВА ВОСИТАЛАРИ'

ЁШЛАРНИ ҒОЯВИЙ ТАРБИЯЛAШНИНГ УСЛУБ ВА ВОСИТАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
29
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Инсон маънавий-ахлоқий камолоти / Ғоявий тарбия масаласи / Ислом дини / давлат ва жамият / оммавий маданият / халқимизнинг юксак маънавияти / адолатпарварлик / маърифатпарварлик. / Human spiritual and moral perfection / the issue of ideological education / Islamic religion / state and society / public culture / high spirituality of our people / justice / enlightenment.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Рахимбаев, З. Н., Жуманиёзова Н.С.

Бугунги кун талаба-ёшларида ахлоқий дунёқарашини шакллантириш усулларида нималардан фойдаланиш талаб етилади. Ҳозирги глобаллашув шароитида дунёда кучайиб бораётган турли маънавий таҳдидларнинг олдини олиш, “оммавий маданият”нинг зарарли таъсиридан ёшларни ҳимоя қилиш масалалари алохида тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS AND TOOLS OF IDEOLOGICAL EDUCATION OF YOUTH

What is required to be used in the methods of formation of moral outlook among today's students. The issues of prevention of various spiritual threats that are increasing in the world in the current globalization conditions, protection of young people from the harmful influence of "mass culture" are discussed separately.

Текст научной работы на тему «ЁШЛАРНИ ҒОЯВИЙ ТАРБИЯЛAШНИНГ УСЛУБ ВА ВОСИТАЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

ЁШЛАРНИ ГОЯВИЙ ТАРБИЯЛАШНИНГ УСЛУБ ВА ВОСИТАЛАРИ

Рахимбаев З. Н.

Тошкент давлат транспорт университети

Жуманиёзова Н.С Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси в.б. доценти

АННОТАЦИЯ

Бугунги кун талаба-ёшларида ахлоций дунёцарашини шакллантириш усулларида нималардан фойдаланиш талаб етилади. Хозирги глобаллашув шароитида дунёда кучайиб бораётган турли маънавий таудидларнинг олдини олиш, "оммавий маданият"нинг зарарли таъсиридан ёшларни уимоя цилиш масалалари алохида тухталибутилган.

Калит сузлар: Инсон маънавий-ахлоций камолоти, Гоявий тарбия масаласи, Ислом дини, давлат ва жамият, оммавий маданият, халцимизнинг юксак маънавияти, адолатпарварлик, маърифатпарварлик.

What is required to be used in the methods offormation of moral outlook among today's students. The issues of prevention of various spiritual threats that are increasing in the world in the current globalization conditions, protection of young people from the harmful influence of "mass culture" are discussed separately.

Key words: Human spiritual and moral perfection, the issue of ideological education, Islamic religion, state and society, public culture, high spirituality of our people, justice, enlightenment.

Бугунги кунда инсон, жамият аъзоси, турли гурух ва жамоаларнинг вакили сифатида доимо уларнинг таъсири остида булади. Яъни, хар бир шахснинг феъл атворида, хатти-харакатларида у мансуб булган миллат, халк, профессионал тоифа, жамоа ва оиланинг ижобий ёки салбий таъсири булади. Тарихий шарт-шароит, давр, давлат тузими ва уша жамиятдаги сиёсий, иктисодий ва мафкуравий таъсирлар унинг дунёкараши, фикрлаш тарзи, тафаккурида уз аксини топади. Бундай таъсирларнинг икки хили мавжуд: — макро боскичдаги таъсирлар ёки кенг маънодаги ижтимоий-маънавий, сиёсий хамда иктисодий мухит таъсирлари; — микро боскичдаги таъсирлар ёки бевосита инсон боласи тугилиб усадиган оила, таълим ва тарбия масканлари, мехнат жамоаси, махалла ва дустлар мухитидаги таъсирлар. Бир карашда, инсон феъл-атворини иккинчи боскич таъсирларигина белгилайдигандай

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

туюлади. Чунки, «К^уш уясида курганини килади», деганларидек, айникса, узбекчиликда одамнинг оиласи, насли-насаби, махалласи, таълим олган билим даргохига катта эътибор берилади ва бундай муносабат хаётда узини оклайди хам. Лекин макро боскичдаги таъсирларнинг ахамиятини хам камситиш тугри булмайди. Масалан, шуролар тузуми жамият аъзоларининг муте, тобе, ихлоссиз, баъзи бир жихатдан имонсиз булиб камол топишига замин яратганки, бунга асосан уша мухитдаги носоглом, инсон кадрини ерга урувчи иктисодий сиёсат, коммунистик идеология сабаб булган. Умуман, тарихдан хам маълумки, кайси давлат ва мамлакатни олмайлик, бос-кинчилик сиёсати юргизилган жамият одамларининг психологияси мус-такил юрт фукаролари психологиясидан кескин фарк килади. Мустакиллик психологияси шундайки, унда хар бир фукаро узининг эркин мехнати билан узи ва узгалар манфаати хакида бирдай кайгуради, чунки фидокорона мехнат ёки тинимсиз изланишсиз на алохида шахснинг, на жамоанинг бири икки булмайди. Уз истиклол йулини танлаган Узбекистонда амалга оширилаётган туб ислохотлар хам айнан шу юрт, шу заминда тугилиб, яшаб, мехнат килаётганлар манфаатини кузлашини хар бир эркин фукаро тула англайди. Х,ар бир алохида шахс онги ва шуурида шаклланган туйгулар, фикр-лар ва муносабат яхлит жамият, халкнинг фикри ва гурурига айланганда шундай кудрат касб этадики, окибатда эркин ва хур яшаш, Ватан тинчлиги ва хар бир оиланинг хотиржамлигини таъминлаш халк-нинг эътикоди булиб колиши лозим. Демак, купчиликнинг маслак ва тилаклари, фикрлаши ва муносабатига айланган гоя, тасаввур ва билимлар тизими халк эътикоди деб аталади. Халк эътикоди ва унинг рухи шундай кудратли таъсир кучига эгаки, у хар бир соглом фикрловчи инсонни ижодий фаолиятга, касби-корнинг халол булишига замин яратади. Узбек халки ана шундай илохий мархаматга сазовор булган, уз миллий эътикодига эга миллатлардан биридир. Буни биз буюк инсонлар, мутафаккирлар тимсолида курсак булади. Чунки халк рухи ва ундаги эътикодни миллатнинг энг илгор вакиллари, мутафаккирлар ифода этади. Масалан, Амир Темурнинг давлат курилиши ва саркардалик бобидаги юксак иктидори халкимиз рухиятидаги салохият ва имконият ифодаси булган Алишер Навоийнинг ижоди хам халк эътикодининг улмас намунасидир. Халк эътикоди, юкорида эътироф этилганидек, хар бир шахс эътикодининг йуналишини белгилайди. Атрофдагилар ва якинлари такдирига бефарк булмаган, купчилик манфаатини уз манфаатидан устун билган инсон бундай эътикодга берилган ва ундан таъсирланган хисобланади. Агар инсон боласининг тугилиш онларидан бошлаб, унинг илк ривожланиш даврлари хусусиятларига эътибор берадиган булсак, дастлаб у табиатан факат уз ички

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

хиссиётлари, туйгулари домида — муайян худбинлик доирасида ривожланади. Яъни, унинг учун уз хохиш-истаклари, эхтиёжлари ва уларни кондиришдан ортик ташвиш йукдай. Лекин уша эхтиёжлар орасида ота-онасига, энг якинларига нисбатан хиссий интилиш, улар билан эмоционал мулокотга кириш истаги кучли булгани сабаб у инсонлар жамияти ва ундаги муносабатлар меъёрларини секин-аста узлаштириб боради. 3 ёшдан сунг оиладаги мулокотга тенгкурлар жамиятидаги мулокот кушилиши муносабати билан бола худбинлик кайфиятидан янада тезрок воз кеча бошлайди. Акс холда жамият, купчилик унинг инжикдикларини кутармайди. Шу тарзда соглом мулокот мухити болани купчиликнинг фикрига эргашиш, купчилик хак деб эътироф этган ахлок меъёрларини эгаллаш, инсонийлик тамойилларига амал килишга ургатади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Гоявий тарбияда халк огзаки ижоди мухим урин тутиб, у миллатимизнинг узлигини намоён этадиган, уни авлодлардан авлодларга утказиб, тарих туфонларидан, хаёт-мамот синовларидан омон чикариб, узлигини доимо саклаб келаётган эл-юртимизнинг багрикенглик, матонат, олижаноблик, вафо ва садокат каби эзгу фазилатларини узида ифода этади. Шу уринда гоявий тарбия мезонларидан бири булган мукаддас динимизнинг ахамияти бекиёсдир. Дин азалдан инсон маънавиятининг таркибий кисми сифатида одамзоднинг юксак идеаллари, хак ва хакикат, инсоф ва адолат тугрисидаги орзу-армонларини узида мужассам этган, уларни баркарор коидалар шаклида мустахкамлаб келаётган гоя ва карашларнинг яхлит бир тизимидир.

Х,ар бир илмий янгилик, яратилган кашфиёт - бу янгича фикр ва дунёкарашга туртки беради, гоявий тарбия мезонлари шаклланишига узига хос таъсир утказади. Шу нуктаи назардан караганда, заминимизда яшаб утган буюк алломаларимиз, мутафаккир боболаримизнинг ибратли хаёти ва фаолияти, бемисл илмий-ижодий кашфиётлари бугун хам жахон ахлини хайратга солаётганини гурур билан таъкидлаш лозим. Жамият эса уз заминининг мутафаккирлари, дини ва кашфиётлари, маърифат, илму фан, маданият каби сохаларидан буларнинг барчасини узида уйгунлаштирган халкимизнинг гоявий олами накадар бой ва ранг-баранг эканини исботлаб беришда, уни намуна килиб курсатишда фойдаланади. Бундай ноёб ва бебахо бойликни хар томонлама чукур урганиш, унинг маъно-мазмунини авлодларга етказиш масаласи барча, биринчи галда, зиёлилар, бутун жамоатчилик учун хам карз, хам фарз хисобланади.

Х,ар кайси миллатнинг узига хос мафкурасини шакллантириш ва юксалтиришда, хеч шубхасиз, оиланинг урни ва таъсири бекиёсдир. Чунки

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

инсоннинг энг соф ва покиза туйгулари, илк хаётий тушунча ва тасаввурлари биринчи галда оила багрида шаклланади. Боланинг характери, табиати ва дунёкарашини белгилайдиган мафкуравий мезон ва карашлар — яхшилик ва эзгулик, олижаноблик ва мехр-окибат, ор-номус ва андиша каби мукаддас тушунчаларнинг пойдевори оила шароитида карор топиши табиийдир. Шунинг учун хам айнан оила мухитида пайдо буладиган ота-онага хурмат, уларнинг олдидаги умрбод карздорлик бурчини чукур англаш хар кайси инсонга хос булган одамийлик фазилатлари ва оилавий муносабатларнинг негизини, оиланинг гоявий асосини ташкил этади.

Гоявий тарбия мезонлари хакида суз кетганда, махалланинг урни ва таъсири хусусида тухталиш зарур. Маълумки, узбек махаллалари азалдан чинакам миллий кадриятлар маскани булиб келади. Узаро мехр-окибат, ахиллик ва тотувлик, эхтиёжманд, ёрдамга мухтож кимсалар холидан хабар олиш, етим-есирларнинг бошини силаш, туй-томоша, хашар ва маъракаларни купчилик б-н бамаслахат утказиш, яхши кунда хам, ёмон кунда хам бирга булиш каби халкимизга хос урф-о. ва анъаналар, авваламбор, махалла мухитида шаклланган ва ривожланган. Халкимизга хос узини узи бошкарув тизимининг бу ноёб усули кадим-кадимдан одамларнинг нафакат тилида, балки дилида, бутун хаётида чукур жой эгаллагани бежиз эмас. «Махалла — хам ота, хам она» деган хикматли накл ана шу хаётий хакикатнинг ифодаси сифатида кабул килинади. Х,ар кайси хонадон, бутун эл-юртдаги мафкуравий иклим ва вазиятни англамокчи булган киши, бу борадаги хакикий манзаранинг ёркин ифодасини аввало махалла хаётида худди ойнадек яккол куриш имконига эга булади.

Гоявий тарбия мезонларидан яна бири илму маърифат, таълим-тарбия булиб, уларга инсон камолоти ва миллат равнакининг энг асосий шарти ва гарови сифатида каралган. Келажак пойдевори билим даргохларида яратилади, бошкача айтганда, халкнинг эртанги куни кандай булиши фарзандларнинг бугун кандай таълим ва тарбия олишига боглик. Бунинг учун хар кайси ота-она, устоз ва мураббий хар бир бола тимсолида, аввало, шахсни куриши зарур. Ана шу оддий талабдан келиб чиккан холда, фарзандларни мустакил ва кенг фикрлаш кобилиятига эга булган, онгли яшайдиган комил инсонлар этиб вояга етказиш иши таълим-тарбия сохасининг асосий максади ва вазифаси булиб колади. Бу эса таълим ва тарбия ишини уйгун холда олиб боришни талаб этади.

Таълим муассасалари Узбекистоннинг мустакил тараккиёт стратегияси, узбек халкининг буюк давлат барпо этиш борасидаги максад-муддаолари, миллий истиклол гояларини ёшлар калби ва онгига сингдиришнинг устувор йуналишларига хизмат килади. Бу боарда жамият хаётининг барча сохаларини

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

камраб олиш, таълим-тарбия, таргибот-ташвикотнинг самарали усул ва воситаларидан окилона фойдаланиш такозо этилади. Бунда Кадрлар тайёрлаш миллий дастури асосида укувчи-талабалар онгида миллий гоя ва миллий истиклол мафкурасини шакллантириш ишларини узлуксиз тарзда олиб бориш, таълим муассасаларида болалар ва талабаларнинг ёшига мос равишда миллий истиклол мафкурасини сингдиришда дифференциал педагогик-психологик дастурлар яратиш, укув дастурлари, дарслик ва кулланмаларда миллий истиклол мафкураси гояларини теран акс эттириш, мактаб, лицей, коллеж, институт ва университетларда мафкуравий тарбияни бугунги кун талаблари даражасига кутариш, педагог кадрларнинг мафкура борасидаги билимларини чукурлаштириш мухим ахамиятга эга йуналишлардир.

Таълим-тарбиянинг хар бир боскичи, уз навбатида, миллий гояларни ёшлар калби ва онгига сингдиришнинг узига хос омилларини назарда тутади.

Мактабгача таълим муассасалари. Бу уринда хар бир ота-онанинг уз фарзандининг мактабгача тарбияси унинг кейинги тараккиёт даврида канчалик ахамият касб этиши, бу давр узлуксиз таълим ва тарбиянинг мухим боскичи эканини англаб этишига эришиш зарур. Бунда оиланинг мактабгача таълим муассасалари тизимига изчил уйгунлашувига эришишни назарда тутиш керак. Бу даврдаги барча мактабгача таълим-тарбия муассасалари болалардаги умумий саводхонлик ва мактабдаги таълим-тарбияга тайёрлаш жараёнининг мухим ва зарурий боскичи сифатида каралиши лозим.

Бевосита таълим берувчи муассасалар (мактаблар, лицей, касб-хунар коллежлари, олий укув юртлари) мафкуравий тарбиянинг асосий учокларидир. Уларнинг барчасида амалга ошириладиган мафкуравий таълим жараёнида, барча укув кулланмалари ва дарсликлар, кушимча адабиётларда куйидаги омиллар устувор ахамият касб этиши лозим. Шу билан бирга Ватанга садокат туйгусини шакллантириш; она тилимизга мухаббат уйготиш, миллий кадриятларга хурмат килиш ва эъзозлаш, эзгулик тимсоли булган аёлни улуглаш, оиланинг ватанпарварлик хиссини тарбиялашдаги ролини курсатиш, махалланинг демократия дарсхонаси ва уз-узини бошкариш мактаби эканини тушунтириш, мухим ахамият касб этади. Бундан ташкари, умуминсоний кадриятларнинг миллатлараро тотувлик, багрикенглик, дунёвий илмларга интилиш ва илгор маданиятни шакллантириш воситаси эканини уктириш, дин ва дунёвий билимларнинг узаро карама-карши эмаслигини англатиш, маърифатнинг шахс интеллектуал салохиятини оширишдаги имкониятлари кенглигини исботловчи далиллар келтириш, сиёсий ва хукукий маданият соглом

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

дунёкарашнинг мухим омили эканлиги тугрисидаги маълумотларни купайтириш бу боардаги зарур билимлдарни узлаштиришга ёрдам беради.

Таъсир воситаси (алока тармоги). Тарбияда яна бир омил — маълумотнинг нима воситасида узатилиши масаласи долзарбдир. Албатта, одамларга юзма-юз туриб, уз фикр ва эътикодини баён этиш энг таъсирчан усулдир. Шундан келиб чикиб, айтиш мумкинки, тингловчи билан алока бевосита ёки бавосита булади. Юзма-юз учрашувлардаги мулокот ёки таълим-тарбия жараёнидаги таълим берувчи билан укувчи уртасидаги алока ёки ота-она билан фарзандлар уртасидаги муносабатлар бевосита алокага мисол булса, оммавий ахборот воситалари, биринчи навбатда, телевидение, радио, газета ва журналлар, китоб ёки рисолалар воситасидаги мулокот бавосита алокани билдиради. Ижтимоий реклама хам, инсон онги ва идрокига таъсир курсатувчи кучли восита уларок, гоявий тарбияда катта урин тутади. Масалан, таникли ва баобру шахсларнинг маданий ва маънавий меросимиз, обидаларимиз олдида туриб интервью беришлари самарали булади. Мисол учун, Самарканддаги Регистон майдонида интервью бераётган шахс шахардаги ободончилик ишлари хакида гапираётган булса хам, асрий обидалар томошабинда миллий маданиятимизга хурмат, ундан гурурланиш туйгуларини уша мукаддас кадамжоларни бориб зиёрат килиш истагини уйготади. Аудитория, яъни тингловчилар хусусида гап кетганда, кандай инсонлар ишонувчан булади, кандай одамлар соглом гояларни ёт, буз-гунчи гоялардан фарклай олади, деган савол ута мухимдир. Чунки одамлар хар хил. Масалан, улар биргина сифатлари — уз-узларига булган бахолари нуктаи назаридан фарк килади. Масалан, узи, уз кобилият ва фазилатлари хусусида камтарона фикр юритадиган одамларнинг янги маълумотларга, нотаниш манбаларга ишониши, эътикод хосил килиши жуда секин содир булади, улар узларига канчалик ишонмаса, бошкаларга хам шунчалик ишонмайди. Узи хакида анча юкори фикрлар билан юрадиганлар эса маълумотларни тез кабул килади, лекин узларидаги мавжуд фикрларга нисбатан хам кибор, гурур булгани сабабли, бошкаларнинг фикрига тезгина эргашмайди. Демак, хулоса шундайки, инсоннинг узига булган бахоси меъёрида, уртача хамда холис булиши керак. Психологик жихатдан аудиториянинг турт тури фаркланади: 1. Пассив узлаштирувчи аудитория. Бу узини холис бахолай олмайдиган содда инсонлар булиб, уларга уз навбатида содда, тушунарли, кизикиш уйготувчи маълумотлар ёкади. Мафкуравий мавзудаги ахборотлар хам хаётий, лунда фикрларда баён этилса, уларда ижобий муносабат шаклланади. 2. Фаол, ижтимоий жихатдан баркамол аудитория. Булар маълумотли, зиёли, янгиликка уч инсонлар булиб, уларга таъсир курсатувчи хар кандай ахборот муаммоли,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

gon3apS, SaxcTanaS SynraHu Mat;yn. TanaSanap, MarucTpaHT, acnupaHTnap, onuMnap mynap ^yMnacugaHgup. 3. «Stra^ogu cycT» aygmopua. Bynap MatnyM caSaSnapra Kypa, TapSuacu OFup KuMcanap Tou^acura KupuS ;onraH, xaëTga aHH; Ma;cagu Ba Macnaru öy;, y3 ycTuga umnaMaöguraH HHCOHnap. YnapHuHr opacuga acocaH ycMup Ba ycnupuHnap Kyn Synagu. ^hhhh aKHganapacTnapHHHr goMura TymuS ;onraH ëmnap xaM mynap ^yMnacugaHgup. Ynap AHrunuKnap, Ta^cunoraapra Soö axSopoTra yn Synagu. fflyHuHr ynyH SyHgaö Tou^agaru KuMcanapra SaoSpy maxcnap op;anu Tatcup Kypcarnm Mat;yn. 4. «Yö» ayguTopuacu — acocaH yö SeKanapu, ;apuanap, MatnyM caSaSnap SunaH HorupoH SynuS, acocuö Ba;TuHu yöga yTKa3aguraHnap. YnapHu xaëTuô Bugeo^untMnap, KrouKapnu KypcaryB Ba naBxanap y3ura ®:anS Kunagu. fflyHgaH KenuS hukuS, SyHgaö uHcoHnap ynyH Ma^KypaBuö axSopoT TafiëpnaHraHga, ynapHuHr cogganuru, caMuMu^Tra yHnuru Ba uhcohuö эtтн6opгa MyxTo^nuruHu uHoSaTra onuS um Kypunca, caMapanu Synagu. Ynap Kynpo; yö umnapu SunaH SaHg SynraHu ynyH Myno;oT Ba yHpamyBnap ynapHuHr gaM onum BaKTnapura Myn^annaHumu, Munnuö ygyMnap, pacM-pycyMnapuMu3HuHr u^oSuö ^uxaraapugaH ^oöganaHum, Tatcup Ba;Tu Ba ^oöu MacanacuHu Maxanna ^aonnapu Ba xoraH-^ronap KyMuTanapu SunaH xaMKopnuKga yönaS Kypum KepaK Synagu. Ma^KypaBuö umnapHu TamKun этнmga ayguTopuaHuHr KaTTa ëKu KunuKnuru xaM uHoSaTra onuHumu KepaK. 100200 KumugaH 3uëg ogaM Synca — KaTTa, 15- 100 TaraHa ogaM Synca — ypTana, 15 TaraHa Synca — kuhuk aygmopua xucoSnaHagu. Bou3 Sunumu mapT SynraH Kouganap: — KaTTa ayguTopuaga — BoronuK MaxoparnHuHr yTa w;opu Synumu;

— Kypra3Manu BocuTanapgaH ^oöganaHumga aHu^nuK; — caBonnapHuHr umkoh gapa^acuga KaM Synumu; — kuhuk ayguTopuaga — caBon Ba ^aBoSnapHuHr umkoh gapa^acuga Kyn Synumu; — pacMu^THunuKgaH xonu Synumu; — HoTu;HuHr MaB3yra oug SunuMnapuHuHr MyKaMMan Synumu; — BoronuK Maxopara ypTana Synumu xaM MyMKuH; — MaB3y Ma3MyHHu ëpuTumga u^oguö ëHgamyB. ByHgaH Tam;apu, ayguTopu^HuHr ëm xycycuaTnapuHu, ynapHuHr SunuMnapu gapa^acuHu xaM xucoSra onum 3apyp. Ma^KypaBuö Tapôua umnapu caMapagopnuruHu Saxonam Me3oHnapu. By — yTa ho3uk Ba Mactynuarau um. Arap SyHgaö um kuhuk ayguTopuanapga aManra omupunraH Synca, yHga TuHrnoBHu-ëmnap, TapSuanaHyBHunap ëKu TanaSa-yKyBHunapHuHr gyHëKapamnapuHu SeBocuTa cyxSaTnap, ë3Ma umnap Ba ynapHuHr umra, Bo;ea-xogucanapra SynraH MyHocaSaTnapu op-Kanu aHuKnaS, MamFynoTnapHu KaöTa-KaöTa yTKa3um MyMKuH. Ma^KypaBuö Tatcup caMapagopnuruHu ynHam Me3oHnapu KyöugarunapgaH uSopaT:

— axonuHuHr cuëcuô SuguMgoHnuru, н^тнмoнö ^aonnuru; — ^aMu^THuHr MatHaBuö coFnoMnuru, ogaMnapHuHr y3uHu pyxaH TeTuK Ba SapgaM TyTumu; —

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

ватанпарварликнинг турли куринишлари кундалик турмушда тобора купрок намоён булиб бораётгани; — ахолида билим савиясини оширишга интилишнинг кучайиши, газетажурнал, вактли матбуотга талаб ва таклифнинг ортиб бориши; — жиноятчилик ва хукукбузарлик холатларининг камайиб бориши, аёллар ва усмирлар уртасида содир этиладиган жиноятчиликнинг бартараф этилиши; — гиёхвандлик ва турли зарарли одатларнинг ёшлар уртасида камайиб бориши, бунда кенг жамоатчиликнинг фаол иштироки; — диний, дунёвий билимларга интилиш, шу сохалардаги адабиётларга нисбатан эхтиёжнинг бир маромда сакланиши; — оилаларнинг мустахкамлиги, ажримларнинг камайиб бориши; — фукароларда конунларга нисбатан итоаткорликнинг шаклланиши; — бутун жамият микёсида соглом маънавий ва ижтимоий мухитнинг шаклланиши. Ижтимоий фикрни урганиш. Бу — маънавий-мафкуравий тадбирларнинг кенг халк оммаси ва ёшлар онгига нечоглик чукур сингиб бораётганини урганишнинг ишончли йулларидан биридир. Ижтимоий фикр - гурух ёки жамият томонидан якдил тарзда изхор килинадиган умумий нуктаи назардир. Ижтимоий фикр купинча ижтимоий психология хамда социология фанлари томонидан урганилади. Лекин жамият тараккиётининг хозирги боскичига хос булган жараёнлар ижтимоий фикрни факат маълум гурух мутахассисларигина эмас, балки барча фаол шахслар урганишини такозо этади. Гоявий тарбиянинг мохияти. Шахс тарбиясининг мухим йуналиши — бу гоявий тарбиядир. Бу — инсон онги ва тушунчалари тизимида хаёт хакидаги фалсафий, сиёсий, хукукий, диний, эстетик, ахлокий, бадиий, касбий карашларни максадли шакллантириш жараёнидир. Х,ар кандай тарбия жараёни охир-окибат, уз максад ва мохиятига кура гоявий тарбиядир. Чунки оилани оламизми, болалар богчасиними, махалла, мактаб, коллеж, лицей, университет ёки академияни оламизми — хаммасида бериладиган таълимтарбия жараёни талаба ва тингловчилар дунёкарашини кенгайтириш, уларнинг онгини илмий асосланган билимлар билан бойитиш хамда жамият учун, унинг равнаки учун керак булган сифатларни камол топтиришга йуналтирилган булади. Бу ишлар боланинг дунё хакидаги, оламнинг ривожланиш конуниятлари, инсоний муносабатлар борасидаги узига хосликлар, ахлок тамойиллари, гузаллик хакидаги тушунчаларини кенгайтиришга хизмат килади. Бу том маънода мафкуравий тарбиянинг асоси, пойдеворидир. Шунинг учун мафкурасиз инсон, мафкурасиз гурух, миллат, халк, жамият булиши мумкин эмас.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(5), May, 2023

REFERENCES

1. Sutrina, John Joseph, "Literary criticism contained in the works of Mark Twain" (1951). Graduate Student Theses, Dissertations, & Professional Papers. 2854. https://scholarworks.umt.edu/etd/2854. - 21р.

2. Куйирокда улардан бири, Томнинг Сахро Кабирга хаво шахридаги саёхати хакида фикр юритилади.

3. Старцев А. Марк Твен и Америка./Твен, Марк. Собрание сочинений в восьми томах. Том 1. - Моксва: Правда, 1980. - 3-4 с.(401).

4. Марк Твен. Том Сойернинг янги саргузаштлари. - Тошкент: Ёш гвардия, 1980. www.ziyouz.com.kutubxonasi.

5. Хасанов, М. Н., Азимбаев, А. А., & Каримов, Б. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИГА ДОИР КАРАШЛАРИ.

6. Раматов, Ж. С., & Хдсанов, М. (2022). МАФКУРАВИЙ ТАХДИДЛАРНИ ОЛДИНИ ОЛИШДА АХЛОКДЙ ТАРБИЯНИНГ АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3(6), 952-956.

7. Ramatov, J. S., Valiev, L. A., & Xasanov, M. N. (2022). XIX ASRDA HINDISTONDAGI IZHTIMOII-FALSAFIY JARAYONLAR.

8. Кушаков, Ф. А., Хасанов, М. Н., Баратов, Р. У., Раматов, Ж. С., & Султанов, С. Х. (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИНСОН ХУКУКЛАРИ ВА СУЗ ЭРКИНЛИГИ. Academic research in educational sciences, 3(10), 803-810.

9. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. Х., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМOИЙ AДOЛAТ BA КAДРИЯТЛAР ПЛЮРAЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

10. Раматов, Ж. С., Баратов, Р. У., Султанов, С. Х., Муратова, Д. А., Хасанов, М. Н., & Эрниёзов, У. К. (2022). ЁШЛАР ЗАМОНАВИЙ МАДАНИЙ КИЁФАСИ ВА УМУМИНСОНИЙ КАДРИЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИНГ МАЗМУН-МОХИЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10), 376-386.

11. Hasanov, M., & Tuhtaboev, E. (2021). THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS). Innovative Technologica: Methodical Research Journal, 2(05), 1-6.

12. Хасанов, М. Н., Хафизов, Д. А., Тоиров, Р. Х., & Болтабоев, Х. К. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙ ЯШАГАН ДАВРДАГИ ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ.

13. Kaipbergenova, D. (2016). CHET TILI О^ГШУСН^АММШ KASBIY VAZIFALARI VA PEDAGOGIC MAHORATI HAQIDA. ВЕСТНИК

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

КАРАКАЛПАКСКОГО ГОСУДАРСТВЕННОГО УНИВЕРСИТЕТА ИМЕНИ БЕРДАХА, 33(4), 48-50.

14. Orakbayevna, K. D., Normuminovich, M., & Muxiddinovna, M. Z. (2021). English language teaching methodology for non-native speakers. Linguistics and Culture Review, 5(S3), 1721-1725.

15. Orakbayevna, K. D. (2022, February). SYNTACTIC AND SEMANTIC FEATURES OF COMPARISON IN ENGLISH, UZBEK AND RUSSIAN LANGUAGES. In Conference Zone (pp. 145-147).

16. Orakbayevna, K. D. (2022). THE IMPORTANCE OF GRAMMAR IN LEARNING A FOREIGN LANGUAGE. Confrencea, 7(7), 69-72.

17. Orakbayevna, K. D. (2022). Using effective language learning strategies in teaching English. Texas Journal of Philology, Culture and History, 2, 1-3.

18. Orakbaevna, K. D. (2022). USING THE PRINCIPLE OF UNITY IN EDUCATION. PEDAGOG, 1(4), 1467-1473.

19. Kaipbergenova, D. (2017). THE IMPORTANCE OF MATERIAL DESIGNING IN LANGUAGE TEACHING. ВЕСТНИК КАРАКАЛПАКСКОГО ГОСУДАРСТВЕННОГО УНИВЕРСИТЕТА ИМЕНИ БЕРДАХА, 34(3), 62-63.

20. Kaipbergenova, D. (2016). CHET TILI O'QITUVCHILARINING KASBIY VAZIFALARI VA PEDAGOGIC MAHORATI HAQIDA. ВЕСТНИК КАРАКАЛПАКСКОГО ГОСУДАРСТВЕННОГО УНИВЕРСИТЕТА ИМЕНИ БЕРДАХА, 33(4), 48-50.

21. Бурихаджаева, М.С. (2023). МАМЛАКАТ ЩТИСОДИЁТИДА АВТОМОБИЛ ТРАНСПОРТИ КОРИДОРЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИКБОЛЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 338-345.

22. Bo'rixadjayeva, M. S. (2023). YANGI O'ZBEKISTONDA TA'LIM MUASSASALARIDA BERILAYOTGAN E'TIBOR VA TALABALARNI IMLIY FAOLYATGA YO'NALTIRISH. PEDAGOGS jurnali, 28(1), 68-75.

23. Bo'rixadjayeva, M. S. (2023). PEDAGOGIKNING KASBIY MAHORATINI SHAKLANTIRISH INTERFAOL USULLARI. World scientific research journal, 12(2), 128-133.

24. Bo'rixadjayeva, M. S. (2023). YANGI O'ZBEKISTONDA IQTISODIY TAFAKKURNI SHAKLLANISHINING USULLARI. World scientific research journal, 12(2), 134-138.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.