Научная статья на тему 'АНДЕШАЊО РОЉЕЪ БА МУЊИММИЯТИ ОМЎЗИШИ ТАЪРИХИ ЉАШНУ МАРОСИМЊО ВА ТАСНИФИ НАМУДЊОИ ОНЊО (дар мисоли фарњанги љашнии халќи тољик)'

АНДЕШАЊО РОЉЕЪ БА МУЊИММИЯТИ ОМЎЗИШИ ТАЪРИХИ ЉАШНУ МАРОСИМЊО ВА ТАСНИФИ НАМУДЊОИ ОНЊО (дар мисоли фарњанги љашнии халќи тољик) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
83
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРАЗДНИКИ / ПРАЗДНИЧНАЯ КУЛЬТУРА / ТРАДИЦИИ / ОБРЯДЫ / РИТУАЛЫ / НАВРУЗ / КАЛЕНДАРНЫЕ ПРАЗДНИКИ / ГОСУДАРСТВЕННЫЕ ПРАЗДНИКИ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ПРАЗДНИКИ / HOLIDAYS / FESTIVE CULTURE / TRADITIONS / RITES / RITUALS / NAVRUZ / CALENDAR HOLIDAYS / STATE HOLIDAYS / NATIONAL HOLIDAYS / љАШНњО / ФАРњАНГИ љАШНї / АНЪАНА / МАРОСИМ / ОИНњО / НАВРўЗ / љАШНњОИ ТАќВИМї / љАШНњОИ ДАВЛАТї / љАШНњОИ МИЛЛї

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Каримзода Осим Косими, Исомитдинов Жорабек Бобобекович

Дар маќола таърих, моњият, мазмуни љашнњо ва љойгоњи онњо дар фарњанги анъанавии халќи тољик шарњ дода мешавад. Муаллиф мухтасар дар бораи ташаккулѐбї ва тањаввулоти анъанањои миллии фароѓатї ва љашнии тољикон дар заминаи таърихи бою ќадима маълумот додааст. Таъкид мегардад, ки зарурати омўзиши таърихи оинњои љашнї аз дарки моҳияти фалсафию иҷтимоии ҷашнҳо, хосатан љашнњои миллї, аз ќабили Наврўз, Мењргон, Сада ва Тиргон бармеояд. Тањќиќи маросимњои љашнї имконият медињанд, ки ҷавҳари асливу инсондӯстонаи ин ойинҳо дар асоси ҷаҳонбиниву андешаҳои муосир боз ҳам равшантар гардад. Дар макола тасниф (классификатсия)-и љашнњо дар асоси андешањои олимон Д. М. Генкин, Н.В. Семенова, М. Рањимов, С.А. Абашин,М. Назаров ва мулоњизањои муаллиф тањлил гаштаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME VIEWS CONCERNED WITH THE IMPORTANCE OF STUDY AIMED AT HISTORY OF HOLIDAYS AND TRADINTIONS AND THEIR TYPES CLASSIFICATION (ON THE EXAMPLE OF THE TRADITIONAL CULTURE OF THE TAJIK PEOPLE)

The article reveals history, nature and content of holidays and their place in the traditional culture of the Tajik people. Designing on the premise of the rich and ancient history, the author of the article provides brief information about the origin and evolution of leisure and festive national traditions. It is noted that the need to study festive rituals is based on the development of social and philosophical essence of the aspects of festivities, especially national calendar holidays Navruz, Mehrgon, Sada and Tirgon. The study of festive rituals makes it possible to more vividly perceive the true essence of the humanity of festivities based on modern worldviews and ideas. The article analyzes a classification of the types of holidays based on the views of scientists - historians:D.M. Ghenkin, N.V. Semyonova, M. Rakhimov, S.A. Abashin, M. Nazarov. The own judgements of the authors are present in the article as well.

Текст научной работы на тему «АНДЕШАЊО РОЉЕЪ БА МУЊИММИЯТИ ОМЎЗИШИ ТАЪРИХИ ЉАШНУ МАРОСИМЊО ВА ТАСНИФИ НАМУДЊОИ ОНЊО (дар мисоли фарњанги љашнии халќи тољик)»

07 00 00 ИЛМЦОИ ТАЪРИХ ва АРХЕОЛОГИЯ 07 00 00 ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ и АРХЕОЛОГИЯ 07 00 00 HISTORICAL SCIENCES and ARCHEOLOGY

07 00 02 ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ИСТОРИЯ 07 00 02 HOME HISTORY

УДК 8 ББК 63.57

АНДЕША^О РОЦЕЪ БА МУ^ИММИЯТИ ОМУЗИШИ ТАЪРИХИ ЦАШНУ МАРОСИМ^О ВА ТАСНИФИ НАМУД^ОИ ОЩО (дар мисоли фар^анги цашнии халкц

тоцик)

АКТУАЛЬНОСТЬ ИЗУЧЕНИЯ ИСТОРИИ ПРАЗДНИКОВ И ОБРЯДОВ И ИХ КЛАССИФИКАЦИЯ (на примере культуры праздований таджикского народа)

SOME VIEWS CONCERNED WITH THE IMPORTANCE OF STUDY AIMED AT HISTORY OF HOLIDAYS AND TRADINTIONS AND THEIR TYPES CLASSIFICATION (on the example of the traditional culture of the Tajik people)

Каримзода Осим Косими (Каримов Осим Косимович), д.и.т., профессор, сардори раёсати маорифи вилояти Сугд; Исомитдинов Жорабек Бобобекович, н.и.т., дотсент, мудири кафедраи таърихи Ватан ва археологияи МТД «ДДХ ба номи академик Б. Гафуров», (Тоцикистон, Хуцанд).

Каримзода Осим Косими (Каримов Осим Косимович), д.и.н., профессор, начальник Управления образования Согдийской области; Исомитдинов Жорабек Бобобекович, к.и.н., доцент, заведующий кафедрой Отечественной истории и археологии ГОУ «ХГУ имени академика Б. Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

Karimzoda Osim Kosimi (Karimov Osim Kosimovich), Dr. of History, Professor, head of the department of Education of Sughd Viloyat; Isomitdinov Zhorabek Bobbekovich, candidate of historical sciences, Associate Professor, head of the department of home history and archeology under the SEI "KSU named after academician B. Gafurov" (Tajikistan, Khujand) E-MAIL:Isomatdinov1961@mail.ru.

Калидвожа^о: цашнуо, фаруанги цашни, анъана, маросим, оищо, Навруз, цашнуои тацвими, цашнуои давлати, цашнуои милли

Дар мацола таърих, моуият, мазмуни цашнуо ва цойгоуи ощо дар фаруанги анъанавии халци тоцик шару дода мешавад. Муаллиф мухтасар дар бораи ташаккулёби ва тауаввулоти анъанауои миллии фарогати ва цашнии тоцикон дар заминаи таърихи бою цадима маълумот додааст. Таъкид мегардад, ки зарурати омузиши таърихи оинуои цашни аз дарки моуияти фалсафию ицтимоии цашщо, хосатан цашнуои милли, аз цабили Навруз, Меургон, Сада ва Тиргон бармеояд. Тауцици маросимуои цашни имконият медиуанд, ки цавуари асливу инсондустонаи ин ойищо дар асоси цауонбиниву

андешауои муосир боз %ам равшантар гардад. Дар макола тасниф (классификатсия)-и цашнуо дар асоси андешауои олимон Д. М. Генкин, Н.В. Семенова, М. Рахимов, С.А. Абашин,М. Назаров ва мулоуизауои муаллиф таулил гаштаанд.

Ключевые слова: праздники, праздничная культура, традиции, обряды, ритуалы, Навруз, календарные праздники, государственные праздники, национальные праздники

Раскрываются история, сущность и содержание праздников и их место в традиционной культуре таджикского народа. На основе богатой древней истории даются краткие сведения о возникновении и эволюции досуговых и праздничных национальных традиций. Отмечается, что необходимость изучения праздничных обрядов исходит из освоения социально-философской сущности аспектов празднеств, в особенности национальных праздников Навруз, Мехргон, Сада и Тиргон. Исследование праздничных ритуалов дает возможность ярче воспринимать истинную суть гуманности празднеств на основе современного мировоззрения и разума. Классификация видов праздников произведена на основе взглядов ученых Д. М. Генкина, Н.В. Семеновой, М. Рахимова, С.А. Абашина,М. Назарова и собственных авторских суждений.

Key words: holidays, festive culture, traditions, rites, rituals, Navruz, calendar holidays, state

holidays, national holidays.

The article reveals history, nature and content of holidays and their place in the traditional culture of the Tajik people. Designing on the premise of the rich and ancient history, the author of the article provides brief information about the origin and evolution of leisure and festive national traditions. It is noted that the need to study festive rituals is based on the development of social and philosophical essence of the aspects of festivities, especially national calendar holidays Navruz, Mehrgon, Sada and Tirgon. The study of festive rituals makes it possible to more vividly perceive the true essence of the humanity of festivities based on modern worldviews and ideas. The article analyzes a classification of the types of holidays based on the views of scientists - historians:D.M. Ghenkin, N.V. Semyonova, M. Rakhimov, S.A. Abashin, M. Nazarov. The own judgements of the authors are present in the article as well.

Ч,ашнхо дар хдма гуна чомеаи инсонй ниходи хдтмй ва мухимтарин ходисоти чамъиятй махсуб меёбанд. Ч,ашнхо аз хаёти рузмарраи мардум гирифта шуда, дар вакти фориг будан аз фаъолияти мехнатй баргузор мегарданд. Ч,ашнхо ба сифати оина тарзи гайриистехсолии хаёт, рузгори одамон, анъанахо, дарачаи рушди тафаккури ичтимой ва шахсй, чахонбинии инсонхо, хусусиятхои ахлок, тарбия, зебопарастии онхоро инъикос мекунанд (2,с.4). Мавзуи чашну маросимхо дар хама давру замон, новобаста аз тагйирёбии сохти давлатй, чараёнхои рушди сиёсиву ичтимой ва иктисодй ахамияти худро гум накардааст.

Точикистон давлати аграриву саноатй мебошад. Барои хамин муносибатхои истехсолй ва ичтимой, оилавй бо сиёсат сахт вобастагй доранд. Аз ин лихоз, анъанахои маъмулии дехоту шахр, маросимхои хочагидорй, динй, оилавй ва рузгордорй дар хаёти оилавй ва ичтимоиву истехсолии ахолй ахамияти мухим касб мекунанд.

Сарвари давлати точикон, Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умхурии Точикистон Эмомалй Рахмон таъкид намудаанд,ки «Точикон чун дигар халкиятхои сохибтамаддун дар давоми таърихи хазорсолаи худ анъана, маросим ва расму оинхои мухталифро сохиб гаштанд. Аксарияти чашнхои миллии мо, аз чумла, Навруз, Мехргон ва Сада аз давраи тоисломии таърих ибтидо мегиранд.

Саволе ба мдан меояд,ки чаро Навруз, ин чашни човидона, новобаста аз ходисахои ногувори карнхо, то имруз асолати хешро нигох дошт, Ин чашн чашни мехнаткашони дехот, чашни айëми киштукор мебошад. Навруз - огози бедории табиат буда, вазиши боди бахорй дехконро ба кору пайкор, мехнати суботкорона даъват мекунад. Чунин чашнро бо арчгузорй ба мероси ндагон, бояд сазовор тачлил намоем. Ин амалй мо бахри пойдории рухияи ватанпарастии насли наврас, дар калби онхо тарбия намудани хамдигарфахмй ва ру овардан ба созандагиву бyнëдкорй хизмат хохад намуд» (10,с.24).

Инчунин, сарвари давлатамон дар Симпозиуми байналмилалии илмии «Пажухиш дар фарханги бостон: аз дируз то имруз», ки санаи 22 октябри соли 2019 дар шахри Душанбе баргузор гардид, дар мавриди мероси фарханги чашниамон харф зада, аз чумла таъкид карданд,ки «Як ^исми ин мероси камназир падидаи нодири фархангй дар тамаддуни башарй ба хисоб рафта, таърихи боз хам кддиматар дорад, ки чашну маросим ва ойинхои Навруз, Тиргон (чашни ^адимаи фасли тобистон), Мехргон ва Сада аз хамин кдбиланд.

Ин ойинхои бостонии ориëитаборон, бидуни вобастагй аз хама гуна унсурхои диниву мазхабй, дар миëни мардум махбубият пайдо карда, тадричан мак;оми умумихал^й касб намудаанд...

Хдрчанд ки доир ба шинохти чашнхои зикршуда дастовардхои илмй зиëданд, аммо тах^щи масоили гуногуни онхо дар мархалаи таърихи навин нигохи тоза мехохад.

Бовар дорам, ки донишмандон мохияти фалсафию ичтимоии ин чашнхоро аз хдмин ну^таи назар тахк;щ карда, дар асоси чахонбиниву андешахои муосир чавхари асливу инсондустонаи ин ойинхоро боз хам равшантар месозанд» (13).

Анъана, маросим ва расму русумро арзишхои фархангии табии ва чудоинопазир дар такдири халки точик мебошанд, ки онхо аз замони кадим арзи хастй намудаанд ва дар даврахои мухталифи таърихии рушди чомеа, дар хамбастагй бо дигар тамаддунхо тагйир ëфтаанд, мазмун ва мохияти нав касб кардаанд ва дар ин раванд ба анъана, ë ки чашнвораи мустакили миллй ва ë пояи дин табдил ëфтаанд. ^исми дигари ин арзишхо мазмун ва мохияти худро тагйир додаанд ва хатто бархе аз онхо ахамияти хешро дар натичаи тагйирëбии муносибатхои ичтимой гум кардаанд. Аз ин лихоз дар бораи онхо то ин дам маълумоте бокй намондааст. Тахкикоти олимони сохаи таърих ва мардумшиносй дар бораи анъанахои халкй муайян намудаанд,ки ягон халки чахон чун точикон анъанаву маросим ва русуми бойи фарханги чашнхои миллиро сохдб нестанд.

Сохибтамаддун будан, эхтиром ва гиромидошти арзишхои фархангй боис гаштанд,ки ачдоди точикон анъанахои миллии фарогатй ва чашниро дар заминаи таърихи бойу кадимаи худ ташаккул диханд. Робитахо халки точик бо дигар тамаддунхои халкият ва кишвархои хамсоя низ барои барои ташакyлëбии анъана ва маросимхои нав ба нав мусоидат намуданд.

Муттахидшавии халк дар доираи фарханги хеш, интикол ва хифзи он дар асоси рафтори этникй, тарбияи хусусиятхои миллй ва фархангй имконият фарохам оварданд,ки маросим ва расму оинхо садсолахо инчониб арзи хастй намоянд ва ба рукни асосии хаëти мардум табдил ëбанд. Бо воситаи онхо хаëти маънавии миллат бо хастии таърихияш боз мегардад. Ин гуфтахо махсусан ба маросимхои оммавй, умумихалкй, ки аксаран дар мархилахои хаëти инсонй такрорëбандаанд дахл дорад.

,0,ap MapocuMxou xap hk xaiK ^amHxp HaKmu Myx,HM Me6o3aHg. ^amH^o a3 gaBpau KagHM xaMOH maKiH $apx,aHr 6a myMop MepaBaHg, kh TaBaccyTH ohxo ^OMea MyH0cu6aTH xempo 6a MaKcagy MapoM, h^thxop a3 My3a$$apHHTx,0, op3yxou HeK 6a OAHga MyaHHH MeHaMOAg. Эxтнe^ 6a ^amHx,0 gap HaTH^au canty TajiomH hhcoh e ^OMea 6a rupoMHgomTH ap3umxo, KaMgu ugeaixo Ba a$30um gogaHH oh naMgo mygaacT.

Hh TaBpe kh H. HetMaTH TatKug HaMygaacT: « ^amH - hh nopa6uHHH ^aMtuaTHH ryH0ryH^aH6au FaMpHHcTexcoiH 6yga, HHtHKocrapu x,aeT Ba ^atoiuaTH hhcoh Ba ^OMea Me6omag. H,amHB0pax,0 AKe a3 ap3umx,0H MyxHMH H^THMOHBy $apx,aHrH 6a myMop MepaBaHg Ba 6axpu TamaKKyie6HH hhcoh Ba pymgu MatHaBHH y MycougaT MeKyHaHg»(8,6). ^ap ^apxaHru gHHH Ba gyHABH a3 gaBpau KaguM HKTHgopu xaeT6axmaHga Ba ap3umx,0H 6yHeguu ^amHx,0 ucTH^oga MeramTaHg.

MapocuMxou ^amHH 6a cu^za™ paM3 Ba aHtaHa MyxuMTapuH iax3ax,0H xaeTH a^pog, rypyx Ba ^0Meap0 xaMpoxH HaMyga, pa^Topu MyaMaHepo Taia6 MeKyHaHg. ^amH^o 6a MapgyM Tatcupu эмoтcнoнaIн -ncuxoiorH MepacoHaHg. MyxHMTapuH Ba3H$au MapocuMH ^amHH, kh gap coxTopu xyg pacMy pycyM Ba MapocuMxou 3uegpo gap6ap Merupag, TamaKKyiu cu^aTxou axiOKHH maxcuAT Maxcy6 Mee6ag. H,amHx,0 nyHHH pyxuAH MatHaBH - эмoтcнoнaIнpo 6a By^yg MeoBapaHg, kh gap oh (gurap py3xo) moguBy cypyp TaHHHaHg03 Merapgag. Ea KaBiu A.H. Ma3aeBa «^amH - hh xaeTH ugeaiHH gaBpaxou MyxTaiu^ acT»(6,c.172).

Eapou xaMau xaiKXO, a3 ^yMia to^hkoh ^amHxopo 6o py3x,0H MyKappapH MyKo6ui ry3omTaH xoc acT. EuHo6ap hh $apx,aHrmuHoc H. M. CHerupeB x,aHy3 coih 1937 TatKug HaMyga 6yg: «xygu hcthioxh ^amH MatHOH 6apxaM gogaHpo gopag, 030guu (gap py3x,0H Me^HaTH) 6o mogHBy cypyp Ba xypcaHgH xaM6acTarH gomTapo H^oga MeKyHag. ^amH hh BaKTH xoiH acT, MapocuM 6omag aMaiu MyxHM Ba poxu Ka6yimygau 6apry30puu H0pa6HHHx,0H nypga6ga6a Me6omag... ^amH ^aMema gurapryHHH ^uggH 6a 6op MeoBapag, iax,3aH $aBTH MyBaKKaTucT Ba gap hk BaKT TaBiugu oiaMH HaB acT» (12, c.21).

Eoag Ta3aKKyp gog,KH ^amHx,0 coiueHH 3ueg Ba KapHxopo nacu cap HaMyga, 6a aHtaHa Ta6gui Mee6aHg, ommsbh MerapgaHg, gap yMyM 6apou ogaMoH Ba ^OMea ^ougaoBap MemaBaHg. A3 ^amH^o x,aM0Hxpe 6okh MeM0HaHg,KH gap TamaKKyiu ogaMoH umTupoK MeKyHaHg, 6a Mex,HaTy ucTupoxaTH y MycougaT MeHaMOAHg, 60 6exTapuH op3yro omoih H^THMOHBy HKTucogH, cuecuBy xyKyKH, axiOKHBy 3e6onapacTH x,aM0x,aHr MerapgaHg.

^aBpoHH 6apnomaBHH xokhmhhth fflypaBH, ^opH ramTaHH Tap3H ^aeTH HaBH coTcuaiucTH Ba 6a gacT OMagaHH co^h6hcthkioihh To^hkhctoh Bo6acTa 6a Taia6oTH gaBp 6a $apx,aHru ^amHHH MapgyM HaBroHH^o Bopug HaMygaHg. XocaTaH gap 3aM0HH Myocup HaTH^au hcio^ot^oh H^THMOHBy cuecH Ba HKTucogH gap $apx,aHru MHiiuaMOH Tax,aBByi0TH ^uggH 6a aMai OBapgaHg. 3aMHHax,0H HaBH HHHOBaTcuoHHH TamaKKyiu ^amH^o Ba э^eн aHtaHa^OH 6octohh Mymo^uga rapguga, cypaTH T03a nango HaMygaHg.

Ka6yiH KOHyHH ^yM^ypuH To^hkhctoh "Aap 6opau TaH3HMH aHtaHa Ba ^amHy MapocuM gap ^yMxypuu To^hkhctoh" MaKOM Ba gacT0Bapgx,0H ^ap^aHru h^thmohh to^hkohpo 6a gapa^au 6aiaHg 6apgomT, to aHg03ae coxTopy hh30mh ^amHy MapocuM^opo 6a TapTu6 gapoBapg. ^ap anHH x,oi paBaHgu gymBopu cuHTe3H aHtaHa^OH nemuHau mhiih 60 maKi^OH HaBH oh, xaMrupoH 60 gacTOBapg^OH Myocupu $apx,aHru h^thmoh Ba gap hh 3aMHHa э^eн ^ap^aHru ^amHHH mhiih Tagpu^aH aMaiH ramTa ucTogaaHg.

OMy3umu Map0cHMx,0H ^amHH gap acocu npuHcunu B0Ket6uH0Ha (o6teKTHBH) Ba TatpuxHHT 6a pox, MOHga MemaBag, 3epo nem a3 oh,kh aHtaHaBy MapocuM^ou xaiKpo 0My3eM, 6oHg Ma3MyHy moxhhth ohxopo goHeM, naxiyxo Ba po6uTaxou MyxTaiu^H

онхоро тахкик кунем, дар бораи чй гуна пайдо шудани онхо, алокамандй доштани онхо бо хаёти халк, кадом вазифахои ичтимоиро ичро кардан, дар тахаввулоту «худпешбарй» чй гуна тагйиротхоро аз сар гузаронидани онхо маълумоти муфассал андузем.

Х,ар як хал; анъана ва маросимхои чашнии таърихан ташаккулёфтаро дорад, ки онхо дар сатхи гуногун ва аз лихози мазмуну гоя бо такдири таърихии хал; вобастагй доранд. Онхо дар тулй карнхо ташаккул ёфта, аз насл ба насл интикол ёфтаанд. Ба онхо мардум одат кардаанд, тачлили онхоро карнхо инчониб риоя мекунанд. Барои хамин хам яку якбора аз чашнхои кадима, ки дар шароити нави таърихй ахамияти худро гум кардаанд, даст кашидан амри махол аст. Инро мо дар мисоли тачлили чашни Навруз баръало мушохида мекунем.

Ба хаёти чамъиятии точикон анъанахои мухталиф ворид шудаанд, ки онхо асоси чашнхоро ташкил медиханд. Дар синтези ин анъанахо чашну марсимхо накши мухим доранд. Аз даврахои кадим чашнхо ба сифати шакли фарханг ташаккул ёфтаанд,ки бо ёрии онхо чомеа муносибати пурэхсоси худро ба орзуву омол, ифтихор аз музаффариятхо, ояндаи нек баён мекунад, Эхтиёч ба чашн дар асоси ифодаи эхтироми инсон ё чомеа ба арзишхо, дарки зарурати бакайдгирй ва афзун гардонидани ормонхои ба даст омада, ба наслхои оянда интикол додани мухимтарин муаммохо дар ин чода хосил мегарданд(4). Мазмун ва мохияти чашн дар мухим будани арзишхои он барои инсон, тасдик намудани он ва интиколи мухиммияти чашн ба наслхои оянда ифода меёбад.

Этнологи рус С.А. Абашин ахамияти гуногунчанбаи маросимро шарх дода таъкид мекунад,ки «он муносибати байни хадигариро ба низом медарорад, муоширати шахсиро ба тартиб оварда, фазои онро ташаккул медихад, аз лихози равонй (психологй) эхтёчотро конеъ мегардонад, истирохату фарогати фардро ташкил мекунад, онро ба низоми динй ворид менамояд (агар маросимхоро риоя кунй, ту мусулмон хастй), он асоси худбаходихии инсон ва мавкеи у дар чамъият мебошад» (1, с.226).

Дар омузиши чашнхои асри ХХ - ибтидои XXI амалй намудани тасниф (классификатсия)-и он мухим мебошад. Доир ба ин муаммо фикру андешаи мухталиф чой дорад. Назарияпардози машхури фарханги чашнй Д. М. Генкин бо назардошти хачми чорабинихои чашнй онхоро ба тарики зайл тасниф менамояд:

1. Ч,ашнхои хусусияти байналмилалй ва умумиитиифокй дошта.

2. Ч,ашнхои миллй (чашнхои халкиятхои бахамдусти ИЧ,ШС).

3.Ч,ашнхои ало^аманд ба хаёти чомеа (коллектив), оила ва шахс (3,с.57).

Мухакики дигари анъана ва маросимхои шуравй Я. Белоусов чашнхоро ба 5 гурух

таксим мекунад: чашнхои умумихалкй, мехнатй, оилавй- маишй, бо мавсими сол вобаста ва бо фарханги халкхои ИЧ.ШС ва чахон алокаманд (2, с.188-192).

H.В. Семенова бошад ба мазмуни чашнхо такя намуда, онхоро ба гуруххои зайл: инкилобй, гражданй, мехнатй, табиатй ва фархангй чудо мекунад (11, с.133-135).

Мухаккики точик М. Назаров низ чашнхои Шуравиро гурухбандй намуда, онхоро ба чор кисмати чудо мекунад:

I. Чдшнхои ичтимоиву сиёсй ва давлатй (Ч,ашни Инкилоби Октябр, 8 Март-Рузи бонувон, 1 Май-Рузи хамдилии мехнаткашон, 9 Май - Рузи Галаба бар фашизм ва г.).

2. Чдшнхои анъанавии мехнатй ва фаъолият (Рузи коркунонии хочагии кишлок, Рузи мехнат ва хосил, Рузи вокеахои мухими таърихй, Рузи бо тантана ба нафака гуселонидан ва г.).

3. H,amHx,0H mhiihh ^bohoh, kh gyHeu MatHaBH Ba Metepxou pa^Topu KOMMyHucTupo TamaKKyi MeguxaHg (Py3H Okth6phtxo, Py3H Ka6iymaBH 6a ca$H nuoHepoH, Py3H Ka6yimaBH 6a xanaTH komcomoioh, Py3H cynopugaHH mHH0cH0Ma, Py3H rycei 6 a ca$H ApTHmu fflypaBH Ba r. )

4. Hopa6uHHx,o Bo6acTa 6a xaeTH aHtaHaBHH OHiaBH, kh 6apou TamaKKyiu Ta^aKKypu MaTepuaiucTH Ba ^opH HaMygaHH axiOKH KOMMyHucTH gap ^OMea MycougaT MeKyHaHg (Py3xou TaBaiiyg, Py3H aKgu hhkox, Tynxou komcomoih Ba r. ) (7).

MyxaKKHKH to^hk M. PaxHMOB gap '^HcHKioneguaH coBeTHH to^hk" gap acocu Tatpux, Ma3MyH Ba xycycuHTamoH ^amHxopo 6a rypyxxou 3aHi: aHtaHaBH, mhiih, chh^h, gaBiaTH, ucTexcoiH -xo^arH, OHiaBH Ba gHHH TaKcuM MeKyHag (9,c.539).

^ap HHTepHeT hh3 HaMygxou ^amHxo rypyx6aHgH mygaaHg. HyHOHHH, gap HKe a3 c0M0Hax0 6a naH^ KucMaT ^ygo mygaHH ^amHxo TatKug mygaacT: 1) ^amHxou gaBiaTHH 60 Ma^KypaBy paM3xou TatpuxH nyp6op ramTa; 2) ^amHxou ^aMtHATH,KH ^aH6au Ma^KypaBH Ba gHHHH ohxo 6apou aKcapuHTH MapgyM 6er0Ha ramTaaHg Ba e yMyMaH By^yg HagomTaHg; 3) ^amHxou gHHH, kh gap Kaiuco 6apry30p MerapgaHg Ba 60 ycTypau hh e oh paBHHH gHHH aiOKaMaHg xacTaHg; 4) ^amHxou xycycH, kh caHaxou xaeT Ba ^atoiHATH a^pog Ba OHiau aioxugapo Myappu^H MeKyHaHg; 5) ^amHxou HTTHxogHHBH (KopnopaTHBH) (5).

Ea TaBpu yMyM, 60 gapHa3apgomTH TaxaBByiOTH ^apxaHruBy TatpuxH aHtaHa Ba MapocuMxoH ^amHHH xaiKH to^hkpo 6a nop rypyx TaKcuM HaMygaH MyMKHH acT:

^amHxoH TaKBHMH-HcTexcoiH, ^amHx,0H gHHH, ^amHxou OHiaBH-MaumH Ba ^amHx,0H ^aMtHHTH-cHecH. Ea rypyxu HKyMH ^amHx,0 goxui MemaBaHg: ^amHH HaBpy3 (Hgu capu coi, oro3H KHmTyKopu gex,K0H0H), MexproH (^amHH xochi), Caga (^amHH xypmeg, pymHOH Ba OTam), ^amHH Canpu ryiu 101a, X,amapxou MyxTaiu^H xaiKH (epuu uxTHepH xaHroMH ryHyHHHH xochi, coxtmohh ucTHKOMaTrox, KO^TaHH ^yn6opy Haxpxo Ba r.)

Ea rypyxH gyroMH ^amHxo: MapocuMxo Ba pacMy ohhh gHHH moMHiaHg, kh 6o hciom aiOKaMaHgH gopaHg (py3a, HaM03, Hgu Kyp6oH, ugu PaMa30H, MaBiygu nanraM6ap Ba r.)

rypyxH ceroMH ^amHxoH to^hkohpo aHtaHa Ba MapocuMx,0H OHiaBH-MaumH TamKHi MeguxaHg. Ea hh ^amHxo ^aH6axou ryHoryHH xaeTH OHiaBH: umnawmu (gaBpau 6atgu TaBiugH $ap3aHg), MyucapsupoH (aBBaiHH Map0Tu6a Kannu 3agaHH Mynu capu KygaKOH), daHdoHMywaK (6ap0MagaHH aBBaiHH gaHgoHH KygaKOH), ¿ayeopa6aHdoH (6opu HaxycT 6a raxBopa 6acTaHH KygaK)myuu xamHacyp (xaTHa HaMygaHH nucap6ana), myuu a^du hukox (MapocuMH xoHagopmaBH) Ba r. goxui MemaBaHg.

Ea rypyxu HopyMH ^amHxoe kh xycycuHTH H^THMOHBy cuecH gopaHg, goxui MemaBaHg: Py3H Hcthkjoihhth To^hkhctoh (9 ceHTH6p), Py3H BaxgaTH mhiih (27 hmh), Py3H napnaMH mhiih (24 hoh6p), Py3H Faia6a gap ^aHru Ey3ypru BaTaHH (9 Man), Py3H 3a6oHH gaBiaTH (5 okth6p), Py3H KoHcTHTyTcuHH To^hkhctoh (6 hoh6p), Py3H ApTHmu mhiihh To^hkhctoh (23 ^eBpai), Py3H Mogap (8 MapT) Ba r.

YMyMaH, MyxuMMHHTH TaxKHKOT po^et 6a nangoum Ba moxhhth MapocuM Ba pacMy pycyMH ^amHH, kh ohxo gap xaeTH MapgyM HaKmu MyxHM Me6o3aHg, a3 hh 6apMeoag: HKyM, a3 3apypaTH 0My3umu э^оgнeтн MatHaBHH OMMau xaiK, kh 6a Ma^Kypa Ba canty Taiomu ohxo Bo6acTarH gopag; gyroM, a3 gypycT MyaHHH KapgaHH xycycuHTH nporpeccuBHH MapocuMxou ^amHH gap TaMaggyHH to^hkoh: ceroM, a3 эxeн эк0I0гннн TatpuxHBy ^apxaHrH, kh TaBaccyTH oh ^amHxo gap pymgu To^hkhctohh coxh6hcthkioi, geMOKpaTH, xyKyK6yHeg ^onroxu xoca gopaHg.

Бояд таъкид кард,ки:

- маросимхои чашнй ва анъанахои точикон дар шароити хаёти рузмарра, зиндагй ва фарханги халк, инчунин дар шароити иклимии хавзаи чугрофй ташаккул ва рушд намудаанд;

- чашнхои оммавй ва оилавй дар шароити гуногуни таърихй ва иктисодй, мархилахои фархангй ташаккул ёфта, дар шароити рушди хаёти маънавй ва моддии чамъият мутобик гаштаанд ва тахаввулотро аз сар гузаронидаанд ва кисми чудонашавандаи фарханги таърихй ва маънавиёти халкро ташкил додаанд;

- чашнхо хамчун оинаи хаёти чамъиятиву фархангй дастовардхои ичтимой, иктисодй, мехнатй, фархангй ва эчодии халкро инъикос мекунанд;

- чашнхои таквимии кишоварзй решахои амики хазорсола доранд, дар асоси вактхои сол ва чараёни мехнат, бо риояи маросим ва оинхои бадей-рамзй ва хусусияти эмотсионалй дошта баргузор мегаштанд;

- дар солхои хукмронии Шуравй дар заминаи сиёсати атеистй бархе аз чашнхо бе асос ба фишору тазъик дучор гаштанд;

- новобаста аз монеъахо, манъкунихо ва таъкибот аксари чашнхои анъанавй пурра аз байн нарафтанд, онхои хифз гашта, бо мазмуни нав пурра гардиданд;

- дар шароити вокеияти шуравй чашну маросимхои нави хусусияти анъанавй, умумиттифокй ва байналмиллалидошта ба вучуд омаданд;

- чашнхо дар шакли сайрхои оммавии халкй, намоишхои мутатантан, шабнишинихо, бозихои халкй, мусобикахо ва г. баргузор мегаштанд;

- дар шароити сохибистиклолии кишварамон эхёи чашнхои азалии анъанавй ва динй сурат гирифт ва таквими нави чашнхо тартиб дода шуданд;

- сиёсати давлатии Точикистони сохибистиклол ба танзимдарорй, навсозй ва ганигардонии чашнхои милливу динй равона гашт;

- чашнхои эхёгашта ва нав чорй гашта, ба фарханги ичтимоии давлатамон хусни тоза бахшиданд.

Пайнавишт:

1. Абашин, С.Н. Вопреки здравому смыслу? (К вопросу о "рациональности/иррациональности" ритуальных расходов в Средней Азии)/С.Н.Абашин // Евразия. Люди и миф / Сост. и отв. ред. С. Панарин. -М.: Наталис, 2003. - С. 217-238.

2. Белоусов, Я. Праздники старые и новые (некоторые философские аспекты проблемы празднования) /Я.Белоусов//- Алма-Ата: Казахстан, 1974. -213 с.

3. Генкин, Д.М. Массовые праздники/Д.М.Генкин. - М.: Просвещение, 1975. -140 с.

4. Гужова, И. В. Государственный праздник как социально-коммуникативная техноло-гия/И.В.Гужова//http: //pr. tsu.ru/articles/120/ (Санаи муроциат 12 маи соли 2020)

5. Любой другой праздник //http://www.barbariska.spb.ru/pages/317/ (Санаи муроциат: 12 маи соли 2020).

6. Мазаев, А.И. Праздник как социально-художественное явление/А.И.Мазаев. - М.: Наука, 1978. - 392 с.

7. Назаров, М. Мо ва расму оищо //Маориф ва маданият. -1983. - 25 март.

8. Негмати, А. Э. Земледельческие календарные праздники древних таджиков и их предков. -Душанбе: Дониш, 1989. -126 с.

9. Рауимов, М. Ид // Энциклопедияи советии тоцик. Цилди II. - Душанбе, 1980. - С. 539.

10.Рахмонов, Э. Об упорядочении народных обрядов и обычаев. - Душанбе: Шарки озод, 1999. - 32 с..

11. Семенова, Н. В. К вопросу о классификации массовых праздников // Клуб и гармоническое развитие личности. -Л., 1976. -С. 133 -135.

12. Снегирев, И. М. Русские простонародные праздники и суеверные обряды . - М.: Советская Россия, 1990. -77 с.

13. Суханронии Президенти Чумхурии Тоцикистон Пешвои миллат, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Симпозиуми байналмилалии илмии «Пажухиш дар фарханги бостон: аз дируз то имруз». 22.10.2019, шахри Душанбе //http://www.president.tj/node/21672 (Са-наи муроциат: 23.05.2020)

Reference Literature:

1. Abashin S. N. Does it Concord with Sound Sense? (To the issue of "rationality //irrationality" of expenditures for rituals in Middle Asia) // Eurasia. People and Myth // Compiler and editor-in-charge: S. Panarin. - M.: Natalis, 2003. - pp. 217 - 238.

2. Belousov Ya. Old and New Holidays (some philosophical aspects of the problem concerned with celebration of holidays) // Alma-Ata: Kazakhstan. 1974. - 213 pp.

3. Ghenkin D. M. Mass Holidays. -M.: Enlightenment, 1975 - 140pp.

4. Guzhova I. V. State Holiday as a Social-Communicative Technology // http: (Date of request: 12 May, 2020)

5. Any other Holiday // http: (Date of request: 12 May, 2020)

6. Mazayev A. I. Holiday as a Social-Artistic Phenomenon. M.: Science, 1978. - 392pp.

7. Nazarov M. We and Customs with Rules //Education and Culture. - 1983, March 25

8. Negmati A. E. Agricultural Calendar Holidays of Ancient Tajiks and their Ancestors. -Dushanbe: Knowledge, 1989. - 126pp.

9. Rakhimov M. I. The Edition "Tajik Soviet Encyclopedia. Volume II. - Dushanbe, 1980. -539 pp.

10.Rakhmonov E. On Regulation of Folks Rites and Customs. - Dushanbe: Freedom of the Orient, 1999. - 32 pp.

11.Semyonova N. V. To the Issue of Classification of Mass Holidays // Club and Harmonious Development of Individual. - L., 1976. - pp. 133 - 135.

12.Sneghiryov I. M. Russian Holidays of Common People and Superstitions Rites. -M.: Soviet Russia. 1990. - 77pp.

13. The Message of Tajikistan Republic President, Leader of the Nation Reverend Emomali Rakhmon to International Scientific Symposium "Exploration of Ancient Culture: from yesterday to nowadays". 22.10.2019. Dushanbe // http: (Date of request: 23.05.2020)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.