Научная статья на тему 'БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШГА ОИД ТАЪЛИМОТЛАРНИ ЎҚИТИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШГА ОИД ТАЪЛИМОТЛАРНИ ЎҚИТИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
65
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ижтимоий-гуманитар фанлар / инсоният / цивилизация / таълимот / декларация / иқтисодиёт / концепция. / социальные и гуманитарные науки / человечество / цивилизация / учение / декларация / экономика / концепция.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Муминов Алишер Гаффарович

Мақолада замонавий жамиятда содир бўлаётган ўзгаришни таҳлил қилувчи, юзага келаётган маънавий таназзулни ҳал қилишга қодир бўлган фалсафий ёндашувларнинг етишмаслиги тўғрисида сўз боради. Инсоният томонидан яратилган бой фалсафий мерос, “Ҳаёт йўриқномаси” номи билан юритилган ноёб асар “Авесто”да инсон улуғловчи, инсоний муносабатлар шаклланиши муҳим вазифа сифатида эътироф этилган. Мақолада инсонлар турмуш сифатини яхшилашга қаратилган шундай ҳужжатлардан “Ижтимоий ривожланиш тўғрисида декларация” (Копенгагенская декларация о социальном развитии), “Инсон тараққиёти Концепцияси”, “Барқарор ривожланиш мақсадлари (БРМ)” ва “Кун тартиби – 2030” да инфониятни барқарор ривожланиш мақсадлари – БМТ томонидан қайд этилган инсониятнинг глобал муаммолари фалсафий таҳлил қилинган. Шунингдек, мақолада фалсафа фани табиат ва жамият тараққиётининг умумий ривожланиш қонуниятлари, ҳаёт ва фаолиятнинг асосий категорияларини назарий тадқиқ этиши, тарих фани давлат, жамият ва шахснинг кечаги куни ва тараққиёт хусусиятларини ўрганилишига оид таҳлилий мулоҳазалар ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СОЦИАЛЬНО-ГУМАНИТАРНЫХ НАУК В ПРЕПОДОВАНИИ УЧЕНИЙ, ОТНОСЯЮЩИХСЯ К УСТОЙЧИВОМУ РАЗВИТИЮ

В статье говорится об отсутствии философских подходов, анализирующих происходящие в современном обществе изменения и способных решить наметившийся духовного кризиса. Богатое философское наследие, созданное человечеством, уникальный труд под названием «Путеводитель по жизни» в «Авесте» признается важной задачей, прославляющей человека и формирующей человеческие отношения. В статье среди таких документов, направленных на повышение качества жизни людей, выделяются «Декларация социального развития» (Копенгагенская декларация о социальном развитии), «Концепция человеческого развития», «Цели устойчивого развития (ЦУР)» и «Повестка дня 2030» и цели устойчивого развития информации в «Повестке дня 2030» ООН Глобальные проблемы человечества, отмеченные, философски проанализированы. Также в статье рассматриваются теоретические исследования общих закономерностей развития природы и общества, основных категорий жизни и деятельности философской науки, анализ истории государства, общества, прошлого личности и общества. особенности развития.

Текст научной работы на тему «БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШГА ОИД ТАЪЛИМОТЛАРНИ ЎҚИТИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

з 1

ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТЫ КОНЦЕПЦИЙ ВОСПИТАНИЯ И ОБРАЗОВАНИЯ

Муминов Алишер Гаффарович,

Узбекистан Миллий Университети «Узбекистан тарихи» кафедрасининг профессори, сиёсий фанлар доктори, профессор ORCid: 0000-0003-0463-5436

БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШГА ОИД ТАЪЛИМОТЛАРНИ ЦИТИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

УДК: 101.1

DOI: 10.34920/SO/VOL_2023_ISSUE_5_1

МУМИНОВ А.Г. БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШГА ОИД ТАЪЛИМОТЛАРНИ УЦИТИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Маколада замонавий жамиятда содир булаётган узгаришни тах,лил килувчи, юзага келаётган маънавий таназзулни х,ал килишга кодир булган фалсафий ёндашувларнинг етишмаслиги туFрисида суз боради. Инсоният томонидан яратилган бой фалсафий мерос, "Хаёт йурикномаси" номи билан юритилган ноёб асар "Авесто"да инсон улугловчи, инсоний муносабатлар шаклланиши мух,им вазифа сифатида эътироф этилган. Маколада инсонлар турмуш сифатини яхшилашга каратилган шундай хужжатлардан "Ижтимоий ривожланиш туFрисида декларация" (Копенгагенская декларация о социальном развитии), "Инсон тараккиёти Концепцияси", "Баркарор ривожланиш максадлари (БРМ)" ва "Кун тартиби - 2030" да инфониятни баркарор ривожланиш максадлари - БМТ томонидан кайд этилган инсониятнинг глобал муаммолари фалсафий тах,лил килинган. Шунингдек, маколада фалсафа фани табиат ва жамият тараккиётининг умумий ривожланиш конуниятлари, х,аёт ва фао-лиятнинг асосий категорияларини назарий тадкик этиши, тарих фани давлат, жамият ва шахснинг кечаги куни ва тараккиёт хусусиятларини урганилишига оид тах,лилий мулох,азалар урганилган.

Таянч суз ва тушунчалар: ижтимоий-гуманитар фанлар, инсоният, цивилизация, таълимот, декларация, иктисодиёт, концепция.

МУМИНОВ А.Г. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СОЦИАЛЬНО-ГУМАНИТАРНЫХ НАУК В ПРЕПОДОВАНИИ УЧЕНИЙ, ОТНОСЯЮЩИХСЯ К УСТОЙЧИВОМУ РАЗВИТИЮ

В статье говорится об отсутствии философских подходов, анализирующих происходящие в современном обществе изменения и способных решить наметившийся духовного кризиса. Богатое философское наследие, созданное человечеством, уникальный труд под названием «Путеводитель по жизни» в «Авесте» признается важной задачей, прославляющей человека и формирующей человеческие отношения. В статье среди таких документов, направленных на повышение качества жизни людей, выделяются «Декларация социального развития» (Копенгагенская декларация о социальном развитии), «Концепция человеческого развития», «Цели устойчивого развития (ЦУР)» и «Повестка дня - 2030» и цели устойчивого развития информации в «Повестке дня - 2030» - ООН Глобальные проблемы человечества, отмеченные, философски проанализированы. Также в статье рассматриваются теоретические исследования общих закономерностей развития природы и общества, основных категорий жизни и деятельности философской науки, анализ истории государства, общества, прошлого личности и общества. особенности развития.

Ключевые слова и понятия: социальные и гуманитарные науки, человечество, цивилизация, учение, декларация, экономика, концепция.

[4 ТАЪЛИМ - ТАРБИЯ НАЗАРИЯСИНИНГ ФАЛСАФИЙ ЖИХ.АТЛАРИ / ]

ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТЫ КОНЦЕПЦИЙ ВОСПИТАНИЯ И ОБРАЗОВАНИЯ

MUMINOV A.G. USE OF SOCIAL AND HUMANITIES IN THE TEACHING OF THE DOCTRINES RELATED TO SUSTAINABLE DEVELOPMENT

The article talks about the lack of philosophical approaches that analyze the changes taking place in modern society and are able to solve the emerging spiritual crisis. A rich philosophical heritage created by humanity, a unique work called «Guide to Life» in «Avesta» is recognized as an important task that glorifies a person and forms human relationships. In the article, among such documents aimed at improving the quality of people's lives, the «Declaration of Social Development» (Copenhagen Declaration on Social Development), «The Concept of Human Development», «Sustainable Development Goals (SDGs)» and «Agenda - 2030» and goals sustainable development of information in the «Agenda - 2030» - UN Global problems of mankind, noted, philosophically analyzed. The article also discusses theoretical studies of the general patterns of development of nature and society, the main categories of life and activity of philosophical science, an analysis of the history of the state, society, the past of the individual and society. development features.

Key words and concepts: social and humanitarian sciences, humanity, civilization, doctrine, declaration, economy, concept.

Кириш. Мамлакатимизда жадал узгаришлар амалга оширилаётган даврда яшаяпмиз. Бундай шароитда ахолига ва аввало ёшларга вокеалар кетма-кетлиги ичидан энг мухимларини англаб етиш, уларга алохида диккат-эътибор каратиш куникмаларини шакллантириш ижтимоий-гуманитар фанларнинг долзарб масалаларидан бири хисобланади.

Шу соха фанларининг, хусусан фалсафа-нинг хозирги мураккаб шароитда алохида ахамиятга эга эканлиги хакида ЮНЕСКОнинг генерал директори Одри Азуленинг фикрла-рини келтириш уринлидир: "Фалсафа барибир маданиятларини бир-бирига карама-карши килишга уринаётган соддалашган концепци-ялар ва тухтовсиз келаётган ахборот окимига карши танкидий муносабатни шакллантирувчи, фикрни кашшоклашиб колишига карши таянч вазифасини утайди. Шу боис бугун фалсафага эхтиёж жуда юкори. У жавоб бермайди, лекин туFри савол куйишга ёрдамлашади1.

Тадцицот мавзусининг долзарблиги. Хозирги калтис вазиятни назарда тутиб, Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг "Узингиз куриб турибсиз, бугун дунё кандай шиддат билан, кескин узгариб бормокда. Жахон микёсида бир тарихий давр нихоясига етмокда. Айни вактда олдиндан тахлил килиб булмайдиган жараёнлардан ибо-

1 http://www.unesco.org/new/ru/unesco/events/prizes-and-celebrations/celebrations/international-days/world-philosophy-day-2017/

рат ута мураккаб янги бир давр бошланмокда"2 деган таъкиди ижтимоий-гуманитар фанларнинг роли янада ошиб боришини асослайди.

Бундай тахликали шароитда ижтимоий-гуманитар фанлар узининг самарали усул ва воситаларидан фойдаланган холда инсоният цивилизацияси ривожи давомида ёвузлик ва яхшилик уртасида доимо кураш булганлигини, халокатдан факат эзгуликка йуналтирилган таълимотлар, одамларни бирлаштирувчи Fоялар куткариб колиши туFрисидаги назарий жихатдан асосланган маълумотларни хамда тарихий мисолларни ахолига ва аввало ёшларга етказиши зарур.

Муаммони цуйилиши. Баркарор ривожла-ниш, тараккиётнинг юкори боскичларига эри-шиш хакидаги таълимотларни талабаларга етказиш чоFида, инсоният азал азалдан турмуш шароитини яхшилаш, муносиб хаёт кечириш хакида орзу килиб келганлигини талабаларга атрофлича тушунтириш керак.

Жумладан, милоддан олдинги VI асрда юзага келган "урнатилган конун-коидалар, хаётнинг асосий йули" маъносини англатадиган "Аве-сто" даги3 фикрлар хам инсоннинг ер юзи-даги хаётини енгиллаштириш, уни бахтиёр килишга каратилгандир. Шу нуктаи назардан

2 Халкимизнинг юксак ишончини оклаш, эриш-ган ютукларимизни янги, янада улкан натижалар билан мустахкамлаш - бош вазифамиз. Янги сайлан-ган Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг лавозимга киришиш тантанали маросимига баFишланган Олий Мажлис палаталари кушма мажлиси-даги нутки. - https://president.uz/uz/lists/view/6484

3 Авесто: Яшт китоби. -Тошкент: Шарк, 2001. - 128 б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2023, 5 (126)

ТАЪЛИМ - ТАРБИЯ НАЗАРИЯСИНИНГ ФАЛСАФИЙ ЖИ^АТЛАРИ / 5

ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТЫ КОНЦЕПЦИЙ ВОСПИТАНИЯ И ОБРАЗОВАНИЯ

"Авесто" даги бош Fоя "Эзгу суз, эзгу фикр, эзгу амал" нафакат уз даври учун ахамиятли булиб колмасдан балки, бугунги глобаллашув даврида хам кадр-киммати янада ортиб бораётганли-гини хаётнинг узи яккол намоён килмокда.

"Хаёт йурикномаси" номи билан хам юри-тиладиган бу ноёб асарда инсон улугланиб, инсоний муносабатлар шаклланиши мухим вазифа сифатида эътироф этилган. "Авесто"нинг деярли хар бир байти мазмунида инсонлар бир-бирига х,амда табиатга уЙFун муносабатда булиши хакидаги масалалар эътиборга молик-дир. Бу борада "Авесто" даги "Инсон бутун умри давомида сув, тупрок, олов, умуман, дунё-даги жамики яхши нарсаларни пок ва бут-бутун асрашга бурчлидир"1 деган фикрни келтириш уринлидир. Зардуштийлик фалсафаси дуализм хусусиятга эга булишига карамай, улар х,аёт билан алокадорлиги, инсон ва жамият хаётига эътибор диний адолат Fоясининг узагини ташкил этган. Ахлокий-фалсафий тафаккур-нинг мураккаб тизимида инсоннинг вазифаси, жамият манфаати учун мехнат килиш Fояси акс этган. Такводор одамнинг фазилати онги ва мехнати бунёдкорлик максадида мехнат килишдир.

Антик даврда ривожланган илм-фаннинг илдизи битта - зардуштийлик эди2. Файласуф Ф.Ницше "Зардушт таваллоси" асарида шундай дейди: "Биз "Авесто"га мурожаат килсак, одам-лар бир-бирини яхши тушунса, калби пок булса, уйида хам покизалик булади. Инсон, аввалам-бор, уз ичидаги ёвузликни енгиши керак. Шунда онг хам узгариб, ривожланиб боради"3.

Китобнинг инсон хаётининг мазмуни, максади, кадр-киммати каби мухим жихатларга диккатимизни каратиб, немис мумтоз фал-сафасининг йирик намоёндаси Гегель: "Бу дин, ёруглик ва коронFуликка карши туради. ЁруFликнинг ёвузлик билан кураши, хаётнинг улим билан курашидир. Зороастр (зардуштийлик) дини ривожланиши ва хаётнинг бархаёт булиши, экин экиш, уй хайвонлари

1 Авесто: Яшт китоби. -Тошкент: Шарк, 2001. - 128 б.

2 Сулаймонова Ф. Шарк ва Fарб. -Тошкент: Узбекистон, 1997. -Б. 206-211.

3 Ницше Ф. Зардушт таваллоси // "Тафаккур" журнали,

1995, 1-сон. -Б. 91.

бокиш ва ерга карашни талаб килади"4, деб ёзган эди.

Айтиш жоизки, асрлар ошсада ахолида фаровон х,аёт кечиришга булган интилиш асло камаймади.

Урта асрлар даврида халкларнинг шаклла-ниш жараёни руй берди, маданият ва санъат юксалди. Шаркда УЙFониш маданияти, Шарк Ренессанси юз берди. Урта Осиёда ислом дини туфайли мусулмон маданияти шакллана бош-лади. Табиий, илмий фанлар билан бирга диний таълимот ривож топди. Ушбу даврнинг асосий Fояси эса баркамол инсонни тарбиялаш ва адо-латли жамият куришдан иборат булди.

Тарихий манбаларда Биринчи ва Иккинчи Ренессанс дея эътироф этиладиган даврда улуF аждодларимиз, аллома боболаримиз х,ам халкимизнинг армонлари, асрий орзу-интилишига мос равишда улкани жа^олатдан, колокликдан олиб чикиш, миллатимизни Fафлат боткоFидан куткариш учун бор кучи, имкония-тини сафарбар этганликлари ^акида асосланган мисоллар келтириш уринлидир.

"Илмдан бошка нажот йук ва булиши ^ам мумкин эмас" деган ^адиси шарифни х,аётий эътикод деб билган бу буюк инсонлар одамлар дунёкараши ва турмуш тарзини узгартиришга, тараккиёт ва фаровонликка, аввало, маъри-фат оркали, дунёвий ва диний билим, илм-хунарларни чукур эгаллаш оркали эришиш мумкин, деб хисоблаганлар.

Келгусида ижтимоий муносабатларнинг ривожи ва фан-техника тараккиёти натижасида турмуш сифатига булган кизикиш ошиб, инсо-ният цивилизациясини, халокатдан факат эзгу-ликка асосланган таълимотлар, Fоялар куткариб колиши тобора аён булди.

Бу борада Буюк Британия бош вазири Уин-стон Черчилльнинг: «Аник назарияга эга булган ва унга сидкидилдан ишонган киши кундалик хаётнинг узгаришлари ва кутмаган ходисаларига узокни кура билмайдиган, хамда кундан кунга пайдо буладиган табиий импуль-сларга кур-курона эргашадиган кишиларга нис-батан купрок даражада тайёр туради»5 деган фикрини келтириш уринлидир.

4 Гегель Г.В. Лекции по философии истории. - СПб. 1993. - С. 63.

5 Мудрые и проницательные цитаты сэра Уинстона Черчилля. - https://fit4brain.com/7195

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2023, 5 (126)

г

6

ТАЪЛИМ - ТАРБИЯ НАЗАРИЯСИНИНГ ФАЛСАФИЙ ЖИ^АТЛАРИ / ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТЫ КОНЦЕПЦИЙ ВОСПИТАНИЯ И ОБРАЗОВАНИЯ

Тадцицот мацсади. Баркарор ривож-ланишга оид таълимотларни укитишда ижтимоий-гуманитар фанлардан фойдаланиш йуналишларини ишлаб чикиш.

Тадцицот методлари уз ичига таълим муам-молари буйича хужжатлар, дастурлар, методик адабиётлар, укитишнинг техник воситалари ва укитишнинг инновацион технологиялари каби элементларни уз ичига олади.

Асосий натижалар. Инсонлар турмуш сифатини яхшилашга каратилган шундай хужжатлардан бири 1995 йилнинг мартида 117 та давлат ва хукумат рахбарлари томонидан Копенгагенда имзоланган Ижтимоий ривож-ланиш тугрисида декларация (Копенгагенская декларация о социальном развитии) дир1

Унда давлатлар уз зиммаларига фукаролар учун турли сохаларда зарур шароитларни яра-тиш нуктаи назаридан 10 мажбуриятни олган.

Декларациянинг тарихий ахамияти хужжатнинг биринчи бандида куйидагича баён килинган. "Бизлар, давлатлар ва хукуматлар рахбарлари БМТ нинг таклифи асосида биринчи бор ижтимоий ривожланиш ва фукароларнинг турмуш даражаси масалаларининг алохида ахамиятини ва уларни шу асрда булгани каби, XXI асрда хам биринчи даражага чикишини эътироф этиш учун тупландик"2.

Декларация кабул килингандан сунг дунёда узок вакт давомида мохияти иктисодиёт ва мехнат самарадорлигининг усиш суръатлари жадал булган, ялпи ички махсулоти ва ахоли жон бошига уртача даромади юкори мамла-кат фаровон хисобланиши хакидаги иктисодий ривожланиш концепцияси якка хукмрон булиб келган. Айтиш жоиз, бу концепция купчиликка тушунарли булгани сабаб, ханузгача уз таъсир-чанлигини йукотган эмас.

Аммо XXI аср бошига келиб, ижтимоий ривожланишнинг максади ишлаб чикаришни чексиз купайтириш эмас, балки одамларнинг янги билимларни эгаллаш, узок умр куриш, касалликлардан холи булиш ва хоказолар учун имкониятлар яратишдан иборат эканлиги маъ-лум булди.

1 Копенгагенская декларация о социальном развитии. -https://www.un.org/ru/documents/declconv/declarations/ copdecl. shtml

2 Копенгагенская декларация о социальном развитии. -https://www.un.org/ru/documents/declconv/declarations/ copdecl. shtml

Демак, ялпи ички махсулот даражаси хам, усиш суръати хам, тараккиёт ва муваффакиятнинг асосий мезони була олмас-лиги туFрисидаги хакикатни англаш, комплекс тарзда тараккиётнинг барча, яъни иктисодий усиш, ижтимоий маблаFлар, одамлар асосий эхтиёжларни кондириш ва ижтимоий химоя тизимларини ташкил этиш, сиёсий ва маданий эркинликларини таъминлаш хамда уз ичига нафакат ишлаб чикариш ва таксимлаш, балки инсон имкониятларини кенгайтириш ва ундан фойдаланиш масалаларини хам камраб олувчи, янгича ёндашувни - Инсон тарацциёти Кон-цепциясини шакллантириш имконини берди. 2000 йилда БМТнинг Саммитида 192 та давлат ва 23 халкаро ташкилот 2015 йилга кадар мам-лакатлар уз ривожланишида етишиши лозим булган максадларни белгилаб олган эди3.

Инсон тараккиёти Концепциясининг наза-рий асоси сифатида хиндистонлик иктисодчи, "фаровонлик иктисодий назариясига хиссаси учун" 1998 йилги Нобель мукофотининг лау-реати булган Амартия Кумар Сен4 хамда жахондаги турли мамлакатларда турмуш сифатини бахолаш ва Инсонни ривожланти-риш маърузасининг асосчиси, покистонлик таникли иктисодчи Махбуб ул-Хакларнинг5 тадкикотлари хизмат килганлигини айтиш лозим.

Бу ва бошка Fоялар Бирлашган Миллат-лар Ташкилоти Ривожланиш дастурининг экс-пертлар гурухлари томонидан умумлаштири-либ, инсонни ривожлантиришга концептуал ёндашув асосини ташкил этди ва 1990 йилги

3 Муаллифлар жамоаси. Баркарор ижтимоий-иктисодий ривожланишнинг ва инсон тараккиёти прин-ципларини амалга оширишнинг парламент томонидан таъминланиши // Узбекистан Республикаси Олий Маж-лиси Сенати Узбекистондаги БМТ Тараккиёт дастури. Узбекистан: Амалий кулланма. - Тошкент: Узбекистан Республикаси Олий Мажлиси Сенати, 2011. - Б. 8.

4 Amartya Kumar Sen, 1933 йилда туFилган -хиндистонлик иктисодчи. Асосий асарлари: "КамбаFаллик ва очлик" ("Poverty and Famines", 1981), "Тенгсизлик муаммосига кайтиш" ("Inequality Reexamined", 1992), "Ривожланиш эркинлик сифатида" ("Development as Freedom", 1999).), 1989 йилда "Ривожланиш имкониятларини кенгайтириш сифатида" асари эълон килинган.

5 Махбуб ул-Хак (1934-1996) - покистонлик иктисодчи. "Иктисодий режалаштириш стратегияси", "Инсонни ривожлантириш туFрисида мулохазалар", "Ривожланти-риш максадларида хамкорлик учун янги асослар" асар-ларининг муаллифи.

ТАЪЛИМ - ТАРБИЯ НАЗАРИЯСИНИНГ ФАЛСАФИЙ ЖИ^АТЛАРИ / 7

ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТЫ КОНЦЕПЦИЙ ВОСПИТАНИЯ И ОБРАЗОВАНИЯ

Инсонни ривожлантириш туFрисидаги глобал маърузада уз ифодасини топди1.

Кейинчалик, 2015 йилнинг сентябрь ойида Бирлашган Миллатлар Ташкилоти-нинг саммитида 17 та узаро боFлик ва бир-бирини тулдирувчи Барцарор ривожланиш мацсадлари (БРМ) тасдикланди2.

"Кун тартиби - 2030" да инсоният, сай-ёра, фаровонлик, тинчлик ва шериклик учун харакат режаси сифатида амалга ошириш бора-сидаги кароримиз катъийдир, бу инсониятни кашшоклик зулмидан халос этиши ва сайёра-мизни келажак авлод учун соFломлаштириш хамда химоя килишида мухим роль уйнаши...,

одамзод табиат билан уЙFунликда яшайдиган дунёни шакллантириш, сайёрамиздаги ер-сув ресурсларини асраб-авайлаш хамда улардан баркарор фойдаланиш, шу жумладан ишлаб чикариш ва окилона истеъмол хисобига атроф-мухитнинг ифлосланиш тенденцияларини ортга суриш, умрбокийликни ошириш, офатлар хав-фини камайтириш ва экотизим деградацияси хамда биологик хилма-хилликнинг йуколиб кетишига чек куйиш мажбуриятини олиши...3 туFрисидаги масала дунё етакчилари томонидан куллаб-кувватланди.

"Кун тартиби - 2030" да белгиланган барча 17 та баркарор ривожланиш максадлари - БМТ томонидан кайд этилган инсониятнинг глобал муаммолари, шунингдек ушбу муаммоларни хал килиш ва уларга эришиш йулларини бел-гилайдиган 169 та вазифа, БМТнинг Минг йил-лик Декларациясида ифодаланган БРМ даврида бошланган ишларни изчил давом эттиришга асосланган4.

2015 йилнинг сентябрь ойида Узбекистан Республикаси, дунёнинг бошка мамлакат-

1 Неопределенные времена, неустроенные жизни Создавая будущее в меняющемся мире // Доклад о человеческом развитии за 2021/2022 гг. - 2 С.

2 Харакатлар стратегияси - Баркарор ривожланиш максадларини бажариш буйича миллий "йул харитаси". - https://strategy.uz/index.php?news=956

3 Резолюция Генеральной Ассамблеи ООН A/RES/70/1 от 25 сентября 2015 года. Преобразование нашего мира: Повестка дня в области устойчивого развития на период до 2030 года https:// documentsddsny. un.org/doc/UNDOC/GEN/N15/291/92/PDF/N1529192. pdf?OpenElement

4 Декларация тысячелетия Организации Объединен-

ных Наций. Принята резолюцией 55/2 Генеральной Ассамблеи от 8 сентября 2000 года. - URL: https://www.

un.org/ru/documents/decl_ conv/declarations/summitdecl.

shtml

лари каторида, "Кун тартиби-2030" ни куллаб-кувватлади хамда баркарор, умумкамровли ва изчил иктисодий усишни, ижтимоий уЙFунлашув ва атроф-мухит мухофазасини, шунингдек, сайёрамизда тинчлик ва хавфсиз-ликни таъминлашга кумаклашиш мажбуриятла-рини уз зиммасига олди.

Уларга мувофик равишда, Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан 2030 йилгача булган даврда баркарор ривожланиш сохасида 17 та Миллий максад хамда уларга самарали эришиш йулида 126 та вазифа белги-лаб берилди5.

Инсон манфаатларини таъмин-

лашга каратилган сиёсатни амалга ошириш максадида, Узбекистан Республикасини баркарор ривожлантириш сохасидаги Мил-лий максадлар ва вазифаларнинг 2030 йилгача булган даврда амалга оширилишини назорат килиш буйича Парламент комиссияси фаолияти ташкил этилди6.

Талаба ёшларга Узбекистонда сунгги йил-ларда амалга оширилаётган ислохотлар фал-сафаси инсон, жамият ва давлатнинг баркарор ривожланишини таъминлаш, мамлакатнинг 2030 йилгача БМТнинг булган Глобал кун тар-тибининг БРМга эришиш Fоясига асосла-ниши ва шу маънода у жахон мамлакатлари ва халкларни бирлаштирувчи мухим омил сифатида эътироф этилишини етказиш лозим.

Иктисодий назариянинг асосчиси деб эътироф этилган Адам Смит одамларни узаро бир-лаштириш учун уларнинг кенг тафаккур юри-тиш салохиятини кучайтириш зарурлигини таъ-

кидлайди7.

5 Постановление Кабинета Министров Республики Узбекистан № 841 от 20 октября 2018 г. «О мерах по реализации Национальных целей и задач в области устойчивого развития на период до 2030 года». - URL: https://lex.uz/ru/docs/4013358; Постановление Кабинета Министров Республики Узбекистан № 83 от 21 февраля 2022 г. «О дополнительных мерах по ускорению реализации Национальных целей и задач в области устойчивого развития на период до 2030 года». - URL: https:// lex.uz/ru/docs/5873508.

6 Совместное Постановление Кенгаша Законодательной палаты Олий Мажлиса и Кенгаша Сената Олий Мажлиса Республики Узбекистан «О Парламентской комиссии по контролю за реализацией Национальных целей и задач в области устойчивого развития Республики Узбекистан на период до 2030 г.». - URL: https:// lex.uz/ru/docs/4773639

7 https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B8 %D1%82,_%D0%90%D0%B4%D0%B0%D0%BC

г

8

ТАЪЛИМ - ТАРБИЯ НАЗАРИЯСИНИНГ ФАЛСАФИИ ЖИДОТЛАРИ / ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТЫ КОНЦЕПЦИИ ВОСПИТАНИЯ И ОБРАЗОВАНИЯ

Бу борада Баркарор ривожланиш максадларининг мазмун-мохияти дунё мам-лакатларидаги ислохотлар негизида нафакат иктисодий натижаларни кулга киритиш, балки инсонларнинг харакатини уЙFунлаштириб, уларни узаро тотув килиш оркали фаровон тур-муш даражасига эришишдан иборат эканлигини кайд этиш зарур.

Бу максад давлатимиз рахбарининг Янги Узбекистонни бунёд этиш учун "Барчамиз бирлашиб, бир ёкадан бош чикариб, бирга-ликда харакат килишимиз лозим"1, деган таъ-кидларига хамоханг эканлиги яккол намоён булмокда.

Шу нуктаи назардан Янги Узбекистонни барпо этиш йулидаги демократик узгаришлар, иктисодий, сиёсий ва хукукий сохалардаги ислохотлар Баркарор ривожланиш максадларига тула мос келиб, пиро-вард натижада одамлар фаровонлигини оши-риб боришга, хар бир фукаронинг касбий, интеллектуал ва маънавий салохиятини руёбга чикаришга каратилганини ахолига ва аввало талаба ёшларга батафсил тушунтириш мухим.

Айтиш жоизки, жамият тараккиётида бир-лашишга булган чакириклар доим хам бир хил булган эмас. Тарихдан жамоавий фик-рни чалFитиш ва сохта ваъдалар бериш хисобига одамларни бирлаштиришга эриш-ган жохил "дахо"лар халклар ва инсоният бошига канчадан-канча кулфат ёFдирганлиги хакида маълумотлар мавжуд. Шу боис, бир-лашиш Fояси нечоFлик эзгу ва умуминсо-ний кадриятларга мос келишига ёшларнинг диккатини каратиш зарур.

Жамиятда моддий фаровонлик ва маънавий-ахлокий тамойиллар устуворлиги таъминланган холдагина одамларнинг узаро тотувлиги хамда мехр-окибат мухитини мустахкамлаш имко-нияти юзага келади. Кашшоклик, ахлоксизлик хукмрон булган жамиятларда тотувликка урин булмаслигини намоён килувчи мисоллар куп.

Янги Узбекистонда бир томондан, камбаFалликни кискартириш, иккинчи томондан эса маънавий-интеллектуал юксалишга устувор ахамият берилаётганининг асосида хам, энг аввало, эзгу ва Баркарор ривожла-

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 Шавкат Мирзиёев. Янги Узбекистон ва Янги K1оракалпоFистонни биргаликда барпо этамиз. - https:// bugun.uz/2022/07/03/yangi-ozbekiston-va-yangi-qoraqalpogistonni-birgalikda-barpo-etamiz-shavkat-mirziyoev/

ниш максадларига мос келадиган умуминсо-ний кадриятларга таяниб иш тутилаётгани, Вата-нимизда баркарор миллий тотувликни таъмин-лаш, инсон кадрини ошириш, одамларни рози килиш ва баркарор ривожланишга эришиш Fояси мужассам.

Мамлакатимизда утказилган Конституци-явий ислохот натижаларига таяниб, инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъни, кадр-киммати, конуний эхтиёжлари ва манфаатларини химоя килиш борасида кенг имкониятлар Баркарор ривожланиш максадларига эришиш учун мустахкам хукукий асос яратганлигини талаба-ларга алохида мисоллар ёрдамида тушунтириш зарур.

Хулосалар. Ижтимоий-гуманитар фан-лари таркибидаги фалсафа фани табиат ва жамият тараккиётининг умумий ривожланиш конуниятлари, хаёт ва фаолиятнинг асо-сий категорияларини назарий тадкик этса, тарих фани давлат, жамият ва шахснинг кечаги куни ва тараккиёт хусусиятларини урганади. Шунингдек, педагогика фани инсон ва жамият таълим-тарбияси билан шугулланса, психология инсон ва жамиятни турли инкирозий холатлардан халос этиш, инсон табиатининг ташки назардан яширин жихатлари, онг ва онг ости механизмларини урганади. Социология фани инсон, жамият ва давлатнинг кечаги куни, бугуни ва эртасини тизимли тадкик этади, баркарор ривожлантириш имкониятла-рини илмий исботлаб, жамоатчилик эътибо-рига аник тавсия ва таклифларни чикаради. Шу тарика ижтимоий-гуманитар фанлар хаётда юз берган вокеликнинг келиб чикиш сабаблари, окибатларини пухта асослаб, жамиятга тахдид солаётган инкирозий холатларни бартараф этиш хамда тараккиётга хизмат килувчи инсонларнинг харакатини уЙFунлаштириб, уларни узаро тотув килиш оркали фаровон турмуш даражасига эришиш мумкинлигини жамият микёсида кенг ёйиш йулидан боради.

Шу маънода ижтимоий-гуманитар фан-ларни укитиш жараёнида Баркарор ривожланиш максадлари, эзгу хаёт, фаровон ва сифатли турмуш масалаларига оид Fоялар, назария-лар, концепцияларнинг мазмун-мохиятини талаба ёшларга атрофлича етказиш таълим-тарбиянинг самарадорлиги ва таъсирчанлигини янада оширишнинг мухим йуналишларидан бири хисобланади.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2023, 5 (126)

9 1

ФИЛОСОФСКИЕ АСПЕКТ КОНЦЕПЦИЙ BОСПИTАНИЯ И ОBPАЗОBАНИЯ

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Хaлкимизнинг юкcaк ишoнчини oк1лaш, эpишгaн ютyклapимизни янги, янaдa ул^н нaтижaлap билaн мycтax1кaмлaш - бoш вaзифaмиз. Янги caйлaнгaн Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Миpзиëeвнинг лaвoзимгa киpишиш тaнтaнaли мapo-cимигa бaFишлaнгaн Олий Мaжлиc пaлaтaлapи кyшмa мaжлиcидaги нутки. - https:// president.uz/uz/lists/view/6484

2. Шaвкaт Миpзиëeв. Янги Узбeкиcтoн вa Янги K1opaкaлпoFиcтoнни биpгaликдa бapпo этaмиз. - https://bugun.uz/2022/07/03/yangi-ozbekiston-va-yangi-qoraqalpogistonni-birgalikda-barpo-etamiz-shavkat-mirziyoev/

3. Сoвмecтнoe Пocтaнoвлeниe Keнгaшa Зaкoнoдaтeльнoй пaлaты Олий Мaжлиca и Keнгaшa Сeнaтa Олий Мaжлиca Pecпyблики Узбeкиcтaн «О Пapлaмeнтcкoй шми^ ^и пo кoнтpoлю зa peaлизaциeй Haциoнaльныx цeлeй и зaдaч в oблacти ycтoйчи-вoгo paзвития Pecпyблики Узбeкиcтaн нa пepиoд дo 2030 г.». - URL: https://lex.uz/ru/ docs/4773639

4. Пocтaнoвлeниe Kaбинeтa Миниcтpoв Pecпyблики Узбeкиcтaн oт 20 oктябpя 2018 ^a № 841 «О мepax пo peaлизaции Haциoнaльныx цeлeй и зaдaч в oблacти ycтoйчи-вoгo paзвития нa пepиoд дo 2030 ^a». - URL: https://lex.uz/ru/docs/4013358.

5. Пocтaнoвлeниe Kaбинeтa Миниcтpoв Pecпyблики Узбeкиcтaн oт 21 фeвpaля 2022 гoдa № 83 «О дoпoлнитeльныx мepax пo ycкopeнию peaлизaции Haциoнaльныx цeлeй и зaдaч в oблacти ycтoйчивoгo paзвития нa пepиoд дo 2030 ^a». - URL: https://lex.uz/ ru/docs/5873508.

6. Aвecтo: Яшт китoби. -Тoшкeнт: Шapк, 2001. - 128 б.

7. Сyлaймoнoвa Ф. Шapк вa Fap6. -^ш^нт: Узбeкиcтoн, 1997. -Б. 206-211.

8. Hицшe Ф. Зapдyшт тaвaллocи // "Тaфaккyp" жypнaли, 1995, 1-coн. -Б. 91.

9. Te^b Г.В. Лeкции пo филocoфии иcтopии. - СПб. 1993. - С. 63.

10. http://www.unesco.org/new/ru/unesco/events/prizes-and-celebrations/ celebrations/international-days/world-philosophy-day-2017/

11. MyApbie и пpoницaтeльныe цитaты cэpa Уинcтoнa Чepчилля. - https://fit4brain. com/7195

12. Koпeнгaгeнcкaя дeклapaция o coциaльнoм paзвитии. - https://www.un.org/ru/ documents/declconv/declarations/ copdecl. shtml

13. Myaллифлap жaмoacи. Бapкapop ижтимoий-иктиcoдий pивoжлaнишнинг вa инcoн тapaккиëти пpинциплapини aмaлгa oшиpишнинг пapлaмeнт тoмoнидaн тaъ-минлaниши // Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Олий Maжлиcи Сeнaти Узбeкиcтoндaги БМТ Тapaккиëт дacтypи. Узбeкиcтoн: Aмaлий кyллaнмa. - ^ш^нт: Узбeкиcтoн Pecпyбли-кacи Олий Maжлиcи Сeнaти, 2011. -Б. 8.

14. Heoпpeдeлeнныe вpeмeнa, нeycтpoeнныe жизни Сoздaвaя бyдyщee в мeняю-щeмcя миpe // Дoклaд o чeлoвeчecкoм paзвитии зa 2021/2022 гг. - 2 С.

15. Xapa^^ap cтpaтeгияcи - Бapкapop pивoжлaниш мaкcaдлapини бaжapиш бyйичa миллий "йул xapитacи". https://strategy.uz/index.php?news=956

16. Peзoлюция Гeнepaльнoй Accaмблeи ООH A/RES/70/1 oт 25 ceнтябpя 2015 ^a. Пpeoбpaзoвaниe нaшeгo миpa: Пoвecткa дня в oблacти ycтoйчивoгo paзвития нa пepиoд дo 2030 гoдa https:// documentsddsny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N15/291/92/ PDF/N1529192.pdf?OpenElement

17. Дeклapaция тыcячeлeтия Оpгaнизaции Объeдинeнныx Haций. Пpинятa peзoлю-циeй 55/2 Гeнepaльнoй Accaмблeи oт 8 ceнтябpя 2000 гoдa. - URL: https://www.un.org/ ru/documents/decl_ conv/declarations/summitdecl.shtml

18. https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B8%D1%82,_%D0%90%D0%B4 %D0%B0%D0%BC

ЗАMОНАBИЙIАЪЛИM I СОBPEMEННОE ОБPАЗОBАНИE 2023, 5 (126)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.