Научная статья на тему 'ОИЛАВИЙ ТАРБИЯ ВА ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЭТНОПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ'

ОИЛАВИЙ ТАРБИЯ ВА ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЭТНОПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
219
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оила / жамият / ижтимоий тузилма / бола тарбияси / инсон камолоти / соғлом ва барқарор ҳаёт / никоҳ / қариндошчилик алоқалари / турмуш фаровонлиги / оилавий муносабатлар. / family / society / social structure / upbringing of children / human maturity / healthy and stable life / marriage / family relations / well-being of life / family relations.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — B. Qodirov, O. Asqarova

Ушбу мақолада оила кишиларнинг тарбиявий, иқтисодий, ҳуқуқий, маънавий муносабатларга асосланган ижтимоий бирлиги эканлиги баён қилиниб, ёшларни оилавий ҳаётга тўғри тайёрлаш унинг мустаҳкам бўлиш асоси эканлиги тўғрисидаги айрим фикр-мулоҳазалар билдирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ETHNOPSYCHOLOGICAL ASPECTS OF FAMILY EDUCATION AND FAMILY RELATIONS

This article argues that the family is a social unit based on the educational, economic, legal and spiritual relations of people, and opinions are expressed that the correct preparation of young people for family life is the basis for its strengthening.

Текст научной работы на тему «ОИЛАВИЙ ТАРБИЯ ВА ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЭТНОПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ОИЛАВИЙ ТАРБИЯ ВА ОИЛАВИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЭТНОПСИХОЛОГИК ЖЩАТЛАРИ Б.^одиров

психология фанлари доктори, профессор О.Аскарова

ФарДУ магистранти https://doi.org/10.5281/zenodo.7411157

Аннотация. Ушбу мацолада оила кишиларнинг тарбиявий, щтисодий, %уцуций, маънавий муносабатларга асосланган ижтимоий бирлиги эканлиги баён цилиниб, ёшларни оилавий %аётга тугри тайёрлаш унинг муста%кам булиш асоси эканлиги тугрисидаги айрим фикр-муло%азалар билдирилган.

Калит сузлар: оила, жамият, ижтимоий тузилма, бола тарбияси, инсон камолоти, соглом ва барцарор %аёт, нико%, цариндошчилик алоцалари, турмуш фаровонлиги, оилавий муносабатлар.

ЭТНОПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ СЕМЕЙНОГО ВОСПИТАНИЯ И

СЕМЕЙНЫХ ОТНОШЕНИЙ

Аннотация. В данной статье утверждается, что семья является социальной ячейкой, основанной на воспитательных, экономических, правовых и духовных отношениях людей, и высказываются мнения о том, что правильная подготовка молодежи к семейной жизни является основой ее укрепления.

Ключевые слова: семья, общество, социальная структура, воспитание детей, человеческая зрелость, здоровая и стабильная жизнь, брак, родственные отношения, благополучие жизни, семейные отношения.

ETHNOPSYCHOLOGICAL ASPECTS OF FAMILY EDUCATION AND FAMILY

RELATIONS

Abstract. This article argues that the family is a social unit based on the educational, economic, legal and spiritual relations of people, and opinions are expressed that the correct preparation of young people for family life is the basis for its strengthening.

Keywords: family, society, social structure, upbringing of children, human maturity, healthy and stable life, marriage, family relations, well-being of life, family relations.

Кириш

Оила - жамиятнинг бирламчи бугини хисобланиб, у фукаролик жамиятининг таянч нукктаси, баркарор ва тинч тузилмасидир. Бу муккаддас даргохда нафаккат инсон дунёга келади, балки у маънавий ва ахлоккий тарбия хам топади. Зеро, президентимиз Ш.М.Мирзиёев айтганларидек, таълим-тарбия энг аввало оиладан бошланиши барчамизга яхши маълум. Бола оилада уйини, богча ва мактабда эса ватанини танийди[1:157].

Оила кишиларнинг тарбиявий, икктисодий, хукукий, маънавий муносабатларга асосланган ижтимоий бирлиги хисобланиб, у канчалик мустахкам булса, жамият хам шунчалик мустахкам булади ва тез ривожланади. Жамият асоси - оиланинг моддий ва ижтимоий жихатдан мустахкамланиб бориши мухим ахамиятга эга.

Оила - жамият химоясида. Биз кураётган инсонпарвар демократик-хукукий давлат ва адолатли фукаролик жамиятида оила узига хос ижтимоий бирлашмани ташкил этиб, унинг асосий хусусияти жамият манфаатлари билан богликлиги ижтимоий вазифаларда

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

ифодаланади. Мамлакатимизда хар бир оила ва хар бир инсоннинг турмуш фаровонлигини, фукаролар тотувлигини мустахкамлашга каратилган дастурий максадларга асосланиб фаолият юритилмокда. Бугунги кунда республикамизда ун мингдан ортик махалла ва кишлок фукаролар йигинлари оилалар билан жамоатчилик асосида ташкилий ва оммавий ишларни олиб борган холда оилаларни саклаб колиш ва уларни мустахкамлашга, вояга етмаган болалар манфаатларини химоя килишга уз хиссаларини кушиб келмокдалар[8].

Оила - бу жамиятдаги соглом ва баркарор хаёт тарзи вужудга келишининг асосидир. Соглом ва баркамол оилани ривожлантириш хамда оилаларда маънавияти кучли, етук шахсларни камол топтириш масаласи мамлакатимиз истиклолининг биринчи кунларидан бошлаб энг устувор вазифалардан бири булиб келмокда. Оилалар канчалик мустахкам ва баркарор булса, уларда юксак маънавий-ахлокий тамойиллар буйича ёшлар тарбияланса, шунчалик тез мамлакатимизда фукаролик жамияти курилиши учун замин яратилади. Жамиятдаги маънавий ахлокий мухитнинг согломлиги куп жихатдан оилавий маданият хамда махаллада олиб бориладиган тарбиявий таъсирга богликдир. Илмий-педагогик, психологик, физиологик хдмда фалсафий асарларнинг тахлили шуни курсатадики, оила бола учун энг мухим тарбиявий мухит булиб, бу мухитда шахс камолоти учун мухим хисобланган хулк-атвор, ирода ва дунёкараш шаклланади[2:3-4].

Адабиётлар тахлили ва методология

Оила хар бир аъзосининг шахсий бахт саодатини таъминлаши, давлатнинг, жамиятнинг хар томонлама етук, баркамол шахсни вояга етказиши омилларига, хусусиятларига эга булиши керак.

Буюк алломаларимиз Махмуд Кошгарий, Ахмад Югнакий, Кайковусдан тортиб Беруний, Ибн Сино, Форобий, Алишер Навоий, Мирзо Улугбек ва бошкаларгача уз асарларида оилавий масалалар, хусусан, оила аъзолари уртасидаги узаро муносабатлар, бола тарбиясида ота-она, бобо-бувининг урни, комил ва ватанпарвар шахсни етиштиришда бу мухим ижтимоий институтнинг ролига алохида ёндашиб, ибратли хикоятлар, ривоятлар, фарзандларга мактублар, хикматли сузлар, шеърий сатрлар оркали панднасихатлар, хаётий хулосалар ёзиб колдирганлар.

Махмудхужа Бехбудий, Абдурауф Фитрат, Абдулла Авлоний, Абдулла ^одирий, Чулпон, Мунавваркори Абдурашидхонов каби маърифатпарварларимиз хам одоб-ахлоки гузал, жисмонан ва маънан етук авлодни тарбиялашнинг ягона йули — баркарор оила куриш эканини, оилани мустахкамламасдан давлат ва жамият тараккиётига эришиб булмаслигини таъкидлашган.

Оила ва никох хамма вакт гуманитар фанларни кизиктириб келган соха. Айникса, бу соханинг ижтимоий психология учун узига хослиги бор. Чунки, ижтимоий психология оилани узига хос ижтимоий гурух сифатида текшириб, унда содир буладиган барча рухий жараёнларни урганади. Республикамизда оила ва никох масалаларига эътиборнинг катталигини хисобга олиб, купчилик тадкикотчилар - М.Мирхосилов, Р.Абдуллаева, В.Каримов, Г.Б.Шоумаров, М.Расулов, С.Согинов, Ш.Махкамова, О.Тураева, М.Исаева ва бошкалар уз илмий изланишларини ана шу муаммога багишлаганлар.

Натижалар

Оила одамлар хаётининг ижтимоий ташкилоти сифатида масъулият, узаро фаолият ва узаро ёрдам асосида шаклланади. Шунингдек, оила ижтимоий-маданий тизим булиб,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

унинг тузилиши уч даражадан иборат: биринчи даража - ижтимоий булиб, у ерда ижтимоий институт функцияларини бажаради; иккинчи даража - кичик ижтимоий гурух булиб, унда у умумий фаолият субъекти ва жамоавий онгнинг ташувчиси сифатида ишлайди; учинчи даража - бу шахсият, бу ерда оила инсоннинг биологик, ижтимоий ва маънавий эхтиёжларини кондиришга хизмат килади [4:75].

Оила ижтимоий хамжамият сифатида ноёб ижтимоий ходиса сифатида жамиятнинг тарихий ривожланишининг субъекти булиб, айни пайтда ижтимоий тузилмадир. Ижтимоий тузилма сифатида оила учта куринишда намоён булиши мумкин: никох, кариндошлик ва бирлаштирилган шахслар туплами сифатида[3:51].

Оила асосини эркак билан аёл уртасида никох бирлиги ташкил этади. Оила факат эркак билан аёл муносабатини эмас, балки эр билан хотин, ота-оналар билан болалар муносабатини ифодалайди.

Оила - кариндошчилик алокалари, кондошчилик хис-туйгулари оркали богланган инсон (индивид)ларнинг ижтимоий, маънавий, рухий, иктисодий эхтиёжларини биргаликда кондирувчи кичик гурухдир[6:82].

Оила жамият багрида ташкил топади, тараккий этиб борар экан, узи ана шу жамиятнинг кичик бир булаги сифатида намоён булади. Жамиятдаги ижтимоий-иктисодий муносабатлар, оила тараккиётига таъсир этади. Оилада таълим-тарбия хусусиятлари эса жамиятда уз аксини топади. Шунинг учун хам, оила ва жамият узаро боглик холда тараккий этиб ривожланади[7]. Мух,окама

Оилавий турмуш билан жамият тараккиётининг доимий муштараклиги туфайли жамият тараккиётининг барча даврларида хам оилавий муаммолар унинг илгор вакиллари диккат-эътиборида булган. Оилавий хаёт жамият тараккиётида ва фарзандларнинг камолотида учун шу кадар мухимки, худди шу боис уни бирор сония хам диккат-эътибордан четда колдириб булмайди.

Психолог ва социологларнинг текширишларига караганда, оилавий тарбия камчиликлари турли-туман эканлиги далиллаб курсатилган, уларни келтириб чикувчи сабаблар хамда илдизлар очилиб берилган.

Болаларга катталар томонидан диккат эътиборнинг етишмаслиги;

Фарзандлар билан мулокатга киришиш истагининг мавжуд эмаслиги ёки хохишининг йуклиги;

Ота-оналар билан фарзандлар уртасида узаро тушунишнинг йуклиги ва унга икки томонлама интилишнинг етишмаслиги;

Ота-оналарнинг угил ва кизларига нисбатан купол муомалада булишлари;

Кур-курона оталик ва оналик мехр-мухаббатнинг хукм суришлилиги ва унинг баркарор ахамият касб этмаслиги;

Оила даврасида, мухитида доимий жанжалларнинг карор топганлиги ва уларни камайтириш учун интилишнинг йуклиги;

Ота-оналарнинг бекарор хис-туйгулари, кайфиятлари уларнинг тартибсиз тасодифий характерга эга булишлиги;

Ота-оналарнинг шахсий кизикишларининг узаро мос тушмаслиги ва тубдан бир-бирига карама-каршилиги;

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Ота-оналарнинг билим савиялари ва маданий даражаларининг паст эканлиги ва хоказолар.

Оилавий тарбиянинг тугри йулга куйилиши, тартиб-интизом муаммолари унинг хукукий вазифаларини белгилайди. Бунда, энг мухими, оиланинг хар бир аъзосига ички интизом маданияти, уз бурчи ва масъулиятини англаши билан бирга, оилавий муносабатларни хурмат кила билиши, оиланинг иктисодий имкониятларини хисобга олган холда иш юритиши, оила манфаатдорлигини таъминлашга интилиши, оила шаънини шарафлаши лозим булади.

Хориж ва юртимиз психолог ва социологлари томонидан никох-оила муносабатлари буйича утказилган тадкикотлар оркали шундай хулосага келиш мумкин-ки, инсонларни мажбурлаб бахтли килиб булмайди, лекин мутахассислар томонидан ишлаб чикилган ва апробациядан утказилган психодиагностик методикалар ёрдамида, комплекс ёндашув асосида никох-оила муносабатларини урганишни профессионал ташкиллаштириш ва консультатив кумак бериш дарз кетган оилавий муносабатларни тузатишга маълум даражада хисса кушишига ишончимиз комил[5:110].

Тадкикотларнинг гувохлик беришича «бахтли оила» ва «фаровон турмуш»ни таъминловчи мухим жихатлар тугрисидаги успиринлар тасаввури билан оилалилар тасаввури уртасида кескин фарк мавжуд. Бу холат айникса оиланинг маънавий ва моддий хаёти тугрисидаги тасаввурларда ёркин намоён булади. Никохдан кейинги хаёт эр-хотиннинг уз турмуш тарзи ва тажрибалари ёрдамида узларининг бахтли оилаларини куришга ундайди ва бу ижтимоий вокеликни улар реал тушуна бошлайдилар. Бахтли оила масалалари билан шугулланган етакчи социолог ва психолог олимлар унинг 11 та энг муким шарт-шароитлари мавжудлигини аниклаганлар: 1. Эр-хотиннинг узаро бир-бирини тушуниши. 2. Алохида уй-жойнинг мавжудлиги. 3. Моддий жихатдан яхши таъминланганлик. 4. Фарзандлар. 5. Никох мустахкамлигига ишонч. 6. Оилада буш вактни кизикарли утказиш. 7. Узига ёккан иш билан таъминланганлик. 8. Маълумотнинг мослиги. 9. Иш жойининг кулайлиги. 10. Яхши дустларнинг мавжудлиги. 11. Эр-хотиннинг эркинлиги.

Уларнинг тадкикот тахлилларига кура, кайси бир оилада ана шундай имкониятлар мавжуд булса, у оилани бахтли оила дейиш мумкин, унинг аъзолари эса бахтиёр ва фаровон турмуш кечираётганликларидан дарак беради. Уларнинг тадкикотларига кура, яна шу нарса маълум булдики, оилада бахтли ва фаровон турмуш вужудга келиши учун юкорида келтирилган шарт-шароитлар уз акамиятига кура эр билан хотин учун бир хил эмас. Масалан, «эр-хотиннинг бир-бирини тушуниши», «алохида уйжойнинг мавжудлиги», «моддий яхши таъминланганлик», «фарзандлар» ва «кизикарли иш» ахамиятига кура, эрда бошкача, хотинда эса бошкача бахоланган. Эр биринчи ва иккинчи уринга «алохида уй-жой билан таъминланганлик» ва «моддий яхши таъминланганлик»ни, кейин бошкаларини куйса, хотин эса биринчи ва иккинчи уринга «эр-хотиннинг узаро бир-бирини тушуниш», «фарзандлар» ва сунгра эса «алохида уй-жой», «моддий яхши таъминланганлик» хамда «кизикарли иш»ни куяди. Бундан куриниб турибдики, бахтли ва фаровон оила мазмунини энг мухим томони хаёт ва фаолиятнинг зарур шарт-шароитлари, болалар оила иттифоки баркарорлигининг мухим мазмун-мохиятини ташкил этади.

С.В.Ковалевнинг таъкидлашича, ёшларда оилавий хаёт ва турмуш тарзига хос тугри тасаввурлар етарли эмаслиги сабабли турмуш курганларида оила-никох

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

мyносабатларидан коникмаслик холатлари куп yчрайди. Шунинг учун ёшлар Уси6 yлFаядиган ва укиш жойларида уларни оилавий хаётга, турмушга тайёрлаш, уларда бахтли оила ва фаровон турмушни таъминлайдиган зарур сифат ва фазилатларни шакллантириш, уларни бyлFyси оила тyFрисидаги романтик, ширин хаёллардан, хар хил чалFишлардан куткариш билан боFлик тарбиявий шарт-шароитларни яратиш тyFрисидаги кимматли маслахатларни илгари суради.

Хулоса

Оилавий муносабатлар сохасидаги алохида тадбикий тармок - бу ёшларни оилавий хаётга тайёрлашдир. Бу иш бизнинг улкамизда хам алохида ахамиятга эга булиб, янгилик билан эскилик карама-карши келаётган шароитда, айникса мухимдир. Усмирлик ва успиринлик йилларда шаклланадиган аттракция ходисаси, яъни шахсларнинг бир-бирига эмоционал боFланишлари - дустлик, севги хисларини тарбиялаш, ана шундай тарбияга шарт-шароитлар яратиш бизнинг Янги Узбекистон шароитларимизда янги ва келажаги порлок сохалардан биридир. Шу ишларни амалга оширишда мактаб психологиялари, педагоглар ижтимоий психологлар хамкорликда ишласалар, олинган хулоса ва натижаларни хаётга тадбик этса булади.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари. - Тошкент: «Узбекистон» НМИУ, 2020. - Б. 157. (- 456 б.)

2. Абдyллаева P.M., Исломов Ä. Оила психологияси: психологик тавсиялар ва тестлар. -Тошкент, 2012. Б. 3-4.

3. Антонов Ä.K Микросоциология семьи (методология исследования структур и процессов) : учебн. пособие для вузов. - М.: Издательский Дом «Nota Bene», 1998. -360 с.

4. Голод С. И. Моногамная семья: кризис или эволюция? // Соц.-полит. журнал. - I995. -№ 6. - С. 74-S7.

5. Исаева МА. Оилавий муносабатларни урганувчи психологик методикалар тахлили.// Uchinchi renessans: ilm-fan va ta'lim taraqqiyoti istiqbollari jurnali, 2G2I. - Б. IG9-II5. https://www.oriens.uz

6. Сарсенбаева Р.М. Оилада иктисодий таълим-тарбияни шакллантириш йуллари. Замонавий таълим, 2017, №5. - Б. 81-SS.

7. https://elib.buxdu.uz/index.php/pages/ Оила ва тарбия масаласини социологик урганиш /I3279-2G2I-G6-2I -G9-3S-49

S. https://parliament.gov.uz/upload/iblock/ Оила — фукаролик жамиятининг таянчи.pdf 9. Siddikov, I. (2G2I). Gender Management Issues In Modern Pedagogy In Educational Institutions.

IG. Bakhromovich, S. I. The Phenomenon Of Management And Leadership Personality In The Views Of Oriental Scholars. Chief Editor.

11. Siddikov, I. B. (2G2I). Modern Models Of Providing Autonomy Of Higher Educational Institutions (Analysis Of Foreign Countries Experience). Current Research Journal Of Pedagogics (2767-327S), 2(G5), 25-3I.

12. Bakhromovich, S. I. (2G2I). Development Trends And Transformation Processes In Academic Mobility In Higher Education In Uzbekistan And The World.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

13. Bakhromovich, Siddikov Ilyosjon, And Maxamadaliev Lutfillo. "Development Of Ecological Culture In Students In The Process Of Education Of History Of Uzbekistan. European Journal of Humanities and Educational Advancements 2 (5), 103-107

14. Siddikov, I. (2021). Traditions Of Philosophy, Fiqh And Philosophy In The Theological Views Of The Middle East. Interconf.

15. Bakhromovich, S. I. (2021). Factors Of Introduction Of Principles Of Institutional Autonomy To The Management Process Of Higher Educational Institutions. Berlin Studies Transnational Journal Of Science And Humanities, 1(1.5 Pedagogical Sciences).

16. Siddikov, I. (2021). Epistemological Significance Of Medieval Culture Of Islamic Intellectual Activity. Interconf.

17. Bakhromovich, S. I. (2021). Views On The Role Of Science In Human And Society Life In Islamic Teaching. International Journal Of Philosophical Studies And Social Sciences, 1(3), 79-86.

18. Bakhromovich, S. I. (2018). Social AndPhilisophical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. European Science Review, (7-8).

19. Siddikov, I. (2021). Epistemological Significance Of Medieval Culture Of Islamic Intellectual Activity. Interconf.

20. Siddiqov, I. (2022). Dialectical And Synergetic Features Of The Development Of Theological And Epistemological Views In Medieval Eastern Islam.

21. Siddiqov, I. B. (2022). Mutual Synthesis Of Medieval Islam Gnoseology And Theology.

22. Siddiqov, I. B. (2018). Social And Philisophical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. European Science Review, (7-8), 296-298.

23. Bakhromovich, S. I. Social And Physical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. July-August, 289.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.