Научная статья на тему 'ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАР ТИЗИМИ ВА УЛАРНИНГ ОИЛА МУСТАҲКАМЛИГИДАГИ ЎРНИ'

ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАР ТИЗИМИ ВА УЛАРНИНГ ОИЛА МУСТАҲКАМЛИГИДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
895
81
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Оила / оилавий муносабатлар / фарзанд тарбияси / фуқаролик жамияти / Family / family relations / parenting / civil society

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Баҳронов, Ҳасан Қаюмович

Мақолада оиладаги ҳуқуқий, ахлоқий, иқтисодий муносабатлар таҳлил қилинган. Оиладаги анъана, урф-одатларнинг оила мустаҳкамлигидаги ўрни тадқиқ қилинган. Соғлом оилавий муҳитнинг фарзанд тарбиясидаги ролига алоҳида эътибор қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SYSTEM OF FAMILY RELATIONS AND THEIR ROLE IN STRENGTHENING THE FAMILY

The article analyzes legal, moral, economic relations in the family. The role of family traditions and customs in the stability of the family has been studied. Particular attention is paid to the role of a healthy family environment in the upbringing of children.

Текст научной работы на тему «ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАР ТИЗИМИ ВА УЛАРНИНГ ОИЛА МУСТАҲКАМЛИГИДАГИ ЎРНИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАР ТИЗИМИ ВА УЛАРНИНГ ОИЛА

МУСТАХКАМЛИГИДАГИ УРНИ

Байронов Хасан ^аюмович

Бухоро давлат тиббиёт институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацолада оиладаги ууцуций, ахлоций, ицтисодий муносабатлар таулил цилинган. Оиладаги анъана, урф-одатларнинг оила мустаукамлигидаги урни тадциц цилинган. Соглом оилавий мууитнинг фарзанд тарбиясидаги ролига алоуида эътибор царатилган.

Калит сузлар. Оила, оилавий муносабатлар, фарзанд тарбияси, фуцаролик жамияти

СИСТЕМА СЕМЕЙНЫХ ОТНОШЕНИЙ И ИХ РОЛЬ В УКРЕПЛЕНИИ

СЕМЬИ

Бахронов Хасан Каюмович

Преподаватель Бухарского государственного медицинского института

АННОТАЦИЯ

В статье анализируются правовые, нравственные, экономические отношения в семье. Изучена роль семейных традиций и обычаев в стабильности семьи. Особое внимание уделено роли здоровой семейной среды в воспитании детей.

Ключевые слова. Семья, семейные отношения, воспитание детей, гражданское общество.

The article analyzes legal, moral, economic relations in the family. The role of family traditions and customs in the stability of the family has been studied. Particular attention is paid to the role of a healthy family environment in the upbringing of children.

Keywords. Family, family relations, parenting, civil society

THE SYSTEM OF FAMILY RELATIONS AND THEIR ROLE IN STRENGTHENING THE FAMILY

Bahronov Khasan Kayumovich

Lecturer at the Bukhara State Medical Institute

ABSTRACT

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

KHPHm

Ornaeuu Mynocaôamnap энг yMyMHH Tap3ga ^apanraHga, эp-xотнн MyHOcaôaTH, OTa-OHa.HK-$ap3aHggap MyHOcaôaT.apngaH nôopaT. Ey MyHOcaôaT.ap Ma3MyHHga, myôxacro, TaÔHHH MyHOcaôaraap-^HHCHH xnccnëT, OTa-oh&ohk Ba $ap3aHg.HK xnccn, a^hh KOH-:rçapgom.HK MyHOcaôaT.apn MyxnM ax,aMHAT Kacô этagн. ammo 6y xuccHëT.ap TaÔHHH.urHHa HaMOëH ôy.MaH, h^thmohh maK.ga-ax.OKHH^CTeTHK, ncnxo.orHK MyHOcaôaT.ap Tap3nga HaMOëH ôy.agH. fflyHra Kypa, OH.aBHH MyHOcaôaT.ap TH3HMHga TaÔHHH, ax^o^HH, эcтeтнк, ncnxo.orHK MyHOcaôaT.apHH $apK.am MyMKHH. EyHgaH Tam^apn HKTHCogHH Ba xy^y^HH MyHOcaôaT.ap xaM MaB^yg ôy.nô, y.ap OH.aHH MycTaxKaM.amga MyxHM MaB^era эгa [1-5].

1. OH.aBHH MyHOcaôaT.ap, ôhphhhh HaBÔaTga, эp-xотнн ypTacngarn TaÔHHH-ôno.orHK MyHOcaôaT.apHHHr TapKHÔHH KHCMugnp. 3pKaK Ba aë.HHHr ÔHp-ÔHpnra HHTH.Hmn TaÖHHH xognca ôy.nô, ôy MyHOcaôaT ôeBOCHTa OH.aHHHr acocHHH TamKH. этagн. ^aMHAT эркaк Ba aë. ypTacngarn TaÔHHH-ÔHO.orHK MyHOcaôaTHHHr KaH Tap3ga pyH ôepumnra ôe^apK Kapaô Typo.MaHgH. ^yHKH, nm.aô HH^apyBHu Kyn.apHH ca^.am Ba puBO^narnupum, ^aMH^T a^o.apHHHHr y3apo MyHOcaôaTH MagaHH^THHHHr TaKOMH..amyBH, KaMO.OTH ^aMHATHHHr acocngnp. fflyHHHr ynyH xaM xap ônp ^aMH^Tga эркaк Ba aë. ypTacngarn TaÔHHH-ôno.orHK MyHOcaôaT.ap 6eTapTH6, cthxh^.h pyH ôepMaH, MyaH^H, ôap^apop, umnMOHH-MagaHHH maK.ga, hhkox Hy.H ÖH.aH ôy.nô, y.ap xy^y^nö KOHyH.ap Ba ax.OK HopMa-Konganapn,

yp^-ogaT, ^aMoaTHH.HK $HKpn, KO.aBepca gaB.aT, ^aMoaT TamKH.OT.apn TOMOHHgaH Som^apn^HÔ ôopn.agH. Ou.aBHH MyHOcaôaT.apHHHr maK..aHHmH ^apaëHHra эtтн6оp ôepap экaнмнз, hhkox Ba OH.aHH ÔHp-ÔHpngaH $apK.amHMH3 .O3HM. hhkox OH.agaH H.rapn By^ygra Ke.raH ôy.nô, gacTaBBa. naTpnapxa. OH.a By^ygra Ke.Hmnra Kagap, ypyFHH.HK gaBpnga $a^aT ^hhchh TaÔHHH xaëTHH ôom^apnô ôopraH. Ou.a By^ygra Ke.raHgaH cyHr эca, KHmH.ap xaëTHHHr xy^y^HH, ax.OKHH Ba ManmnH coxa.apura xaM Knpnô ôopraH. EyryHrn pnBO^naHraH ^aMH^Tga эca, ohtobhö MyHOcaôaT.ap MagaHHH xapaKTepra эгa ôy.nô, a.ôarra ^aMoaTHH.HK ^HKpn ÔH.aH xHCOÔ.amHÔ, amaëTraH ^aMH^TgarH OH.a ^ypnm aHtaHanapn Ba KOHyH-KOHganapnra pnoa kh.hô amamHH Ta^a3O этagн.

2. OH.aBHH MyHOcaôaT.apHHHr MyxHM TapKHÔHH khcmh — OH.a at3O.apn ypTacHgarH HKTHCogHH-My.KHH MyHOcaôaTgup, atHH OH.a TypMymHHH TamKH. этнmgнp. ro^opnga aHTraHHMH3geK, ^mh^t y3 at3O.apn ypTacngarn TaÔHHH-ÔHO.orHK, myHHHrgeK, KOH-^apoHgom.HK, My.KHH MyHOcaôaT.apHH xy^y^nH Konganapn ôn.aH ôom^apyB ôopagn.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

3. Оиладаги хукукий муносабатлар оила аъзоларининг узаро хукуки ва мажбуриятлари йотиндисидир. У оила хаётининг энг мухим томонларини тартибга солиб туради хамда энг аввало жисмоний кучга — давлат муассасалари кучига таянади.

4. Оиладаги ахлокий муносабатлар мазмуни, таъсири жихатидан хукукий муносабатлар билан чамбарчас боFликдир. Бирок, ахлокий муносабатларнинг таъсир доираси жуда икир-чикирларидан тортиб, оила хаётини хал килувчи ходисаларгача бошкариб туради. Чунончи, оила аъзоларининг кийиниши, овкатланиши, дам олиши, фарзандларини укитиши, уйлантириши хам ахлокий коидалар воситаси билан бошкарилиб турилади. Шунинг учун хам мустакилликка эришганимиздан кейинги оилага оид тадкикотларнинг барчаси, мавзулари оилавий муносабатларнинг ахлокий жихатларига баFишланган булиб, замонавий оиланинг барча жихатларига эътибор каратилиб, давлат сиёсатининг бу борадаги амалга оширилаётган йуналишларга эътибор берилмокда.

5. Оила маънавий хаётининг мухим таркибий кисмларидан бири рухий муносабатлардир. Рухий муносабатлар куп киррали булиб, у эр-хотин уртасидаги севги-мухаббат хиссиётини, ота-оналик, фарзандлик мехри, шунингдек, оила аъзоларининг кайфиятлари, хулк, кизикишлари ва хоказолардир.

6. Оилада эстетик муносабатлар, энг аввало, эр-хотининг узаро севги-мухаббатига асосланиб, бир-бирининг маънавий ва жисмоний гузаллигини идрок кила билиши ва ундан завклана олиши, оталик, оналикни гузаллигини тушуна олиши ва уни юксак кадрланишини ифодалайди. Оилада эстетик муносабатлар - оила хаётининг ташки ифодаси, намоён булиш шакли булгани холда, оилада ахлокий-рухий муносабатларнинг ривожланишига, бинобарин, оиланинг мустахкамланишига кучли таъсир килади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Юкорида таъкидланган муносабатлар тизими узаро алокадорлиги, уларнинг яхлитлиги, оилавий муносабатлар маданиятини ифодалайди. Оилавий муносабатлар маданияти эр-хотин уртасидаги табиий-биологик муносабатларни, оила аъзолари уртасидаги кон-кариндошлик муносабатларини ифодалаши оиланинг заминини ташкил этади.

Оила аъзолари уртасидаги хукукий, ахлокий-эстетик, рухий муносабатлар эса унинг усткурмасидир. Шунинг учун оилани мустахкамлаш максадида хамиша оилавий муносабатларни такомилаштириб келинган. Оилавий муносабатнинг софлиги унинг болалардаги хулк-атворга, маънавий камолоти таъсирини кучайтириш, куп холларда ота-она уртасидаги ва уларнинг болалар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

SuraH y3apo MyHocaSaTura öof^hk Syragu. Ouragaru KyHganuK MyHocaSaT, 6y xaëTuô эxтнë^ öo^aHH H^THMOHH-MagaHHH xaëTra Taôëp^amHHHr acocugup [6-9]. OTa-OHaHHHr ou^agaru Mogguö, TamKunuS, TapSuaBuS Ba y3apo maxcuö Macananap ro3acugaH Sup-Supu ÖH^aH ôy^agnraH y3apo MyHocaSaraapu co$, caMHMHH, эpнннг xoTHHra, xoTHHHHHr эpгa HHcßaTaH y3apo xypMaTu, yrapHHHr xaop KaHgaö MypaKKaS mapomga xaM y3apo Sup-SupuHu TymyHa oramu, u^ara acocura Kypu^caruHa, SyHgaö ouraga Myca^o MatHaBuö MyxuT By^ygra Ke^agu. OTaHHHr OHara, OHaHHHr OTara SeTaKan^y^^uru, Sup-Supura ^yno^ MyoManacu, xaëTHH кнннннн^нкпapннн eHrum^uru, öo^a TapSuacugaru, ou^aHuHr Mogguö TatMuHOTugaru Typ^u ^ukp^u^uk my ouragaru y3apo MyHocaSaraapHuHr 6yзн^нmнгa o^uö Ke^agu. OuraBuS MyHocaSaraapga aÖHu^ca oTa-oHa MyHocaöaTugaru caßp^u^uK, yö^aö, a^^-3aKoBaT SuraH ouraBuS roMym^apHu SapranuKga Mac^axaT xan этнmн, yrapHuHr Sup-Supura MexpuGoanura, ^ap3aHg^apra Sup xunga MyoManaga ôy^umu, xap uKKana tomohuhuot KapuHgom-ypyF^apura, кyнн-кymнн^apнгa Sup xunga Mexp-MyxaSSaT, xypMaT SuraH ^apamu, Sup cy3^uru, xa^u^aTHu ranupum KaSu u^oSuS $a3u.raraapra эгa ôy^umu, myHuHrgeK unumu, neKum, ë^FoHHu^uK, MaumuS 6y3yK^uK, guMoFgop^uK, MaHMaH^uK Ba Som^a my KaSu umaraapgaH xo^u Synumu ouraBuS MyHocaSaT MagaHuaTuHuHr co^uruHu TatMuHTOBHu xycycuaTgup.

Ou^aBun MyHocaôaT^apHuHr yMyMuö TymyHnacu ^yga KeHr ôy^uô, anoxuga aHu^ ^uKp^am Su^aH nerapanam MyMKuH эмac. ^yHKu ouragaru uKup-nuKup^ap yHuHr Ty3u^umu, MyHocaSaraap aHru-aHru ^uppanapuHu Ke-rrapuS nu^apaguKu, Sy эca ou^aBun MyHocaSaraapHu aHaga KeHpoK goupaga TymyHum^uKHu Ta^a3o этagн [10-15]. Ou^aHuHr MoxuaTu yHuHr MyHocaSaraapuga aKc этгaн Sy^uS, ^a^aT y3apo xaMKop^uK, oura at3o^apuHuHr Sup-Sup^apura MyHocaSaraapu acocuga ^ypu^agu Ba ouragaru MyxuT yHuHr MyHocaSaT MoxuaTuHu aHraaTagu. Eapna um^ap, ou^aHuHr y3apo Ty3u^Macu yHuHr o^gugaru Ba3u^anapHu Sa^apumra SOF^UK. 3p-xoTuHHuHr y3apo xaMKop^uru, Sup-SupuHu TymuHuS, Sapna знggнaт.rapнн axmunKK öy^u SuraH xan ^u^um, Sapna ou^aBun Ba3u^anapHu u^oSun xan этнmga oMun Sy^agu. fflyHuHrgeK, a^gog^apuMu3 amaraH ou^agaru aHtaHa, yp^-ogaT^ap xanKuMu3 yTMumuHuHr oÖHacugup. YTMum oн^aпapнмнзgaн u^o^u Sopuna ou^a ax^o^u, ogoSu Ba yHuHr KaMo^aTu MacananapHu ypraHum KaTTa axaMuarra эгagнp. By^ygra Ke^aëTraH xap Sup ou^aHu MycTaxKaM^am ynyH, энг aBBano, ëm^apra y3SeK ou^anapHuHr yp$-ogaTuHu, ygyM Ba aHtaHanapuHu, ax^o^uö MagaHuaraHu ëmnuKgaH SepuS Sopum ^o3um. Hhcoh MatHaBuaTuHuHr SupuHHu noögeBopu ou^aga maKmaHagu.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Оила шахснинг маънавий шаклланишига бевосита таъсир этадиган кичик мухит булиб, кишилик жамиятнинг маънавий илдизидир.

Оила тарцалиши хам мумкин. Бунинг турли сабаблари бор. Бири -оиланинг ахлоцийлик нуцтаи назаридан тарцалиши. Бунда болалар балоFатга етгач, эркин шахс сифатида янги оилага асос булишлари - yF^ болаларнинг уйлантирилиши, кизларнинг эрга берилиши назарда тутилади. Уйлантирилган yFилларга хам, эрга берилган кизларга хам янги оила куриш ва уни моддий жихатдан дастлабки пайтларда мухтожликдан саклаб туриш учун етарли булган уй-рyзFор ашёлари ажратилади [16-18].

Шунингдек, оиланинг табиий тарцалиши хам мавжуд. Унда ота-онанинг ёки отанинг вафоти туфайли оила мулкининг мерос тарзида бир ёки бир неча фарзандга утиши муносабати билан оила таркалиши мумкин.

Бундан ташкари, никоу бекор цилиниши муносабати билан оила тарцалади. Аслида никох хам диний, хам дунёвий нуктаи назардан бузилмаслиги керак. Лекин уртада хиёнат содир булиши ёки яна бошка бир хил сабаблар туфайли никохни факат ахлокий обруга эга, конун билан тан олинган идоралар, масалан, суд, ваколатли рухоний бекор килиши мумкин, зеро у, айтганимиздек, ахлокий ходиса. Х,ар бир жамият мана шу сунгги турдаги оила таркалишига карши курашади. Бундай оила бузилиши канча камайса, у уша жамиятнинг ахлокий жихатдан такомиллашиб бораётганини англатади.

Дастлабки ахлок маскани булмиш оилалар йиFиндиси фукаролик жамиятини, миллатни ташкил этади. Фукаролик жамияти мохиятан оила билан давлат уртасидаги даража. Гарчанд, унинг тараккиёти давлат тараккиётидан кейинрок руй берса хам, у албатта давлатни такозо этади, яъни фукаролик жамиятининг яшаши учун унинг олдида мустакил нимадир - расмий, тизимли бошкарув булиши керак [19-21].

Фукаролик жамияти замонавий дунёмизда вужудга келади, зеро, хозирги пайтдагина фукаролар хукуки хакикатан хам инобатга олинади. Фукаролик жамиятида хар бир одам узи учун максад. Бирок, у бошкалар билан муносабатга киришмасдан туриб, уз максадига тула эриша олмайди: бошкалар унинг максадга етишиши йулидаги воситадир. Натижада хар бир алохида максад бошкалар билан узаро муносабатлар воситасида, уларнинг фаровонликка интилишини каноатлантиргани холда, узи хам каноатланади. Бошкачарок килиб айтганда, фукаролик жамиятида яхши, бадавлат, бахтли, хукукий яшаш учун булган хар бир фукаронинг интилиши пировард натижада бутун жамиятнинг ушандай яшашига олиб келади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Фукаролик жамияти, шундай килиб, бир кишининг эхтиёжини унинг мехнати воситасида кондириши баробарида, шу мехнат воситасида барча колганларнинг хам эхтиёжини кондиради. У уз аъзоларининг шахсий эркинликлари ва хукукларини химоя килади, одил суд воситасида улар мулкига дахл килинишига йул куймайди. Фукаролик жамияти турли табакалардан ташкил топади. Улар орасида табакавий ёки синфий зиддият сингари ходисалар руй бериши мумкин эмас. Чунки бунда шахс - давлат фукароси, муайян инсон манфаатлари биринчи уринда туради ва бу манфаатлар, айтганимиздек, хам ахлокий, хам конуний жихатдан химоя килинади. Зотан, «Биз учун фукаролик жамияти - ижтимоий макон. Бу маконда конун устувор булиб, у инсоннинг уз-узини камол топтиришига монелик килмайди, аксинча, ёрдам деради. Шахс манфаатлари, унинг хукук ва эркинликлари тула даражада руёбга чикишига кумаклашади» [22-25].

Мамлакатимизда хозир эркин, демократик фукаролик жамиятини тузишга киришганмиз. Бу жамият, маълум маънода, Fарбликлар тасаввуридаги фукаролик жамиятларидан фарк килади. Гарбда бу борада эътибор асосан, хукукий йуналишнинг устуворлигига каратилса, бизда ахлокий-маънавий йуналишнинг устуворлигини куриш мумкин. Шу нуктаи назардан олиб караганда, биз кураётган фукаролик жамияти Гарб дунёси учун урнак булиши мумкин. Бу фахрланиш хиссидан келиб чиккан баландпарвоз гап эмас. Масала шундаки, Гарб жамиятлари хозирги пайтда ахлокийликни хукукийликнинг юкори боскичи сифатида кабул килмокдалар. Лекин улар учун «ахлокий урин бушатишдан» кура «хукукий уринни эгаллаб туриш» нафакат конуний, балки завклирок туюлади. Бизнинг менталитетимизда эса, бунинг акси - хар бир «ахлокий урин бушатиш» узбек калбига кувонч, уз инсонлик бурчини бажарганлик хиссини тулдиради [26-29].

Бундан ташкари, бизда фукаролик жамияти куришни маълум маънода тезлаштирадиган, Гарб менталитетига хос булмаган макон борки, бу махалладир. Узбек махаллалари том маънода ахлокий тарбиянинг маскани; оила катталари болага канчалик тарбия бера олса, уша оила яшаётган махалланинг тарбия борасидаги хиссаси хам шунча булади, десак хато килмаймиз. Бунинг устига, махаллада халкимизнинг кадимий демократик анъаналари хозир хам уз кучини йукотган эмас. Махаллада яшаётган хукумат аъзоси хам, миллионер тижоратчи хам, фаррош хам, оддий укитувчи хам бир хилдаги махалладошлик хукукига эга. Чунончи, махалланинг оксоколи оддий укитувчи булиши мумкин ва куп холларда шундай хам. Хукумат аъзоси ёки миллионер эса, махаллада факат махалладошлик «лавозими»да булади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Уларнинг фаркланиши факат ахлокий жихатлари билангина белгиланади. Ана шу хусусиятлари билан махалла уз-узини бошкариш тузилмаси сифатида оиладан фукаролик жамиятига утиш учун ахлокий куприк булиб хизмат килади. Бундай оралик боFловчи тузилма, юкорида айтганимиздек, Гарб оламида йук. Демак, шунга кура хам, бизда фукаролик жамиятига утиш нисбатан осонрок кечади, деган фикрни билдириш мумкин.

Шундай килиб фукаролик жамияти муайян халк учун жам булиб, жамоат тарзда яшашнинг энг олий шахси хисобланади ва носиёсий булган барча муносабатларни уз ичига олади. Унда шахс эркинлигини, «индивиднинг очилиши» ихтиёрий тарзда тузилган фукаролар уюшмалари, ташкилотлари ва бирлашмалари доирасида узини намоён килади; иктисодий, диний, маънавий, ахлокий-эстетик миллий, оилавий в.б. муносабатлар давлат идораларининг аралашувисиз, уз-узини бошкариш асосида амалга оширилади.

Буюк олмон файласуфи Гегель давлатни ахлокий FOянинг воке булиши деб таърифлайди ва табиий муносабатларни маънавий муносабатлар билан мукояса килиб, оилани - хиссиётга, фукаролик жамиятини - асабнинг таъсирланиш кобилиятига, давлатни эса, узи учун асаб тизимига ухшатади; у уз ичида ботинан ташкил топган, бирок унинг яшаши узида икки холатнинг тараккий топишига боFлик, булар - оила ва фукаролик жамияти. Давлат аклнинг руёбга чикиши сифатида хар бир шахс ихтиёрига мосдир. Одатда, давлатнинг максади уз фукароларини бахтли килиш деб хисобланади. Агар фукаролар кийналса, уларнинг субъектив эхтиёж-максадлари кондирилмаса, давлатнинг мустахкамлиги шубха остида колади. Давлатнинг асоси - сиёсий тузум. Унинг такдири хам ана шу сиёсий тузумга боFлик [30].

Купдан-куп турли-туман бошкарув ва ташкилий институтлардан иборат булган давлатнинг энг мухим ахлокий вазифаларидан бири - тарбия. Агар мазкур тарбияда оммабоп усулларнинг тоши босиб кетса, у хол мактарли эмас; ёшларнинг узлигини англаган шахс булиб етишуви мушкуллашади. Шу боис, имкон борича, тарбияда индивидуал ёндашувга интилиш максадга мувофик.

Демократик тамойилларни амалга ошириш жараёнларида давлат, хамма фукаро бараварига тенг, деган усулда иш курмаслиги лозим, хамманинг хукукий тенглигини тан олган холда, ижтимоий тенглаштириш тамойилига йул куймаслик керак. Давлатнинг мавжуд булиш шарти, энг аввало, унинг суверенитетида. Бунда халк ташки оламга нисбатан мустакил булади ва уз давлатини шу мустакиллик асосида тузади. Шу боис суверенитет туFрисида алохида тухталиб утиш жоиз. Давлат суверенитети энг аввало миллат суверенитети демакдир. У шахс мустакилигини, хукукларини кафолатлайдиган

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

ва миллат хукмронлигини тулик таъминлайдиган ижтимоий-сиёсий ходисалар. Миллат суверенитети биринчи навбатда уларнинг сиёсий жихатдан уз - узини бошкаришда кадимдан эгаллаб келган худуд ва ундаги фойдали казилмаларга эгалик килишда, узи танлаган давлат хокимиятида хамда миллий фукароликда намоён булади. Шунингдек, инсон суверенитети хам давлат суверенитетининг мухим кисми хисобланади. У фукаронинг яшашга, мустакил дунёкарашга булган хукуки билан белгиланади ва зулмга, адолатсизликка, очликка, шахс эркинлигининг бузилишига карши кафолатлар мажмуини уз ичига олади.

Фарзандларимизнинг хар томонлама етук, комил инсон булиб вояга етишишида ва тарбияланишида соFлом оилавий мухитни шакллантириш давлат сиёсатининг устувор масаласи сифатида эътироф этилиши бежиз эмас.

Оиланинг бир канча вазифалари бор. Шулардан энг мухими фарзанд тарбиясидир. Оилада болаларнинг аклий, жисмоний, ахлокий, эстетик тарбиясига асос солинади. Оиладаги тарбия оркали шахсга маълум бир сиёсий-FOявий дунёкараш, ахлокий меъёрлар ва хулк намуналари сингдирилади. "Куш уясида курганини килади", - деганларидек, фарзанд оилада ота-онанинг хулк-одобидан андоза олади, ота-онанинг урнак булиши мухим ахамиятга эга. Айникса, маънавий-ахлокий кадриятларни хурмат килиш, катталарга хурмат курсатиш, оила аъзоларининг узаро муносабатлари, оиладаги узаро ишонч, самимият, ота-боболаримизнинг хаётий тажрибалари ва меросидан фойдаланиш оилада соFлом маънавий мухитни яратади. Оилада соFлом маънавий мухит яратилса, фарзандлар тарбиясига ижобий таъсир этади. Бундай оилаларда усаётган фарзандлар оилапарвар, ватанпарвар, доно, аклли ва мехрибон буладилар. Бундай ахлокий фазилатлар асосида тарбияланган болалар оиласида хам, мактабда хам, махаллада хам хурматга ва эътиборга эга булади [31].

Халкимизда "Бола азиз , одоби ундан азиз" деган накл бор. Боланинг тарбияси, хулки-одоби, юриш-туриши, акл-заковати, маънавий дунёкараши, мехрли ёки мехрсиз булиши оилада олган илк тарбиясига боFлик. Узбек оиласида фарзандлар болажон, кулини куксига куйиб салом бериши, хуп булади, деб буюрилган ишларни бажариши, мумин- кобил, аклли бола каби фазилатларни тарбиялашда ота-онанинг фарзанд тарбиясидаги билими, масъулияти ахамиятлидир.

Инсоннинг илк болалик ва мактабгача булган даври тарбия жараёнида жуда масъулиятли булгани учун хам, бир катор мамлакатларда шу ёшдаги болаларни тарбиялашга алохида ахамият берилади. Япония ва Корея ана шундай мамлакатлар жумласига киради. Японлар 5 ёшгача булган болаларнинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

тарбиясига алохида эътибор каратади. Айникса, чакалоклар парваришига ута эхтиёткор муносабатда булишади. Бола 5-6 ёшга тулгунча унинг хар кандай нотуFри килган ишлари кечирилади. 5 ёшга тулмаган болаларни гунохлари учун жазолаш у ёкда турсин, уларга баланд овозда гапириш хам ман этилади. Уларга бериладиган энг катта жазо бу- боланинг нотуFри харакатлари онасининг кунглини OFритиши мумкинлигини, бошка бундай килмаслигини мулойимлик билан тушунтирилади. Агар яна нотуFри харакат килинса, унга «кушнисининг боласига алмаштириб оламиз», дейиш билан кифояланади. Хозирги кунда японларнинг ана шундай анъаналарига жахондаги купгина ёш оилалар, ёш ота-оналар хавас ва хайрат билан карайдилар [32].

Аслини олганда, бизнинг миллий тарбиямиз тарихида чакалокларга ва кичик ёшдаги болаларга хурмат билан караш японларникидан сира хам кам эмас. Чакалокка «сизлаб» мурожат килиши узбек оиласи учун канчалик ибратли эканлигини билдиради.

Тарихдан маълумки, узбек хонадонида узаро муносабатлар, одоб - ахлок, муомала маданияти ута юкори даражада булган. М: Абдулла К,одирийнинг "Утган кунлар" асарида кахрамонларнинг узаро муомала ва мулокотлари, уларнинг хатто кичик фарзандларига "сизлаб" гапириши мисолида ота-боболаримизнинг оила маънавиятига канчалик эътибор берганлигига ишонч хосил киламиз.

Оилада тарбия жараёнини куйидаги даврларга булиб олиш мумкин:

Хар бир боланинг хаёти давомида оладиган маълумотларининг 70% ини 7 ёшгача булган даврда олади.

• 0-1 ёшгача (чакалоклик - гудаклик даври)

• 1-3 ёшгача (илк болалик даври)

• 3-6 ёшгача (мактабгача даври)

Хрзирги замон илм-фан сохаси назария ва хаётий амалиёт натижалари бола тарбиясини она корнидаёк, яъни тарбиянинг асосини хомиладорлик даврданок бошлаш кераклигини курсатмокда. Хомиладор аёлнинг рухий холати, эр-хотин уртасида узаро муносабатлар хомила ривожланишига, унинг асаб системасининг шаклланишига жиддий таъсир этади. Оила аъзоларининг муносабатлари, онанинг асабий, узидан ва атрофдагилардан норози ва агрессив характерга эга булиши туFилажак болага салбий таъсир этади.

Буюк аллома, хаким Абу Али Ибн Сино "Бола тарбиясини, она хомиладорлик давридан бошлаш керак",- деган эди. Оилада ота-она болага хам рухан, хам маънан, хам жисмонан таъсир этмоFи керак. Чунки ота-онанинг хам педагог, психолог, хукукшунос, иктисодчи булиши ахамиятлидир.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Оилада ота-она боласининг кизикиши, иктидори, кобилияти, кайсидир касбга булган мойиллигини пайкаши ва орзу- истакларини кузатиб бориши шарт, чунки келажакда фарзандининг ким булиши, кайси касб эгаси, кандай инсон булиши кераклигини билиши керак. Боланинг уткинчи кизикишларини унутиб, бутун умрининг мазмунига айлана оладиган ягона сохани танлашига ёрдам бериши, уларга куч-кувват, мадад, рухий далда, кобилиятига ишончини ошириши ахамиятлидир [33-34].

Оилавий тарбияда куйидагиларга амал килинса, максадга мувофик булар

эди:

• Оилада барча оила аъзолари бир-бирини тушуниши, севиши, хурмат килиши;

• Укиш, иш ва мехнат килишга хаётий эхтиёж сифатида караш:

• Аник максади булиши ва унга интилиш, мехнатдан кочмаслик;

• Х,ар бир ота-она фарзандига индивидуал ёндашиш;

• Болага катталар катори ишонч билдириш;

• Боланинг ёшидан келиб чикиб, турли китоблар мутоала килиш;

• Оилавий спорт турини ташкил этиш;

• Оила доирасида боболар угити, шеърхонлик, хадис, макол, топишмок, тарихий саналар ва хоказолар айтишни анъанага айлантириш;

• Оиладаги болаларни (хадис,шеърият,макол, ривоят,фикр билдириш ва х.к) раFбатлантириш максадга мувофик.

Фарзандларимизда шаркона одоб, ор-номус, уят ва андиша, ибо-иффат, шарму хаё каби юксак ахлокий туЙFу, тушунчаларни онгига сингдириш ва тарбиялаш олдимиздаги долзарб масаладир [35-37].

Шундай килиб суверен давлат инсон хукукларини, шахс номуси ва кадр -киматини химоя килишни узининг асосий вазифаси, деб билади. Унинг юксак ахлокий мохияти хам ана шунда. Биз мустакилликка эришганимиздан кейин уз давлатимизни кадимий давлатчилигимизнинг энг яхши анъаналари билан бирга замонавий демократик тамойиллар асосида куришга киришдик. Давлатимиз хам маънавий-ахлокий, хам жисмоний тарбияга катта ахамият бериб келмокда.

REFERENCES

1. Абдуллаева Я. K,оракалпоFистон хотин-кизлари: кеча ва бугун. - Тошкент: Ижод дунёси, 2004

2. Убайдуллаева Р.А. Узбекистон: бозор муносабатларига утиш шароитида аёллар ва мехнат // Узбекистонда ижтимоий фанлар. - Тошкент, 1995. - № 9. -

Б.24-26

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023

3. Холматова М., Муравьёва Н. Ёшлар оилавий хаёт 6ycaFac^,a. - Тошкент: Узбекистан, 2000

4. Шайхова Х.А. Узбек аёли - одоб тимсоли. - Тошкент: Фалсафа ва хукук институти, 2007.

5. Алимасов В. Гендер фалсафаси. - Тошкент: Фалсафа ва хукук институти, 2008

6. Султонова Э. Аёл - давлатнинг ривожланиш стратегиясида (глобал муаммо сифатида). - Тошкент: ЖИДУ, 2005

7. Саифназаров И. Сиёсий фаоллик ва маънавият. - Т.: Маънавият, 2004

8. Саифназаров И., Саифназарова Ф. Ёшлар ва оила - Ватан таянчи. Т.: Таълим, 2018

9. А.А.Хусейнова Фукаролик жамиятининг маънавий-маданий ва ахлокий кадриятларини шакллантиришда аёлларнинг урни. - Бухоро: Бухоро нашриёти, 2009. - 53 б.

10. Сафаева С. Аёллар масаласи: умумижтимоий ва миллий жихатлар. -Тошкент: Узбекистон, 2003

11. Узбекистонда оила, давлат ва жамият курилишида аёлларнинг роли ва гендер муаммолари. - Тошкент: Фан, 1999

12. XXI аср бyсаFасида Узбекистон аёлларининг ижтимоий салохиятини оширишга кумаклашиш имконияти: Симпозиум материаллари. - Тошкент: Университет, 1999

13. Узбекистонда аёллар ижтимоий фаоллигини ошириш омиллари. - Тошкент: Янги аср авлоди, 2000.

14. Pulatovna, K. K. (2022). Factors of Social Political Activity. International Journal of Formal Education, 1(9), 24-28.

15. Кенжаева, Х. П. ШАРК ФАЛСАФАСИДА «ФУКАРОЛИК ЖАМИЯТИ» МАСАЛАСИ. УЧЕНЫЙXXIВЕКА, 76.

16. Khajieva I. et al. Foreign language competenceformation of the future teacher of vocational education in the information and educational environment //European Journal of Molecular & Clinical Medicine. - 2020. - Т. 7. - №. 2. - С. 360-365.

17. Кенжаева Х. П., Тожиев Ф. И., Жураев Б. Н. РОЛЬ ЖЕНЩИН В СОЗДАНИИ И РАЗВИТИИ ДЕМОКРАТИЧЕСКОГО ОБЩЕСТВА В УЗБЕКИСТАНЕ //Инновации в технологиях и образовании. - 2014. - С. 119123.

18. Zhabborova, O. I., & Kenjaeva, H. P. (2018). Bases of gender equality of rights in Uzbekistan. Международный журнал гуманитарных и естественных наук, (5-2), 18-21.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

19. Кенжаева, Х. (2022). ИЖТИМОИЙ ФАОЛИЯТ ИНСОН ВА ЖАМИЯТ ТДРДККИЁТИНИНГ ОМИЛИ. Scientific progress, 3(1), 862-867.

20. Кенжаева, Х. П. (2021). Сиёсий-Хукукий Маданиятни Ошириш Омиллари. Ижтимоий Фанларда Инновация онлайн илмий журнали, 1(6), 94-

21. Кенжаева, Х. П. (2021). Сиёсий Тизимни Ислох Килиш Омиллари. Таълим ва Ривожланиш Таулили онлайн илмий журнали, 7(6), 199-202.

22. Кенжаева, Х. (2021). Миллий маънавий меросимизда таълим-тарбия масалалари. Общество и инновации, 2(6/S), 18-24.

23. Кенжаева, Х. П. (2021). Фукаролик маданияти мезонлари шарк фалсафаси талкинида. Academic research in educational sciences, 2(3), 372-378.

24. Kenjaeva, X. P., Tojiev, F. I., & Juraev, B. N. (2014). ROLE OF WOMEN IN CREATION AND DEVELOPMENT OF DEMOCRATIC SOCIETY IN UZBEKISTAN. Innovations in technologies and education, 119-123.

25. KeH^aeBa, X. n., & KapHMOBa, M. (2019). TAPHXHH XOTHPA-XA.HK

КУЛЬТУРЫ, 1(3).

26. Кенжаева, Х. П. (2021). Аёллар ижтимоий фаоллигини оширишда фукаролик институтларининг урни. Scientific progress, 1(6), 957-961.

27. Pulatovna, K. K. . (2022). Technologies and Conditions for the Implementation of Innovative Processes. Spanish Journal of Innovation and Integrity, 5, 610-615.

28. Pulatovna, K. K. (2022). Main Directions for Reforming the Educational System in the Republic of Uzbekistan. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 6, 276-281.

29. Кенжаева, Х. П. (2022). ФУКДРОЛИК ЖАМИЯТИ ВА ИНСОН

Хукукдари.

30. Пардаева, М. Д. (2021). УТМИШИ ШАРАФЛИ, КЕЛАЖАГИ БУЮК ХАЛК

маънавиятида хазрат АЛИШЕР НАВОИЙ кдрдшлдрининг

УРНИ. ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ, 4(3).

31. Pardaeva, M. D. (2020). THE ROLE OF THE JADID'S THINKING VIEWS IN THE FIGHT AGAINST ENLIGHTENMENT AGAINST IGNORANCE. Утмишга назар журнали, 10(3).

32. Пардаева, М. Д., Узбекистан, Р., & Голди-Скотт, М. Р. (2020). Реформа школьного образования в Узбекистане: переосмысление методики обучения и оценки. ISBN 978-5-9929-0917-3© ОГУ имени ИС Тургенева, 2020© МОО «Академия информатизации образования», 2020© Коллектив авторов, 2020, 25.

97.

МАЪНАВИЯТИНИНГ

ТАРКИБИЙ

КИСМИ. ПЕРЕКРЕСТОК

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

33. Пардаева, М. Д. (2018). Использование средств народной педагогики в воспитании толерантности у молодежи. Проблемы педагогики, (6 (38)).

34. Поппер К. Предположения и опровержения. - М.: АСТ, 2004. - С. 383.

35. Шарипов Ф.Ш. Сиёсатшунослик. - Т.: Узбекистон, 1992. - Б. 247-248.

36. Ризоуддин ибн Фахриддин. Оила. Т.: Мехнат-1991. 9-бет

37. К,.Абдурахмонов "Узбекистонда инсон омили ва манфаатлари энг олий

кадрият" Т, 2017 й, 239 бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.