Научная статья на тему 'Бошланғич синф ўқувчиларига хорижий тилни ўргатишнинг педагогик ва психологик жиҳатлари'

Бошланғич синф ўқувчиларига хорижий тилни ўргатишнинг педагогик ва психологик жиҳатлари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
750
98
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хорижий тил / психологик ривожланиш / усул ва технологиялар / дидактика / таълим жараёни / ўйин / меҳнат / фаолият / бошланғич синф. / foreign language psychological development / methods and technology / didactics / learning process / games / labor / activity / primary school pupils

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Тўйчиева С. М.

Мақолада кичик мактаб ёшидаги ўқувчиларнинг психологик жиҳатларига алоҳида аҳамият қаратилган. Шунингдек, болаларни болалик ёшидан бошлаб ўқитишнинг тарихий асослари келтирилган, нутқни ривожлантиришнинг тўрт тури, ўқитиш ва психологик ривожланишнинг муаммоларига эътибор берилган. Хорижий тил дарсларининг самарадорлиги ўқитувчининг қандай усул ва технологияларни қўллашига ҳам боғлиқ. Ўқитувчида дидактик, коммуникатив ва вақтни тўғри тақсимлай олиш каби қобилиятларни ривожлантириш керак. Албатта, таълим жараёни боланинг ўйин ва меҳнат фаолияти билан ҳам чамбарчас боғланган бўлиши зарур. Яхши ташкил этилган дарс – яхши билим олишнинг гаровидир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDAGOGICAL AND PHYSIOLOGICAL PECULIARITIES OF TEACHING A FOREIGN LANGUAGE TO YOUNGER CHILDREN

In this article great attention is paid to physiological peculiarities of younger children. Historical preconditions of teaching children from the very childhood are given here. Great attention is paid to 4 kinds of developing: speech, problems of learning and physiological development, physiological process. The effect of foreign language lessons depends on what methods and technologies are used by a teacher. It’s necessary to develop such teacher’s abilities as did active skills and managing of time. The activity of teacher, of course, must be linked with the playing and working activity of child. A well-organized lesson is the guarantee of good knowledge.

Текст научной работы на тему «Бошланғич синф ўқувчиларига хорижий тилни ўргатишнинг педагогик ва психологик жиҳатлари»

Туйчиева С.М.,

Тошкент вилояти педагог кадрларни к,айта тайёрлаш ва малакасини ошириш институти "Тил ва адабиёт таълими" кафедраси мудири вазифасини бажарувчи, психология фанлари номзоди, доцент

ТУЙЧИЕВА С.М. БОШЛАМИЧ СИНФ УЦУВЧИЛАРИГА ХОРИЖИИ ТИЛНИ УРГАТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ВА ПСИХОЛОГИКЖИЦАТЛАРИ

Мак,олада кичик мактаб ёшидаги укувчиларнинг психологик жих,атларига алох,ида ах,амият к,аратилган. Шунингдек, болаларни болалик ёшидан бошлаб ук,итишнинг тарихий асослари кел-тирилган, нутк,ни ривожлантиришнинг турт тури, укитиш ва психологик ривожланишнинг муам-моларига эътибор берилган. Хорижий тил дарсларининг самарадорлиги ук,итувчининг к,андай усул ва технологияларни куллашига х,ам боFлик1. Ук,итувчида дидактик, коммуникатив ва вак,тни туFри так,симлай олиш каби к,обилиятларни ривожлантириш керак. Албатта, таълим жараёни бо-ланинг уйин ва мех,нат фаолияти билан х,ам чамбарчас боFланган булиши зарур. Яхши ташкил этилган дарс - яхши билим олишнинг гаровидир.

Таянч иборалар: хорижий тил, психологик ривожланиш, усул ва технологиялар, дидактика, таълим жараёни, уйин, мех,нат, фаолият, бошланFич синф.

ТУИЧИЕВА С.М. ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ И ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОБУЧЕНИЯ ИНОСТРАННОМУ ЯЗЫКУ УЧЕНИКОВ МЛАДШИХ КЛАССОВ

В статье особое внимание уделено психологическим особенностям младшего школьного возраста. Приведены исторические предпосылки обучения детей с раннего детства. Уделено внимание четырём видам развития речи, проблемам обучаемости и психического развития, психического процесса. Отмечено, что эффективность уроков иностранного языка зависит и от того, какие методы и технологии использует учитель. Необходимо развивать у учителя такие способности как дидактические, коммуникативные и правильное распределение времени. Учебная деятельность должна быть тесно связана с игровой и трудовой деятельностью ребёнка. Правильно организованный урок - залог хороших знаний.

Ключевые слова: иностранный язык, психологическое развитие, методы и технологии, дидактика, учебный процесс, игра, труд, деятельность, начальные классы.

WYCHIEVA S.M. PEDAGOGICAL AND PHYSIOLOGICAL PECULIARITIES OF TEACHING A FOREIGN LANGUAGE TO YOUNGER CHILDREN.

In this article great attention is paid to physiological peculiarities of younger children. Historical preconditions of teaching children from the very childhood are given here. Great attention is paid to

4 kinds of developing: speech, problems of learning and physiological development, physiological process. The effect of foreign language lessons depends on what methods and technologies are used by a teacher. It's necessary to develop such teacher's abilities as did active skills and managing of time. The activity of teacher, of course, must be linked with the playing and working activity of child. A well-organized lesson is the guarantee of good knowledge.

Keywords: foreign language psychological development, methods and technology, didactics, learning process, games, labor, activity, primary school pupils.

Замонавий педагогик ва ахборот-коммуникация техноло-гияларидан фойдаланган цолда укитишнинг илтор услубла-рини жорий этиш йули орцали усиб келаётган ёш авлодни чет тилларга уцитиш, шу тилларда эркин сузлаша оладиган мутахассисларни тайёрлаш тизимини тубдан такомиллаш-тириш бугунги кун таълим тизимининг асосий вазифалари-дан бирига айланди.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 3

Бунинг негизида жах,он цивилизацияси ютуклари х,амда дунё ахборот ресурсларидан кенг куламда фойдаланиш, халкаро х,амкорлик ва мулокотни ривожлантириш учун шарт-шароит ва имкониятлар яратиш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг "Чет тилларни урганиш тизимини янада та-комиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида" 2012 йил 10 декабрдаги 1875-ПК-сон карори кабул килинди.

Ушбу карор хорижий тилларни укитишда янги Умумевропа стандартларига асослан-ган Давлат таълим стандартлари (ДТС), укув-мавзуий режа, дастур, дарслик ва укитувчи учун зарур булган методик адабиётларнинг яратилишига замин яратиб берди.

Узбекистон Республикаси Президентининг "Чет тилларни урганиш тизимини янада тако-миллаштириш чора-тадбирлари туFрисида"ги карорининг 1-бандида 2013-2014 укув йи-лидан бошлаб 1-синфда хорижий тилларни укитиш кераклиги курсатиб утилган эди ва бунинг ижросини таъминлаш максадида 2013 йил апрель ойидан бошлаб Тошкент вилояти-нинг 1 та шах,ар ва 4 та туманида "Kid's English" 1-синф дарслиги, 2014 йилнинг февраль-апрель ойларида "Kid's English" 2-синф дарс-лигининг тажриба-синов ишлари олиб борил-ди. Дарсликдаги камчиликлар илмий рах,бар ва экспериментатор укитувчиларининг так-лиф ва мулох,азаларига биноан туFриланди. Янги 2013-2014 укув йилининг бошида 1-синф укувчилари учун "Kid's English" 1-синф дарс-лиги "Президент совFаси" сифатида болажон-ларга такдим этилди.

Мактабга келиш арафасида боланинг суз бойлиги уз фикрини баён эта оладиган дара-жада ортади. Бу ёшдаги нормал ривожланаёт-ган бола уз нуткида 500-600 сузни ишлатади. БошланFич синф ёшидаги болалар нутки, асо-сан, от, феъл, сифат, сон ва боFловчилардан иборат булади. Бу ёшдаги болалар уз нуткларида кайси сузларни ишлатгани афза-лу, кайсиларини ишлатиш мумкин эмаслигини фарклай оладилар. 6-7 ёшли бола уз жумла-ларини мураккаб грамматик тизимда туза ола-ди. Бола бутун болалик даврида нуткни жадал равишда эгаллаб бориб, нуткни узлаштириши маълум бир фаолиятга айлана боради. 7-9 ёшли болаларнинг узига хос бир хусусия-ти - бола нуткида уз фикрини баён этибгина

колмай, балки уз сух,батдошининг диккатини узига жалб килиш учун х,ам гапирадилар.

Инсонларда кадим замонлардан хорижий тилларни урганишга булган кизикиш мавжуд булган. БошланFич синфларда хорижий тил-ни урганиш - бу тил х,акида маълумот олиш ва уни узлаштиришгина эмас, балки укувчининг фаол мулокотга киришиш жараёни х.амдир.1 Хорижий тилларни урганиш педагогикасини урганган олим И.А.Гришанованинг фикри-ча, хорижий тилни урганишда энг оддий, энг содда йулларни излаш ва куллаш мух,имдир2. БошланFич синфлардан хорижий тилни ургатишдан кузланган максад укувчиларни шу тилда муомалага ургатишдир. Хорижий тилда муомала кила олиш учун укувчилар шу тилдаги суз бойликларини эгаллашла-ри зарур. Тилдаги суз бойликларини эгалла-май туриб на тинглаб тушуниш, на гапириш мумкин. БошланFич синфдан хорижий тилни урганиш бола имконияти ва кобилияти кандай булишидан катъи назар фойдалидир, чунки хорижий тил боланинг билиш жара-ёнлари - хотира, диккат, тафаккур, хаёл ва идрокининг ривожланишига ижобий таъ-сир курсатади. Хорижий тил болани тил урганиш кобилиятинигина эмас, балки уз она тилини х,ам яхши узлаштиришига таъсир курсатади. Б.Беляевнинг фикрича, хорижий тил укитувчиси уз фанинигина эмас, боланинг психофизиологик хусусиятини х,ам яхши били-ши керак. Зеро, хорижий тилни узлаштириш оркали болада объектив оламнинг акс этиши узгариши мумкин. Тилнинг луFат таркибини эгаллаш укувчиларнинг дунёкарашини кен-гайтиради, уларнинг филология, тарих, мада-ният, географияга оид билимдонлигини оши-ради3.

2-синфда хорижий тил укитилишининг на-зарий ва амалий жих,атлари х,акида гап юри-тилганда куйидаги маълумотларни айтиш мумкин. Бола таълим жараёнига келиб мураккаб психик узгаришларни бошидан кечи-ради. Боланинг жисмоний ва психик фаол-

1 Трофимов Г.С. Педагогические основы обучения иностранным языкам. - Ижевск: Изд-во "Удмуртия", 1999. -С. 7.

2 Гришанова И.А. Актуализация ситуации успеха при обучении иностранному языку младших школьников. // Журнал «Иностранный язык в школе», 2007, №8. -С. 28-29.

3 Уша жойда.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 3

лиги узаро боFликдир. Чунки рух,ан соFлом бола х,аракатчан булади. Психик фаоллик -бу нормал ривожланаётган боланинг атроф-оламдаги предметларни, инсоний муноса-батларни билишга нисбатан кизикишидир. Психик фаоллик деганда, боланинг узини билишга нисбатан эх,тиёжи х,ам тушунилади.

Мактабга биринчи бор келган болада катор кийинчиликлар юзага келади. Бу кийин-чиликлар хорижий тилни узлаштириш билан х,ам боFликдир. Хорижий тилни узлаштириш муваффакиятли булиши учун табиий тил мух,итини яратиш лозим. БошланFич синфлар-да хорижий тилларни ургатиш методикасида айнан шундай мух,итни яратиш учун машклар, уйинлар, мультимедиа ресурслари жамлани-ши зарур. Улар узига хос х,олда хорижий тилни узлаштиришга мотивацион мух,итни яра-тишга хизмат килади.

Кичик мактаб ёшидаги болаларга чет ти-лини урганиш учун уларда 4 та куникма-малакани ривожлантириш ижобий самара бе-ради. Мактаб ёшидаги болаларда оFзаки нутк куникма-малакасини ривожлантириш учун психо-педагогик жих,атларга, яъни 1-синф укувчисида асосий психик функциялар (х,ис этиш, эътибор бериш, хотира, тасаввурга эга булиш, идрок килиш ва х,.к.) шаклланган булишига эътибор бериш лозим. Хусусан, кичик мактаб ёшидаги болаларни уктиш жараё-нида уларнинг кизикувчанлиги, гиперактив-лиги, ижодкорлиги ва кобилиятига педагог алох,ида эътибор бериши лозим. Шуни айтиш лозимки, ушбу ёшда боланинг таълим олишга булган кизикишининг юкорилиги, "Мен буни хох,лайман" мотивидан "Мен буни кила ола-ман" мотивининг устуворлиги аклий ривож-ланишга замин яратади. Айнан шундай мотив-ни шакллантириш учун яратилган комплекс машкларда куйидагилар инобатга олинади:

- уйин-машклар боланинг фонетик эши-тиш, нуткий кобилияти, укув мотивацияси ва уз-узига бах,о беришни оширади;

- биргаликда ашула этиш туFри артикуляция ва ритмни х,ис этишни шакллантиради;

- расм чизиш ва буяш боланинг аклий ва нуткий кобилиятини ривожлантиради1.

1 Гришанова И.А. Программа формирования коммуникативной успешности у младших школников. -Ижевск:2000 г. стр. 34.

Бу ёшдаги болаларда анализ килиш (тах,лил килиш), киёслаш, умумийлаштириш куникмаларини ривожлантириш мух,имдир. Купгина психологик изланишларда таъкидла-нишича, киёслаш-кузатишни ривожлантириш хорижий тилни идрок этишда энг самарали методлардан биридир. Бу х,олда хатолар ка-майиб, идрок этиш ривожланади.

Бундай шароитда бола катта ёшидагига нисбатан хорижий тил (мисол учун, инглиз тили)да тезрок ва муваффакиятлирок гапира олишни урганади. Болаликда узлаштирилган билим абадий узлаштирилиб колинади, деган фикр мавжуд. Лекин инглиз тили (умуман, хорижий тиллар)да оFзаки нутк фаолиятини ри-вожлантиришга озгина эътибор берилмаса, оFзаки гапириш куникма-малакаси йуколиб кетади.

Инглиз тилини урганишда, айникса, фо-нетикасини эътиборга оладиган булсак, уки-тувчи кандай чех,ра ва овоз билан суз ва ибораларни талаффуз этиши жуда мух,имдир. Шубх,асиз, укитувчининг овози юмшок, ма-йин, чех,раси эса овоз тонига мос хушчакчак, кувнок ёки жиддий булиши керак. 1-синфда инглиз тилини урганишда укувчининг атроф-дагилар билан мулокот кила олишига, яъни тил компетенциясининг шаклланганлигига эътибор бериш лозим. Шуни таъкидлаш лозимки, хорижий тилни укитишда укитувчида дидактик, вактни туFри таксимлай олиш, нуткий кобилиятлар шаклланган булиши лозим. Бу борада укитувчининг укувчилар билан киладиган муомала-муносабат услубининг ах,амияти жуда катта. Кичик мактаб ёшидаги укувчиларнинг мух,им хусусиятларидан бири улардаги укитувчига ишонч х,исси булиб, бунда укитувчининг укувчига таъсир курсатиш имконияти жуда каттадир. Бола укитувчини акл сох,иби, зийрак, сезгир, мех,рибон инсон, деб билади. Укитувчининг обруси олдида ота-оналар, оиланинг бошка аъзолари, кариндош-уруFларнинг нуфузи кескин камаяди. Шу са-бабли, болалар укитувчининг х,ар бир сузини конун сифатида кабул киладилар. Демак, кичик мактаб ёшидаги укувчиларнинг ривож-ланишида етакчи булган укув фаолиятида укитувчи шахси ва укувчи билан муносабат услубининг ах,амияти жуда каттадир.

Бугунги кунда хорижий тилни Умумевропа стандартлари асосида укитишда компетенция-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 3

ларга алох,ида эътибор каратилган. Бу компе-тенциялар таълим мазмуни, укувчиларнинг хорижий тилни билишлари ва уларни амали-ётда куллай олиш куникмалари билан бево-сита боFликдир. Айтиб утиш лозимки, мам-лакатимизда бошланFич синфдан хорижий тилни урганиш амалиёти куплаб изланишлар натижасидир. Хорижий тилни кичик мактаб ёшидан укитиш нафакат таълимий, балки тар-

биявий ва информатив характерга эга. Бола умуминсоний кадриятларни узга тил оркали узлаштира бошлайди. Хорижий тилни илк бо-лаликдан урганиш кимларгадир таклид килиш эмас, бу давр талаби ва эх,тиёжидир. Бу вази-ятда укитувчининг асосий вазифаси хорижий тилни ургатиш жараёнини болага кизикарли килиб ташкил этиш ва унинг шахсини ривож-лантиришдан иборат.

Адабиётлар:

1. Давлетшин М.Г., Туйчиева С.М. Ёш даврлар ва педагогик психология. Укув кулланма. - Т., 2002.

2. Гришанова И.А. Актуализация ситуации успеха при обечении иностранному языку младших школьников. // Журнал «Иностранный язык в школе», 2007, №8. -С. 28-29.

3. Гришанова И.А. Программа формирования коммуникативной успешности у младших школников. - Ижевск, 2000. -С. 34.

4. Трофимов Г.С. Педагогические основы обучения иностранным языкам. - Ижевск: Изд-во "Удмуртия", 1999. -С. 7.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2014, 3

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.