Научная статья на тему 'БОЛАНИНГ ҲУҚУҚЛАРИНИ АМАЛГА ОШИРИШНИНГ АСОСИ СИФАТИДА – УНИНГ ЯШАШГА БЎЛГАН ҲУҚУҚИ'

БОЛАНИНГ ҲУҚУҚЛАРИНИ АМАЛГА ОШИРИШНИНГ АСОСИ СИФАТИДА – УНИНГ ЯШАШГА БЎЛГАН ҲУҚУҚИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
178
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
боланинг яшашга бўлган ҳуқуқи / жисмоний дахлсизлик ҳуқуқи / эркинлик ва шахсий дахлсизлик ҳуқуқи / никоҳланувчи шахсларни тиббий кўрикдан ўтказиш / тиббий сир. / the child's right to life / the right to physical integrity / the right to freedom and personal integrity / medical examination of persons entering into marriage / medical confidentiality

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Шарахметова, Умида Шаакбаровна

Мамлакатимизда вояга етмаган болаларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини ҳимоя қилиш, уларни ҳар томонлама баркамол бўлиб вояга етишлари учун зарур шарт-шароитлар яратиш долзарб масала ҳисобланади. Зеро, келажак ҳақида қайғуриш давлат ва жамиятнинг эртанги кунини белгилайди. Бола ҳуқуқларини таъминлаш ва ҳимоя қилиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан биридир. Мақолада боланинг яшаш ҳуқуқининг энг олий қадриятини тан олган ҳолда, тиббий, диний, маънавий, демографик, ижтимоий-иқтисодий ва ҳуқуқий характердаги далиллар таҳлил қилинган. Мақоланинг мақсади болалар ҳуқуқларини амалга ошириш билан боғлиқ баъзи муаммоларга аниқлик киритишдир. Мақолада кўриб чиқилаётган масала бўйича замонавий фуқаролик олимларининг нуқтаи назарлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RIGHT TO LIFE AS A BASIS FOR REALIZING THE RIGHTS OF THE CHILD

Protection of the rights and legitimate interests of minors in our country, the creation of the necessary conditions for their comprehensive maturation is an urgent issue. After all, concern for the future determines the future of the state and society.Ensuring and protecting the rights of children is one of the priorities of state policy.

Текст научной работы на тему «БОЛАНИНГ ҲУҚУҚЛАРИНИ АМАЛГА ОШИРИШНИНГ АСОСИ СИФАТИДА – УНИНГ ЯШАШГА БЎЛГАН ҲУҚУҚИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

БОЛАНИНГ ХУКУЦЛАРИНИ АМАЛГА ОШИРИШНИНГ АСОСИ СИФАТИДА - УНИНГ ЯШАШГА БУЛГАН ХУКУ^И

Шарахметова Умида Шаакбаровна,

Тошкент давлат юридик университети Фукаролик хукуки кафедраси профессори, юридик фанлар номзоди E-mail: Sharaxmetova74@list.ru

АННОТАЦИЯ

Мамлакатимизда вояга етмаган болаларнинг ууцуц ва цонуний манфаатларини уимоя цилиш, уларни уар томонлама баркамол булиб вояга етишлари учун зарур шарт-шароитлар яратиш долзарб масала уисобланади. Зеро, келажак уацида цайгуриш давлат ва жамиятнинг эртанги кунини белгилайди. Бола ууцуцларини таъминлаш ва уимоя цилиш давлат сиёсатининг устувор йуналишларидан биридир.

Мацолада боланинг яшаш ууцуцининг энг олий цадриятини тан олган уолда, тиббий, диний, маънавий, демографик, ижтимоий-ицтисодий ва ууцуций характердаги далиллар таулил цилинган. Мацоланинг мацсади болалар ууцуцларини амалга ошириш билан бозлиц баъзи муаммоларга аницлик киритишдир. Мацолада куриб чицилаётган масала буйича замонавий фуцаролик олимларининг нуцтаи назарлари келтирилган.

Калит сузлар: боланинг яшашга булган ууцуци, жисмоний дахлсизлик ууцуци, эркинлик ва шахсий дахлсизлик ууцуци, никоуланувчи шахсларни тиббий курикдан утказиш, тиббий сир.

ПРАВО НА ЖИЗНЬ - КАК ОСНОВА РЕАЛИЗАЦИИ ПРАВ РЕБЕНКА

Шарахметова Умида Шаакбаровна,

профессор кафедры Гражданского права Ташкентского государственного юридического университета, Кандидат юридических наук E-mail: Sharaxmetova74@list.ru

АННОТАЦИЯ

Защита прав и законных интересов несовершеннолетних в нашей стране, создание необходимых условий для их всестороннего взросления является актуальным вопросом. Ведь забота о будущем определяет завтрашний день

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 10

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

государства и общества. Обеспечение и защита прав детей является одним из приоритетов государственной политики.

Ключевые слова: право ребенка на жизнь, право на физическую неприкосновенность, право на свободу и личную неприкосновенность, медицинское обследование лиц вступающих в брак, врачебная тайна.

THE RIGHT TO LIFE AS A BASIS FOR REALIZING THE RIGHTS OF

THE CHILD

Sharakhmetova Umida Shaakbarovna,

Associate Professor of the Civil Law Department of Tashkent State University of Law, PhD in Law E-mail: Sharaxmetova74@list.ru

ABSTRACT

Protection of the rights and legitimate interests of minors in our country, the creation of the necessary conditions for their comprehensive maturation is an urgent issue. After all, concern for the future determines the future of the state and society.Ensuring and protecting the rights of children is one of the priorities of state policy.

Keywords: the child's right to life, the right to physical integrity, the right to freedom and personal integrity, medical examination of persons entering into marriage, medical confidentiality.

КИРИШ

Ота-она уз бурч ва мажбуриятларини тугри англаган холда, боланинг ривожланишига шарт-шароит яратмоклари лозимлиги Узбекистан Республикасининг Оила кодексида мустахкамлаб куйилган. Узбекистон Республикаси Оила кодексининг 11 -боби "Вояга етмаган болаларнинг шахсий номулкий хукуклари", "Боланинг оилада яшаш ва тарбияланиш хукуки" 65-моддасидан бошланади.

Узбекистон Республикаси Конституциясида шахсий хукук ва эркинликлар куйидаги тартибда белгиланган: яшаш хукуки; (24-модда) шахсий шаъни ва кадр-кимматини химоя килиш; (27-модда) шахсий эркинлик ва дахлсизлик хукуки; (25-модда) шахсий хаёт дахлсизлиги, шахсий ва оилавий хаётига арашишдан, уз шаъни ва кадр-кимматига килинган тажовузлардан химояланиш хукукига эга; (27-модда) ёзишмалар ва телефонда сузлашувлар сирини ошкор килмаслик хукуки; (27-модда) турар жой

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

gaxncronuru xyKyKu; (27-Mogga) y3u ucraraH axÖoporau u3nam, onum Ba yHu TapKarum xyKyKu; (29-Mogga) MynoKoT, TapÖua, TatnuM Ba u^og Kunumga y3 OHa TunugaH ^ofiganaHum, thhhh эpкнн TaHnam xyKyKu; (4, 42-Mogganap) эpкнн paBHmga Öup ^ofigaH hkkhhhh ^ofira Kynum, Kenum ^ohhhh Ba amam ^ohhhh TaHnam xyKyKu; (28-Mogga) BH^goH Ba guHufi эtтнкog эpкннnнгн xyKyKu; (31-Mogga) ^HKpnam Ba cy3 эpкннnнгн xyKyKu; (29-Mogga) fflaxcufi xyKyK Ba эpкннnнкnap TapTHÖu Кoнcтнтyцнaga amam xyKyKu ÖunaH ÖomnaHagu. By acocufi, HHCOHHHHr TaÖuufi xyKyKH, yHHHr xaB^cronuru Ka^onaTugup.

BMTHHHr Bom AccaMÖnea TOMOHugaH 10 geKaöpt 1948 fiunga Hhcoh xyKyKnapu yMyM^axoH geкnapaцнacннннг KaÖyn KunuHraH. AccaMÖnea ,Цeкnapaцнaнн "Öapna xanKnap Ba Öapna gaBnarnap TOMOHugaH Öa^apunumura HHTunumuHH TatMuHnam Ba3u^acu" экaнnнгннн эtnoн Kungu. y öyTyH gyHegaru at3o-gaBnaraapHu ,Цeкnapaцнaga MycTa^KaMnaHraH xyKyK Ba эpкннnнкnapнн xypMar Kunum Ba TatMuHnamra Ha;upgu. X,ap fiunu 10 ge^öp ÖyTyH gyHega ,Цeкnapaцнa KaÖyn KunuHraH кyн cu^arnga Hhcoh xyKyKnapu ^hu, geö ÖafipaM KunuHagu. ,Цeкnapaцнaнннг Tapuxufi axaMuaTu myнgaкн, y ÖyTyH gyHega TaH onuHraH Ba yMyMufi ÖynraH xyKyK Ba эpкннnнкnap pyfixaruHu y3uga My^accaMnamTupraH ÖupuHHu xanKapo xapaктepgaгн xy^^argup. lЦeкnapaцнaga Kyfiugaru yмyмэtтнpo$ этнnгaн uhcoh xyKyKnapuHuHr TynuK pyfixara ^mup^ yTunraH: maxcufi xyKyK Ba эpкннnнкnap: amamra ÖynraH xyKyK, эpкннnнк Ba maxcufi gax^ronrn xyKyKu (3-Mogga).

fflyHuHrge^ amam xyKyKu EBpona кoнвeнцнacн (2-MoggaHuHr 1-ÖaHgu) Ba Bona xyKyKnapu Tyrpucugaru кoнвeнцнaga Ha3apga TyrunraH xyKyK Ba эpкннnнкnap opacuga ÖupuHHu ypuHga Typagu, yHuHr My;agguMacuga acocufi Kouga "Öona ^mcmohuh Ba aKnufi eтyкnнгнgaн ^nuÖ hukuö, anoxuga xuMoa Ba FaMxypnu^a, my ^yMnagaH, TyFunumgaH onguH xaM, TyFunraHgaH ^fiuH xaM Terumnu xyKyKufi xuMoara MyxTo®:" geÖ ÖenrunaHraH.

MYXOKAMA BA HATH^AHAP

Myxo^Ma KunuHaeTraH MyaMMora ÖyHgafi eHgamyB afipuM gaBnarnap KoHyHHunuruga xaM y3 aкcннн TonraH. MacanaH, Hhcoh xyKyKnapu Öyfiuna Aмepнкa кoнвeнцнacнga myHgafi gefiunraH: "X,ap кнм y3 xaeTuHu xypMaT Kunum xyKyKura эгa. By xyKyK KoHyH ÖunaH Kouga TapuKacuga, Öona TyFunryHura Kagap, myнннгgeк TyFunraHugaH кeннн xaM xuMoa KunuHagu» (4-MoggaHuHr 1-ÖaHgu[1]. fflyHra yxmam Kouganap ^exua KoHyHHunuruga ÖenrunaHraH. HHcoHHuHr xaeTu TyFunryHura Kagap xaM xuMoa кнnннaцн"(6-мogga) [2]. Xyggu myHgafi HopMa

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Словакия Республикаси Конституциясида (15-модда) [3] мавжуд ва Ирландия Конституциясида шундай дейилган: "Давлат тугилмаган боланинг яшаш хукукини, онанинг яшаш хукуки билан бир каторда химоя килади, уз конунлари ва имкон кадар уз конунлари билан химоя килади" (40 модда 3-кисм)[4]. Германия Федератив Республикаси Асосий ^онунининг 2-моддасида "хар бир инсон яшаш ва жисмоний дахлсизлик хукукига эга" деган коида белгиланган. Ушбу давлатлар Конституцияларида мустахкамланган юкоридаги коидаларни тахлил килганда, уларнинг сунгги йилларда шаклланмаганлиги, шу билан тавсифланганига эътибор каратилади. Генетика ва тиббиётдаги "ютук" инсоннинг она корнида мавжудлигининг куплаб сирларини очишга имкон берди, лекин бундан ун йиллар олдин - Ирландияда - 1937 йилда, Германияда -1949 йилда, Чехияда ва Словакияда - 1992 йилда. Бу Узбекистон Республикасида куриб чикилаётган масалаларни хукукий тартибга солиш хомиладор булган, лекин хали тугилмаган болалар хукукларини таъминлаш истагида анча оркада колаётганини англатадими? Бу саволга ягона жавоб йук, чунки хукукий лаёкатнинг пайдо булиш пайтини аниклашга анъанавий конунчилиги ёндашуви бошка куплаб давлатларда хам урнатилган. Бу давлатлар каторига, масалан, Австрия, Греция, Дания, Канада, Хитой, Швеция ва бошкалар киради, улар хомиладор аёлнинг карори билан хомиладорликни сунъий равишда тухтатиш имкониятини беради. Шундай килиб, хозирги вактда олимлар, балки конун чикарувчи хам яшаш хукукининг энг олий кадриятини тан олган холда, диаметрал карама-карши позициялардан келиб чикиб, унинг пайдо булиш пайтини ва хомиладорликни сунъий равишда тухтатиш мумкинлиги ёки мумкин эмаслиги масаласини хал килмокдалар. Агар масаланинг тиббий, диний, маънавий, демографик ва, ижтимоий-иктисодий омилларга тухталмасак, унда хеч булмаганда хукукий характердаги баъзи далилларни тахлил килиш керак.

Ушбу холатлардан биринчиси, афсуски, жуда кенг таркалган она корнида хомила улими (аборт) эхтимоли билан боглик. Олимларнинг таъкидлашича, биринчи навбатда хомиладор аёл болани хомиладор булиш вактини, сунгра унинг хомила сифатида нобуд булган улимини кайд этиши керак, бу эса шахсий хаёт, оила дахлсизлиги хукукининг бузилиши сифатида бахоланиши ва сир сакланиши керак. Бундай маълумотлар шахсий характерга эга булиб, унинг розилигисиз ошкор этилиши, шубхасиз, боласини йукотган аёлни янада огир азоб ва хис-туйгуларга олиб келиши мумкин.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Фикримизча, ушбу саволга жавоб бериш учун турли жихатларга эътибор каратиш зарур. Чунончи, аввало ота-она булиш ёки булмаслик масаласини хал килиш хукуки хам эркак ва аёлга (кейинчалик эр ва хотин ёки ота-она) тегишли булган шахсий хукуклардан хисобланади.

Демак, аввало улар фарзанд дунёга келиши хакида карор кабул килишлари талаб килинади. Сунгра, фарзандни эмбрион холатига утиши. Бу борада юридик адабиётларда хам турли фикрлар билдирилган.

Юридик манбаларда, инсоннинг хаёти унинг хомила шаклига келиши билан бошланиши хакида фикрлар хам мавжуд. Ушбу нуктаи назардан хомила холатидаги боланинг хукук лаёкатига эгалиги хакидаги концепция шакллана бошлайди. Масалан, ГФРда Э.Вольф томонидан хомила холатидаги бола ва янги тугилган чакалок уртасида муайян фарк мавжуд эмас, чунки, эмбрион инсон зоти сифатида яшайди, деган концепцияни илгари суради[5].

И.Насриевнинг таъкидлашича, хаётнинг бошланиш вактини конуний мустахкамлаш мухим амалий ахамиятли масаладир. Биринчидан, она корнидаги бола ривожланишнинг кайси давридан яшашга кодир ёки яшаш кобилиятига эга хисобланади ва хукукнинг субъектига айланади? Иккинчидан, бу боланинг параметрлари кандай булиши керак ва хк.

Айрим конун хужжатларида келажакда тугиладиган болани хукук ва манфаатларини куриклашга каратилган нормалар мавжуд. Масалан, ФКнинг 1009-моддасида бокувчиси вафот этган такдирда зарарни ундириш хукукига эга булган шахслар каторига мархумнинг вафотидан кейин тугилган фарзанди хам курсатилган.

И.Насриев тадкикот ишида яшаш хукуки мазмунида хомиланинг яшашга булган хукукини тадкик этиб, айрим холларда чакалок онанинг улимидан кейин тугилиши мумкин (бундай холлар онанинг касаллиги ёки бошка сабаблар натижасида юз бериши мумкин)лигини курсатади. Тиббиёт ходимларининг мажбурияти сифати конун хужжатларида боланинг яшашига имкон берадиган барча чора-тадбирларни куриши шартлигини белгилаб куйиш лозим, токи онанинг хомиласини саклаб колишнинг барча чоралари курилмаган холларда жавобгарлик юзага келиши шарт булсин. Яна бир нарсани алохида таъкидлаш лозимки, она хомиласидан илмий-тадкикот ишларида фойдаланиш ёки фойдаланишни таъкиклаш масаласи конуний хал булмоги лозим. А^Ш, Англия каби катор давлатлар бу тарзда олиб бориладиган тадкикотларга конун хужжатлари билан чек куйилган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Боланинг яшаш хукуки унинг соглигига булган хукуки билан узвий боглик

тутилган."Иштирокчи-давлатлар максимал даражада боланинг яшаб колиши ва соглом ривожланишини таъминлайдилар (6-модданинг 2-банди). Х,еч шубха йукки, боланинг соглиги бевосита ота-онасининг соглигига боглик, шунинг учун келажакдаги ота-оналарнинг соглигини химоя килиш кафолатларини яхшилаш буйича амалдаги конунчиликда кандай чоралар кузда тутилганлиги масаласи катта амалий ахамиятга эга.

Маълумки, Оила кодексида оиланинг янада мустахкам ва баркарор булиши, наслни соглом дунёга келишини кафолатлаш максадида 17-модда киритилган булиб, у никохланувчи шахсларни тиббий курикдан утказишга багишланган. Ушбу моддага биноан никохланувчи шахслар давлат согликни саклаш тизими муассасаларида бепул асосда тиббий курикдан утишлари, тиббий курикдан утиш хажми ва тартиби Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан белгиланиши нормаланади.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан 2016 йил 14 ноябрдаги 387-сон карорига 2-илова билан тасдикланган "Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги тугрисида"ги Низом [6]га биноан, мазкур органлар асосан ахоли саломатлигини саклаш ва яхшилашни, соглом авлодни тарбиялаш учун шарт-шароитларни шакллантиришни, профилактик согликни саклашни ривожлантиришни, соглом турмуш тарзини кенг оммалаштиришни таъминловчи давлат сиёсатини амалга оширади.

Ушбу Низомга мувофик, фукароларнинг соглиги, уларни нормал турмуш тарзини шакллантириш, келажак авлодни тарбиялашда рухий соглом булмаган хаста беморларни рухий шифохоналарда давлат хисобидан, бепул, имтиёз асосида даволаш ваколати мустахкамланган. Ушбу Низом хусусида тухталиб шуни таъкидлаш лозимки, унда согликни саклаш муассасига мурожаат килган шахснинг рухий холати аник тавсифланиб, унга кура, касалликнинг юкори ёки паст даражада эканлиги курсатилиб, аник исбот ва далиллар асосида фукарони рухий хаста ёки хаста эмаслигини исботлаб бериш нормаланади.

Юкорида "Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги тугрисида"ги Низом хусусида тухталиб утилганлигининг сабаби шундаки, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 25-августдаги 365-сонли карори билан тасдикланган "никохланувчи шахсларни тиббий курикдан утказиш тугрисида"ги Низом хам ушбу юкоридаги Низом билан хамохангдир хамда ОКнинг 16-моддасида белгиланган рухий касал ёки акли

булиб, Бола хукуклари тугрисидаги конвенцияда назарда

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

заиф шахслар уртасида никох тузишга йул куйилмаслигини янада хам мустахкамлайди.

Никохланувчи шахслар куйидаги касаллик турлари буйича тиббий курикдан утишлари лозим:

- ОИВ (ОИТС) юзасидан текшириш;

- упка касалликлари;

- тери-таносил касалликлари;

- наркологик касалликлар;

- рухий касалликлар;

Ушбу юкорида курсатилган икки Низом асосида никохланувчилар никохдан утишлари билан узларини оила олдидаги мажбуриятига, уз хатти-харакатларига рухий холатдан жавоб бериш ва уни тушуниб етиш мумкинлигини англатиш, келажакда эр-хотинлик мажбуриятларини амалга оширишга канчалик кодир ёки кодир эмасликларига кафолат булиб хизмат килади. Никохланувчилар никох муносабатларига кираётганларида тулаконли равишда узларининг хатти-харакатларига жавоб берадиган булишлари, яъни муомала лаёкатига эга булишлари лозим.

Шу уринда Ш.Р.Юлдашева суд томонидан муомалага лаёкатсиз ёки муомала лаёкати чекланган деб топилган шахсларга нисбатан - согликни саклаш булимлари васийлик ва хомийлик фаолиятини амалга оширишини курсатиб, ФКнинг 30-моддасига кура, рухий касаллиги ёки акли заифлиги окибатида уз харакатларининг ахамиятини тушуна олмайдиган ёки уларни бошкара олмайдиган фукаро суд тартибида муомалага лаёкатсиз деб топилади ва бундай фукарога нисбатан васийлик белгиланади. Фукарони муомалага лаёкатсиз деб топишнинг асосий мезони - уз харакатларининг ахамиятини тушуна олмаслиги ёки уларни бошкара олмаслиги эканлигини курсатади[7].

Суд фукарони муомалага лаёкатсиз ёки муомала лаёкатини чеклаш тугрисида хал килув карори конуний кучга киргандан сунг уч кун ичида ушбу фукарога васий ёки хомий тайинлаш учун васийлик ва хомийлик органига мурожаат килиши лозим.

Никохдан утувчилардан бирининг рухий касаллиги ёки акли заифлиги никохдан утиш учун тускинлик килмаслигини, бунга асос килиб, факат суднинг муомалага лаёкатсиз деб топиш хакидаги карори булиши лозимлиги ва бундай фикрни амалдаги конунда берилганлигини курсатади[8]. Фикримизча, бундай фикрга кушилишлик мустакил Республикамизнинг келажак авлодни бакувват, аклли, заковатли булишга айрим салбий таъсирини курсатиш мумкин,- деган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хавотир уйготади. Шуни хам унутмаслик керакки, хар кандай рухий касаллик, акли заифлик (у вактинча булса хам) улар суд томонидан муомалага лаёкатсиз деб топилиш учун асос булмаса хам никохдан утиб оила куриш, никох тузиш шартларини бузадиган холат деб каралмоги лозим.

Юцоридагиларга асосланиб, ОК 16-моддаси 3-цисмини цуйидаги таурирда баён цилинса, мацсадга мувофиц булади деб уисоблаймиз: "лоацал никоуланувчи шахслардан бирининг рууий касаллиги ёки ацли заифлиги уацидаги созлицни сацлаш уамда тиббий идораларнинг тегишли уужжатлари мавжуд булган уолларда никоу тузишга йул цуйилмайди, цонун нормаси билан белгиланган уолатлар бузилиб никоу тузилганда, никоуни уациций эмас деб топилиши учун асос булиб хизмат цилади ".

Никохланувчилардан бири никохдан утиш жараёнида рухий касаллигини яширса, бундай холатда ишни судда куришда суд никохни хакикий эмас деб топмасдан, балки ажралиш йули билан тугалланиши лозимлиги [9] хакидаги фикрларини куйидаги асосларга кура максадга мувофик эмас, деб хисоблаймиз. Агар никохланувчилар никох тузиш жараёнида узларининг жиддий касалликларини яширсалар, масалан: эпилепсия, шизофрения, олиграфия каби касалликлардан бири булса, кейинчалик бу касалликни аникланиши оиланинг бузилишига сабаб булиши билан бирга иккинчи тарафдан моддий ёрдам талаб этиш ва конунда курсатилган бошка хукуклардан фойдаланишга имкон тугдириши адолатдан булмайди. Шунинг учун бундай никохлар хам хакикий эмас деб хисобланиши лозим.

Никохни хакикий эмас деб топиш учун никохланувчилардан бирида юкумли касалликларнинг мавжудлиги эмас, балки никохга киришда бу касалликни бошкасидан яширганлиги юридик ахамиятга эга, - деб курсатади Ф.М.Отахужаев[10]. Хдкикатан хам, никох узаро ишонч ва севгига асосланган иттифок. Бунда бир тараф иккинчи тарафни алдамаслиги, ишончини суистеъмол килмаслиги шарт. Касаллик фактини яшириб оила куриш натижасида бошка тараф соглиги учун реал хавф вужудга келади. Хрлбуки, келгусида бошка тарафга касаллик юкмагани, уни даволаниб, согайиб кетганлик факти ОК 49-моддаси 3-кисмини кулашни рад этиш учун судларга асос була олмайди.

Никохланувчи шахс уз касаллик фактини яширмаса, касаллик факти яккол куриниб турган булса, бундай холда ушбу асос билан никохни хакикий эмас деб топишни куллаш мумкин эмас[11]. Албатта, баъзи холларда касаллик белгилари аник куриниб туриши мумкин. Масалан, дармонсизлик, тез-тез

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

шамоллаш, баданда яра-чакалар ва х.кларни пайдо булиши. Бирок, буни факат мутахассис шифокоргина тушуниб етиши мумкин. Шу сабабли хам мутахассис булмаган кишилар бундай аломатлардан булгуси турмуш уртогини таносил касали ёки ОИТС билан касалланганлигини билмаслиги мумкин.

Никохни хакикий эмаслиги тугрисидаги талабларга нисбатан даъво муддати кулланмайди, чунки бу шахсий номулкий хукукларни химоя килиш билан боглик хисобланади ва бунда ФКнинг 163-моддаси нормалари тадбик килинишини курсатади[12]. Дархакикат, фукаролик хамда оила хукукида шахсий муносабатларга нисбатан хеч кандай давъо муддати кулланилмайди. Шахс узининг бузилган хукукини билган ёки билиши лозим булган кундан эътиборан, хар качон, у ун йил ёки ун беш йил буладими, даъво килишга хаклидир. Россия Федерацияси ОК 169-моддаси 4-булимига кура, таносил касаллиги ёхуд ОИТС касаллигини яшириб никохга кирган шахсларга нисбатан никохни хакикий эмаслиги хакидаги талаб эр (хотин) хотини (эрини) касаллигини яширганлигини билган ёки билиши мумкин булган кундан бошлаб бир йил ичида билдириши мумкинлиги нормаланади[13]. Фикримизча, бундай коида уринли ва окилона мазмунга эга эмас. Чунки юкорида курсатилган касаллик турли яъни, тери таносил ва Вич инфекцияси билан касалланган шахсларнинг тузалиши бироз мураккаброкдир. Хдкикатан хам, агар инсофли тараф уз хукукини бузилган деб хисобласа, билган ёки билиши лозим булган кундан эътиборан даъво килиши мумкин. Бунга даъво муддатини кулламаслик оила муносабатлари баркарорлигига хавф манбаи булади (масалан, беш йил ёки ун йил утгандан кейин хам гарчи эр ёки хотин бу хукукдан фойдаланиш формал нуктаи назардан тугридир).

Бундай касалликларни инсон учун нихоятда хавфлигини назарга олган холда, конун нафакат никохланувчиларнинг хукукларини химоя килибгина колмай, шу билан бирга, била туриб бошка шахсни таносил (венерический) касаллигини юктириш хавфи остида колдирган ва конунда курсатилган бошка холларда Жиноят кодексининг 113-моддаси асосида жиноий жавобгарликка тортиш масаласини хам белгилайди.

Бирок, никохланувчи шахсларнинг соглигига ва ушбу никохда тугилиши мумкин булган болаларнинг соглигига тахдид солувчи хавфли юкумли касалликларнинг олдини олишга каратилган коидаларни такдим этган холда, конун чикарувчи ушбу вазифани хал килиш механизмини ишлаб чикмаган, чунки бунинг натижасида мухокама килинаётган норма она ва бола саломатлиги учун курашда самарали воситага айланмади. Бу, бизнинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^rnpuMroHa, u^uTa acocufi caÖaÖra ^pa cogup öyngu. BupuHHugaH, Ouna rage^uHuHr 49-Moggacu, H^oxnaHyBHu maxcnapgaH öupuga MaB^ygnuru кaттa xyKyKufi axaMuaTra эгa ÖynraH кacannнкnap cu^araga (Öy ннкoxнн xaKuKufi эмac geÖ Tonum ynyH acoc xucoönaHagu), $a;ar OHB uH^e^uacu Ba Tepu TaHocun кacannнкnap HoMnaHagu. ffly öunaH öupra, Hu^xnaHyBHu maxcnapHuHr Ba ynapHuHr ^na«^ aBnognapu coFnuFura öeBocura Taxgug conaguraH кacannнкnap ^yga ^n. 1997 fiun 20 ^eBpant 96-coHnu Узöeкнcтон Рecпyönнкacн Ba3upnap Maxкaмacннннг 'Apo^garunap ynyH xaB$ TyFgupaguraH кacannнкnap pyfixarn" (кefiннгн ypuHnapga PyfixaT geÖ ropuranagu) TacguKnaHraH. Pyfixarra TapKanumu $y;aponapHuHr coFnuFura xaKuKufi xaB^ TyFgupaguraH кacannнкnap rapagu. TacguKnaHraH "HrnoxnaHyBHu maxcnapHu Tuööufi ^pu^aH yткaзнm тyFpнcнga"гн HrooMga afiTuö yTunraHnapra KymuMHa paBumga ^MHcufi fiyn öunaH roKaguraH кacannнкnap, Bupycnu renaruT, pyxufi Ba xynK-aTBop öy3unumnapu umuMoufi axaMuaTra эгa кacannнкnap geÖ TacHu^naHagu. Oxupru fiunnapga TuööueT coxacuHuHr ÖupnaMHu, Te3 Tuööufi Ba uxTucocnamraH epgaM öyFuHnapuga MyxuM ucnoxoTnap aManra omupungu. CoFnuKHu caKnam Tu3uMuga aHHa ucnoxoTnap aManra omupunuö кenмoкga. ^yмnagaн,Узöeкнcтон Рecпyönнкacн npe3ugeHTuHuHr 2018 fiun 7 geкaöpgaгн ^apMoHura MyBo^u;, 2019-2025 fiunnapga ^^öeracToH Рecпyönнкacн coFnuKHu caKnam тнзнмннн puBo^naHTupum кoнцeпцнacн TacguKnaHgu.

fflyHgaH кenнö hukuö, Tuööufi кypнкgaн yткaзнnнmн кepaк ÖynraH кacannнкnap pyfixaraHu кeнгafiтнpнm Ma;cagra MyBo^uKguru TyFpucuga ;apop KaÖyn Kunumga, ynapHuHr öom;a H^oxnaHyBHu maxcnapgaH öupu ynyH xaM, Öy ннкoxgaн TyFunaeTraH Öona ynyH xaM öeBocura xaB$ gapa^acuHu xucoöra onum кepaк. ro;opugarunapgaH кenнö hukuö KoHyHga öenranaHraH ^ca^n^^p pyfixaraHu кeнгafiтнpнmнн Ta^u^ Kunum ynyH acoc öynagu.

ffly ÖunaH öupra, HuraxnaHyBHunapgaH öupuHuHr pyxufi öy3unumu, xaTTo $y;apoHuHr MyoManara nae;acu3 era MyoMana naeKarn He^am^an geÖ Tonunumu мyмкнн ÖynraH gapa^ara эгa öynMaca xaM, ounaBufi xaeTga öup xun gapa^aga xaB^nu oMunra afinaHumu мyмкнн. Pyxufi öy3unumHuHr MaB^ygnuru тa«:oвyзкop xaттн-xapaкaтнн кenтнpнö HuKapumu, Hroonapra onuö кenнmн мyмкнн, öy öonaHuHr puBo^naHumura кecкнн canöufi Tatcup ^pcaragu, y xaM oFupnamraH upcuaT xaB^uHu ce3unapnu gapa^aga omupagu, myHuHr ynyH ннкoxгa кнpнmga xyKyKufi axaMuaTra эгa ÖynraH кacannнкnap pyfixarara pyxufi кacannнкnap xaM Kymunumu кepaк.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Никохланувчи шахс ва уларнинг булажак фарзандлари саломатлигини мухофаза килишга каратилган чора-тадбирларни самарали амалга оширишга тускинлик килаётган яна бир омил — тиббий курик натижалари тиббий сир эканлиги ва булажак турмуш уртогига факат шахснинг розилиги билан етказилиши мумкинлиги коидаси. Бу коидалар фукароларининг шахсий, шахсий ва оилавий хаётининг дахлсизлигини таъминлашга каратилган, аммо бундай вазиятларда шахсий дахлсизлик хукукига риоя килиш бошкаларнинг соглигини химоя килиш хукукини бузиш хавфини тугдиради. Келажакдаги турмуш уртогидан жиддий ва хавфли касалликнинг мавжудлиги тугрисидаги маълумотни яшириш келажакдаги турмуш уртогининг инфекциясини ва огир патологиялари булган боланинг тугилишининг юкори эхтимолини келтириб чикаради.

И.А. Михайлова таъкидлаганидек, "шахсий ва тиббий сирни саклаш хукукининг ахамиятини камситмасдан, у шахснинг асосий хукуки - бундай вазиятда бевосита тахдид солувчи хаёт ва соглик хукукидан камрок ахамиятли деб тан олиниши керак"[14] . Ушбу касалликларнинг таркалиш куламини хисобга олсак, бу фикрга кушилмаслик мумкин емас: "Жахон согликни саклаш ташкилоти маълумотларига кура, бугунги кунга кадар ОИВ инфекцияси ва бошка жинсий йул билан юкадиган касалликлар туфайли дунёда ун беш миллиондан ортик одам вафот этган"[15].

ХУЛОСА

Куриниб турибдики, куриб чикилаётган масалани хал килишда оила хукукининг асосий тамойилининг тулик амалга оширилишини таъминлаш ва Узбекистон Республикаси Конституциясининг 65-моддаси "Оналик ва болалик давлат томонидан мухофаза килиниши"ни амалга оширган холда, никохланувчи шахсларнинг бири ва уларнинг фарзандларининг соглигига бевосита тахдид солувчи касаллик аникланганда, тиббий сир булиш хукукини чеклаш зарурлигини англатади.

ЩТИБОСЛАР/СНОСКИ/REFERENCES:

1. American Convention on Human Rights (принята в Сан-Хосе, Коста-Рика 22 ноября 1969 г.). URL: http://www. hrcr.org/docs/American_Convention/oashr. html.

2. Конституция Чехии (Чешской Республики) от 16 декабря 1992 г. URL: http://www.czinvest.ru/o-chehii/constitution.html#glava1.

3. Конституция Словакии. Принята 1 сентября 1992 г. URL:

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

http: //slovakia. kiev.ua.

4. Конституция Ирландии от 29 декабря 1937 г. URL: http://concourt.am/armenian/legal_resources/world_constitutions/constit/ireland/irelnd-r.htm.

5. Wolf E., Naujoks H. Anfang und Ende der Rechtafainigkeit des Menschen. Frankfurt a.M. 1955. 131-141 р.

6. Мазкур Низомга Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 31 январдаги 53-сонли карорига мувофик узгартиришлар киритилган.

7. Юлдашева Ш.Р. Фукаролик ва оила хукукида васийлик ва хомийликни мохияти, уни амалга ошириш усуллари. Юрид.фан.номз.Дис...-Тошкент:2005.-

8. Эгамбердиев Э. Х. Правовой и статистический анализ проблем ранних браков в Республике Узбекистан //Синтез науки и образования в решении глобальных проблем современности: Сборник статей по итогам Международной научно-практической конференции (Саратов, 24 августа 2021 г.).-Стерлитамак: АМИ, 2021.-178 с. - 2021. - С. 152.

9. Нечаева А.М. Семейное право. -М.: Юрист, 2000. -307 с.

10. Шарахметова, У. Ш. (2021). Ота-оналик хукукидан махрум килиш жавобгарлик чораси сифатида. Журнал правовых исследований, 6(12).

11. Отахужаев Ф.М. Узбекистон Республикасининг Оила хукуки. -Тошкент: ТДЮИ, 2005. - 88 б.

12. Пчелинцева Л.М. Семейное право России.- М.: Норма, 2008. -76 с.

13. Иномжонова Г. Эр-хотин уртасидаги нафакат шахсий, балки мулкий муносабатлар хам аник вакт чегарасида давом этадиган муносабатлар орасига кирмайди деб курсатади// Иномжонова Г.С. Ота-оналар ва болаларнинг хукукларини оила-хукукий химоя килиш муаммолари. Юрид.фан.номз.дис.... Автореф. -Тошкент: 2005. -14 б.

14. Imomniyozov, D. B. O. G. L., & Atalikova, G. S. (2022). INGLIZ VA MILLIY HUQUQIMIZDA SHARTNOMAVIY JAVOBGARLIKNING ASOSLARI. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2(2), 84-95.

15. Пчелинцева Л.М. Семейное право России. -М.: Норма, 2008. -100 с.

16. Михайлова И.А. Информация о здоровье лиц, вступающих в брак // Законы России. Опыт, анализ, практика. 2010. №4. С. 64.

17. ШАРАХМЕТОВА, У. (2020). ПРАВОВОЕ РЕГУЛИРОВАНИЕ БРАЧНЫХ ОТНОШЕНИИ. Iasayi yniversitetmin habarshysy.

159 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.