Научная статья на тему 'БАЪЗЕ МУЛОҲИЗАҲО РОҶЕЪ БА АНЪАНА ВА МАРОСИМҲОИ ОИЛАВИИ ТОҶИКОН'

БАЪЗЕ МУЛОҲИЗАҲО РОҶЕЪ БА АНЪАНА ВА МАРОСИМҲОИ ОИЛАВИИ ТОҶИКОН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
767
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АНЪАНАУОИ ТОЦИКИ / УРФУ ОДАТ / РАСМУ ОИН / ОИЛА / АНЪАНАУОИ ОИЛАВИ / ОИЛАИ КАЛОН / ОИЛАИ ХУРД

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Исомитдинов Ж.Б., Шарипов Д.С.

Урфу одат, таомул, анъана, маросиму ҷашнҳои оилавӣ, ки бо таъриху рӯзгори халқ вобастагӣ доранд, таҳлил шудаанд. Масъалаҳои ташаккулѐбии урфу одат ва расму оинҳои оилавӣ, таҳаввули онҳо, таъсири онҳо ба муносибатҳои оилавӣ, ба психология ва рафтори одамон, ҳифзу гиромидошти анъана, маросимҳо, расму оин, таомулҳои оилавӣ баррасӣ гардидаанд. Афкори олимон С.А.Токарев, Д.М. Угринович,И.В. Суханов, Н.А.Кисляков, Б.Р. Турсунов ва дигарон оид ба анъанаҳои оилавӣ ба риштаи таҳлил кашида шудааст. Инчунин, муҳимтарин паҳлӯҳои оила ва оиладории тоҷикон, тағйирѐбии сохти ҷамъиятӣ ва коҳиш ѐфтани макоми оилаи патриархалии калон, мавқеи устувор пайдо кардани оилаи хурди моногамӣ тадқиқ шудааст. Ҳамчунин ҷанбаҳои этнографии муносибати оилавӣ, эҳтиром ба калонсолон, ба оиладорӣ омода кардани ҷавонон, меҳмоннавозӣ ва ғайра баррасӣ гардидаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Исомитдинов Ж.Б., Шарипов Д.С.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CERTAIN JUDGMENTS CONCERNED WITH TAJIKS' CUSTOMS AND RITUALS)

The article presents an analysis of customs, traditions, rites and family holidays related to the people's history and its everyday life. It dwells on the formation of family customs and traditions, their evolution, influence over family relations, psychology and people's behavior, preservation of traditions, rites, family customs and respect for them. Scholars' views upon family traditions are studied. Here we run into the names of such scientists as S.A. Tokarev, I.V. Ugrinovich, I.V. Suhanov, N.A. Kislyakov, B.R. Tursunov. The authors also touch upon the mostly important aspects of a Tajik family: changes in its social structure, reduction of a status of a large patriarchal family, creation of a small monogam family. Such issues are taken into account as ethnographic aspects of family relations, esteem for senior members of a family, preparation of youth for family matrimonial relations and hospitality of Tajiks.

Текст научной работы на тему «БАЪЗЕ МУЛОҲИЗАҲО РОҶЕЪ БА АНЪАНА ВА МАРОСИМҲОИ ОИЛАВИИ ТОҶИКОН»

УДК 930.85 ББК 63.3 (5Т)

Исомитдинов Жорабек Бобобекович, н. и. т,

дотсент, мудири кафедраи таърихи Ватан ва археологияи МДТ «ДДХба номи академикБТафуров», Шарипов Далерцон Салимцонович, унвонцуи кафедраи таърихи Ватан ва археологияи МДТ «ДДХ ба номи академик Б. Fафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

Исомитдинов Жорабек Бобобекович, канд.истор.наук., доцент, завкафедрой отечественной истории и археологии ГОУ "ХГУимени академикаБ.Гафурова", Шарипов Далерджон Салимджонович, соискатель, кафедры отечественной истории и археологии ГОУ "ХГУ имени академика Б.Гафурова" (Таджикистан, Худжанд)

Isomitdinov Zhorabek Bobobekovich, candidate of historical sciences, Associate Professor, chief of the department of Home history and archeology under the State Educational Institution (SEI) "Khujand State University named after academician B. Gafurov, Sharipov Dalerdjon Salimjohnovich, claimant for candidate degree of the department of Home history and archeology under the State Educational Institution (SEI) "Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: isomatdinov1961 @mail.ru

Вожах,ои калидй: анъанауои тоцики, урфу одат, расму оин, оила, анъанауои оилави, оилаи калон, оилаи хурд

Урфу одат, таомул, анъана, маросиму цашнуои оилави, ки бо таъриху рузгори халц вобастаги доранд, тащил шудаанд. Масъалауои ташаккулёбии урфу одат ва расму оинуои оилави, тащввули онуо, таъсири онуо ба муносибатуои оилави, ба психология ва рафтори одамон, уифзу гиромидошти анъана, маросимуо, расму оин, таомулуои оилави барраси гардидаанд. Афкори олимон С.А.Токарев, Д.М. Угринович,И.В. Суханов, Н.А.Кисляков, Б.Р. Турсунов ва дигарон оид ба анъанауои оилави ба риштаи тащил кашида шудааст. Инчунин, мууимтарин пащууои оила ва оиладории тоцикон, тагйирёбии сохти цамъияти ва коуиш ёфтани макоми оилаи патриархалии калон, мавцеи устувор пайдо кардани оилаи хурди моногами тадциц шудааст. Хрмчунин цанбауои этнографии муносибати оилави, эутиром ба калонсолон, ба оиладори омода кардани цавонон, меумоннавозй ва гайра барраси гардидаанд.

Ключевые слова: таджикские традиции, ритуалы, обряды, семья, семейные традиции, большая семья, малая семья

Анализируются обычаи, традиции, обряды и семейные праздники, связанные с историей и бытом таджикского народа. Рассматривается формирование семейных обычаев и традиций, их эволюция, влияние на семейные отношения, психологию и поведение людей, сохранение и уважение традиций, обрядов, семейных обычаев. Прорабатываются взгляды ученых С.А. Токарева, И.В. Угриновича, И.В.Суханова, Н.А.

БА ЪЗЕ МУЛОХЦЗАХр РОЦЕЪ БА АНЪАНА ВА МАРОСИМХОИ ОИЛАВИИ ТОЦИКОН

НЕКОТОРЫЕ СУЖДЕНИЯ О СЕМЕЙНЫХ ОБЫЧАЯХ И ОБРЯДАХ ТАДЖИКОВ

CERTAIN JUDGMENTS CONCERNED WITH TAJIKS^ CUSTOMS AND RITUALS

Кислякова, Б.Р. Турсунова на семейные традиции. Также исследованы наиболее важные аспекты таджикской семьи: изменения в её социальной структуре, снижение статуса большой патриархальной семьи, создание малой моногамной семьи. Рассмотрены этнографические аспекты семейных отношений: уважение к старшим членам семьи, подготовка молодежи к семейно-брачным отношениям и гостеприимство таджиков.

Key-words: traditions, rituals, rites, family, family traditions, big family, small family.

The article presents an analysis of customs, traditions, rites and family holidays related to the people's history and its everyday life. It dwells on the formation of family customs and traditions, their evolution, influence over family relations, psychology and people's behavior, preservation of traditions, rites, family customs and respect for them. Scholars' views upon family traditions are studied. Here we run into the names of such scientists as S.A. Tokarev, I.V. Ugrinovich, I.V. Suhanov, N.A. Kislyakov, B.R. Tursunov. The authors also touch upon the mostly important aspects of a Tajik family: changes in its social structure, reduction of a status of a large patriarchal family, creation of a small monogam family. Such issues are taken into account as ethnographic aspects of family relations, esteem for senior members of a family, preparation of youth for family matrimonial relations and hospitality of Tajiks.

Ба хамагон маълум аст,ки оила ва аъзои онро асоси чамъият мехисобанд. Пешрафти чамъият аз дарачаи таравдиёи оила ва шахс вобастагии зич дорад. Дар адабиёти илмии муосир мафхуми оиларо хамчун «ячейка», «умумият», «гурух», «чомеа» маънидод мекунанд. Дар лугати тафсирии сотсиологии Collins мафхуми «оила» чунин маънидод гаштааст: «Гурухи одамоне, ки бо хамдигар робитаи хешутаборй доранд ва дар он калонсолон масъулиятро бар душ гирифта, ба тарбияи фарзандон ё писархонду духтархонд машгуланд»[ 1,c.194].

Дар хаёти ичтимоии точикон урфу одат, таомул, анъана, маросиму чашнхои оилавй, ки бо таъриху рузгори хал^ вобастагй доранд, на^ши мухим мебозанд. Урфу одатхои оилавй аз овони таваллуд то фавт инсонро хамрохй мекунанд ва бо ходисахои мухимтарини зиндагй ало^амандй доранд. Дар хаёти хар як инсон чунин ходисаву мархилахо вучуд доранд, ки онхо таваччухи хосаро талаб мекунанд.

Урфу одат ва расму оинхои оилавй дар муддати тулонй, асрхо инчониб ташаккул ёфтаанд. Онхо дар чараёни душвори ба хам омадани анъанахои фархангй ва ^абилаву хал^иятхои маскуни Осиёи Марказй, ки дар этногенези точикон на^ш бозиданд, ташаккул ёфтаанд. Онхо хусусияти хеле чолиби ба худ хос ва гуногунчанба дошта, аз даврони муносибатхои падаршохй (патриархалй)-и авлодиву ^абилавй сарчашма гирифтаанд. Урфу одатхои оилавй рохи дуру дарози таравдиётро тай намуда, дар худ бо^имондахои эъти^од, парастиш, чахонбинй, оини оиладорй ва тарзи зисти чамъиятиро мучассам намудаанд.

Урфу одатхои оилавй ба муносибатхои оилавй, ба психология ва рафтори одамон таъсир расонида, ахамияти мухимми тарбиявй доранд. Х^ифзу гиромидошти расму оин, таомулхои оилавй ба шароити мавчуда, мухити таърихй ва фаъолияти иттиходияи одамон, ки меъёрхо ва арзишхои ягонаи ичтимой доранд, зич ало^аманд мебошанд.

Шумораи зиёди китоб, ма^ола, чузвахоро, ки ба анъанаву маросим, расму оинхои кухна ва нав бахшида шудаанд, ва дар сатху услуби мухталиф таълиф гардидаанд, чунин гурухбандй намудан мумкин аст:: 1) осори сирф тасвирй - тавсифй, ки анъана ва маросимхои кухану нави хал^иятхои гуногунро бозгу мекунанд; 2) адабиёти маъмули хусусияти таблиготй дошта, ки дар онхо бештар маросимхои нави "шахрвандй" арзёбй гаштаанд; 3) тах^и^оти сотсиологии урфу одатхо хамчун падидахои ичтимой ва фархангй;

4) осори тахлилии му^оисавии этнографии расму оинхо ва маросимхое, ки ба этногенез ва робитахои этникии хал^у миллатхо бахшида шудаанд; 5) асархои илмие,ки анъана ва маросимхоро аз лихози расмй-структуралистй (семиотикй) баррасй намудаанд [5,c.26].

Дар илми мардумшиносй авлавият дар тахияи назариявии ин масъала ба С.А.Токарев тааллу^ дорад, ки соли 1980 дар мачаллаи «Советская этнография» ма^олаи у бо номи «Одатхо ва маросимхо хамчун объекти тах^и^оти этнографй» ба табъ расидааст[5]. Fояи асосии ма^олаи мазкур аз он иборат аст, ки дар он байни урфу одат фар^ гузошта мешавад: «Кас наметавонад ин ду гурухи мохиятан гуногуни падидахои ичтимоиро, ки аз ду истилохи умуман баробар фахмидашаванда иборатанд, аз хам чудо намояд: урфу одат (анъана, расм) ва маросим (оин, одат). Вале таносуб байни ин ду падида на хама ва^т мудаллил сохта мешавад. Одатан ин ду истилох - «урфу одат» ва «маросим» аз хам фар^ карда намешаванд»^^^].

Мувофи^и пешниходи Д.М. Угринович «урфу одат» тарзи якхелаи ^олабии фаъолияти одамй буда, онро наслхои нави одамон нусхабардорй мекунанд [7,c.17]. С.А. Токарев ин мулохизаро та^вият додааст. Ба фикри у хама гуна «расму оин» хатман тарзи стереотипии фаъолият аст. Ба а^идаи С.А. Токарев «расму оин» як намуди «урфу одат» аст, ки ма^сад ва маънои он ифодаи бештар рамзии ягон гоя, хиссиёт, амалиёт будааст. Храмин тавр, хар гуна расму русум, хамаи оинхо ин хамон «урфу одат» аст ва дорои хислати ифодакунии ягон гоя ва ивазкунандаи амалиёти мушаххас мебошад.

Ба фикри И.В. Суханов сохтори хама гуна «урфу одат» аз чор унсур иборат аст: 1) муносибатхои мафкуравии чамъиятй; 2) мазмуни гоявии онхо; 3) сифатхои маънавии шахсият, ормонхои (идеалхои) сиёсй, ахло^й; 4) «расму оин» мисли вожаи хаммаънои «урфу одат», «анъана» дар хаёти чамъиятй тасди^и устувор дорад.

Одати пагохй шустушу намудан ва тоза кардани дандон; одати риштарошй; одати сарулибос пушидан; одати риояи муомилаи хуши фардхо; одати рох гаштан аз тарафи рости пиёдараха; одати дастгирию ёрй бо наздикон, хешовандон, хамсоягон ва бегонагон; одати та^сими мерос, одати мехмонпазирой ва г. аз урфу одати маъмулии мардуми точик махсуб меёбанд. Онхо бо расму оинхо ало^амандй надоранд.

Намунахои урфу одатхо, ки дар ниходашон унсурхои расму таомулхо дар шакли рамзхо, аломатхо, амалхои пурмаъно вучуд доранд, инхоянд: дастфишурй (мусохафа, вохурдй) хангоми вохурдани дустон, одати кафкубй дар мачлисгох, театр, толори консерт, махфилхо, одати шаробнушй дар базм, одати ороиши манзилу исти^оматгох бо ранги кабуди рустанй дар айёми чашнхо.

Оиларо ячейкаи ибтидоии чамъият мехисобанд, ки он анъанаву маросимхои ба худ хосро дорост. Дар давраи ба мо наздики этнографй - охири асари Х1Х - ибтидои асри ХХ дар байни точикон оилаи чуфт (моногам) хукмрон буд. Хдмзамон оилахои калони аз хам чудонашудаи патриархалй - авлодй низ вучуд доштанд. Оилахое ба ^айд гирифта шудаанд, ки теъдоди аъзояшон зиёде аз 20 нафар буда, якчоя исти^омат мекарданд. Х^ам дар оилахои калони патриархалй ва хам дар оилахои чуфти хурд сарвари оила мардхо ба шумор мераванд. Бобою бибй (оча), фарзандони мардинаи онхо бо хамсаронашон ва инчунин наберахо дар якчоягй оилаи калонро ташкил дода, ба замин (^итьаи замини наздихавлигй) молу чорво, олоти мехнат сохибй мекарданд, хамрох кору фаъолият бурда, риз^у рузиашонро бо мехнати дастачамъона дарёфт мекарданд [3,c.35]. Мавчудияти оилахои калони патриархалй то солхои 30-юми асри ХХ (то огози коллективонии оммавии сохаи кишоварзй) идома дошт. Ин чараён аслан аз давраи ба гирдоби сохти нави капиталистй кашида шудани кишвар, чорй гаштани муносибатхои моливу пулй огоз шуда буд.

Дap оилaи пaтpиapxaлй х^^и фapзaндон (пиcapхо) 6a пaдap тобеъ бyдaнд, онхо му^^илою сохибй Ba идоpa нaмyдaни дapомaди оилaвиpо нaдоштaнд, xyчaини acоcии молу мулк capвapи оилa 6a шyмоp меpaфт, яъне aз чихaти моддй пиcapон тобеъи пaдap бyдaнд. Зaмин Ba дигap мулки оилa тaнхо бaъди вaфоти capвapи оилa бaйни пиcapон тarçcим мешуд. Дap гyзaштa оилaхои кaлон acоcaн бapои xочaгихои бой xоc буд, зеpо онон aз чихaти и^тисодй бapои нигох доштaни xочaгии умумй мaнфиaтдоp бyдaнд. Оилaхои кaмбaFaлy кaмзaмин бинобap ночоpии и^тисодй бa чyдошaвй (бa оилaхои xypд тaкcимшaвй) мaчбyp бyдaнд.

Албaттa, мycтaхкaмии чомеa aз мycтaхкaмии оилaхо вобacтaгии ^вй доpaд. Дap бaйни точикон (дap хaмaи минтarçaхои кишвap) якчaнд оилaхо бa тaвpи pacмй мутгахид гapдидa, «авлод» ë «туп», «ypy^»^ тaшкил медихaд. Хдмчун aвлод та тaнхо гypyхи xешy тaбоpони дap ^ади хaëт бyдa, бaлки шaxcони фaвтидaи xеши пaдapй (бо зaнхои онхо) низ дap нaзap доштa мешaвaд. Авлод одaтaн бa тaвpи aнъaнaвй якчоя дap кyчa ë мaхaллaи aлохидa зиндaгй мекyнaд, яъне худуди мaхaллa тaъpиxaн мaвзеъи зисти хaмон aвлод бa шyмоp меpaвaд. Онхо бa мулки aвлодй (мулки бобой, мулки пaдapй)-и xyд сохибй нaмyдa, бо тapбияи фapзaндони солеху cохибмaъpифaтpо мaшFyл мегaштaнд.

Дap оилaдоpии точикон то имpyз чунин одaт мaъмyл acт, ки тиб^и он пиcapи кaлонй бaъди xонaдоpшaвй (nac as xонaдоpшaвии додapи xypдиaш) бa хaвлии дигap кyчонидa мешaвaд.

Arap имконияти молиявии xонaпyшй (мaнзилcозй) нaбошaд, пиcapи кaлонй метaвониcт то бa воя pacидaни фapзaндaш дap xонaи пaдapй монaд. Сapвapи оилa бaъди тaвлиди пиcap тиб^и aнъaнa Faми пиcappо xypдa, aa pyи имконият бо xонacозй, nyppa кapдaни мaвод ^нчому acбоби) pyзгоp, шинондaнy пapвapиши дapaxти caфедоp вa f. мaшFyл мешуд. Модap бошaд Faми дyxтappо меxypд, бо чaмъ нaмyдaни бисоти дyxтapй (capyпои apycй ) мaшFyл мешуд.

Мутоби^и одaт дap хaвлии пaдapй (aвлодй) пиcapи xypдй бо волидaйн мемонд, бaъди вaфоти пaдap xонaвy дap вa xочaгй бa мулки меpоcии y тaбдил меëфт.

Бо тaFЙиpëбии cоxти чaмъиятй бa ивaзи оилaи пaтpиapxaлии кaлон оилaи xypди моногaмй бa вучуд меояд. Ин холaти тaбииcт, ки яку якбоpa бa вучуд нaомaдaacт. Дap ин чapaëн оилaхои тarçcимнaшyдa тaшaккyл меëбaнд, яъне оилaи нaв чyдошyдa бa мусга^илияти комил сохиб шбуд. Тaнхо xонaвy дap, rçиcмaн молу хол вa «дег»-и он чудо шyдa зaмин, коpxонa ë дукон хaнyз умумй хиcобидa мешуд. Бa ибоpaи xan^ тaнхо «деги онхо чудо» кapдa шyдa, aз чихaти и^тисодй онхо бa пaдap тобеъ бyдaнд. Aкcap вaкг оилaхои xypде, ки дap дехa бa вучуд меомaдaнд бa хaйaти оилaхои кaлон доxил шyдa, одaтaн дap xонaхои aлохидaи дapyни як хaвлй мезисганд.

Хднгоми «чудо кapдaни дег» capвapи оилa бaъзе мaчбypиятхоpо ичpо мекapд. Пеш aз хaмa оилapо бо мaводи aввaлиндapaчa: xонaвy дap, acбобy aнчоми pyзгоp, олоти мехнaт вa f. тaъмин кapдaн зapyp буд. Дap дaвоми сол бapои муст^там шyдaни acоcи и^тисодии оилaи тав, онpо aз чихaти моддй дacтгиpй мекapд. Аъзои оилaи кaлон хaмaи чоpaбинихои aнъaнaвиpо, ки бо тaвлиди фapзaнд вобacтaгй дошт, гaхвоpaбaндон то xaтнaтyйй (чyкбyppон) дap хaмбacтaгй бapпо менaмyдaнд [6,с.31-32].

Мapдyмшиноcон (этногpaфхо) оилaи тarçcимнaшyдapо бо истилохи «оилaи дyшвоp» низ ифодa нaмyдaaнд. Умyмaн, дap дaвpони Шypaвй дap бaйни точикон мaвчyдияти ду шaкли оилa: оилaи тarçcимнaшyдa вa оилaи xypдpо мyшохидa мекунем. Ч,apaëни бaйн paфтaни оилaхои кaлони пaтpиapxaлй вa оилaхои тarçcимнaшyдapо ислохотхои зaминy об, коллективонии кишовapзй, ки солхои 20-30 -уми acpи ХХ гyзapонидa шyдaнд, тезонид. Сиëcaти мaзкyp xочaгихоpо acоcи и^тисодй мaхpyм cоxт. Теъдоди оилaхои xypд тоpaфт

3ueg MeramT. Ea hh paBaHg 6a at3ou Ko.xo3 (ko.xo3hhx,o) ^ygo KapgaHH ^HTtaxpu 3aMHH a3 ^ohh6h Konxo3x,o 6apoH ynacTKaxou Ha3gHx,aBnHrH hh3 ca6a6 ramTaHg.

HyHHH ounaxpH xypgu Mycra^unpo (ounaxpe, kh cox,h6h x,aB.HH a.ox,uga ramTaaHg) gap h.mh этнoгpa$нa «ounau HyKneapH» MeHOMaHg. flap MH^ecu Ocueu MueHa hh maK.H ounax,o aKcapuaTpo TamKH. Megux,aHg. HyHOHHH, MyBo^H^H 6a pyHxaTrupuH axpnuu co.h 1979 gap To^hkhctoh ounae, kh a3 3aHy maBx,ap, cox,h6h aK $ap3aHg e $ap3aHg Hagopag - OH.au HyKneapn 59,7 $ou3po, gap Y36eKHCTOH - 59,5 $ou3, gap TypKMaHHCTOH - 60,1 $oropo TamKH. Megog [2,c.211].

Conx,ou oxup 6atgu cox,H6HCTH^non ramTaHH To^hkhctoh Tetgogu ounaxpu Ta^CHMHamyga a$3oum e^Ta HcrogaacT, 3epo gap Haru^au HH3otx,ou 6eacocu cuecH, 6yxpoHH H^THcogH, ananxycyc MaHt Kapga mygaHH Ta^CHMH 3aMHHx,ou KopaM 6apou ^HTtaxpu Ha3gHxaBnurH 6a 3ueg mygaHH ounaxpu Ta^CHMHamyga MycougaT HaMyg.

Myx,a^H^oH ounaxpH xypgpo 6a nop HaMyg Ta^CHM MeKyHaHg:

1) Ounau ^y$TH 3aHy maBx,ap, kh x,ono $ap3aHgamoH xoHagop HamygaaHg (hh HaMygu ouna 6emTap nax,H ramTaacT Ba ounau Tunuu HyKneapH x,hco6 Mee6ag); 2) Ounau HaBxoHagopmygaroH (ounae, kh HaB a3 a^gu hhkox, ry3amTaaHg) e kh nupoHco.oH (Ka.oHco.oHH aKKa^on). OgaTaH $ap3aHgoH 6atgu ounau MycTa^un 6apno KapgaH 6a nagapy Mogap a3 ^ux,aTH MoggH KyMaK MepacoHaHg. TaH^o ry3omTaHH BonugaHHH nupoHco. gap 6aHHH 6omaHgaroHH gex,a ^apu6, kh Mymoxuga HaramTaacT; 3) Ounau Honyppa, atHe ounau 6eBax,o, My^appag (6o $ap3aHg e 6e$ap3aHg). Hy$y3H nyHHH ounaxp xe.e KaM Me6omag. flap ry3amTa a3 pyu ogaTH .eBupaT 3aHH 6eBamyga 6oag 6a gogapu maBx,apu ^aBTHgaam 6a maBx,ap Me6apoMag. flap aKCH x,on arap 6a xoHau nagapy Mogapam paBag, e a3 HaB maBx,ap KyHag, ^ap3aHgampo gap xoHau maBx,apu Ba^oTKapgaam Mery3omT, 3epo MyTo6u^H pacMy ohh ^ap3aHgam 6a maBx,ap Taanny^ gomT; 4) Ounau xypgu BacetKapgamyga, atHe ounae, kh gap oh 6o capBapu ou.a, 6eBa 6o $ap3aHgam 3HHgarH MeKyHag.[2,c.212; 8,c.80]

Eat3e pacMy ohhx,oh mhoth, a3 ^a6unH MyHocu6aT gap ou.a, эxтнpoм 6a KanoHconoH, 6a ounagopH oMoga KapgaHH ^bohoh, Mex,MoHHaBo30, kh 6apou x,ap aK ounau to^hk xoc acT, a3 ^agHM Mepoc MoHgaacT Ba gap axno^H h^thmoh Ba aManuau ounaBH hhbhkoc e^TaaHg. XycycuaTH ounau to^hkoh gap oh acT, kh capBapuu oHpo ogaTaH, nagap 6ap yxga gopag.

Ea aKcapu ounaxpu to^hkoh a3 a3a. cep$ap3aHgH xoc acT. A3 hh nux,o3 hhx,o ounaBy py3ropu KanoH gomTaHg. X^aBnHBy gapu xygpo MapgyM «capnaHox» MeHoMHgaHg. Ma^3 a3 x,aMHH xoHaBy gapu a^gogH (xaBnH) gyxTappo 6a maB^ap Me6apopaHg, nucappo xoHagop MeKyHaHg. flap x,aMHH xaBnH, ou.a, py3Fopu HaB 6yHeg MeramT. OgaTaH MapgyM «gyxTap mo.h Kac» MeryaHg. A3 hh .H^o3 gyxTappo a3 xypgu gap py^uau Mexpy Myx,a66aT, эxтнpoм Huc6aT 6a xoHaBogau goMogmaBaHgau эxтнмoпн Tap6ua MeKyHaHg.

flap ounau to^hkoh MaB^eu nucap 6o.oTap MeucTog, 3epo nucappo gaBoMgu^aHgau Hacny aB.og, co^h6h My.Ky BaTaH, ^HMoaTrapu xoHaBoga Me^uco6ugaHg. nagapoHH 6oTag6up 6atgu TaBannygu ^ap3aHgu nucap, gap aTpo^H xaBnH 30-50 agag ca^egop MemHHoHgaHg, to, kh 6apou 6yHegu HMopaT (gap apa^au xoHagopmaBHH nucap) Macone^u coxtmoh rapgag.

A3 hhthxo6h ^oh coxtmohh HMopaT cap Kapga, to agou coxtmoh MapgyM 6a Ma^Myu yp$y ogaT, TaoMyn^o puoa MeKapgaHg. Kyx,aHconoHH ^a^oHgugaBy 3HHgaruamoH nyp6apaKaT 6o gyou HeKy ^oTH^a HaxycTHH caHru HMopaTpo Mery3omTaHg. nem a3 ofo3h Kop, HHnyHHH aroH HaMygu (ryc^aHg, 6y3, xypyc, MypF)-po 3a6x HaMyga, «xyH» Me6apoBapgaHg. flap ^apaeHH coxtmoh xemy Ta6opoH, xaMcoa^o 6a Ha3gu ycToxp Tampu^ oBapga, xonnypcH («MoHga Ha6omeg» Mery^TaHg) MeKapgaHg, xypoK nyxTa MeoMagaHg. Eatgu htmomh coxtmoh co^h6h

xонa дap хyзypи мехмонони дaъвaтшyдa бa устохо capy либос (capy по) тaкдим мекapдaнд вa хaкки мехнaтaшонpо мyaйян нaмyдa, онхоpо pозй менaмyдaнд.

Хднгоми бa xонaи нaв кyчидa дapомaдaн як KaTOp ypфy одaт, aнъaнaхо, бовapихо pиоя мегaшт. Сapaввaл бa чои бa чaшм нaмоëни xонa, дacтaи иcпaнд (иcиpик) вa ë xоp овеxтa мемондaнд. Ин aмaлpо бо нияти «aз чaшми бaд xyдо нигох доpaд» гyëн бa чо меовapдaнд. Пеш aз бa xонa, хaвлии нaв кyчидa дapомaдaн, дap оcтонa вa ë бa дapвозa нaъли acп (текд)-pо меовеxтaнд. Инpо бо нияти хaмчyн таъли acп мycтaхкaм шyдaни pyзгоpи xонaводa, xотиpчaъмй вa бойу бaдaвлaт гaштaни aхли оилa ичpо мекapдaнд. Вобacтa бa эътикод дap бaъзе хaвлихо, дap чои нaмоëн шоxи оху ë ycтyxони кaллaи чоpвои мaйдa, ë кaлон гyзоштa мешуд. Ин aмaлpо мухдккикон бо пapacтиши хaйвонот, эътикоди кaдимaи тотемистй вобacтa мекутанд. Мaъpaкaе, ки хaнгоми бa xонaи нaв кyчидa дapомaдaн, aнчом медодaнд, «бyйpокyбон» ном дошт. Мехмонони дaъвaтшyдa aлокaдpи хол бо тух^хо (дacтовезе) тaшpиф меовapдaнд. Хднгоми бa xонaи нaв воpид шyдaн, низ чонвapеpо дap нaзди оcтонa зaбх нaмyдa, xyн мебapовapдaнд. Ин aмaл ифодaгapи xyдойй кapдaн, бa умеди xyшбaxтии xонaдон, xотиpчaмъивy aз хap гут фaлокaтхо эмин бyдaни aхли xонaводa мaхcyб меëфт. Пеш бa xонaи нaв кyчидa дapомaдaн бa се чиз эътибоpи aлохидa додa мешуд. Якум, оcтонa нaмaк медapовapдaнд то, ки xонaдон нону нaмaкдоp бошaд; дуюм, остотаи нaв бa дapyни xонa нону оpд медapовapдaнд то, ки aхли xонaводa нозу неъмaт фapовон бошaд; сеюм, aз оcтонa бa xонa оинa медapовapдaнд то, ки хaëти aхли xонaводa, pyзгоpи онхо монaнди оинa софу беFyбоp, нypaфшон бошaд. Сипac бa фapши xонa бypë aндоxтa, бa pyяш пусту пaлоc, гилему кypпaчa пaхн мекapдaнд. Дap дapyни xонa aнчомy aшëи зapypиии pyзгоppо чой мекapдaнд.

Бa кaвли мapдyм бa pyи фapши xонa aндоxтaни бypë aхaмияти кaлони aмaлй дошт, коpи caвоб хиcобидa мешуд, зеpо, бypë нaмии фapшpо бa колину пaлоc нaмегyзapонид, 4arny Fyбоpи pyи гилему нaмaдpо бa зaмин мефapовapд, бa пaйдоиши хap гyнa xaзaндaхо вa хaшapоти зapappacон монеъ мешуд. Мегyфтaнд, ки хaнгоми болои бypë xондaни нaмоз, вaccaхои он caлaвот меxондaacт [4,с.192].

Кypпaвy болинpо бa болои caндyкy caндyкчa дap тaхмонy тaхмончaхои xонaи щв, зaни cолxypдaи cохибэътибоp, хaëти ибpaтaнгез доштa гyзapонидa, фapзaндони cолехpо тapбия нaмyдa, тaх мекapд, то ки зиндагии aхли оилa пypфaйзy бобapaкaт бошaд. Сипac шaxcи тaбappyк дacт кyшодa дуо мекapд, то, ки xонaю мaнзили нaв нacибy pyзй кyнaд, Пapвapдигоp бa aхли xонaводa тaни cихaтy xотиpи чaмъ, дили беFaм имони комил мyхaйë созад.

Чунин мyшохидa мегapдaд, ки ryë дap бaйни точикон хaëти шaxcй вучуд нaдоpaд, зеpо хaëти хap як фapди точик бa pacмy оин, aнъaнaхо, мapоcимхои ичтимоиву оилaвй тобеъ гapдонидa шyдaaнд. Точикон чaшнy мapоcимхои зиëди оилaвиpо pиоя вa бapпо мекyнaнд. Умyмaн хaëти инсон бa хaмин чоpaбинихо бaxшидa шyдaacт. Онхо бapои тaшкил вa бapгyзоp нaмyдaни мaъpaкaхои xyд вa дигap шaxcхо, инчунин бapои иштиpок нaмyдaн дap ин мapоcимхо вaкти здади xyдpо capф мекyнaнд.

Дap pacмy оин вa ypфy одaтхои оилaвй тapзи зист, меъëpхои pyзгоpдоpй, aнъaнaхо aвлодй инъикос шyдaaнд. Мapоcимхои чaшнии оилaвй вобacтa бa тaвлид вa тapбияи фapзaнд, aкди никох, бa мaнзили нaв воpид шyдaн (бypëкyбон) вa f. бо тapтиби мyaйян гyзapонидa мешyдaнд. Онхо инъикоcгapи мyноcибaти xyби инсонй, apзиши олии axлокй бa шyмоp меpaвaнд. Aкcap вaкт, ypфy одaтхо бо pacмy оини дини ислом вa шaклхои кaдимтapин эътикод омезиш ëфтaaнд.

Хдмин тaвp, дap чaхон ягон xaлкияте вучуд нaдоpaд, ки низоми кaмy беш пaхнгaштaи aнъaнaвy мapоcимхоpо нaдоштa бошaд, тaчpибa, дониш вa дacтовapдхои о^о бa нacл бa

насл интщол надода бошад. Дар чомеаи муосир, дар шароити чахонишавй ва мухочирати хал^хо, тагйирёбии анъанаву маросимхо, одоби оилавй мушохида мегарданд. Чунин ба назар мерасад, ки эхёву танзими ин анъанахо дар замони муосир хеле мухим аст ва рушди хамачонибаи он ба омодагй ба хаёти оилавй, пешгирии руйдодхои номатлуб дар байни насли наврас мусоидат мекунад.

Пайнавишт:

1. Джери Д., Джери Дж. Большой толковый социологический словарь Collins / Пер. с англ. Т.2. (П - Я). - М.: Вече. ACT, 1999. - 528 с.

2. Жабборов И. Узбек халци этнографияси. - Тошкент: Уцитувчи, 1994. - 311 с.

3. Кисляков Н.А. Семья и брак у таджиков по материалам конца XIX - начала ХХ вв. -М.-Л.: Издательство АН СССР, 1959. - 268 с.

4. Назирцон Турсуни Хуцанды. Истаравшан. Шаруи мухтасари таърихию этнографы. -Душанбе: Ирфон, 1992. - 208 с.

5. Токарев С.А. Обычаи и обряды как объект этнографического исследования // Советская этнография. — 1980. - № 3. - С. 26-36.

6. Турсунов Б.Р. Семья и семейные обряды населения Ферганской долины в XX веке. -Худжанд, 2007.- 162 с.

7. Угринович Л. И. Обряды, за и против. - М. : Политиздат, 1975. - 178 с.

8. Хушкадамова X. Семейно-брачные отношения в современном таджикистанском обществе // Социология власти. - 2010. - N 3. - С. 79-88.

Reference Literature:

1. Djeri D., Djeri Dj. Collens Big Interpretation Sociological Dictionary. Translation from English. V.2. (П - Я). - M.: Veche ("Voice" in old Russian). ACT, 1999. - 528 pp.

2. Zhabborov I. Ethnography of the Uzbek People. - Tashkent: Ukituvchi (Educational-Pedagogical Publishing-House), 1994. - 311 pp.

3. Kislyakov N.A. Family and Marriage with Tajiks according to the Materials of the End of the XIX-th - the Beginning of the XX-th Centuries. - M. - L.: Publishing-House of the USSR Academy of Sciences. 1959. - 268 pp.

4. Tursun Khujandi, Nazirjohn. Istaravshan. Brief Historico-Ethnographical Commentaries. -Dushanbe: Cognition, 1992. - 208 pp.

5. Tokarev S.A. Customs and Ritual as an Object of Ethnographic Studies // Soviet Ethnography. 1980, #3. - pp. 26 - 36.

6. Tursunov B.R. Family and Family Rites of the Ferghana Valley Population in the XX-th Century. - Khujand, 2007. - 162pp.

7. Ugrinovich L.I. Rites, Pros and Cons. - M. : Publishing-House of Political Literature (Politizdat), 1975. - 178 pp.

8. Khushkadamova. Family-Matrimonial Relations in the Contemporary Tajik Society // Sociology Power. 2010, #3. - pp. 79 - 88.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.