Научная статья на тему '“БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ” ҒОЯСИНИНГ НАЗАРИЙ-АМАЛИЙ АҲАМИЯТИ'

“БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ” ҒОЯСИНИНГ НАЗАРИЙ-АМАЛИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

314
64
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
барқарор ривожланиш / экология / глобал муаммолар / биосфера / ҳаѐт / носферавий тараққиѐт / sustainable development / ecology / global problems / biosphere / life / development of the nosphere.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Низом Абдурахмонович Тангиров

Мазкур мақолада барқарор ривожланиш ғоясининг назарий-амалий аҳамияти фалсафий таҳлил этилган. Барқарор ривожланиш ғояси ҳозирги кунда глобал муаммолар тизимини ўрганиш ва ўргатишнинг самарадорлигини оширишда муҳим методологик аҳамият касб этади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides a philosophical analysis of the theoretical and practical significance of the idea of sustainable development. The idea of sustainable development currently plays an important methodological role in improving the efficiency of studying and teaching global problem systems.

Текст научной работы на тему «“БАРҚАРОР РИВОЖЛАНИШ” ҒОЯСИНИНГ НАЗАРИЙ-АМАЛИЙ АҲАМИЯТИ»

"БАРКАРОР РИВОЖЛАНИШ" ГОЯСИНИНГ НАЗАРИЙ-АМАЛИЙ

АХДМИЯТИ

Низом Абдурахмонович Тангиров

Жиззах давлат педагогика институти "Фалсафа, тарбия ва хукук таълими"

кафедраси укитувчиси, ф.д. (PhD) nizom_tangirov@mail. ru

Мазкур маколада баркарор ривожланиш гоясининг назарий-амалий ахамияти фалсафий тахлил этилган. Баркарор ривожланиш гояси хозирги кунда глобал муаммолар тизимини урганиш ва ургатишнинг самарадорлигини оширишда мухим методологик ахамият касб этади.

Таянч тушунчалар: баркарор ривожланиш, экология, глобал муаммолар, биосфера, хает, носферавий тараккиёт.

This article provides a philosophical analysis of the theoretical and practical significance of the idea of sustainable development. The idea of sustainable development currently plays an important methodological role in improving the efficiency of studying and teaching global problem systems.

Keywords: sustainable development, ecology, global problems, biosphere, life, development of the nosphere.

Хрзирги кунда глобал муаммолар тизимини урганиш ва ургатишнинг самарадорлигини оширишда баркарор ривожланиш назарияларни чукур тадкик этиш ахамиятли. Инсониятнинг баркарор ривожланиши гоялари глобал муаммоларнинг уткирлашиши билан боглик равишда 1960-1970-йиллардан бошлаб долзарблашиб бормокда. Баркарор ривожланиш концепцияси 1992 йилда Рио-де-Жанейрода утказилган атроф-мухит ва ривожланиш буйича БМТ Конференциясида маъкулланган. Унда сайёра ифлосланиши, ресурслар кискариши муаммосини хал килиш, бир суз билан айтганда, келгуси авлодлар учун сайёранинг экологик салохиятини тиклаш кузда тутилган. Лекин, баркарор ривожланиши гоялари факат мазкур вактда пайдо

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

булган эмас.

June, 2022

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Дастлаб, глобал муаммоларга эътибор 1962 йилда БМТ Бош Ассамблеясининг "Идтисодий ривожланиш ва табиатни мухофаза дилиш" резолюциясида кабул дилинди, яна 10 йилдан сунг, яъни 1972 йилда 113 та мамлакат вакиллари атроф-мухит буйича Стокгольм конференциясида атроф-мухит буйича биринчи жахон учрашувида яна мазкур масалада йигилдилар. 1983 йилда БМТ Бош котиби ташаббусига кура Норвегия бош вазири Гру Харлем Брундтланд (Гру Харлем Брунтланд (1939 йил тугилган) норвегиялик жамоатчи ва сиёсий арбоб, 1981-1996 йиллар уртасида уч муддатда Норвегия Бош вазири, 1974-1979 йилларда Норвегия атроф-мухит вазири. 1998-2003 йилларда Жахон Соглидни садлаш ташкилоти Бош директори лавозимида ишлаган. 2007 йил 1 майдан БМТ Бош котибининг идлим узгариши буйича махсус вакили. Гру Харлем Брунтланд аёл киши булишига дарамасдан глобал муаммоларни олдини олишга жонбозлик курсатиб келган. Шу жихатдан унинг хурматига Брундтланд комиссияси унинг номи билан аталган) бошчилигида Атроф-мухит ва ривожланиш буйича халдаро комиссия (АМРХК) ташкил этилди.

МУХ,ОКАМА

"Бардарор ривожланиш" ("sustainable development") тушунчасининг аксарият талдинлари Г.Х. Брундтланд Комиссияси томонидан берилган таърифга асосланиб, уни хадли равишда классик термин дейиш мумкин. Бунда идтисодиётнинг бардарор ижтимоий-идтисодий ривожланишини таъминлаш инсоннинг атроф-мухит (биосфера) билан узаро харакатда ривожланиши билан дай даражада келишилганлигига боглид. Макро-мезо- ва микро даражада ижтимоий экологик-идтисодий тизимлар бардарор ривожланишига утиш -умуман, идтисодиёт, соха, корхона даражасида - янги худудий нормалар, янги бошдарув тизимини талаб этади. Маълумки, 1980-йилларга келиб экологик муаммолар куп холларда минтадавий муаммоларга айланган булса, 1990-йилларда келиб экологик муаммолар глобал даражага чидди ва бу дуйидаги салбий тенденцияларда намоён булмодда:

- дунёда тикланадиган деб хисобланган ресурслар (тропик урмонлар, балид ресурслари ва бошд.) узини тиклашга улгурмаяпти;

- жахон экотизими бузилиши руй бермодда, тобора куп флора ва фауна вакиллари бутунлай йуд булмодда, натижада табиатдаги

экологик мувозанат бузилмодда;

June, 2022

- HKHHMHHHr эx1тнмoggн y3rapumH энг MypaKKaS Ba энг xaB^gu MyaMMora añgaHMoKga. Y ypTana xapopaT ycumuga H^ogagaHuS, Hara«:aga экcтpeмag TaSHHH-HKgHM xpgucagapu: KypFoK^uguKgap, TomKUHgap, KyroHgap, KecKHH эpyвгapннgнк Ba ae3gap KaHTapugumH Ba HHTeHcHBguru ycumura oguS KegMoKga Ba Sygap TaSuaT, hhcoh x,aMga MaMgaKaTgap HKTHcogueTHra ce3ugapgu gapa^aga HKTHcogHH 3apap eTKa3MoKga [7, 96-97].

XagKapo KoMuccuaHHHr "Eu3HHHr yMyMHH Kega«:arHMH3" HoMgu xucoSoraga hhcohhat y3HHHHr HKTHcogHH ^aoguaraga Kyn HapcagapHH y3rapTHpnmH KepaKguru, nyHKH aKC xpgga yHH ^yga oFup cuHoBgap Ba aTpo$-My^HT KecKHH eMoHgamyBH KyraeTraHgurH x,aKuga oroxgaHTupum эtgoн KugHHgu. KoMuccua HKTHCogueT ycumu cañepaHHHr экogoгнк HMKoHHaTgapu nerapacugaH neTra HHKMacnurH KepaK, geS TatKHggagu. fflyHH HHoSaTra ograH xpgga 1987 HHgga EMT HHHr arpo^-MyxuTHH xuMoa Kugum Syfiuna KoMuccuacu TexHoreH ycumHHHr antTepHaTHBH cu^araga "SapKapop puBo^gaHHm" кoнцeпцнacннн umgaS HHKgu.

YHHHr Som Foacu - aTpo^-MyxHira 3apapcH3 SygraH HKTHcogHH ycumHH TatMHHgamgup. EapKapop puBo^gaHHm xaKugaru TacaBBypgap 1995 Hugga KoneHrareHga yTKa3HgraH ogHH gapa^agu EyryH^axoH ynpamyBHga aHaga nyKyp Tycra эгa Syggu. YHga h^thmohh puBo^gaHHm MaH^aaraga xapaKaTgap gacTypu KaSyg KuguHgu. Ma3Kyp xy^^aTga SapKapop puBo^gaHHm ynyH mapoHT apaTHmra KapaTHgraH nopa-TagSupgap KoMngeKcu KaSyg KuguHgu:

- ^aMH^THHHr ^aoguaT ropuramu Ba ^apoBoHguruHH SegrugaHguraH KapopgapHH umgaS HHKum Ba aMagra omupumga ^yKapogHK ^aMuaTHHHHr KeHr HmTHpoK этнmн;

- SapKapop HKTHcogHH ycum Ba SapKapop puBo^gaHHmHHHr KeHr MHKecgu Mogeggapu x,aMga geMorpa^HK ^uxaTHHHHr HKTHcogHH cTpaTeruagap Ba puBo^gaHHm cTpaTeruagapura ннтeгpaцнacн HaTH^acuga SapKapop puBo^gaHHm Ba KammoKguKHH HyK Kugum cyptaTgapHHH Te3gamTupagu x,aMga geMorpa^HK MaKcaggapra эpнmнm Ba axpguHHHr TypMym gapa^acu omumura KyMaKgamagu;

- ycum SugaH sofhhk MaH^aaTgapHH Typgu h^thmohh rypyxgap ypTacuga agogaTgu Ba KaMcHTHmgapcH3 TaKcHMgam x,aMga KammoKgHKga amaeTraH HHcoHnap o3HK-oBKaT pecypcgapugaH ^oñgagaHHmuHH KeHraHTupum; - HHcoHgap SapKapop puBo^naHumura Myg^ag ograH KoHTeKcTga aTpo$ TaSuHH MyxuTHH Myxp$a3a Kugum Ba caKgaS Kogum.

HoxaHHecSyprga yTKa3ugraH SapKapop puBo^gaHum SyñHHa EyTyH®;axoH caMMHTH (2002 Hug) KaSyg KugraH Kapopura MyBo^HK, 2005 Hug geKaSpugaH ®;axoH

June, 2022

1084

хамжамиятининг бардарор ривожланишга утиши бошланган. Бунда ижтимоий-экологик жараёнларнинг янги бошдариш механизмларини пухта ишлаб чидиш зарурлиги эътироф этилди. Янги ривожланиш моделини излаш бардарор ривожланиш парадигмасининг эволюциясини, "яшил" (экологик) идтисодиёт концепцияси пайдо булиши хамда идтисодиёт ва жамият табиий тизимлар ва уларнинг чегараларига мослашиши кераклигини бундан кура чудур тушунишга олиб келди.

2015 йил сентябрида жахон етакчилари томонидан Бирлашган Миллатлар Ташкилоти рахбарлиги остида дабул дилинган 2030 йилга дадар бардарор ривожланиш сохасида кун тартиби кучга кирди. Янги кун тартиби - бу мамлакатларни бардарор ривожланишнинг 17 мадсадига эришиш устидан ишни бошлашга чадиришдир. Ушбу муаммоларни хал дилиш борасида, Узбекистон Республикаси 2015 йилдан кейинги даврда БМТ томонидан 2030 йилгача мулжалланган 17 та мадсад ва 169 та вазифалардан иборат бардарор ривожланиш дастурини дуллаб-дувватлаб, бардарор ривожланишнинг учта сохалари (идтисодий, экологик ва ижтимоий) буйича комплекс ишларни олиб боришини маълум дилди. Шу жихатдан, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 20 октябрда "2030 йилгача булган даврда бардарор ривожланиш сохасидаги миллий мадсад ва вазифаларни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 841-сонли дарорида [1] белгиланган чора-тадбирлар режаси хам ахамиятлидир. Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 20 октябрдаги 841-сонли дарорига 1-иловада 2030 йилгача булган даврда бардарор ривожланиш сохасидаги миллий мадсад ва вазифалар ва йул харитаси ишлаб чидилган. Мазкур Мадсад ва вазифаларнинг тартиб радамлари 2015 йил сентябрь ойида БМТ саммитида дабул дилинган Бардарор ривожланиш глобал мадсадлари тартиб радамларига тула мос келади.

Шу уринда "Биз истеъмол диладиган махсулотлар, биз нафас оладиган хаво, биз ичадиган сув, биз яшайдиган сайёрага хаёт багишловчи иклим -барчаси табиат тухфаси, устига-устак, хозир табиатнинг узи бизга белги бермодда, уз хадимизда дайгуриш учун аввало табиатга гамхурлик дилишимиз керак. Хрзирги уйгониш даври. Муаммоларни пайдаш учун, овозимизни кутариш учун... Инсоният учун, Ер сайёраси учун яхширод мухит яратиш вадти. Бу халдаро атроф-мухитни мухофаза дилиш куни - табиат вадтидир", дейилади Халдаро атроф-мухитни мухофаза дилиш - 2020 кун тартибида [3, 388].

Бардарор ривожланиш сохасидаги миллий мадсад ва вазифалардаги 4.7-вазифа сифатида "2030 йилгача барча

June, 2022

1085

укувчилар ва талабаларнинг баркарор ривожланишига кумаклашиш учун зарур булган билим ва куникмаларни эгаллашларини таъминлаш"да Халк таълими вазирлиги ва Олий ва урта махсус таълим вазирлиги масъул ижрочилар этиб белгиланган. Шу билан бирга Узбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар ташкилоти Бош ассамблеясининг 75-сессиясидаги нуткида "Давримизнинг уткир муаммоларидан яна бири — глобал иклим узгаришларидир. Бугунги кунда хар бир мамлакат бу жараённинг салбий таъсирини хис этмокда. Минг афсуски, бундай узгаришлар Марказий Осиё тараккиётига хам катта хавф тугдирмокда... Биз хавфсизлик ва баркарор тараккиёт йулидаги умумий хатарларга карши янгича ёндашувлар асосида ва якин хамкорликда ишлашимиз зарур", деб таъкидладилар [2] .

Тадкикотчи Савлабек Кистаубаев фикрича, экологик таълим-тарбия -инсон ижтимоий-иктисодий фаолиятининг салбий окибатларини бартараф этиб, "табиат-жамият-инсон" мажмуаси коэвоюцияси ва баркарор тараккиётни таъминлашга, инсоннинг табиат бойликларига онгли муносабатини, табиий атроф-мухит мухофазасига нисбатан масъулиятини шакллантиришда мукобили булмаган йулдир [9, 15].

Натижада инсоният келажаги "табиат-жамият" алокадорлигидаги бир бутун социал-экосистема сифатида биосфера тараккиётининг зарурий боскичи ноосферага эхтиёж сезмокда.

Тадкикотчи М.Ю.Шишин фикрича, ноосфера синтетик тушунча сифатида инсон фаолияти натижаларини, жумладан моддий ва маънавий ютукларни хам узида мужассам этади. Шунингдек, бу тушунча инсон ва атроф мухитнинг муносабатлари тизимини нафакат планетар даражада балки космик даражада ифодалайди. Шу сабабли бизнинг нуктаи назаримизга кура, шалланиб бораётган янги илмий фалсафий парадигманинг асосида айнан ноосфера гояси жой олиши максадга мувофикдир [15, 3].

Ноосфера концепцияси доирасида ифодаланган Ноосферавий-экологик фаолиятнинг мазмун-мохиятини тахлил этиш ва унинг структурасини аниклаштириш тадкикотимиз доирасидаги хам назарий, хам амалий ишлардан биридир.

Фан тараккиёти, унинг категориал аппарати, концептуал схемалари, конкрет моделлари билиш имкониятларининг кенгайишига олиб келади. Бу эса уз навбатида ижодий тафаккур салохиятининг ортиб боришига, "Тахлилнинг янги ночизикли методларини яратишга нисбатан узига хос

талаблар куяди" [4, 32]. Фалсафа ва фан тарихида ноосфера

June, 2022

концепциясининг методологик ахамияти Ноосферавий-экологик фаолиятни ташкил этиши билан белгиланади.

Аввало, ноосфера назария сифатида илмий билимнинг энг етук шакли булиб, борлик жабхаларининг конуний ва мухим богланишларини яхлит холда узида акс эттиради. Ноосфера концепция сифатида ноосферавий билимлар тараккиётининг йуналиши ва максадини ифодалайди. Ноосфера концепциясининг назарий-методологик тахлилида мазкур концепциянинг назарий-фундаментал асослари, назарий тушунчалари ва тамойиллари хамда онтологик, гносеологик ва мантикий жихатлари ахамиятли.

Фалсафа ва фанда ноосферогенез, М.Ю.Шишиннинг фикрига кура, ночизикли жараёндир. У вакт ва маконда пульсли характер касб этади. Буни "куз билан куриш мумкин" булган антропегенез, этногенез хамда маданиятда кузатиш мумкин. Бу линияларнинг пульсли характери табиий антропоген, моддий ва энергетик окимларнинг комплекс таъсирлари билан богликдир. Бу ерда инсон яратган моддий структуралар ва инсон фикрларининг узига хос салбий ва ижобий таъсир этиши хакидаги гипотеза эътиборга лойикдир[15, 15].

Ноосфера концепциясининг объектив ва субъектив онтологиясини куйидагича тахлил килиш мумкин: Фалсафа фанлари доктори И.Хршимова фикрича, жамият эса табиатга антропоген таъсир этади. Бу жамият томонидан табиатни узгартириш, глобал объектларни узлаштириш, яъни, инсоннинг табиатни кайта узлаштиришдаги комплекс муаммоларини уз ичига олади. Жамият тараккиёти жараёнида жамият ва табиат муносабатлари тобора чукурлашиб, мураккаблашиб борган сари табиатга таъсир ортиб боради. Жамият уз таъсири билан табиатни узгартиради, бу жараён моддий ишлаб чикариш, кайта ишлаб чикариш оркали, яъни, табиий ресурслардан фойдаланиш, табиий бойликларни купайтириш, ифлослантириш ва уни мухофаза килиш жараёнида содир булади. Жамият тараккиёти унинг табиат билан узаро муносабатининг кенгайиши оркалигина содир булади [14, 27].

Шу жихатдан экологияда толерантлик, корреляция, трансформация, ноосфера, рационаллик каби тушунчаларнинг мохиятини ёритилиши экология сохасида билимни бойитади. Биохилма-хилликнинг фалсафий тахлили экология муаммоларини англашга, ечимига ёрдам беради [13].

Инсоният XXI асрда информацион цивилиция боскичига кадам куйди. Информацион жамият боскичи ахборот ва компьютер инкилоби каби омиллар асосида ахборотнинг товар махсулотга айланиши, жамиятда компьютер сохасида мухандис-техник зиёлилар катламининг вужудга келиши, компьютерлаштириш жараёнининг ишлаб

June, 2022

1087

чикдриш кучига aйлaниши, интернет тaрмокдaрининг ижтимоий турмуш тaрзигa тоборо сингиб бориши билaн xaрaктерлaнaди. Глобaдлaшyв шaроитидa жaмият axборотлaшyв жaрaëнининг имконияти тезлaшди вa кенгайиб борaди.

Kишилик жaмияти тaрaккдй этиб борган сaри унинг фaолияти купрок теxнологиялaргa aсослaниб борaди. Хрзирги дaврдa инсон фaолиятининг деярли бaрчa сохдси теxнологиялaргa aсослaнгaндир. Теxнология турли xил ижтимоий мyносaбaт вa фaолият стрyктyрaсигa тaъсир этиб турмуш тaрзининг янгилaниш (модернизaция) вa yзгaришлaрнинг aсосий омили бyлмокдa. Бу теxнологиянинг жaмиятгa, ижтимоий мyносaбaтлaр тизимигa нисбaтaн социоген функциясини тaшкил этaди [12, 1S].

Kомпьютер инкилоби ижтимоий тaриxий тaрaккиëтгa, мaдaний, когнитив вa цивилизaциявий жaрaëнлaргa тaъсир этaди. Информaцион теxнологиялaр инсоният турмуш тaрзини yзгaртириб юбормокдa. Буни информaцион теxнологиялaрнинг социоген фyнкциясидa яккол куриш мумкин.

Шу билaн бирга жaмият вa уни тaшкил этган кaтлaм вa гyрyхлaр турли xил обрaзлaрдa теxникa вa теxнологиялaргa тaъсир кyрсaтaди, уни yзгaртирaди, рaFбaрлaнтирaди, хдтто деструктив тaъсир этиш хдм мумкин. Бу жaмиятнинг теxнологиялaргa нисбaтaн теxноген функциясини тaшкил этaди.

Kишилик жaмиятининг ижтимоий тaриxий тaрaккиëтидa социоген вa теxноген фyнкциялaрнинг мyтaносиблиги куп жиxдтдaн экологик омиллaргa боFлик. Kомпьютер инкилоби вa кишилик жaмиятининг информaцион цивилизaция боскдчига утиши, теxнологиялaрнинг социоген функцияси экологик мyaммолaрни янaдa чyкyрлaштирaди, ижтимоий тaрaккиëтгa сaдбий тaъсир кyрсaтaди деган пессимистик кaрaшлaр yтгaн aсрнинг 80-90 йиллaридa кенг тaркaдгaн эди. Шу мyносaбaт билaн екологик инкирознинг чyкyрлaшyви мyкaррaр рaвишдa жaхон хдмжaмияти бaрчa сaъй-хдрaкaтлaрни мyстaх1кaмлaб, глобaд, бaркaрор эко-ривожлaнишни тaъминлaш бyйичa aмaдий чорa-тaдбирлaр куриш орк&ли тaбиий мухит билaн yзaро хдмкорлик тaмойиллaрини тyбдaн yзгaртириши лозимлигини кyрсaтмокдa [S, S].

Илмий теxник инкилобнинг ижтимоий окдбaтлaригa нисбaтaн aнтисциентистик кaрaшлaр бyнгa мисолдир. БМТ тaшкилотининг бaркaрор ривождaниш шaртлaри этиб кyйидaги формyлa aсос килиб олингaн [б]. "Ижтимоий тaрaккдëт + иктисодий усиш + экологик xaвфсизлик = бaркaрор ривождaниш" FOясини мисол килиб олиш мумкин. Лекин, бу формyлa тyлa ижтимоий-тaбиий вокеликни тyлa кaмрaб олмaгaн деб Xисоблaймиз. Яъни, ижтимоий тaрaккдëт, иктисодий усиш, экологик xaвфсизлик бaркaрор ривождaниш том мaънодa

June, 2022

1088

aœ^ бyлa олмaйди. Жaмиятдa ноосферaвий-мaънaвий юксaдиш мезони кдрор топмaс экaн бaркaрор ривожлaниш хaк;идa суз хaм 6улиши мумкин эмaс. шунинг учун биз тaдкдкот доирaмиздa "Ижтимоий тaрaккиëт + икктисодий усиш + экологик xaвфсизлик+ноосферaвий-мaънaвий юксaлиш = бaркaрор ривождaниш" FOясини тaклиф кдлaмиз.

Бунинг учун теxноген Ba соцоген омиллaрни рaционaд тaфaккyр тaрзидa окдлонaдик мухим aхaмият кaсб этaди. ХХ aсрнинг иккинчи ярмидa инсоният буни яxши aнглaйди Ba кyплaб писсимистик кaрaшлaрнинг aсоссизлигини кyрсaтди. Жyмлaдaн, "Инсоннинг тaбиaтгa aнтропотеxноген тaъсири кyчaйиши кейинги 50 йил мобaйнидa 25-50 фоиз биологик тyрлaрнинг йук булиб кетишига сaбaб бyлaди дегaн xyлосaлaрнинг aсоси йук. Аксинчa, нaри боргaндa yлaрнинг 0,7 фоизигинa келaжaкдa йуколиб кетиши мумкин" [10, 42-43]. Maльтyснинг нaзaрияси ëки "демогрaфик портлaш" хдкддaги кaрaшлaр хaм aсоссиз экaнлиги aëн бyлмокдa. Бyндaн тaшкaри Рим клуби томонидaн "Taрaк;кдëт чегaрaси" деб илгари сyрилгaн бaшорaтлaр хaм aсоссиз экaнелиги мaълyм бyлмокдa.

MyCTa^^ респyбликaмиздa тaбиaт-жaмият тизимидa теxноген Ba социоген функциятарни мyтaносиблигини тaъминлaшгa дaвлaт сиëсaти дaрaжaсидa эътибор берилмокдa. Респyбликaмиздa aтроф мухитни мyхофaзa килиш Ba тaбиий зaхирaдaрдaн окдлота фойдaдaниш бyйичa Дaвлaт дaстyри ишлaб чикдлган. Президентимиз экологик xaвфсизликни кyчaйтиришнинг хозирги aсосий йyнaдишлaри сифaтидa 6 тa устивор тaдбирлaрни кyрсaтиб yтгaн. 2010 йил 21 сентябрдa БМТ сaммити мингйиллик ривождaниш мaксaдлaригa бaFишлaнгaн ялпи мaжлисидa Президентимиз И.А.^римов экологияни мyхофaзa килиш, орол фожеaси хaкддa тyxтaдиб утди.

Tеxноген Ba социоген тaъсирлaрдa экологик вaзифaдaр Ba омиллaр рaционaд тaфaккyр тaрзидa мyшохaдa этиб yлaргa окилота ëндaшиш хозирги информaцион цивилизaциянинг aсосий xyсyсиятидир.

Жaмият тaрaккиëти жaрaëнидa жaмият Ba тaбиaт мyносaбaтлaри чyкyрлaшиб, мyрaккaблaшиб боргaн сaри тaбиятгa тaъсир ортиб бормокдa. Зотaн, «Х,озир ХХ1 aср бyсaFaсидa, фaн теxникa тaрaккиëти жaдaд тезликдaр билaн ривожлaниб бормокдa. Дyнëнниг геогрaфик сдасий тизими yзгaрмокдa. Бyндaй шaроиттa инсон томонидaн биосферaгa кyрсaтилaëтгaн тaъсирни тaртибгa солиш, ижтимоий тaрaккдëт билaн M^aiï тaбиий мухитни сaкдaб колишнинг yзaро тaъсирини мyофикдaштириш, инсон Ba тaбиятнинг yзaро мyносaбaтлaридa мyозaнaтгa эришиш мyaммолaри боргaн сaри долзaрб булиб к^мок^» [8].

June, 2022

1089

Aдбaттa, инсон тaлaблaрини кондиришнинг мaнбaии - тaбиaт. Тaбиaтнинг ресyрслaрини уз мaксaдлaри учун фойдaлaнaди. Аммо, Онa тaбиaтдaн фaкaтгинa «олмок» yстaновкaси сифaтидa мyносaбaт килиш мaксaдгa мувофик эмaс. Бyндaй мyносaбaтни мyтлaкдaштириш окдбaтидa инсон тaбиaт билaн aяничди xaйрлaшaди. Мaзкyр aнтропоцентирик нaзaрия Собик шyролaр дaвридa инсон фaолиятидa хукимронлик килди.

Фaн вa теxникaнинг ривождaниши вa инсон эхтиëжлaрини ошиб бориши aтроф-мyхитни yнглaб бyлмaс дaрaжaдa yзгaртириб юбормокдa. Мaълyмотлaргa кyрa, оxирги 50 йилдa нефт, гaз, кумир, aлюминий, темир вa бошкд зaxирaлaрдaн фойдaдaниш бир нечa ун, ëFOчдaн фойдaдaниш эсa 14 бaробaргa ^таймок^. Kейинги йиллaрдa кyрyкдикдaги ерлaрнинг yзлaштирилиши нaтижaсидa сaйëрaмиздa экологик мyвозaнaтнинг бузилиши, сув режимининг yзгaриши кaби сaлбий окдбaтлaргa олиб келди. Мaълyмотлaргa кyрa, хaр йили ер юзидaн 13 миллион гектар урмон ерлaри йуколиб бормокдa. Чyллaниш дyнëнинг кyрFOкчил хyдyдлaридaги ерлaрни уз домигa тортмокдa. Бyндaй aнтропоген тaъсирнинг хaддaн зиëд ошиши aтмосферa, океaн, денгиз вa дaрëлaр, тупрок, урмон экотизимлaрини издaн чикдрувчи глобaд xaвф-xaтaрлaрнинг кyчaйишигa олиб келaди. Бyлaрнинг бaрчaси aтроф-мyхитни мyхофaзa килиш бyйичa кенг кyлaмли чорa-тaдбирлaрни aмaдгa оширишни тaдaб этaди. Бу, бевосита глобaд микëсдa кескинлaшиб кетaëтгaн экологик мyaммолaр доирaсидa яккол кузга тaшлaнмокдa вa yлaрнинг локaд, зонaл, регионaд сaбaблaрини aникдaшни хaмдa бaртaрaф килишнинг констрyктив-рaционaд yсyллaрини топишни кун тaртибигa кУймокдa.

XУЛОСA

Демaк, Ноосферaвий-экологик тaълим беришнинг aнтропоцентристик пaрaдигмaси мохияти - бу инсон энг олий кддрият сифaтидa эътироф этилиб, тaбиaт эсa унинг шaxсий мулки сифaтидa инсон вa тaбият кaрaмa-кaрши куйилиб, инсоннинг тaбиятгa тaъсири фaкaт прaгмaтик xaрaктергa эгa. Kелaжaкнинг yлкaн пойдевори кyрилaëтгaн хозирги дaврдa кyплaб сохaлaр кдтори илм-фaн хaм мухим вaзифaлaрни бaжaриши дaркор. Мaълyмки, купчилик фaн ютyкдaрининг яxшиликкa, эзгу FOялaргa xизмaт кдлишига Ургaниб колгaн. Аммо, хaммa вaкт хaм шyндaй бyлaверaдими? Фaннинг y ëки бу сохaсидa нихоятдa чyкyрлaшиб борaвериш, кулга киритилгaн ютуктарни мyтлокдaштириш одaмзотнинг тaбиий имкониятлaри вa хaк-хyкyкдaрини пaймол кдлишга олиб

June, 2022

1090

келмайдими? Бу борада инсоннинг узини урганувчи фанлар сохасидаги изланишларнинг чегараси борми?, каби масалалар бугунги куннинг долзарб муаммоларига айланиб бормокда. Ана шундай куплаб бахс-мунозараларга сабаб булаётган фан сохаларидан бири ирсий инженериядир[11, 3].

Замонавий илм-фан ва маданиятлар асосий йуналишлар орасида ноосфера тушунчасини урганиш, унинг шаклланиши ва шаклланиши мухим урин тутади. Биосферани Ноосферага боскичма-боскич амалга ошириш, уни келиши билан жамиятда фан ва технологияларни ривожлантириш долзарб ахамият касб этади. Шундан келиб чикиб шуни таъкидлаш уринлики, олий таълимда Баркарор ривожланиш буйича талабаларнинг билим ва куникмаларини оширишимиз долзарб булиб колмокда.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 20 октябрда "2030 йилгача булган даврда баркарор ривожланиш сохасидаги миллий максад ва вазифаларни амалга ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 841-сонли карори// ^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 14.12.2020 й., 09/20/777/1620-сон

2. Узбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар ташкилоти Бош ассамблеясининг 75-сессиясидаги нутки// Янги Узбекистон, № 183 (183), 2020 йил 24 сентябрь, пайшанба сони.

3. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси. -Тошкент: "Узбекистон", 2021. -Б. 388.

4. Абдуллаева М., Покачалов Г. Философские проблемы методологии науки. -Т.: Фалсафа ва хукук, 2006. -С. 32.

5. Бердимуратова А.К. Философско-методологические проблемы современной экологической ситуации (на материалах Приараля) //Спец. 09.00.01. Диалектика и теория познания. Дисс-я на соискан. уч. степени док. фил. наук. -Тошкент, 1999. -С. 5.

6. Декларация тысячелетия ООН // Московский журнал международного права, 2001, №1. -С. 257-269; Йоханнесбургская декларация по устойчивому развитию // Вестник экологического образования в России, 2002, № 4. С. 5-6.

7. Исаджанов А. Баркарор ривожланиш максадлари: устувор йуналишлари ва долзарб вазифалари // Ilmiy tahliliy axborot, 2018, №1. -Б. 96-97.

8. Каримов И.А. Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид баркарорлик шартлар ва тараккиёт кафолатлари. -Т., 1998.

9. Кистаубаев С.У. Шахс экологик дунёкарашини шакллантиришда миллий кадриятларнинг роли // Фалсафа фанлари буйича фалсафа

доктори (PhD) диссертацияси автореферати. - Самарканд,

2019. - Б. 15.

June, 2022

10. Мамашакиров. С. Вадимами ёки хадидат. -Тошкент, "Iqtisod-moliya" 2012. -

11. Назаров Н.Н. Ирсий инженерия ахлодий муаммоларнинг фалсафий тахлили. 09.00.05. Т., 2008. -Б. 3.

12. Ракитов А.И. Философия компьютерной революции. М.: изд. Политическая летературы. 1991, с-15

13. Хошимова И.С. Философский анализ биоразнообразия // Материалы семинара: Проблема биоразнообразия и изменения климита. -Т., 2010.

14. Хошимова И.С. Экология фалсафаси асослари // Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари: Республика илмий-назарий семинар материаллари. -Т., "MUMTOZ SO'Z", 2016. -Б. 27.

15. Шишин М.Ю. Онтологические и методологические основания концепции ноосферогенеза. Дисс. Канд. филос наук : 09.00.01. / Москва, 1997. - C. 15.

16. Абдуллаева М., Гаффарова Г. (2020). Структурные преобразования - новые возможности развития. "Узбекистон ва Марказий Осиё: ХХ1 аср ижтимоий гуманитар фанлари долзарб муаммолари, интеграция ва истидбол тенденциялари" халдаро илмий-амалий конференция материаллари. Тошкент, -Б.264-268.

17. Гаффарова Г. (2020). Человеческий капитал в условиях цифровизации Узбекистана. Интеллектуальная культура Беларуси: духовно-нравственные традиции и тенденции инновационного развития: материалы Пятой междунар. науч. конф. Т.2. - Минск: Четыре четверти, -С.72-75.

18. Гаффарова Г. Таркибий узгаришларнинг бифуркацион асоси // Academic Research in Educational Sciences, 2021. 2(1) (январь), pp.244-250.

19. Гаффарова, Г., & Абдуллаева, М. (2020). Тасаввуфнинг когнитив тизими замонавий фалсафа призмасида. Academic Research in Educational Sciences, 1(3),

20. Гаффарова, Г., & Кодиров, б. (2020). Радамлаштириш - инновацион ривожланиш омили сифатида. Academic Research in Educational Sciences, 1 (2),

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21.Гаффарова, T.F. (2020), Ахборотлашган жамиятдан ракамли жамият сари: фалсафий тахлил. УзА Илм-фан булими (электрон журнали). сентябрь сони, -

22. Гаффарова, Гулчехра Гуламжановна. (2020). Когнитив жараенда аутопоэзис назарияси. Узбекистонда илмий-амалий таддидотлар: Республика мидесида 16-куп тармодли илмий масофавий онлайн конференция материаллари. 193-196.

Б. 42-43.

102-114.

104-112.

Б.183-196

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.