Научная статья на тему 'БУДДИЗМ ДИНИГА ОИД МАНБАЛАРНИНГ ХИТОЙ ТИЛИ ВА АДАБИЁТИГА ТАЪСИРИ'

БУДДИЗМ ДИНИГА ОИД МАНБАЛАРНИНГ ХИТОЙ ТИЛИ ВА АДАБИЁТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
223
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Буддизм / санскрит / миссионерлик ҳаракати / қадимги хитой тили. / буддизм / санскрит / миссионерское движение / древнекитайцы.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ф. Ҳасанова

Мазкур мақолада Буддизм дининг хитой тилшунослиги ва таржимашунослигига таъсири ҳақида фикр юритилади. Хитой ва Ҳиндистон маданий алоқаларининг тарихий такомили негизида хитой оғзаки мулоқот тили, хитой таржимашунослик мактабининг шаклланиши алоҳида аҳамиятга эга. Қадимги хитой оғзаки мулоқот тилидаги жанрларни тил манбаи сифатида тадқиқ этиш жараёнида, Хитой тилига Буддизм дини сутралари таржимаси, халқ орасида тарқалиши, шунга кўра турли жанрларнинг вужудга келиши борасида бир қатор масалаларга ойдинлик киритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ БУДДИЙСКИХ ИСТОЧНИКОВ НА КИТАЙСКИЙ ЯЗЫК И ЛИТЕРАТУРУ

В данной статье рассматривается влияние буддизма на китайскую лингвистику и переводоведение. На основе исторического развития культурных связей между Китаем и Индией особое значение имеет формирование китайского языка устного общения, китайской переводческой школы. В процессе изучения жанров древнекитайской разговорной речи как источника языка проясняется ряд вопросов по переводу буддийских сутр на китайский язык, их распространению в народе и соответственно возникновению различных жанров.

Текст научной работы на тему «БУДДИЗМ ДИНИГА ОИД МАНБАЛАРНИНГ ХИТОЙ ТИЛИ ВА АДАБИЁТИГА ТАЪСИРИ»

Builders of The Future SJIF-2022-5.752

BUILDERS OF THE FUTURE

journal homepage:

https://kelajakbunyodkori.uz/

INFLUENCE OF BUDDHIST SOURCES ON CHINESE LANGUAGE AND LITERATURE

F. Khasanova

Associate Professor

Tashkent State University of Oriental Studies Tashkent, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: Buddhism, Sanskrit, missionary movement, ancient Chinese.

Received: 02.06.22 Accepted: 04.06.22 Published: 06.06.22

Abstract: This article discusses the impact of Buddhism on Chinese linguistics and translation studies. On the basis of the historical development of cultural ties between China and India, the formation of the Chinese language of oral communication, the Chinese school of translation studies, is of particular importance. In the process of studying the genres of ancient Chinese spoken language as a source of language, a number of issues are clarified on the translation of Buddhist sutras into Chinese, their spread among the people, and the emergence of different genres accordingly.

БУДДИЗМ ДИНИГА ОИД МАНБАЛАРНИНГ ХИТОИ ТИЛИ ВА АДАБИЕТИГА

ТАЪСИРИ

Ф. Хасанова

Доцент

Тошкент давлат шарцшунослик университети Тошкент, Узбекистон

_МА^ОЛА ^А^ИДА_

Калит сузлар: Буддизм, санскрит, Аннотация: Мазкур маколада Буддизм миссионерлик хдракати, кадимги хитой дининг хитой тилшунослиги ва тили. таржимашунослигига таъсири хдкида фикр

юритилади. Хитой ва Х,индистон маданий алокаларининг тарихий такомили негизида хитой огзаки мулокот тили, хитой таржимашунослик мактабининг шаклланиши алох,ида ахдмиятга эга. ^адимги хитой огзаки мулокот тилидаги жанрларни тил манбаи сифатида тадкик этиш жараёнида, Хитой тилига Буддизм дини сутралари таржимаси, _халк орасида таркалиши, шунга кура турли

жанрларнинг вужудга келиши борасида бир _катор масалаларга ойдинлик киритилади.

ВЛИЯНИЕ БУДДИЙСКИХ ИСТОЧНИКОВ НА КИТАЙСКИЙ ЯЗЫК И

ЛИТЕРАТУРУ

Ф. Хасанова

Доцент

Ташкентский государственный университет востоковедения Ташкент, Узбекистан

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: буддизм, санскрит, Аннотация: В данной статье миссионерское движение, древнекитайцы. рассматривается влияние буддизма на

китайскую лингвистику и переводоведение. На основе исторического развития культурных связей между Китаем и Индией особое значение имеет формирование китайского языка устного общения, китайской переводческой школы. В процессе изучения жанров древнекитайской разговорной речи как источника языка проясняется ряд вопросов по переводу буддийских сутр на китайский язык, их распространению в народе и соответственно возникновению различных _жанров._

КИРИШ

Минг йиллар давомида хитойликлар санскритдан будда сутраларини таржима килганлар, бу эса уз урнида Хитойда х,инд маданияти ва динини олиб киришга, шунингдек, хитой маданиятини янада гуллаб яшнаши ва тараккий этишига амалий ёрдам булган. Буддавийлик динига оид таржимонлик фаолияти уз куламига кура жуда улкан булиб, унда алох,ида даврларда фаолият олиб борган жами икки мингдан зиёд одам иштирок этган. Таржимонлик фаолиятининг вакт нуктаи назаридан иккинчи тулкини Мин ва Цин сулолалари (XVII аср урталари) даврлари бусагасида юзага келди. Хитойга жуда куплаб миссионер, савдогар ва сайёх,лар кела бошлади, хитой фалсафаси, тарихи ва адабиёти билан танишув бошланди. Бу х,ол бир тарафдан Хитойни Гарб томонидан тушунилишига, бошка бир тарафдан эса Хитойнинг гарб мафкураси ва маданиятига сезиларли таъсирга сабаб булди. Таржимонлик фаолияти Хитойга Гарбдан оммавий равишда ижтимоий-сиёсий, илмий-техник ва бадиий адабиёт кириб келганидан кейин, "Афюн урушлари"дан сунг янада кенг кулоч ёйди. Кейинчалик Хитой ва бошка давлатлар уртасидаги узаро мулокот аста секин-ортиб борди, х,озирга келиб эса таржимонлик фаолиятининг роли ва мазмунига катта таъсир утказувчи мух,им омил булиб колмокда.

Builders of The Future ISSN: 2181-2705

АСОСИЙ ЦИСМ

Россиялик хитойшунос И.С.Гуревич узининг "ll^^^Linji lù Лин-жи кайдномалари" номли кадимги юйлуларнинг тадкикига багишланган маколасида куйидаги фикрларни билдиради: "Х,аммага маълумки, буддавийлик дини Хитойга эрамиздан аввалги I асрда кириб келган. Хитойда буддавийликнинг таркалишида миссионер-монахларнинг хиссаси жуда катта, улар савдогар ва хунармандлар билан бирга Хитойда санскритда ёзилган буддавийлик дини сутраларини хитой тилига таржима килиб, огзаки баён этиб юрганлар ва шу билан бу динни таргиб килишган.

Будда динига оид сутраларнинг хитой тилига илк таржималарини айнан огзаки нутк намуналари сифатида тавсифлаш хам буткул тугри эмас. Лекин шу даврга оид ёзма ёдгорликлар орасида буддавийлик дини ахкомлари шу даврнинг огзаки нуткига энг якин булган деб дадил айта оламиз".

Буддизм дини воизлари ваъзларини имкон кадар купрок оммага етказиш ва оммани жалб максадида огзаки нуткка мослаштиришга уринганлар. Шунга кура, III-V асрларга мансуб булган буддизм сутраларини айнан шу давр огзаки нуткини тадкик этиш учун энг маъкул манба сифатида эътироф этишимиз мумкин. Дархакикат, ваъз тингловчиларининг кизикишларини уйготиш ва имкон кадар купрок кишини шу динга жалб килиш учун воизлар уз нуткларини огзаки нуткка якинлаштиришга харакат килганлар.

III-V асрларга мансуб булган ана шундай манбалардан бири ((^^ЩШ^!)) Tàizï Xudânâ jîng - Судана шацзодаси цацида сутранинг хитой тилига таржимасидир. Мазкур манба хитой тилига бир неча марта таржима килинган. Манба хакида Хитойда буддизм дини тарихи буйича йирик мутахассис олим К.С.Чен куйидаги фикрларни билдиради : ((^^ЩШ^!)) Tàizï Xudânâ jîng - Судана шацзодаси цацида сутраси жуда кенг таркалган манбалардан бири. Ушбу сутра санскрит тилидан хитой тилига бир неча марта таржима килинган. 385-431 йилларда Шэн Цзян томонидан хитой тилига таржима килинган сутра энг аник ва мукаммал таржима сифатида кабул килинган. Сутра таржимони Шэн Цзян хакида маълумотлар жуда кам булиб, унинг хозирги Хитойнинг Шимоли-Еарбидаги Гансу провинцияси, Ланжоу шахридан эканлиги маълум халос. Шэн Цзян ушбу сутрадан ташкари яна туккиз сутрани таржима килганлиги маълум".

Хитойлик тилшунос^0^{^ Сюй Шийи кадимги хитой тилининг икки тармоги - вэнян ва байхуа тиллари лексикаси кескин фарк килиши нуктаи назаридан байхуа тилининг даврлаштирилишига оид фикрларни илгари сурди.

Сюй Шийи байхуа тилининг вужудга келиш даври байхуа тилининг

ривожланиш даври (^М) ва байхуа тилининг етук даври каби уч асосий даврга

ажратади ва куйидаги тартибда даврлаштиради.

Байхуа тилининг етук даври уз ичига карийб 500 йиллик даврни камраб олади. Бирок Цинг сулоласи тугатилганидан кейин Хитой Халк Республикаси эълон килингач, расмий хитой адабий тили путунгхуага утилгунга кадар, яъни 1911 йилдан то 1955 йилгача 44 йиллик муддатда байхуа хитой тили тарихида катта бурилишларга сабаб булди. Биз бу давр хусусида кейинги бобларимизда фикр юритамиз.

Сюй Ши-йи "^адимги байхуа манбалари Танг давригача булган халк озгаки ижоди намуналарини уз ичига олади", деб ёзади . Байхуа тарихига оид илмий тадкикотларнинг хулоса ва натижаларига кура ушбу даврларга мансуб байхуа манбалари куйидагиларни киритиш мумкин:

биринчидан, огзаки нуткдан ёзиб олинган бадиий асарлар, масалан: Дунхуан бянвэн (^ лари, ^^ Сунг Юан даври (960—1368й.й.) хуабен (Й-Ф)лар ва пингхуа (^Й) лари, ^^ Дзин Юан (1115-1368 й.й.) сулоласи даврига мансуб джугонгдяо (ШиШ) лар, Юан даври (1271-1368 й.й) задзюй (^Ш) лари, Kit Минг Чинг (1368-1644 й.й.) даври байхуа романлари;

иккинчидан, айни бир даврнинг маълум бир эхтиёж учун огзаки нуткдан ёзиб олинган аник фактлар. Масалан: неоконфуцийчилик юйлу (ip^) лари, буддайвийлик юйлулари, дипломатик ёзувлар, суд хужжатлари, сухбат баёнлари;

учинчидан, айрим вэнянда ёзилган асарлар ичида байхуа материаллари, жумладан, шеър, кушик ва нуткларда уша давр огзаки нуткини узида акс эттирган тарихий биографик маълумотлар, тошларга уйиб ёзилган битикларда хам огзаки мулокот тили байхуага мансуб матнларни учратишимиз мумкин.

Байхуа тилининг илк даврига мансуб манбалардан энг куп урганилганлари пингхуа, бянвен ва юйлу жанрларидаги манбалардир. Бунга асосий сабаб бу жанрлардаги манбалардан анча кисми сакланиб колган булиб, нафакат хитойлик тилшунослар, балки рус ва Европа хитойшунослари томонидан хам урганилган. Манбаларнинг илмий тадкикидан олинган хулосаларга таянган холда байхуа тилининг тарихий такомили, хусусиятлари ва вэняндан фаркли жихатларини урганишда аник ва мухим материал булиб хизмат килади.

Пингхуа терминининг изохи хитой тилшунослиги тарихига оид тадкикотларда турлича талкин этилади. Бирок турли изох ва талкинлардан бир нарсани эътироф этиш мумкинки, пингхуа жанри, авваломбор, тарихий баёнларни англатади. Унинг Сун давридагиШ^-jiängshi

номи билан юритилганлигини куришимиз мумкин. БундаШ^-jiângshï дагиШjiäng "гапирмок, сузламок", 55shï "тарих" маъносини англатиб, тарихни сузламок демакдир.

И.С.Гуревичнинг таъкидлашича, ушбу жанр буйича Хитой тилшунослиги тарихи ва бошка хитойшунослик мактабларида олиб борилган тадкикотлар кам ёки деярли мавжуд эмас. Бирок манбаларни кузатар эканмиз, мазкур масала юзасидан оз булса-да, илмий ишлар мавжудлиги ва тадкикотларда шу масалаларга хам тухталиб утилганлигини, хусусан, хитойлик тилшунос олимларининг бир катор илмий тадкикотлари ва рус хитойшунос олимлари Б.Л. Рифтин, Л.К. Павловскаяларнинг, шунингдек, Гонконглик хитойшунос олим Лиу Тсун Ян, америкалик хитойшунос олим Дж.Крампларнинг илмий ишларида пингхуа жанри хакида фикр юритилганлигини куришимиз мумкин. Мавзуимиз доирасида биз ана шу илмий тадкикотлар натижаларига таяндик.

Л.К.Павловская пингхуаларни: "пингхуалар тилнинг икки тармоги синтези натижасида юзага келган булиб, булар ёзма (расмий тарихшунослик ва мумтоз наср) ва огзаки (фольклор) омухтасидир. Пингхуалар асосан халк хикоячилариларнинг ижоди булиб, давлат тарихи сюжетлари баёни, сузлаб бериш махоратидир, пингхуалар асосида тарихий фактлар ётади", деб изохлаган.

Хитой ривоят насрига халк огзаки ижоди "пингхуа" катта таъсир курсатди.

Х,озирда Хитой манбашунослигида пингхуага мансуб бир асар мавжуд булиб, ушбу асар bian wûdài shï pinghuà ("^айта тикланган беш сулола тарихи пингхуалари") номи билан юритилади ва уз ичига куйидаги беш пингхуа асарини камраб олади:

1) Â^f^M^HiWùwâng fâ Zhôu ping huà - У циролининг Чжоуга царши кураши баёни. Мазкур манба асосида Хитой тарихига оид реал вокеалар ётади. Чжоу кабиласи кирол У бошчилигида Ин сулоласи Чжоу Син билан кураши баёни;

2) ^B^^^HiQî guo chünqiü ping huà - Етти цироллик бацор-кузлари баёни. Ушбу тарихий манбада эрамиздан аввалги VII-Шасрда Хитойдаги курашлар ва натижада Цин сулоласининг вужудга келиши хакида баён этилади.

3) ^^^B^HiQin pin liù guo pinghuà - Чин сулоласи олти подшоцликни бирлаштиргани цацида пингхуа. Пингхуада баён этилаётган тарихий вокеалар эрамиздан аввалги III асрда булиб утган. Пингхуанинг сарлавхасидан кейин Чин императорининг хаёт йули баён этилган.

4) Mï^^^HiQiân hànshû pinghuà - Хан сулоласидан олдинги баёнлар. Эрамиздан аввалги III-II асрларда Хан сулоласининг илк давридаги бошкаруви хакида баён этувчи пингхуа.

5) ^B^^HSSanguo zhi ping hua - Уч подшо^лик тарихи уацида пингхуа. Ушбу манбада эрамизнинг II-III асрларида Хан сулоласининг инкирозга юз тутиши ва Уч подшохликка булиниши хакида баён этилади.

Манбаларни кузатар эканмиз, байхуа тилининг вужудга келиш даври, яъни эрамиздан аввалги 207 йилдан эрамизнинг 618 йилигача булган давр мобайнида байхуада ёзилган ушбу манба мисолида, ЕЕ^Ванг Лининг кадимги хитой тилида икки ёзма адабий тил тизими мавжудлиги хакидаги фикрини эътироф этишимиз мумкин. Ушбу фикрни Л.К.Павловская хам таъкидлайди ва : "^if^M^HSWwwang fa zhou ping hua - У киролининг Чжоуга карши кураши хакида пингхуа матнида икки тармокнинг аник чегараси ажралиб туради: тарихий фактлар баёни ва воизлар узлари баён этган кисми (воизлар асосан фольклор материалларидан кенг фойдаланганлар), бундан ташкари матн тилида икки катлам мажуд: бири - тарихий фактлар баён этилган кисмида адабий тил вэнян булса, воизлар баёнида огзаки нутк - байхуа кузатилади. Байхуада асосан ушбу пингхуаларда номлари тилга олинган кахрамонларнинг тавсифи келтирилади. Пингхуада шеърий киритмалар хам мавжуд".

Тарихий мавзуларни маъкул курган ровийларнинг ижроси кунлаб, баъзан хафталаб хатто ойлаб давом этган. Уларнинг киссалари пингхуа, яъни "оддий хикоя" деб номланган. Бизгача етиб келган пингхуаларидан "Беш сулола хакида янгидан тузилган оддий хикоя"ни алохида кайд этиш жоиз.

Б.Л. Рифтин юкорида номлари санаб утилган пинхулар орасида;^if^M^HSWйwang fa zhou ping hua - У циролининг Чжоуга царши кураши уацида пингхуа бошка пингхуаларга нисбатан камрок тарихий реал вокеалар билан йугрилган булиб, бу манба купрок фольклорга, сехрли эртакка якинлигини эътироф этади.

Пингхуа матни уч кисмдан иборат булиб, матнни куздан кечириш жараёнида унда Лючао даврига мансуб тафсилотлар устуворликка эга эканлигини, бошкача килиб айтганда, ^if^M^HSWйwang fa zhou ping hua - У циролининг Чжоуга царши кураши баёни умумий хажми 1900 белги (иероглиф)дан иборат матнда вэнян элементларининг устуворлигини, байхуага хос булган хусусиятларнинг деярли учрамаслигини кайд этиш мумкин.

ХУЛОСА

Шундай килиб, уч ярим минг йилдан ортик тарихга эга булган хитой тили тугрисидаги купгина олимларнинг фикрига кура, кадимги хитой тили дейилганда мумтоз хитой адабий тили - вэнян назарда тутилади. Бирок хитой тилида ёзилган ва хозирги кунгача сакланиб колган ёзма ёдгорликлар ва манбалар буйича олиб борилган тадкикот натижаларига кура, вэняндан узининг лексикаси ва грамматик табиатига кура фарк киладиган огзаки мулокот тили - байхуа хам муомалада булган. Эрамиздан аввалги III асрдан бошлаб байхуа тилида ёзиб

колдирилган бир катор адабий манбалар: бянвенлар, хуабен ва пингхуалари, джугонгдяолар, задзюйларнинг лексик таркиби вэнян билан бир каторда байхуа хам булган деб айтишимизга ва байхуа тилини учта катта даврга ажратишимизга асос булади.

Байхуа тилининг вужудга келиш боскичида асосан буддавийлик дини ахкомлари, яъни пингхуа, бянвен ва юйлу жанридаги матнлар асосида илк Хитой байхуа тилининг лексик ва грамматик хусусиятларини урганишимиз мумкин булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Гуревич И.С. Роль письменных буддийских источников для исследований в области исторической грамматики китайского языка / Розенберговский сборник. Востоковедные исследования и материалы. - СПб., 2014. - С. 157.

2. Чэнь К.С. Буддизм в Китае: исторический обзор (Исследования Принстона по истории религий, 1.). XII. - Принстон: Изд-во Принстонского университета, 1964. - С. 164-177. Распространено в Великобритании издательством Оксфордского университета. Бюллетень Школы востоковедения и африканистики, 29 (2), 414-416. DOI: 10,1017 / S0041977X00059280.

3. 2015 31 Шо

4. ^^bianwen - бирон хикоя ёки тарихий вокеанинг огзаки баёни. Ушбу жанрда хикоянинг назмий кисмини куши; килиб куйлаб, насрий кисмини баён этиб сузлаб бериш. Бянвен жанрига асосан буддавийлик динига оид хикоялар, тархий вокеалар ва фольклор намуналари мансуб. Илк бянвенлар Цин даврига келиб Дунхуан горларидан топилган. Улар Дунхуан бянвенлари деб номланган.

5. ^хЙ-ФСун Юан сулолалари даври хуабенлари - бу жанрда хикоялар огзаки сузлаб берилган, бундан ташкари хуабенларга соялар театри, кугирчок театри хам хуабен жанрига мансуб булган.

6. ^РЙ пинхуа - Сун даврида жуда урф булган, бадиий асар ёки тарихий вокеани огзаки ифодали гапириб бериш (насрий баён).

7. ^ж^и! Дзин Юан сулосаси давридаги джугонгдяолар - пипа мусикий асбоби журлигида бирон хикояни кушик килиб айтиш халк анъанавий санъати.

8. Юан даври задзюйлари - Сун даврида юзага келиб, Юан даврида кенг таркалган жанрлардан бири. Уша даврга мансуб ёзувчиларнинг асарларини куйлаб ижро этилган. Юан драмаси номи билан хам юритилади.

9. юйлу - ёзиб олинган нутк. Буддавийлик дини ахкомлари баёни - юйлулар асосан Будда динининг Хитойда ёйилиши ва таргиб этилиши билан боглик. Бундан ташкари Шимолий Сун даврида дипломатик музокалар олиб боришда юйлу мулокот воситаси хисобланган.

Builders of The Future ISSN: 2181-2705

10. tÄ^^^itto 2015 31 Жо

11. Гуревич И.С. К характеристике языка памятников жанра пинхуа периода Сун-Юань // Письменные памятники востока. №1. - СПб: Наука, 2004. - С. 108.

//(С) 1994-2020 China Academic Journal Electronik Publishing Hous. http//www.cnki.net.

2019^ ;

13. Crump J.K. Some Problems in the language of the "ShinbienWudayShyyPijng-huah" (vol. 12): Doct. diss. - New Haven, Yale University, 1950 (unpubl).

14. Рифтин Б.Л. Историческая эпопея и фольклорная традиция в Китае. - М., 1970; Рифтин Б.Л. От мифа к роману. - М., 1979; Liu Tsun Yan. B uddhist and Taoist Influenceson Chinese Novels. - Wiesbaden, 1962; Павловская Л.К. Пинхуа - народный исторический роман (на материале "Заново составленного пинхуа по истории пяти династий"): Автореф. дисс... канд. Филол. наук. - Л., 1975.

15. Зиямухамедов Ж.Т. Пу Сунглинг ва урта аср Хитой новеллалари. - Тошкент: Чулпон НМИУ, 2016. 47-бет.

16. Павловская Л.К. Заново составленное пинхуа по истории Пяти династий // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока. XVIII годичная научная сессия. -М.: Наука, 1985. - С. 21.

17. 1980^,Ш8Ш

18. Жанубий ва Шимолий сулолар даври (420-589 йй.)

19.

Щ%о // (С) 1994-2020 China Academic Journal Electronik Publishing Hous. http//www.cnki.net.

201№Я &Ш202Щ, 160 Ж

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.