Научная статья на тему 'БОЛАЛАРНИ ЎЗБЕК ХАЛҚ ЧОЛҒУ АСБОБЛАРИ ВОСИТАСИДА ИЖОДКОРЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ'

БОЛАЛАРНИ ЎЗБЕК ХАЛҚ ЧОЛҒУ АСБОБЛАРИ ВОСИТАСИДА ИЖОДКОРЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
315
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
мусиқа / ижод / маьнавият / руҳият / саньат / қобилият / мусиқий тарбия / иқтидор

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Н.Мадаминов

Ушбу мақолада ўзбек халқ чолғу асбоблари воситасида мактабгача ёшидаги болаларнинг мусиқий ижодкорлигини шакллантириш технологияларини такомиллаштириш хусусида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БОЛАЛАРНИ ЎЗБЕК ХАЛҚ ЧОЛҒУ АСБОБЛАРИ ВОСИТАСИДА ИЖОДКОРЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ»

"Oriental Art and Culture" Scientific Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 4 / December 2022

БОЛАЛАРНИ УЗБЕК ХАЛК ЧОЛГУ АСБОБЛАРИ ВОСИТАСИДА ИЖОДКОРЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ.

Н.Мадаминов Кукон ДПИ

Aннотатция: Ушбу маколада узбек халк чолгу асбоблари воситасида мактабгача ёшидаги болаларнинг мусикий ижодкорлигини шакллантириш технологияларини такомиллаштириш хусусида суз юритилган.

Калит сузлар: мусика, ижод, маьнавият, рухият, саньат, кобилият, мусикий тарбия, иктидор.

FORMING THE CREATIVITY OF CHILDREN USING UZBEK FOLK

INSTRUMENTS

N.Madaminov Kokand SPI

Abstract: This article talks about improving the technologies of forming the musical creativity of children of preschool age by means of Uzbek folk musical instruments.

Keywords: music, creativity, spirituality, spirituality, art, ability, musical education, talent.

Х,озирги давр жахон мусика маданиятини интеграциялаш шароитида болаларни илк ёшданок халк чолгу асбобларини чалишга ургатиш оркали интеллектуал-ижодий кобилиятларини ривожлантириш мактабгача таълим сифатини оширишнинг замонавий ёндашувларидан бири сифатида кайд этилмокда. Бу эса интеллектуал зурикишлардан холи равишда, ижтимоий-маданий мухитда болаларнинг мусикий кобилиятларини ривожлантириш, улардаги ижодий фаоллик ва ташаббускорлик куникмаларини такомиллаштиришнинг самарали технологияларини амалиётга жорий этишни долзарб вазифа сифатида белгилайди. Хорижий мамлакатларда халк чолгу асбоблари воситасида болаларнинг ижодий кобилиятларини шакллантириш, толерантлик сифатлари ва мусика санъатига булган кизикишларини ривожлантириш мухим ахамият касб этади.

Мамлакатимизда мактабгача таълим тизимини тубдан такомиллаштириш, илгор хорижий тажрибаларни хисобга олган холда самарали таълим ва тарбия шакллари хамда усулларини жорий этишга каратилган мактабгача таълимнинг

инновацион тизимини ташкил этиш буйича кенг куламли ислохотлар амалга оширилмокда. Узбекистон Республикаси мактабгача таълим тизимини 2030-йилгача ривожлантириш концепциясида "мактабгача ёшдаги болаларни хар томонлама интеллектуал, ахлокий, эстетик ва жисмоний жихатдан ривожланиши учун шарт-шароитлар яратиш, мактабгача таълим тизимига инновацияларни, илгор педагогик ва ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш"1 каби устувор вазифалар белгиланган. Бу вазифаларни амалга ошириш мактабгача ёшдаги болаларни давлат талабларига мувофик мусикий тарбиялаш ва таълим бериш дастурларини ишлаб чикиш хамда тарбияланувчиларнинг мусикий ижодкорлигини шакллантириш технологияларини компетенциявий ёндашув асосида такомиллаштириш зарурлигини курсатмокда.

2019 йил 8 майдаги ПК-4312-сон "Узбекистон Республикаси мактабгача таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги карорлари, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 13 майдаги 391-сон "Мактабгача таълим ташкилотлари фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори хамда мазкур сохага тегишли бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу тадкикот иши муайян даражада хизмат килади. Машгулотларда болаларни мусикага жамоавий ургатиш педагог-тарбиячиларга болаларнинг кобилиятларини ижодий ривожлантириш учун кенг имконият такдим этади. Немис мусикашуноси ва мусика педагоги Карл Орфнинг фикрича, энг асосийси - бу машгулот мухити: болаларнинг берилиб кетишлари, уларнинг ички кулайлиги, болаларнинг жамоавий мусика ижрочилигида узларини ихтиёрий фаол иштирокчи сифатида намойиш килиш истаклари тугрисидаги сузлаш имкониятини берадиган барча нарсадир, деб тахмин килади. Карл Орф ишонадики, болалар учун дастлабки боскичда мусика чалишга махсус мулжалланган, узларининг алохида асарлари булиши керак. У бола психикасига муносиб ва болалик ёшидаги кечинмалар учун тушунарли булиши даркор. Бу нутк ва харакат билан ажралмас боглик мусика: куйлаш ва бир вактнинг узида раксга тушиш, хазил-мазах килиш ва асбоб нима биландир чалиш керак.Болани илк болалигиданок мусикий санъатга ошно килиш тизими ишида XX асрда Японияда яратилган мусикий тарбия тизими мухим ахамиятга эга. Унинг муаллифи бола беш ёшида бешта тилни билиши, мусикий асбобни чала олиши, шеър тукиши ва яхши расм чизиши мумкинлигини исботлаган япон мусикачиси, педагог ва файласуфи Шиничи Сузукидир. У мусикий

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 майдаги ПК—4312-сон "Узбекистон Республикаси мактабгача таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги карори // Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари туплами. - Т., 2019.-Б.39.

TatnuMra oF3aKu HyTKHu yprarum Kaöu eHgamum acocugaru y3 th3hmhhh apargu. ^noH negarorHHHHr ^uKpura Kypa, öona TyFunraH 3axpTueK Mycu;a öunaH ;aMpaö onHHraH Synumu KepaK, myHHHr yHyH yHu öyTKyn obo3 Hu;apyBHu Mycu;a öunaH TatMuHnam 3apyp. "YfiHam - cy3nam cu^aTuga" TaMofiunugaH Cy3yKHHHHr TatnuMra: öomnaHFuH öockuh - HoTanapcro MeToguKaHHHr MyxuM eHgamyBu Kenuö Hu;agu. ^acTnaÖKu acapnap эmнтнmгa Kypa, negaror epgaMuga eg onuHagu Ba $a;ar KefiuH HoTanap TymyHTupunagu. EyHga öupuHHH ypuHga W3ara HH^apunaeTraH ToBym cu^ara Ba u^poHuHr u^oganunuru Typagu.

Bona ranupurnHu öomnaraHuga yHuHr eHuga kum öynagu? AnSaira, ogaTga, yHu ceBryBHu oTa-oHacu. Mycu;a yprarumga x,aM myHgafi Synumu gapKop. Cy3yKu afiTaguKu, oTa-oHanap MaKTaöga öonanapu öunaH gapcnapga umTupoK этнmnapн Ba öonanap u^po этagнгaн acapnapHu eg onumnapu mapT. Yfiga eg onumra öepunraH TonmupuKgap oTa-oHanap 3uMMacura Tymagu. KynruHa MaKTaönap gacTnaÖKu uKKu-yH ofi gaBoMuga oTa-oHanapra ynap yfiga rygaKnapura epgaMnama onumnapu yHyH xan; HonFy acöoönapu KypcuHu onuö öopagunap. Cy3yKu ycynu öyfiuna Mycu;ara yprarumHu AMepuKaga ukku emgaH öomnaö, EBponaga yH-TypT emgaH öomnamHu TaBcua Kunagunap. ^acTaBBan, 6y ycyn cKpunKa ynyH umnaö HuKunraH. ByryHru KyHga 6y TrouMra ^opTenuaHo, antT, BuonoHHen, ^nefiTa, ruTapa KupuTunraH. OgaTga, öonanap öupuHHu fiunu Mycu;aHu Kyfinamra ypraHaguraH, KefiuHpo; uxTucocnuK öyfiuHa gapcnapga eg onuHaguraH yMyMufi MycuKufi TafieprapnuK rypyxura ;aTHafigunap. ByHgaH Tam;apu, rygaKnap Typnu-TyMaH "aHtaHaBufi" öonanap HonFy acöoönapuHu - goupa, öapoöap, Kcuno^oHHu, cyHrpa MyBa^aKuaTnu Tap3ga acocufi HonFy acöoöra yTum yHyH HanumHu y3namTupagunap. BomnaHFuH öocKunnapga uxTucocnuK öyfiuHa gapc - ^aMoaBufi, HyHKu öona uKKu-TypT emuga HonFy acöoö öyfiuHa KaTTa emnunapra Myn^annaHraH Kup; gaKuKanuK gapcra HugaM öepumra ;ogup эмac. Bonanap öomKanapHuHr HanumuHu Ky3aramra, yKuTyBHuHuHr ^ofiganu rooxnapuHu Tynnamra ypraHagunap. Y3 öynaKnapuHu HaBÖaru öunaH u^po этagнnap. Emu ynFafiraH capu opKecTpga umnam öunaH napannen Tap3ga uHguBugyan MamFynoTnapra Kynpo; Ba;T a^parnnagu. Cy3yKu MaKTaönapu yHyH HonFy acöoönap öyfiuHa Maxcyc TynnaMra KupuTunraH y3 penepTyapu MaB^yg. Cy3yKu MaKTaönapu öyTyH gyHega öy MaKTaönapHuHr aroHa penepTyapu mapo^aTu öunaHruHa MyMKuH öynaguraH Typnu MaMnaKaTnapgaH öynraH KuHKuHTofinap öuTTa acapHu öupranuKga KyfinafiguraH cneTnap, кoнцepтnap, e3ru opoMroxnapga yTKa3agunap. 12-14 emra TynraHga, 7-8 cuh^hu TyrannaraHgaH KefiuH yKyBHunap xan;apo KoMuccua onguga umtu^oh Tonmupagunap, myHgaH cyHr ynapra Cy3yKu gunnoMu Tonmupunagu.

Cy3yKu tu3umu öyfiuHa umnafiguraH MaKTaöraHa TatnuM Myaccacanapu Mycu;ufi paxöapu öonanapra, umura MyxaööaT, maxcHuHr MatHaBufi

ривожланишига йуналганликка, таълим ва тарбияда янги ёндашувларни тинмай излаш сифатига эга булиши керак. Япониялик педагог уз методикасини ривожлантиради, болаларни танламайди, ахир у куядиган максад - бу профессионал мусикачиларни тайёрлаш эмас, балки бола табиатига азалий жойлашган мусикавийликни ривожлантиради, бирок Сузуки мактабининг купчилик битирувчилари профессионал мусикачи булиб етишадилар.

ХХ асрга келиб, шундай гоялар уртага ташландики, улар мактабгача таълим муассасалари тарбияланувчиларини халк чолгу асбобларини чалишга ургатиш буйича юзага келувчи саволларга доимий равишда жавоб излаб, хар хил методикалар ва амалиёт билан танишишни ташкил этдилар. Шулардан бири ХХ асрнинг 20-йилларида болалар оркестри Николай Метлов гоялари асосида ишлаб чикилган тизимдир. Тизим мактабгача ёшдагиларни уриб чалинадиган чолгу асбоблар: доира, учбурчак, кунгирокчалар, кастанетларни чалишга ургатишни ташкил этди. Метлов чолгу асбобларга муайян буёк берган. У болаларнинг хар кандай мусикани ижро этишлари ва мустакил равишда мусикий фаоллигини ошириш мумкин буладиган хушоханг чолгу асбобларни яратди ва такомиллаштирди. Болалар учун дастлабки чолгу асбоблар ксилофон ва металлофон булди. Болаларга бу чолгу асбобларни чалишни ургатишда нота ёзувларидан фойдаланилди. Халк хиргойилари ва бошка асарларни уз ичига олувчи, болалар мусикий чолгу асбобларида ижро этиш учун кулай булган репертуар танланди, уларни чалишнинг баъзи коидалари ишлаб чикилди. Метлов уз нашр ишларида чолгу асбобларни созлаш, фойдаланиш, болаларни мусикий асбоблар чалишга ургатиш кетма-кетлиги юзасидан батафсил услубий тавсиялар ишлаб чикди, уларнинг хар бирида чалиш усулларининг баёнини, болалар оркестри учун чалиш усулини яратди.

Мактабгача таълим муасасаларида мусикий асбобларни ургатиш борасида мусикий тарбиянинг асосий вазифалари сифатида куйидагиларни тавсия этамиз:

1. Мусикий ва ижодий кобилиятларини ривожлантириш (мусикий фаолиятнинг хар хил турлари воситасида хар бирининг имкониятини ва аввало, мусикий имкониятларини инобатга олган холда).

2. Мусикий ва умумий маънавий маданият асосларини шакллантириш.

Тарбиявий-таълимий вазифаларни муваффакиятли хал килиш мусикий

машгулотлар мазмуни, аввало, фойдаланилаётган репертуар, укитиш усули ва йуллари, мусикий фаолиятни ташкил этиш шаклларига боглик. Болада табиат унга ато этган барча энг яхши жихатларни ривожлантириш: турли табиий истеъдод асосида мусикий фаолиятнинг муайян турига мойилликни инобатга олган махсус мусикий кобилиятни шакллантириш, умумий ривожланишга кумаклашиш мухимдир. Мактабгача таълим муассасаларида мусикий

фаолиятнинг асосий шакли нафакат болалар идрок этиши учун осон булган мусикий асарларни тинглаш, уларни куйлашга, уйин-раксда мусикий ритмий харакатларга ургатиш билан хам чегараланиб колмасдан, балки болаларни мусикий асбобларни чалишга ургатишни хам кузда тутадиган машгулотлар хисобланади. узбек миллий мусикий чолгу асбобларини чалишни ургатиш кулланилади. Узбек миллий мусикий чолгу асбобларини чалиш - мактабгача ёшдагиларни фавкулодда жалб киладиган болалар ижодий фаолиятининг мухим турларидан биридир. ^ачонки бола турли мусикий асбобларнинг жаранглашини эшитиб, уларни солиштирганида, унинг фикрлаши, аналитик кобилияти ривожланади. Мусикий асбобларни чалишда кулларнинг майда моторикасини машк килдиради. Уларда куйлаш сифати яхшиланади, равон куйлайдилар, мусикий-ритмик харакатлар яхшиланади, болалар ритмни янада якколрок юзага чикарадилар. Мусикий асбобларда чалиш жараёнида болада эстетик идрок ва эстетик туйгулари, маънавияти мукаммаллашади. Чолгу асбоби чалиш болада чидамлилик, катъийлик, максадга интилувчанлик, токатлилик каби иродавий сифатларнинг шаклланиши ва ривожланишига кумаклашади, хотира ва асосий нарсага диккатни жамлаш малакаси ривожланади. Мусикий асбобларни чалиш яна шуниси билан кимматлики, уни ута турли шароитларда - машгулотларда булганидек, мустакил мусикий фаолиятда хам куллаш мумкин.Мактабгача таьлим муассасалари мусика рахбарлари качонки уз устида тинмай ишлар экан,улар тарбиялаётган болаларда миллий мусика асбобларини чалишга, миллий кадриятларимизга хурмат назари билан карашга хамда она Ватанга мухаббат туйгуси шаклланишига ишонаман. Бу борада мусика рахбарлари учун яна бир мухим тавсия узбек халк чолгу асбоблари воситасида болалар ижодкорлигини шакллантириш технологияларини такомиллаштириш йуналишидаги илгор хорижий тажрибаларга асосланган дарслик ва укув кулланмалардан ва мусикий фаолиятга тайёрлаш методикаларидан фойдаланиш лозим

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратерияси тугрисида // Узбекистон Республикаси ^онун хужжатлари туплами. - Т., 2017.--Б. - 38.

2. Мирзиёев Ш. Эркин ва фаровон, демократик Узбекистон давлатини биргаликда барпо этамиз. // Узбекистон Республикаси Президенти лавозимига киришиш тантанали маросимига багишланган Олий Мажлис палаталарининг кушма мажлисидаги нутк. - Т:Узбекистон, 2016.-Б. 39-40.

3. Абдуллаева М.А. Оилада мактабгача таълим ёшидаги болаларда эстетик

тасаввурларни шакллантириш. Пед. фан. ном. ...дис. - Т.: "Оила" илмий-амалий маркази, 2009. -160 б.

4. Азимов К. Узбек халк чолгу асбоблари хдваскорлик оркестри билан ишлаш услубияти. - Т., 2002. -Б. 106.

5. Акбарова Р.Т. Мусика булими. Болалар таълим-тарбия дастури. -Т.:У;итувчи, 1998. 58 - б.

6. Бахриев А. Укувчиларда миллий мусикий тасаввурларни шакллантиришнинг ижтимоий-психологик хусусиятларини ривожлантириш: Автореферат. - Т., 2004. 234 - б.

7. "1-Болажон" мактабгача ёшдаги болалар ривожланишига куйилган давлат талаблари асосида ишлаб чикилган таянч дастур. - Т.: 2010 й.

8. Н.А.Ветлугина Болалар богчасида мусика таьлими методикаси . 7. 8.A.

9. А.Н.Зимина.Ёш болаларни мусикий тарбиялаш ва ривожлантириш 2000

yil.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.