Научная статья на тему 'ИБН СИНО ҚАРАШЛАРИДА РУҲ (ҚАЛБ) ТУШУНЧАСИНИНГ ТАСАВВУФИЙ ХУСУСИЯТИ'

ИБН СИНО ҚАРАШЛАРИДА РУҲ (ҚАЛБ) ТУШУНЧАСИНИНГ ТАСАВВУФИЙ ХУСУСИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
171
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Комил инсон / Руҳ / Материя ва шакл / Метафизика / Дастлабки онг / Муқаддас Руҳ / "Шифо" ва "Нажот" / Инсон / моҳият ва борлиқ. / Perfect Man / Spirit / Matter and Form / Metaphysics / Korben / Primordial Consciousness / Holy Spirit / "Healing" and "Salvation" / Man / Essence and Being.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Бўриев, Исроил Исмоилович

Мақола буюк мутафаккирлардан бири Ибн Синонинг илмий ижоди тадқиқига бағишланган. Тасаввуф таълимоти тарихида ўзининг муносиб ўрнини эгаллаган комил инсон таҳлили асосида олимнинг сўфиёна қарашлари ёритилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MYSTICAL CHARACTERISTICS OF THE CONCEPT OF SOUL (HEART) IN THE VIEWS OF IBN SINA

The article is devoted to the study of the scientific work of Ibn Sina, one of the great thinkers from. Based on the analysis of the perfect human being, who has taken his rightful place in the history of Sufism, the scientist's Sufi views were illuminated.

Текст научной работы на тему «ИБН СИНО ҚАРАШЛАРИДА РУҲ (ҚАЛБ) ТУШУНЧАСИНИНГ ТАСАВВУФИЙ ХУСУСИЯТИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

ИБН СИНО КАРАШЛАРИДЛ РУХ (ЦАЛБ) ТУШУНЧАСИНИНГ

ТАСАВВУФИЙ ХУСУСИЯТИ

Буриев Исроил Исмоилович

Карши мухандислик-иктисодиёт институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацола буюк мутафаккирлардан бири Ибн Синонинг илмий ижоди тадцицига багишланган. Тасаввуф таълимоти тарихида узининг муносиб урнини эгаллаган комил инсон таулили асосида олимнинг суфиёна царашлари ёритилди.

Таянч сузлар: Комил инсон, Руу, Материя ва шакл, Метафизика, Дастлабки онг, МуцаддасРуу, "Шифо"ва "Нажот", Инсон, моуият ва борлиц.

АННОТАЦИЯ

Статья посвящена исследованию научного творчства одного из великих мыслителей Ибн Сино. На основе анализа известных произведений ученого, занимающих особое место в истории суфийского учения освещены взгляды ученого на мусульманскую мистику.

Ключевые слова: Совершенный Человек, Дух, Материя и Форма, Метафизика, Изначальное Сознание, Святой Дух, «Исцеление» и «Спасение», Человек, Сущность и Бытие.

ABSTRACT

The article is devoted to the study of the scientific work of Ibn Sina, one of the great thinkers from. Based on the analysis of the perfect human being, who has taken his rightful place in the history of Sufism, the scientist's Sufi views were illuminated.

Keywords: Perfect Man, Spirit, Matter and Form, Metaphysics, Korben, Primordial Consciousness, Holy Spirit, "Healing" and "Salvation", Man, Essence and Being.

КИРИШ

Кадимги даврдан урта асрларнинг охиригача инсон муаммосига багишланган барча таълимотлар орасида Арастунинг "Рух тугрисида" асари энг етакчи булган. Унда файласуф инсон ички рухий хаётининг куп кирралари, шунингдек, ердаги хаёт шаклларининг эволюциясини баён этади. Шуни хам алохида таъкидлаш жоизки донишманд, антик давр фалсафа фанининг хакикий асосчиси хам хисобланади. Келажакда Гарбда хам, Шаркда хам унга таклид килиб, инсоннинг рухий, ички оламига оид унлаб ва юзлаб шунга ухшаш асарлар яратилган. Ибн Сино хам бундан мустасно эмас. Мутафаккир

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

таълимотида инсоннинг мохиятини билишда Рух хакидаги таълимот устуворлик килади. Файласуфларнинг инсонни билишга йуналтирилган барча назарий карашлари рух ходисасини хал килишдан бошланган.

Арастунинг "Метафизика" асари гоялар олами хакидаги Платон таълимотини танкид килишдан бошланиши бежиз эмас. Платон таълимотидан фаркли уларок, у шакл ва материя таълимотини ишлаб чикади. Бу концепция доирасида рух ва тананинг бирлиги гоясини асослайди. Рух ва тананинг узаро муносабатлари, аслида, материя ва шакл муносабатларининг ифодасидир. Карашнинг фаркли томони шундаки, дастлабки иккита субстанция тирик мавжудотга нисбатан кулланилади. Арастунинг рух хакидаги таълимоти барча тирик мавжудотларга хаёт учун маъно ва максад берадиган "энтелехия" ("амалга ошириш") тамойилига асосланади. Рухлар иерархиясида энг юкориси комил инсон рухи булиб, у хам узгармас ва абадий субстанция - акл билан таъминланган. Рух оркали Арасту инсоннинг бутун табиий мохиятини тушунтиради. Шунинг учун Арасту психологияси антропологияни ёки инсон хакидаги таълимотни бошлаб берган, ахлок ва сиёсат учун асос булиб хизмат килади. Эхтимол, бу ушбу фанларнинг назарий асосини хам ташкил этади.

Немис мутафаккири С. Готтард Афлотуннинг Ибн Синога таъсири ва Ибн Синонинг Дантега таъсири хакида : "Ибн Синодан Дантегача аллегорик либосда Афлотуник психология" деб номланган маколасини чоп этди1. Немис шаркшуносининг фикрига кура, Ибн Сино Афлотун ва Арастунинг урта асрларда ва янги даврда рух назарияси хакидаги гояларини илгари суришда мухим роль уйнаган. Унинг сузларига кура, Афлотун ва Арастунинг Ибн Синонинг рух назариясига таъсирини аниклаш мумкин, аммо у уларнинг гоялари Ибн Сино томонидан жиддий ишлаб чикилганлигини, кейин улар уз навбатида Дантега янги шаклда таъсир курсатганлигини тушунтиради.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ибн Сино узининг рух хакидаги таълимотида Арасту таълимотининг концепцуал асосларига амал килган, аммо у таклиф килган концепция хакикий инсон рухи муаммоларидан ташкарига чиккан. Унинг рух хакидаги таълимоти янги муаммоларни юзага чикариш ва инсон фаолиятининг турли сохаларида "рух" тоифасининг роли ва вазифаларини тушуниш оркали кенгайган.

Ибн Сино махсус фан - метафизика доирасида борликни урганишга интилди. Уша пайтда мавжудлик хакидаги бундай гоя хали хам ноаник, аммо

1 Strohmaier Gotthard. Platonische Psychologie in allegorischer Verkleidung von Avicenna bis Dante. -Avicenna (Ibn Sina). 2: Wissenschaftsgeschichte. Heransgegeben von Burchard Brentjes. - Martin-Luther-Universitat Halle-Wittenberg wissenchnaftliche beitrage, 1980/17 (112). Halle (salle) 1980.-P. 51-61.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

бу сезиларли тажриба бизга етиб келган узига хос методологик ёндашув. Инсон онги борликни тушуниш учун жуда куп ишларни амалга оширди, бу шубхасиз хали хам тушуниш кийин. Ибн Синонинг изохини тушуниш, шубхасиз, хали хам кийин. Ибн Синонинг инсоннинг рухи мавжудлиги изохини тушуниш учун тугридан-тугри Гуашонга мурожаат киламиз. "Тасаввур килайлик, биздан биримиз дархол ва мукаммал шаклда яратилган. Аммо ташки нарсаларни курмаслик учун унинг кузлари юмилган. У хавода ёки бушликда сузиб юрган холда яратилган, шунда хам хаво унга таъсир кила олмайди. Унинг тана кисмлари учрашмаслиги ва бир-бирига тегмаслиги учун ажратилади. Кейин у уз борлиги хакида уйлайди ва узидан сурайди. Х,еч шубхасиз, у борлигини тасдиклайди"2. Аммо шу билан бирга, у танасининг бирон бир кисми ёки бирон бир ташки нарса хакида гапира олмайди. Гуашон тушунтирганидек, бу гоя Ибн Сино томонидан тез-тез такрорланади, масалан, кейинчалик у "Ишарат"га келтирилади. Унинг борлик гояси нормал онг оркали тажриба орттиради ва, албатта, бизнинг онгимизнинг уз предмети сифатида биринчи сезгиси булади. Шу билан бирга, тажриба орттириш оркали борлик гояси зарур булган гояни келтириб чикаради. Борлик гояси зарур нарса булиб, у биринчи навбатда рухда тасаввур килинади. Гуашоннинг таъкидлашича, "Шифо" китобининг ухшаш матни уларни онгнинг барча биринчи кузатувларидаги тупламлар сингари намойиш этади. Аммо шуни айтиш керакки, ушбу тасдик юкоридаги иккита холатда бир хил маънога эга эмас. Айни пайтда Ибн Синода бу гоя асосий ва энг мутлак детерминизм кузатилади, бу барча контингентларнинг изчил яратилиши ва мавжудлигини англатади3.

Ибн Синонинг фикрига кура, инсоннинг аклли кучи на мавхум кучга, на мавхум бурчга эга, аксинча, унинг рухидаги хар кандай билим ёки фикр олий мехрибонликнинг аксидир. Устоздан урнак олган шогирддек ёки севгилиси билан бирлашмокчи булган ошикдек, рух узи пайдо булган онг билан бирлашишга мойил. Куриб турганингиздек, Корбэн нафакат рухнинг тана билан бирлашишини, балки рухнинг онг билан бирлашишини хам тушунтиришга харакат килади. Корбэн4 нуктаи назаридан Ибн Синодаги гузаллик севгида ортади ва бу севгининг асосида рух кутарилиш истагига эга ва бу ердан рух узини узи бирлаштирмокчи булган нарсага тулик багишлаши мумкин булган харакат пайдо булади5. Айтиб утганимиздек, Ибн Синонинг унинчи онги куплаб инсон рухларининг келиб чикишига сабаб булади деб

2 Goichon A.-M. La philosophie d'Avicenne et son influence en Europe Médiévale. P. 21.

3 Yma acap.C. 22.

4 Kapam\ Henry Corbin/ Christian Jambet, ed. Paris: Herne, 1981. P. 119

5 Yma acap.C196..

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

хисоблайди. Шунинг учун онг ва рух бирлашган хисобланади. Бу рухлар, хар бир осмоннинг битта рухидан фаркли уларок, бир-биридан факат сон жихатидан фарк киладиган шахслардир, лекин улар авлодларига ухшашдир. Шу асосда инсон онги самовий онг (фаришталар) билан бир хил тузилишга эга. Инсон онгини икки турга булиш мумкин: назарий онг ва амалий онг. Агар биринчи онг универсалларнинг мохиятини урганадиган рухнинг кобилияти деб хисобланса, унда амалий онг, аксинча, алохида нарсалар билан шугулланади. Барча карорлар ва хукмлар биринчи онгга тегишли, алохида харакатлар ва алохида максадлар иккинчи онгга тегишли6.

Ибн Сино узининг "Муршид-ул кифоя" ёки "Меърожнома" ("Юксалиш") асарида инсоннинг келиб чикишини Аллох яратган пайтдан бошлаб, то сузловчи (окилона) рух ва уз аклида (онгида) эволюцион тараккиётнинг энг юкори нуктасига етгунга кадар жараённи тасаввуфий контекстида тахлил килади. Ушбу икки субстанциялар туфайли инсон моддий оламда етакчи уринни эгаллайди ва улар оркали олийжаноб мавжудотга айланади. "Трансцендент оламга келадиган булсак, бу ерда космик иерархияда энг юкори субъектлар "Дастлабки онг" ("Ацли аввал") ва "Мукаддас Рух" ("Рууулкудс") деб эътироф этилади"7. Улар уртасидаги муносабатлар инсоннинг калби ва онги уртасидаги муносабатлар билан бир хилдир. Мукаддас Рух Дастлабки онг даражасидан пастда туради ва унга буйсунади. Биринчиси барча онглар устидан хукмронлик килади; иккинчиси барча рухлардан (арвоудан) олижаноб хисобланади.

Инсоннинг кейинги эволюцияси ушбу трансцендент онг билан боглик. Одамларнинг солих ва фазилатли хаётга дахлдорлик даражаси уларнинг фойдали таъсирига боглик эди. Одамнинг калби маъно излаш учун онгига мурожаат килса, демак у олимдир, аммо агар унинг онги Дастлабки онгга интилса, у пайгамбарга айланади. Мукаддас Рух зарур булган (Худо) ва Дастлабки онг уртасидаги воситачидир. Мукаддас Рух оркали инсон Дастлабки онг билан богланиш ва максадларини амалга ошириш имкониятига эга. Асл максад эса, юкорида айтиб утилганидек, бошка оламнинг асл бахтига эришишдан иборатдир.

Ибн Сино карашларида яна табиий эволюция боскичларини намоён килиш учун мажозий, метафора услубдан фойдаланади, аммо буни ривожланишнинг энг юкори боскичида - инсон калби ва онгидан бошлаб энг юкори космик субстанцияларга кадар кузатиш мумкин. Дарвоке, шуни таъкидлаш керакки,

6 Уша асар.С. 197 .

7. Ибн-Сина. О душе (фрагмент из «Книги спасения»). / Пер. А. В. Сагадеева. // Избранные произведения мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока IX — XIV вв. - М.:Соцэкгиз, 1961.- С. 219-260

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Höh Chho acapnapuga KenrapunraH Öapna arneropuK TacBupnap Ba MeTa^opanap y3HHUHr Maxcyc Öaguufi ycnyö Ba paM3ufinuKKa KapaMafi, ynapHHHr Ma3MyHH HcnoM guHH aKuganapura Tyrpu Kenagu. XycycaH, HKKHHHucura Kypa, Annox gacraaÖKH OHrHH aparnö, yHH OgaM Ato geö aTaraH. Höh Chho hkthöoc KemupraH KyptOH oaraapugaH Öupuga myHgafi ë3unraH: "napBapgurop onaMga apaTraH öhphhhh Hapcacu öy OHrgup". CyHrpa y BupuHHH PyxHH apaTgu Ba yHH Momo X,aBO geö aragu. YnapHHHr urrn^OKHgaH, ryëKH, hhcohhat xaM^aMuara Kenuö HHKagu. X,afi höh ^K30HHHHr puconacuHH эcпafiпнк. Y epga onufi ^apumTa ^aöpoun anafixuccanoM MyxaMMag nafiraMÖapra ("Metpo^HoMa"gaH) xaMpox öynraHugeK, ^aonuarau oHr okcoko^hh napBapguropHHHr onufi moxhathhh aHraam fiynuga onuö Öopagu.

Ymöy uepapxuaga "MyKaggac Pyx" HyKTa öunaH paM3ufi MatHora эгa; öamopaT - hh3hk öunaH; nafiraMÖapHHHr Ba3H$acu - TeKucnuK öunaH; TaKnu^ (atHH nafiraMÖapHHHr BacuaTnapu) - cyöcтaнцнa (^aBxap) öunaH; ogaMnap ^aMoacu (Munnar) - TaHa öunaH xaMoxaHr. BuHOÖapuH, xaMMa HapcaHHHr öomnaHumu HyKTa Ba xaMMa umnapHHHr öomnaHumu "MyKaggac pyx"8gup, - geö xynoca Kunagu Höh Chho. HyKTa xyKMpoHnuru Öapna MaB^ygoraapra Terumnugup, öy MyKaggac pyxHHHr Öapna OHraap ycTugaH xyKMpoHnuruHH aHraaTagu. Höh chho kohhot Ba uHcoHHHHr Kenuö HHKumu Ba yHHHr u^HMOufi гpagaцнacннн TanKHH Kunumga acTponoruK Ba MareMaruK paM3napgaH ^ofiganaHumu yHHHr ypraHunaëTraH coxanapHH Taöuufi unMufi TymyHTupumra coguK^urugaH ganonar Öepagu.

Höh Chho hhcoh reHe3ucu MyaMMocuHH Kaficu пoзнцнagaн - Taöuufi-^anca^ufi ëKH unoxufinuK HyKTau Ha3apgaH KapaMacuH - geTepMHHU3M Ba эвопroцнон puBo^naHum TaMofiunnapu öapuöup ynapHHHr acocufi Heru3HH TamKun этagн. Höh Chho uHcoHHHHr Kenuö HHKumu öunaH öup KaTopga pyxHHHr TaöuaTH Ba ^aonuaTH öunaH uHcoHHHHr moxhath, xaëTH Ma3MyHH Ba TaKgupu, maxcHHHr y3nurHHH aHraam Macanacu, myHHHrgeK, ynuM Ba ynMacnuK Macananapu Kaöu MyxuM arnpononoruK MyaMMonapHH xaM Öoraafigu.

MoxuaT Ba MaB^ygnuK Macanacu Höh CuHoHHHr öyTyH omonoruK Ha3apuacu

Ba ^anca^acuHHHr кyпмннaцнон HyKTacugup. BopnuKKa eTaKHH ypuH

a^paraguraH aHtaHaBufi MyMTo3 TanKUHgaH ^apKgu ynapoK, Höh Chho moxhathh ycTyBop geö xucoönaraH. Ba öy moxhat uHcoHHHHr KanÖH öynraH. AfiHaH my cyöteKTHB pyxufi cyöcтaнцнa HapcanapHHHr Taöuufi onaMUHH pyxnamTupraH Ba ynapHH xaëTra TaTÖHK этгaн, ynapHH MaB^ygnuK öunaH TatMHHnaraH. PyxHHHr MoxuaTH yHHHr TaöuaTugaH Kenuö HHKagu, Höh Chho HHcoHgaru энг onufi

8 ^apaHr. Höh Chho. Mypmug-yn-KH^oa. OcopH MyHTaxaö. 2. - ^ymaHÖe, 1983.- C. 155.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

TaMofiun öynraH HoMoggufi, aöagufi сyöстaнцнa CH^araga TaBCH^nafigu. ByHgaH TamKapu, hhcoh KanÖHHHHr сyöстaнцнaсн - 6y aroHa öyTyH maKmaHHmgup, "öy xaKHKaraH xaM y3HHrH3CH3".9 By yma xaKHKar, y opKanu hhcoh HHCOHra afinaHagu, y3HHH Ba arpo^ugaru onaMHH aHraafigu. Hhcoh y3 pyxugaH öomKa xaMMa Hapcara myöxa KHnnmH MyMKHH.

HÖH CHHO g0HM0 HHCOH pyxHHHHr Kena^aKgaru TaKgupura Mypo^aar KU-nagu. BaxTHëp pyxnapHHHr MoxuaTH ($a3HnaraH pyxgap) y3 HHgHBHgyaMHrHHH fiyKOTMafigH, aHa nupoKgap Ba 3apyp MyxaööaTHHHr HHKumu xapaKarura Tymagu Ba HÖH CHHO gyHëCHHH MyKaMMarnamTupagu. HHCOH pyxHHHHr Kena^aK TaKgupu Ba aöagHfinurHHH Kypuö HHKum öunaH öof^hk xonga, apacTynunap aHtaHanapu Ba KefiuHru puconanap ëKH a^coraBufi acapnapHH aHraaryBHH KnaccuK acapnap ypTacuga y3nyKCH3nHK MaB^yg. KefiHHru puconanapga "$om KH-nyBHu" HHHr эзoтepнк MatHogaru Kaöu h3oxh öop, neKHH KaTTa y3rapumnap fiyK, geö TatKHgnafigu .H. rapgeT10.

Opaнцyз TagKHKoTHHCHHHHr эtтнöopннн энг Kyn ^anö KH^aguraH Hapca - öy pyxHHHr nacTKH gyHëra Kupumu. "fflu^o" Ba "Ha^oT" KUCMnapuga pyx Ba TaHaHHHr y3apo öoFnHKgurH TatKHgnaHraH. Pyx TaHa ynyH öynraHH Kaöu, MyKaMMannuKHHHr y3apo MyHocaöaraapura Kypa xaM TaHa pyx ynyHgup. Гapgэ pyx ynyH TaHara Kupum 3apypaT, myöxacu3 yTKHHHH, aMMo MyBa^^aKuaTnu geraH xynocara Kenagu. "Hmapar" öy y3apo öoFnHKgHK anoKanapuHH MatnyM gapa^aga

3au$namTHpagH, aMMo myHH TatKHgnam KepaKKH, TaHa pyxHHHr BocuTacu öynuö, yHH MatHaBHfi Taöuara ^ofigacura umnaTumu KepaK. Ba myHHHr ynyH "Kym xaKuga" xuKoacu Ba "Pyx xaKuga" metpu öomKa pyxHHHr TaHara Kupumu xaKuga TyxTaö Typum ëKH fiuKHnum Kaöu ranupMafigu.

Гapgэнннг ^HKpura Kypa, "Pyx xaKuga" metpu ^uggufi MyaMMo TyFgupagu. HuMa ynyH pyx энг öanaHg nyKKUgaH энг nacT HyKTara, ToFHHHr nofiura Tymumu KepaK? HuMa ynyH y TaHaga Ty3oKKa onuHraH эgн? fflyHH эспaтмoк KepaKKH, pyx TaHacu öunaH öupnamumH Ty^afinu uHgHBugyangup. Ba TaHa pyxHHHr MaB^ygnuruHHHr caöaöu эмaс: Ha $aon caöaö, Ha "Kaöyn KH^yBHu" caöaö, Ha pacMHfi caöaö. Ammo ch3 yHH "Tacogu^ufi", ëH caöaö geö aTam MyMKHH. 3xthmoh, TaHa Ba Tacogu^ufi xogucanap apanamMacu pyxHHHr caöaöugup. Pyx TaHa ynyH, yHHHr MyKaMMannurHHH, yHgaru maKnuHH Tonagu geraH MatHoga (neKHH ApacTy-tomhcthk MatHoga MyxHM maKn эмaс). fflyöxacro, Höh Chho KaHgafigup "^HCMoHHfi maKnu"HH Kypcaragu. Ammo $aKar MatHaBHfi pyx hhcoh TaHacura

9 H6H CuHa. yKa3aHH_a H HacTaB^eHHa. T 1,- C 273.

10 Gardet Louis. Réflexions sur un thème Avicennien. - Mélanges d'orientalisme offerts à Henri Massé. -Téhéran: Imprimerie de l'Université, 1963. P. 151 - 159.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

xaëT Öepagu. Ba y3 HaBÖaTuga, TaHa pyx ynyHgup. Гapgэнннг afiTumuna, a^coHaBufi xuKoa ëKH metpra umoHnnu xyKM HHKapum KHfiuH. By epga Macan Ba metpufi MeTa^opa KOuganapu öunaH xucoönam KepaK. "Pyx xaKuga" metpuHHHr öupuHHH MaKcagu - pyxHHHr TaHagaH 030g öynumuHH TapaHHyM этнm, yHHHr caöaöu ynuMgup. CyHrpa, "Kym xaKuga" xuKoacuga MyTa^aKKup Öy gyHëga öunuMnapHH ^opufi этyвнн hmkohhat Ba MaB^yg mapT-mapouraapHH Kypcaraö Öepagu. AfiHH nafiTga, arap Höh Chho ymöy 030gnuKHH Ba ymöy hmkohhathh "fflu^a" Ba "Ha^aT" ga TacBupnaMOKHH Öynca, yHra öomKa TacBupHH TaHnam unxoMuga xen KaHgafi y3rapumcu3 ocoh Öynap эgн.

Höh Chho y3HHHHr "napB03 KH-^yBHu ogaM" Ha3apuacuga pyxHHHr MaB^ygnuru Ba MoxuaTHHH acocnamga, hhcohhh xaKHKaTgaH aKgaH MaBxyMnamTupumra Ba Ma«03Hfi MatHoga y3HHH "gapxon aparanraH Ba TynuK aparnnraH, aMMO y Ky3gaH MaxpyM, TamKH onaM npegMeraapu xaKuga $HKp wpuTumgaH MaxpyM, y xaBoga ëKH öymnuKga ocunraH xonga, myHgafi kh^hö, xaBO Öapna at30nap anoxuga Ba Öup-Öupura Ternacnuru xuc Kuna onMacnuruHH TacaBByp KH^umHu TaKnu^ KH-nagu. KefiHH yfinaö KypuHr: hhcoh y3 MoxuaTuga MaB^yg экaнпнrнra myöxa KH^MacgaH, y3 MoxuaTHHHHr MaB^ygnuruHH ypHaramu Ba my öunaH Öupra yHHHr oëK-Ky-Mapu, hhkh KucMnapu, roparu, Muacu Ba TamKH KucMnapHHHHr MaB^ygnuruHH ypHamacnuru MyMKHHMH? ByHgaH TamKapu, y y3HHHHr MoxuaTHHH Öenrunafigu, neKHH yHga y3yHnuK, KeHrauK Ba nyKypnuKHH ypHaTMafigu. Arap Öy xonaTga xaM yHra Öup Ky^HH ëKH ÖomKa öupoH Öup at30HH TacaBByp Kunum MyMKHH öynraH Öynca, yHga xaM y y3 MoxuaTHHHHr ÖupoH Öup khcmhhh Ba y3 MoxuaTugaru mapraapHH TaKguM этмaraн Öynap эgн.

BuHOÖapuH, yHHHr MaB^ygnuru aHHKgaHraH MoxuaT, Öy ogaMHHHr TaHacu Ba yHHHr opraHnapugaH $apK KH^raHnuru öunaH TaBcu^naHagu. fflyHga KHMga-KHM ypHarca, pyxHHHr MaB^ygnuruHH TaHagaH ÖomKa Hapca cu^araga ëKH yHgaH xaM KynpoK, TaHacu3 xonga ypHaram ynyH BocuTara эгa"11. X,ap ca^ap, Höh Chho TatKugnaraHugeK, hhcoh y3HHHHr HHcoHufi MoxuaTHHH aKc эттнpca, my Ty^afinu y hhcoh geö xucoönaHca, öhphhhh HaBÖaTga yHHHr MaB^ygoTH aKgra Kenagu. Ammo Mynoxa3a ropurnö, arap yHHHr Ky^u, oëFH, TaHacu, Öomu, TamKH at30napu öynMaca, KypcaTunraH MoxuaT öapuöup fiyKonuö KeTMacnurura umoHH xocun KH^agu. Ha^aKaT TamKH, öanKH TaHaHHHr hhkh opraHnapu, MacanaH: Mua, ropaK, ^urap Ba öomKanap xaM uHcoHHHHr MoxuaTHHH TamKun этмafigн.

Arap ApacTy 03HKgaHTupyBHH, ycyBHH Ba cyHyBHH Kyn Öapna MaB^ygoraapga MaB^yg geö TatnuM öepraH Öynca, Höh CuHOHHHr ^HKpuna ycuM^HK pyxu Taöuufi TaHara Terumnu, nyHKH y nafigo Öynagu, ycagu Ba 03HKgaHagu. Höh Chho ycuM^HK

11 Höh CuHa. KHura 0 gyme. H3Öp. $h^oco$, npou3. M. «HayKa» 1980. • C. 393 - 394.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

рухининг куйидаги уч кучдан: озикланиш, усиш ва купайишдан иборат мукаммал йуллари борлигини баён этади. Хдйвонларнинг рухи ихтиёрий равишда харакатланадиган табиий танага тегишли. Мослик ёки мос келмаслик тушунчаси билан харакат килиш ёки харакатни тарк этиш кучига эга. Хдйвонларнинг рухи икки турга булинади: импульсив ва харакатланувчи. Маълумки, Ибн Сино инсон рухини урганадиган учинчи кисмни диккат билан изохлаган. Инсон калби моддий булмаган субстанция ва у онгнинг кабулхонасидир. Ибн Синонинг фикрича, тана улиши билан рух халок булмайди, зарар хам курмайди, окибат сабабга боглик булгани каби, у танага боглик эмас, у тафаккур ва изланиш оркали мавжудотларнинг хакикатини урганади.

ФОЙДАЛИНГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Мирзиёев Ш.М. Танкидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик хар бир рахбар фаолиятининг кундалик коидаси булиб колиши керак. -Тошкент: Узбекистон, 2017. 107 бет. http://el.tfi.uz/images/Tanqidiy tahlil.compressed ad4e1.pdf.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 16 апрелдаги «Диний - маърифий сох фаолиятини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПФ 5416-сон фармони // https://lex.uz/docs/3686277.

Монография, китоб, рисолалар

1. Болтаев, М. Н. Ибн Сина - выдающийся философ средневековья / М. Н. Болтаев. - Москва, 1983. - 48с.;

2. Болтаев М. Н. Вопросы гносеологии и логики в произведениях Ибн- Сины и его школы. - Душанбе: Ирфон, 1965 - 600 с.;

Диссертация ва авторефератлар

1. Каримов Э.Э. Суфийские тарикаты в Центральной Азии XII - XV вв.: Дисс... док.ист.наук. -Тошкент, 1998

2. Мадаева Ш.О. Узбек менталитетида демократик тафаккурнинг шаклланиш хусусиятлари. Фалсафа фанлари д-ри... дисс. - Т.: 2009. - 40-50 б.;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.