Научная статья на тему 'БИТИМ ВА УНИНГ ТУРЛАРИ ҲАМДА УНИ ҲАҚИҚИЙ ЭМАС ДЕБ ТОПИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ ҲАҚИДА'

БИТИМ ВА УНИНГ ТУРЛАРИ ҲАМДА УНИ ҲАҚИҚИЙ ЭМАС ДЕБ ТОПИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

605
93
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
битимлар / Фуқаролик кодекси / мулкий муносабатлар / эрк изҳори / конклюдент / сукут / ҳуқуқий оқибат / ҳадя / битим турлари / фидустиар битим / статистика. / agreements / Civil Code / property relations / declaration of will / contract / default / legal consequence / gift / types of transactions / fiduciary agreement / statistics.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нигора Ғайрат Қизи Хушбоқова

Мақолада битим, унинг асосий мақсади, қонуний ҳатти – ҳаракати ва турлари, битимлар билан боғлиқ амалиѐтдаги хато ва камчиликлар, уни ҳақиқий эмас деб топиш, амалиѐтда битимларга доир олимларнинг турлича ѐндашувлари ҳамда фикрлари ўз аксини топган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article reflects the agreement, its main purpose, legal line actions and types, errors and omissions in the practice of transactions, finding it invalid, different approaches and opinions of scholars on transactions in practice.

Текст научной работы на тему «БИТИМ ВА УНИНГ ТУРЛАРИ ҲАМДА УНИ ҲАҚИҚИЙ ЭМАС ДЕБ ТОПИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ ҲАҚИДА»

БИТИМ ВА УНИНГ ТУРЛАРИ ХДМДА УНИ ХДКЩИЙ ЭМАС ДЕБ ТОПИШНИНГ ^У^У^ИЙ АСОСЛАРИ ХДКВДА

Нигора Гайрат кизи Хушбокова

Термиз давлат университети талабаси nigora.0303@icloud.com

АННОТАЦИЯ

Маколада битим, унинг асосий максади, конуний хатти - харакати ва турлари, битимлар билан боглик амалиётдаги хато ва камчиликлар, уни хакикий эмас деб топиш, амалиётда битимларга доир олимларнинг турлича ёндашувлари хамда фикрлари уз аксини топган.

Калит сузлар:битимлар,Фукаролик кодекси, мулкий муносабатлар, эрк изхори, конклюдент, сукут, хукукий окибат, хадя, битим турлари, фидустиар битим, статистика.

ABSTRACT

The article reflects the agreement, its main purpose, legal line - actions and types, errors and omissions in the practice of transactions, finding it invalid, different approaches and opinions of scholars on transactions in practice.

Keywords: agreements, Civil Code, property relations, declaration of will, contract, default, legal consequence, gift, types of transactions, fiduciary agreement, statistics.

КИРИШ

Бозор иктисодиёти шароитида мулкий муносабатларни вужудга келишида, уларнинг ривожланишида хамда кишиларнинг моддий эхтиёжларини кондиришда битимлар энг куп таркалган юридик факт сифатида мухим рол уйнайди. Амалдаги Фукаролик кодексига кура битим тарафлари сифатида фукаролар, юридик шахслар, фукароларнинг узини-узи бошкариш органлари, давлат хокимияти ва бошкаруви органлари нафакат истеъмолий хусусиятга эга ашёлар ва махсулотлар, балки ишлаб чикариш воситаларини эгаллаш, улардан фойдаланиш ва тасарруф килиш билан боглик булмаган мулкий муносабатларнинг хам вужудга келиши, узгариши ва бекор булиши учун асос була оладиган битимлар туза оладилар. Бундан куриниб турибдики, битимларга

April, 2022

940

багишланган моддалар амалдаги Фукаролик кодексида факат мохияти жихатидан эмас, балки сон жихатдан хам тубдан фарк килади.

Битимлар деб фукцаролар ва юридик шахсларнинг фуцаролик хукуц ва бурчларини белгилаш, узгартириш ёки бекор цилишга царатилган харакатларга айтилади.

Битимлар жисмоний ва юридик шахсларнинг онгли, аник максадга каратилган, эрк-ирода асосидаги хатти-харакатлари булиб, уларни амалга ошириш оркали улар муайян хукукий окибатларга эришишга интиладилар. Масалан, карзга пул бериш карзга пул берган шахсда (карз берувчида) карзни кайтариб олиш хукукини, карзни олган шахсда (карздор) эса карзга олган пулини ёки ашёларни кайтариш мажбуриятини вужудга келтиради.

Битимнинг мохияти субъектнинг эрк изхорига асосланган, унинг негизида унинг иродаси ётади. Эрк изхори шахснинг куйилган максадга эришиш йулига йуналтирилган ва асосланган истагидир. Битим субъектларининг эрк-иродаси мазмуни ижтимоий-иктисодий омиллар таъсири остида шаклланади: тадбиркорлик фаолияти билан шугулланувчи шахслар фойда олиш максадида товарларнинг сотилиш, хизмат курсатиш учун битимлар тузадилар; фукаролар битим тузиш оркали моддий ва маънавий эхтиёжларини кондирадилар ва хк.

АДАБИЕТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Эрк изгори - шахснинг уз ифодасини ташкарига баён этмоги булиб, шу оркали бошка шахслар хам ундан вокиф булишлари мумкин булади. Эрк изхори битимнинг айнан мохиятидир. Шу сабабли, умумий коидага кура, барча хукукий окибатлар эрк изхори билан богланади. Айрим холларда битимдан хукукий окибат вужудга келиши учун, факат эрк изхорининг узигина эмас, балки мол-мулкни бошка шахсга утказиш харакати хам талаб этилади. Масалан, ашёни хадя килиш битими вужудга келиши учун хадя килувчининг хадя килиш, хадя олувчининг хадяни олиш эрк изхоридан ташкари, хадя килувчи ашёни хадя килинаётган шахсга утказиб бериши талаб этилади.

Битим субъект томонидан учинчи шахсларга каратилган эрк изхоридир. Уз-узига нисбатан битимни амалга ошириш мумкин эмас. Битимларга субъектнинг шундай эрк изхорини киритиш мумкинки, бунда субъектнинг учинчи шахслар билан муносабати хукук ва мажбуриятларни белгилаш, узгартириш ёки бекор килиш максадида амалга оширилади.

April, 2022

941

Субъектнинг иродаси атрофдагилар учун аник ва тушунарли тарзда ифодаланиши зарур. Битим тузаётган субъектлар иродасини ифодалаш, мустахкамлаб куйиш ёки тасдикдаш амаллари битим шакллари деб аталади. Ирода куйидагича ифода этилиши мумкин:

Битим шаклини субъектнинг иродасининг ифодаси деб эътироф этилиши куйидаги азалий масалани уртага куяди: битим катнашчиларининг хакикий майиллари (хохиши) ва максадларини аниклаш учун асосий эътиборни нимага каратиши - юкорида курсатиб утилган шакллардан бирида амалга оширилган эрк изхорига каратиш зарурми ёки иродагами? Худди шу уринда битимни талкин этишда муаммо юзага келади. Бу муаммо цивилистиканинг абадий муаммоларидан хисобланади. Суз ва ирода уртасидаги тарафларнинг кураши бутун мумтоз (классик) юриспруденция оркали утади.

Амалдаги конунчилик битимларнинг хакконийлиги ёки хакконий эмаслиги масаласини хал этишда муайян холатларда субъектнинг эрк изхорини эмас, балки унинг хакикий иродасини устувор куяди. Бу нарса айникса кузбуямачилик битимини, яъни бошка битимни никоблаш учун тузилган битимни ифодалашда яккол намоён булади (ФК, 124-м. 2-к). Шахснинг эрк изхорини ифода этувчи кузбуямачилик битимининг узи хамиша уз-узича хакикий эмасдир. Бунда шахснинг кузбуямачилик битими остига яширилган хакконий хохиши, иродаси устуворликка эга булади. Шу сабабли, конун бундай холларда кузбуямачилик битимларига тааллукли коидаларини куллаш зарурлигини такозо этади.

Битимнинг асосий максади.

Битим субъектнинг учинчи шахсларга нисбатан хукук ва мажбуриятларни юзага келтириш, узгартириш ёки бекор килиш максадида амалга ошириладиган эрк изхоридир. Битимни тузаётган субъектлар томонидан кузланаётган максад хамиша хукукий хусусиятга эга булади, яъни, мулк хукукини, муайян ашёдан фойдаланиш хукукини кулга киритиш ва хк. Шу сабабли, хукукий максадни кузда тутмайдиган маънавий-маиший келишувлар - учрашув тугрисидаги, сайр килиш тугрисидаги келишувлар битим була олмайди. Битимлар амалга оширилиши учун асос булувчи мана

огзаки; ёзма;

конклюдент хатти-харакатларни бажариш; сукут (харакатсизлик).

April, 2022

шундай турдаги битимлар учун хос булган типик хукукий максад битимнинг асоси деб аталади.

Битимнинг тузилиши сабабли субъектлар учун келиб чикадиган хукукий окибатлар унинг хукукий натижасини ташкил этади. Битимларнинг хукукий натижалари нихоятда турли-туман. Бу мулк хукукини кулга киритиш, мажбурият буйича талаб килиш хукукининг кредитордан учинчи шахсга утказилиши, вакилга тегишли ваколатларнинг вужудга келиши ва хк. булиши мумкин.

Битим конуний хатти-харакат сифатида.

Факат конун талабларига мувофик равишда амалга оширилган конуний хатти-харакатлар битим деб хисобланиши мумкин. Битимнинг конунийлиги унинг битимни тузаётган шахслар вужудга келишини хохлаган хамда мазкур битим учун конунда белгилаб куйилган хукукий окибатларни юзага келтирувчи юридик факт сифатига эга эканлигини англатади. Шу сабабли, конун талабларига мувофик амалга оширилган битим хакикий, яъни битим субъектлари хохлаган хукукий натижани вужудга келтирган хукукий факт хисобланади.

Битимларнинг тузилиши субъектив фукаролик хукукларининг амалга оширилишининг мухим конуний усулидир. Битимлар тузиш оркали субъектлар узларига тегишли ижтимоий-иктисодий неъматларни тасарруф этадилар ва бошкаларга тегишли неъматларни олиш хукукига эга буладилар.

Битимлар жамият хаётида куп киррали ахамият касб этади. Шу сабабли фукаролик хукукида конун билан такикланмаган хар кандай битим хакикий деб эътироф этиладиган йул куйиб бериш тамойили, яъни битимларнинг эркинлиги тамойили урнатилган (ФК, 8-м.).

Битимлар уз белгиларига кура куйидаги турларга булинади (классификация килинади):

• Бир, икки ва куп томонлама битимлар;

• Х,ац бараварига ва текинга тузиладиган битимлар;

• Консенсуал ("консенсуал" сузи лотинча "сошешш"сузидан олинган булиб, "келишув" маъносини билдиради) ва реал("реал" сузи лотинча "res" сузидан олинган булиб, "ашё" маъносини билдиради) битимлар;

• Битимлар асосининг мохияти ва уларнинг амал кцлишига кура казуал ва абстракт битимлар (мавхум) битимларга

булинади.

April, 2022

MpuguK ^aHnap HoM3ogu, go^HTE.P.Tonunduee 6uTuMnapHuHr Typura ^HgycTHap Shthmhh xaM KupmraH. ByHgaft 6uTuMnap y3apo umoHHra acocnaHagu. TonmupuK, BocuTanunuK, Mon-MynKHu umoH^nu 6omKapyBra 6epum Ka6u 6uTuMnap ToMoHnapHuHr maxcuft HmoHHH 6unaH 6oFnuKgup.4

XysyK cy6teKTnapu ypTacuga Ty3unaguraH 6uTuMnap Myaft^H Myggarnapga u^po этнnagн Ba 6eKop 6ynagu.

Arap 6uTHMga xyKyK Ba Ma^6ypHtfraapHHHr By^ygra Kenumu eKu 6eKop 6ynumu BaKTH KypcarunraH 6ynca, 6uTuMnap Myggarnu xuco6naHagu. BuTuMnapga Myggarnap KyftugaruHa:

a) MatnyM KyH, oh, Hun 6unaH (MacanaH, 2019-Hun 15-ceHTa6pt);

6) MatnyM BaKTHHHr yTumu 6unaH (MacanaH, 6up apHM ftungaH KeftuH yTHmHHH Kypcarum);

b) MatnyM 6up BOKenHK W3 6epumu 6unaH (MacanaH, gape opKanu wk Tamum

- My3 эpнmн) 6unaH 6enrunaHagu.

Ehthm maKnu - эpкнн 6aeH этнm ycynugup. 3pK oF3aKu, e3Ma Ba 6omKa ycynnapga 6aeH этнnнmн no3HM.

^eTOH, naTTa eKH ogaTga, Ka6yn KunHHraH 6omKa 6enru 6epum 6unaH TacguKnaHraH 6hthm, arap KOHyH xy^^araapuga 6omKana TapTu6 6enrunaHraH 6ynMaca, OF3aKH maKnga Ty3unraH 6hthm xuco6naHagu. E3Ma maKnga Ty3unraH mapTHOMa 6a^;apumra KapaTunraH 6uTHMnap, arap KOHyH xy^^aTnapu Ba mapTHOMara 3ug 6ynMaca, Tapa^napHuHr KenumyBura MyBO^uK OF3aKu Ty3unumu MyMKuH.

^OHyHga uHgaMacgaH, cyKyT caKnam opKanu xaM 6utum Ty3unumu MyMKuHnuru Ha3apga TyTunagu. By xonga xanKuMu3HuHr KaguMgaH MaB^yg "cyKyT - po3unuK anoMaTu" Kougacu aMan Kunagu.

BuTuMnapHuHr xaKuKuft эмacnнгн coxacugaru acocuft MyaMMonap xo3upru BaKTga Y36eKucTOH Pecny6nuKacu OyKaponuK KogeKcuHuHr 6uTuMnap 6unaH 6oFnuK 6ynraH 6up KaTop Kouganapu xyKyKHu Myxo$a3a Kunum ugopanapuga xaMga MaH^aargop maxcnap ToMoHugaH ynapHu xap xun TanKuH Kunumra umkoh 6epumura onu6 KenMoKga. ^oHyHnunuK HopManapuHuHr xap xunga TanKuH KunuHumu эca ^aMu^T xaMga gaBnaT puBo^u ynyH acocuft eB caHanyBnu oMunnapgaH 6upu кoppyпцнa xonarnapura onu6 Kenumu xaM Ha3apuft, xaM aManuft ^uxaTgaH uc6oTnaHraHgup. By 6opaga эca MpT6omuMu3 "6yryHru KyHga ucnoxoTnapuMu3 caMapacu Kyn ^uxargaH Typrra MyxuM oMunra

- atHu, KoHyH ycTyBopnuruHu TatMuHnam, кoppyпцнaгa Kapmu Kartuft Kypamum, ннcтнтyцнoнan canoxu^TuHu WKcanTupum

April, 2022

944

ва кучли демократик институтларни шакллантиришга боглик"6 деб таъкидлаб утган эдилар.

Бундан ташкари, Фукаролик Кодекси доирасида битимлар яроксизлиги сохасидаги хукукни куллаш амалиётининг баркарорлигига салбий таъсир курсатадиган ва тегишли тахлилни талаб киладиган конунлар буйича зиддиятлар мавжуд. Мамлакатимиз фукаролик конунчилигида битимларнинг хакикий эмаслигини аниклаш институти замонавий шароитда мавжуд назарий муаммоларни уларнинг амалий татбик этилишини хисобга олган холда хар томонлама урганишни ва ечимини таклиф килишни талаб килади.

Бундан ташкари суд амалиётида битимларга оид ишларнинг куплаб курилаётгани ушбу мавзунинг долзарблигини яна бир карра исботлаб беради.

Битимлар билан боглик низоларни судда куриш амалиётини умумлаштириш шуни курсатадики, судлар битимларга оид муносабатларни тартибга солувчи конунчилик нормаларини асосан тугри татбик килмокдалар. Шу билан бирга суд амалиётида низоли хукукий муносабатларга нисбатан кулланиши лозим булган моддий конун нормаларини нотугри аниклаш, мохиятига кура низоли битимга нисбатан бир-бирини истисно килувчи даъво талабларини кабул килиш ва куриш, ишни тугри хал килиш учун ахамиятга эга булган холатларни хар томонлама текширмаслик каби хато ва камчиликларга йул куйилмокда.

Жумладан, Узбекистон Республикаси Олий Суди статистик маълумотларига кура, 2021-йил 9 ой давомида Республикамизда 362611 (уч юз олтмиш икки минг олти юз ун бир) та биринчи инстанция судларида ишлар курилган булиб, улардан 117666 (бир юз ун етти минг олти юз олтмиш олти) та битимларга оиддир. Солиштириш учун жами курилган ишларнинг 7564 (етти минг беш юз олтмиш турт) таси уй-жой муносабатлари, 39692 (уттиз туцциз минг олти юз туцсон икки) таси никоудан ажратишга доир ишлар уиссасига тугри келмоцда. Цолган турдаги фуцаролик ишлари улуши камроцни ташкил цилган. Бундан куриниб турибдики, 2021-йилнинг 9 ойи давомида фуцаролик ишлари буйича судларнинг биринчи инстанциясида курган ишларнинг деярли 1/3 цисмини битимларга оид ишлар ташкил этмоцда.

Битим унинг тарафлари томонидан уз олдиларига куйган максад, юридик натижага эришишда юридик факт сифатида тан олинган холлардагина, яъни шунчаки эмас, балки маълум юридик окибатлар юзага келтириш максад килиб тузилгандагина хакикий деб хисобланади. Битимнинг хакикийлиги конун билан унга

April, 2022

945

тааллукли булган элементларини тегишли тизимга солиш йули билан белгиланади. М.В.Коротовни таъкидлашича, битим туртта унсур (элемент): шахслар-битим тарафлари, субъектив жихатдан - эрк ва эркни баён этиш, битимнинг шакли ва мазмунининг бирлигидан иборат.

Э.А.Суханов хам битимнинг бундай тавсифланишига кушилади. Лекин унинг фикрича, битим хакикий деб хисобланиши учун унинг шартлари сифатида мазмуни жихатдан конунга мос булиши керак. Шунинг билан бирга у шахслар-битим тарафларини унинг хакикий деб хисобланиши учун зарур булган шартлари таркибига киргизмайди.

И.Б.Зокиров хам асосан битимни хакикий саналиши учун тегишли шартларга жавоб беришига эътиборни каратади. Унга кура битимлар конунга мувофик булиши, уни тузувчи шахслар муомала лаёкатига эга булиши, битим куриниши учун эмас, яъни сохта, калбаки булмаслиги, битимлар конун билан талаб килинганда нотариал тасдикланган, давлат руйхатидан утказилган булиши керак.

Ю.Р.Егоровнинг таъкидлашича, "битимлар конуний булиши керак,

уларнинг мазмуни амалдаги конунларга мувофик булиши керак. Битим

,, 12

мазмунига кура унинг таъсис шартларининг умумийлиги тушунилади .

В.П.Шахматов битимга аник таъриф беришни эмас, балки алохида-алохида хакикий ва яроксиз битимларни куриб чикишни таклиф килади. У хакикий битимни "тегишли фукаролик хукуклари ёки мажбуриятларининг вужудга келиши, узгартирилиши ёки бекор килиниши оркали хакикий ижтимоий муносабатларга конуний ва мажбурий равишда таъсир курсатишга кодир булган шахс (субъектлар) иродасининг ифодаси" деб билган. Хдкдкдй битимнинг шартлари сифатида хукук ва муомала лаёкатига эга булган

13

субъектларнинг иродаси хамда конун талабларини куяди.

Баъзи муаллифлар яроксиз битимни ноконуний хатти-харакатлар деб хисоблашади ва шу муносабат билан битим макомидан воз кечишади.

Шундай килиб, Ф.С.Хайфецнинг фикрича, "харакатларнинг конунийлиги бу битимнинг бузилишдан ажратиб турувчи элементидир. Муайян битимда конунийлик элементининг йуклиги, битим шаклида вужудга келадиган харакат аслида битим эмас, балки хукукбузарлик эканлигини англатади" 14

Д.М.Генкиннинг таъкидлашича, "харакатнинг конунийлиги ёки ноконунийлиги бу битимнинг зарурий элементи эмас, факат битимнинг у ёки бошка окибатларини белгилайди".

April, 2022

h.e.hoeu^uuhhhr TatKuggamuna, HOKOHyHHH öhthm ynyH öhthm Ba xyKyKHH OKHöaraap ypTacuga aHHK $apK öop, nyHKH 6y xenKaHgafi xyKyKHH OKHöaraapra oguö KegMaögu, geöum MyMKHH эмaс. Ey yHra эрнmнmгa KaparugraH Hara^agapra oguö KegMaögu, geKHH yHH aMagra omupum Hara^acuga yHH cogup этгaн maxcgap ynyH öomKa HOMaKöyg OKuöargap a3ara Kegagu.16

Typgu Myaggu^gapHHHr MKopugaru ^HKpgapuHH ypraHuö hhkhö, apoKCH3 Ty3ugraH öhthm atHH xaKHKHH caHagMaöguraH öhthm geö KOHyH Ba (eKu) cyg TOMOHugaH ymöy ÖHTHMHUHr KaMuga ömra mapTH öy3HgraHguru aHHKgaHraH öhthm geö xygoca KHgHmHMH3 MyMKHH.

Y3öeKHCTOH PecnyöguKacu OyKapoguK KogeKCH 113-Moggacura MyBO^HK öuTHMgap cyg TOMOHugaH xaKHKHH эмaс geö Tonugumu caöaögu (HH3ogu öuTHMgap) eKH öyHgaö geö TonugumugaH KartHH Ha3ap xaKHKHH эмaс geö xucoögaHagu (y3-y3ugaH xaKHKHH öygMaraH öuTHMgap).

XYGOCA

Xygoca kh^hö aHTaguraH öygcaK, öuTHMgapHHHr h^thmohh Ba HKTucoguH axaMH^TH ygapHHHr MOxuaTHra agoxuga wpugHK-xyKyKHH xycycuaraapHgaH Keguö HHKagu. OyKaponuK xyKyKH TeHr, MycTaKug Ba öup-öupura Toöe xogu öygMaraH Tapa^napHHHr TOBap-nyg Ba öomKa Typgaru MyHOcaöaraapuHHHr TapTuöra coguHumura xu3Mar Kugagu. ^Kopuga Kypcaraö yTugraH cyöteKTgap ypTacuga xyKyKHH MyHOcaöaraapHH ypHarum Ba öy MyHOcaöaraapHHHr Ma3MyHHHH öegrugam ynyH acocuH xyKyKHH BOCHTa öyguö öumuMmp xu3Mar Kugagu. AHHaH öuTHMgap myHgafi xyKyKHH BOCHTagupKH, yHHHr epgaMuga h^thmohh Ba HKTHCoguH ^Hx,argaH TeHr xyKyKgu Ba MycTaKug cyöteKTgap y3gapuHHHr xyKyK Ba Ma^öypuaTnapuHH aHHKgaögugap Ba my opKagu y3apo MyHOcaöargapuHHHr KOHyHHH nerapagapuHH öegrugaHgugap.

REFERENCES

1. http://cyberleninka.ru/article/n/bitimni-haqiqiy-emas-deb-topish-va-uning-oqibatlarini-qo-llash-fuqarolik-huquqlarini-himoya-qilish-vositasi-sifatida;

2. Y3öeKHCTOH PecnyöguKacuHHHr Oy^apogHK KogeKCH. (2021-Hug 1-MapTrana öygraH y3rapTum Ba KymuMnagap öugaH). Y3öeKHCTOH PecnyöguKacu ^OHyH xy^^araapu MugguH öa3acu www.lex.uz(pacMHH MiaHÖa) acocuga. TomKeHT. "Yuridik adabiyotlar publish".2021. 62-ö;

3. Y3öeKHCTOH PecnyöguKacu OyKapoguK KogeKCura mapx,. 1-^ugg. Y3öeKHCTOH PecnyöguKacu OaHgap AKageMuacuHHHr

April, 2022

947

академиги, юридик фанлари доктори, профессор Х.Р.РАХМОНКУЛОВ, Юридик фанлари доктори, профессор О.О.ОКЮЛОВ тахрири остида. Тошкент. "VEKTOR-PRESS".2010.

https: //www.osce.org/files/f/. documents/8/7/74875.pdf ;

4. Тошкент давлат юридик университети. Фукаролик хукуки. Дарслик. I кисм. Тошкент - 2017. http://uzsmart.uz/kitoblar/files/.Darsliklar/Fuqarolik/.Fuqarolik%20huquqi%201-qism %5Buzsmart.uz%5D.pdf;

5. Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги. Тошкент Давлат Юридик Университети. "Фукаролик хукуки" Дарслик. Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги юридик колледж укувчиларига мулжалланган. Тошкент - 2019.;

6. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020-йилги Олий Мажлисга мурожаатномаси. http://uza.uz/oz/politics/zbekiston-respublikasi prezidenti-shavkat-mirziyoyevning-oliy-25-01 -2020;

7. Узбекистон Республикаси Олий Суди Пленумининг "Суд амалиётида битимларни тартибга солувчи конунчилик нормаларини татбик килишда вужудга келадиган айрим масалалар тугрисида"ги Карори. Тошкент ш., 2006-йил 22-декабрь, 17-сон.

http://lex.uz/docs/-1590543 ;

8. Олий суд статистикаси. http : //stat. sud. uz/fib/html ;

9. Кротов.М.В. Гражданское право. Часть 1. // Под. ред. Ю.К.Толстого, А.П.Сергеева. -М:ТЕИС, 1996, С.199.;

10. Гражданское право. Том 1. Отв.ред.проф.Э.А.Суханов. - 2-е. Изд.М:БЕК, 1998. С.342.

11. Зокиров И.Б.Узбекистон Республикасининг фукаролик хукуки. Тошкент . "Адолат", 1996. 108 б.;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. Егоров Ю.Л. Недействительност противозаконных по содержанию сделок. //Законность, 2004, №6, с 89.;

13. Шахматов В.П. Составы противоправных сделок и обусловтенные ими последствия. -Томск, 1967, с. 101.;

14. Хейфец Ф.С. Недейвительност сделок по российскому гражданскому праву. М., 2007, с 94.;

15. Генкин Д.М. Недействительност сделок, совершенных с целью, противной закону.// Ученые записки ВИЮН, 1947, № 5, с.61. ;

16. Новицкий И.Б. Недействительные сделки. Вопросы

советского гражданского процесса. - М., 1945,с.15.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.