Научная статья на тему 'БАСТАКОРЛИК ИЖОДИДА МУСИҚА ФОЛЬКЛОРИ'

БАСТАКОРЛИК ИЖОДИДА МУСИҚА ФОЛЬКЛОРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
64
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбек фолклори / халқ мусиқаси / Тўхтасин Жалилов / бастакорлик йўли. / узбекский фольклор / народная музыка / Стоп Джалилов / композиторский путь.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абдисатторов, Абдужалил Абдували Ўғли

Мазкур тадқиқот жараёнида ўзбек мусиқаси ва унинг тарихий жараёни, бастакорлик сир асрорлари хусусида фикрлар баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МУЗЫКАЛЬНЫЙ ФОЛЬКЛОР В СОЗДАНИИ

В ходе этого исследования были высказаны мнения об узбекской музыке и ее историческом процессе, секретах композиции.

Текст научной работы на тему «БАСТАКОРЛИК ИЖОДИДА МУСИҚА ФОЛЬКЛОРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

БАСТАКОРЛИК ИЖОДИДА МУСИНА ФОЛЬКЛОРИ

Абдисатторов Абдужалил Абдували ртли Фаргона давлат университети Вокал ва чолгу ижрочилиги кафедраси уцитувчиси E-mail: abdisattorov@pf.fdu.uz

АННОТАЦИЯ

Мазкур тадцицот жараёнида узбек мусицаси ва унинг тарихий жараёни, бастакорлик сир асрорлари хусусида фикрлар баён этилган.

Калит сузлар: Узбек фолклори, халц мусицаси, Тухтасин Жалилов, бастакорлик йули.

АННОТАЦИЯ

В ходе этого исследования были высказаны мнения об узбекской музыке и ее историческом процессе, секретах композиции.

Ключевые слова: узбекский фольклор, народная музыка, Стоп Джалилов, композиторский путь.

КИРИШ

Узбек мусицаси узининг сержило, оханграбо, дил тортар наволари билан, куплаб халцлар эътирофига сазовор булмоцда. Мусица ижодиётимизда халцимизнинг бой тарихи, анъаналари, маданияти, бошидан кечирганлари, орзу умидлари жуда теран тасвирланган. Х,ар бири тиллога тенг булган мусица асарларимизнинг бизгача етиб келишида халцимизнинг, етук созандалар ва бастакорларимизнинг урни бециёсдир. Бастакор сузи тожикча суздан олинган булиб, ("баста"-богланган, "кор"-иш, ишловчи маъноларида) огзаки аньанадаги ижодкор маъноларини билдиради. Бастакор сузи турли халцларда турлича номга эга. Улар цушикдан тортиб то мацомгача асарлар яратишган.

Бастакорлик тарихига юзлансак, у узининг ун беш асрлик тарихига эга. Бастакорлар утмишда амалиёт ва ижод билан боглиц булган холда ва шу билан бирга ижрочи, устоз, таргиботчи булиб ижод цилиб келишган. Бастакорликнинг илк намоёндаларига мисол цилиб Барбад Марвий (Марвазий,585-630) ни олишимиз мумкин. Барбад 7та "Х,усравоний"туркуми, 30 та чолгу асарлари ва 360 та цушицлар ёзган.У бастакорлик ижодини нафацат Марказий Осиё, балки бутун Яцин ва Урта Шарцда илк маротаба мураккаб касб даражасига кутарди ва бунинг натижасида бастакорлар мавцеини кенг халц орасидан то сарой доирасигача тан олинишига эришади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

EapöagHHHr HaKuco ^aHrufi, Pomthh Ka6u 6acTaKop 3aMoHgomnapu 6ynraH. .HeKHH e3Ma MaHÖanapga ^aKaTruHa EapöagHHHr acapnapu eTu6 KenraHnuru ynyH 6u3 yHH yma gaBpHHHr eTyK 6acTaKopu cu^araga 6unaMH3. KefiuHHanuK AögypaxMoH höh Cypafi®:, XycafiH Xupufi, A6y X,hb3 Cyrgufi, A6y EaKp Py6o6ufi, OnnoBafix, Ey3ap Ka6u öacTaKopnapHH x,aM mhcoh KenTupumuMro MyMKHH^Ynap Honry Ba amyna fiynnapuga u^og этнmгaн x,aMga ypTa acpnapga ohhm cu^arnga xaM TaHunraH (AögynKogup Maporufi, A6gynna MapBapug, EypxpHufi,

Ha^MugguH KaBKa6ufi Ba 6.). fflamMaKoM TypKyMHHH maKunnaHumura Ba TapaKKufi Tonumura yTMum 6acTaKopnapuMH3 canMoK^H xucca KymumraH. fflamMaspMga 6acTaKopnap hcmh Kyn 6ynMaca x,aM afipuMnapu caKgaHHÖ KonuHraH. MacanaH: fflamMaKoM TapKHÖuga 5 Ta MyxaMMac (Hacpynno, XycafiHufi, Xp^uxy^a, EacTaHurop Ba Mup3axaKHM) 3 Ta CaKH^ (hchhmxoh, CymoH, AmKynno) gaH uöopaT nonry acapnap, KaMuga 5 Ta fiupuK mytöanap (Hacpynnoufi, XycafiHHfi2Ta, KanaHgapHfi, CaMaHgapufi) mynap ^yMnacugaHgup.

MYXOKAMA BA HATH^AHAP

XX acp 6acTaKopnHK u^oguga Kynna6 u^ogKopnap ce3Hnapnu gapa^aga umnap onu6 öopumgu. Ynap aHtaHara Kypa ycTo3, eTyK H^ponn, xoHaHga, moup Ba my 6unaH 6upra TapruöoTHH 6ynumraH. EyHgafi H^ogKopnapra Xo^h Agyna3H3 A6gypacynoB, TyfiHH Xo$H3 TomMyxaMMegoB, TyxTacuH ^anunoB, MHyc Pa^aöufi, OaxpugguH CoguKoB, Komhh^oh ^a66opoB, MyxaMMag^oH Mup3aeB, Hmom^oh HKpoMoBBa 6omKanapHH mhcoh KenTupumuMro MyMKHH. Ey gaBpra Kenu6 Kynna6 6acTaKopnap ^ontKnop HaMyHanapugaH 6eBocura Ba ÖHnBocura ^ofiganarn 6omnamraH. XX acprana 6acTaKopnap apaTraH acapnapHHHr afipuMnapu y3HHHHr homh 6unaH, afipuMnapu эca 6acTaKop homh 6unaH TapKanu6 KeTraH. EyHgafi maxcnapgaH 6upu TyxTacuH ^anunoBgup.

TyxTacuH ^anunoB y3 u^oguga 40 ra aKUH MycuKanu gpaMa Ba onepanap e3raH Ba myHHHr HHuga ^ontKnop HatMyHanapugaH KeHr MatHoga ^ofiganaHraH.TyxTacuH ^anunoB oggufi 6acTaKopnuK MaKTa6u HaMoeHgacu, xeHKaHgafi KoMno3mopnHK TexHHKacuHH эгaмaмaгaн xonga a^ofiuö Munnufi Kyfinap apaTraH. T.^anunoB 1896-fiunga AHgu^mga TyrunraH. YHHHr öhphhhh TaHumraH MycuKanucu OnnoK OxyH 6ynu6, y xa^K nonrycu 6ynraHceTopHH ^yga axmu Hanapgu.TyxTacHH ^anunoB aTOKgu KyKoHco3aHganapugaH 3moH ru^^aKHH, MagaMHH ganHH, Mycy^^oH naHrnunap 6unaH ynpamum yMuguga KyKoHra 6opagu. rocy$®;oH HaHrHH em MycuKanura y36eK ^ontKnopuHH ypraTagu.

1 T. Fo$yp6eKoB Cafi^aHMa 70 TomKeHT-2009 123-6eT.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бастакор бу меросдан колган куйларни туплаб, шулар асосида асарлар яратган. Кейинчалик рус композиторлари билан хамкорликда ишлагандан кейин оргинал,янги, куп овозли асарлар яратган. Тухтасин Жалилов узининг ижодий фаолиятини С.Абдулланинг "Богбон киз" ва К.Яшиннинг "Уртоклар" пъесаларига мусика ёзишдан бошлади. Бу пъесаларнинг мусикаси нотага олинмаган, улар ёддан ижро этиларди. Т.Жалиловнинг айтишига Караганда улар халк мусикаси асосига курилган эди.

Т. Жалиловнинг йирик ишларидан бири 1942- йилда ёзилган "Нурхон" мусикали драма (К. Яшин асари) сидир. Т. Жалилов бу асарида хам бевосита узбек фолъклор кушикларига, макомларга мурожат килган. Хусусан Нурхоннинг "Эй, сабо" деб бошланган ариясининг бошлангич куй тузилишида "Тановор" халк ашуласидан кискагина охднгни киритган. Нурхоннинг "Бу бало зиндонидан" ариясида, Бузрук макомининг Ирок шобаси, Нурхон ва хур сахнасида еса Самарканд Ушшоги, Нурхоннинг онаси Кимёнинг "Турт девор " ариясида эса Ирок макомининг усулидан, кизлар хорида "Кайларга борай" деб номланган фолъклор ва маком намуналаридан фойдаланилган. Бундан куриниб турибдики Т. Жалилов уз ижодида фолъклор, маком намуналарини бенихоят юксак дид билан куллаган. Яна бир мисол сифатида Т. Жалиловнинг "Туйлар муборак" кушигини олишимиз мумкин. Т.Жалилов бу кушигини биринчи бор "Тохир ва Зухра" операси ва мусикали драмасида киритган. Биринчи бор бу кушикни Журахон Султонов "Тохир ва Зухра" кинофильмида ижро этган. Бу кушикни мохирона ижро этгани учун уни Журахон Султонов ижоди деб билишади.

Купчилик бастакорлар кушиклари халк орасида оммалашиб, халк кушиклари наъмунаси сирасига кириб кетган. Ю. Ражабийнинг "Раъноланмасун" кушиги шулар жумласидандир. Бу кушик енгил уфор тарзида халкчил булганлиги учун халкорасида узгача мехр билан ижро этилган.

Бастакорлар халк ижодига мохирона ёндашишган. Халк йулидаги "Ол хабар" кушиги асосида дастлаб Беркинбой Файзийев ашула вариантини яратган ва вактларутиб Фаттоххон Мамадалиев томонидан 80- йилларда янги ашула варианти яратилган. Т.Жалилов эса бу кушикни "Тохир ва Зухра" операсида Тохир ва Зухра дуэти тарзида киритган ва у "Отмагай тонг" номи билан оммалашиб кетган, хамда купгина ижрочилар томонидан талкин этилган.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда Тухтасин Жалилов халк ижоди наъмуналаридан фойдаланар экан уларга сайкал бериб, уларни янги мухитга олиб кирди, яъни,

604

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бир овозли фолъклор кушикларини композиторлик ижодига ва куп овозли мусикага олиб кирди. Бу билан фолъклор наъмуналари янгича жило олди. Т. Жалилов кабибастакорлар халкнинг дилига пайваста булган куй кушикларни уз ижодларида мохирона фойдаланишган, бу эса уз навбатида халкнинг куп овозли мусикани тушуниши осон булишига хизмат килган.

REFERENCES

1. Еофурбеков Т. Сайланма 70. Т.,2009

2. Мусика ижодиёти масалалари. Маколалар туплами. Т.,2002

3. Жалилов Т. Кушиклар гулдастаси. Т., 1989

4. Ражабов И. макомлар. Т.,2006

5. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

6. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

7. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

8. Маннопов, С. (2018). Навобахш оханглар. Т.: IJOD-PRESS нашриёти.

9. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

10. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

11. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

12. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

13. Мамазияев, Х. А. У. (2022). МАКОМ САНЪАТИДА МУСИКА ЧОЛЕУЛАРИНИНГ ТАДРИЖИ. Science and innovation, 1(C3), 7-14.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.