Научная статья на тему 'АТРОФ-МУҲИТНИ АСРАШ БЎЙИЧА МИЛЛИЙ СТРАТЕГИК РЕЖА ВА УНИНГ АҲАМИЯТИ'

АТРОФ-МУҲИТНИ АСРАШ БЎЙИЧА МИЛЛИЙ СТРАТЕГИК РЕЖА ВА УНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
190
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экология / табиат / жамият / стратегия / стратегик режа / атроф-муҳит / экологик маданият. / ecology / nature / society / strategy / strategic plan / the environment / ecological culture.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Абдулатиф Абдумаликов

Жамиятнинг ривожланиш стратегияси – бу бош мақсад ва устуворликларни ҳамда сиёсий ислоҳотлар, иқтисодий ва ижтимоий дастурларни амалга оширишнинг изчиллигини аниқ белгилашдир. Илмий асосланган стратегиясиз барқарор ижтимоий тараққиёт, бошқарувнинг турли тармоқлари ва даражаларида хатти-ҳаракатларни мувофиқлаштириш, ресурслар ва иқтисодий имкониятларнинг оптимал тақсимланишига эришиш мумкин эмас. Ушбу мақолада атроф муҳитни асраш бўйича миллий стратегик режа ва унинг аҳамияти фалсафий жиҳатдан тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NATIONAL STRATEGIC PLAN FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION AND ITS IMPORTANCE

The development strategy of a society is a clear definition of the main goals and priorities, as well as the sequence of implementation of political reforms, economic and social programs. Without a science-based strategy, sustainable social development, coordination of actions in different sectors and levels of government, and the optimal distribution of resources and economic opportunities are impossible. This article examines the national strategic plan for environmental protection and its importance philosophically.

Текст научной работы на тему «АТРОФ-МУҲИТНИ АСРАШ БЎЙИЧА МИЛЛИЙ СТРАТЕГИК РЕЖА ВА УНИНГ АҲАМИЯТИ»

АТРОФ-МУХИТНИ АСРАШ БУЙИЧА МИЛЛИЙ СТРАТЕГИК РЕЖА ВА

УНИНГ АХАМИЯТИ

Абдулатиф Абдумаликов

Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Жамиятнинг ривожланиш стратегияси - бу бош максад ва устуворликларни хамда сиёсий ислохотлар, иктисодий ва ижтимоий дастурларни амалга оширишнинг изчиллигини аник белгилашдир. Илмий асосланган стратегиясиз баркарор ижтимоий тараккиёт, бошкарувнинг турли тармоклари ва даражаларида хатти-харакатларни мувофиклаштириш, ресурслар ва иктисодий имкониятларнинг оптимал таксимланишига эришиш мумкин эмас.

Ушбу маколада атроф мухитни асраш буйича миллий стратегик режа ва унинг ахамияти фалсафий жихатдан тадкик этилган.

Калит сузлар: экология, табиат, жамият, стратегия, стратегик режа, атроф-мухит, экологик маданият.

THE NATIONAL STRATEGIC PLAN FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION AND ITS IMPORTANCE

ABSTRACT

The development strategy of a society is a clear definition of the main goals and priorities, as well as the sequence of implementation of political reforms, economic and social programs. Without a science-based strategy, sustainable social development, coordination of actions in different sectors and levels of government, and the optimal distribution of resources and economic opportunities are impossible.

This article examines the national strategic plan for environmental protection and its importance philosophically.

Keywords: ecology, nature, society, strategy, strategic plan, the environment, ecological culture.

КИРИШ

Табиат - табиий, обектив конунларига буйсунадиган, ривожланадиган атроф мухитдир. Ишлаб чикариш кучлари - инсон фаолиятини ва унинг хаёти учун зарур булган ижтисоий мехнатни уз ичига олади. Мехнат инсонни вужудга келтирган, шакллантирган мухим воситадир. Мехнат табиат билан инсонни муайян суръатда боглаб турадиган жараёндир.

TaSuar SofinuKnapugaH yHyMnu ^ofiganaHum, ynapHu Myxo$a3a Kunum MacananapuHu oHrau paBumga xan этнm ynyH ouna, xairoKH MaKTaSrana TatnuM, MaKTaS xaMga onufi TatnuM Myaccacanapu xaM TaSuarra Mexp-MyxaSSar pyxuHu maKmaHTupum, экопогнaгa oug SunuMnapHu ynap myypura cuHrgupum gapKop. By Kena^aKga arpo^-MyxuTHu Myxo$a3a Kuna onaguraH Ba TaSuargaH o^unoHa ^ofiganamguraH aBnogHH maKnnaHTHpumHHHr MyxuM mapragup. 3epo, ycuS KenaëTraH ëm aBnog TaSuar xaKugaru SunuMnapHu эгaппaS, TeBapaK arpo^HuHr нoзнкпнгннн, yHuHr гyзaмнкпapннн KanSaH xuc Kuna oncaruHa, oHa-BaTaHra, yHuHr TaSuarnra MyxaSSaru omaguTatnuM Myaccacanapuga yKuram ^apaëHuga yKyBHunap oHruHu xo3upru экoпoгнк MyaMMonap moxuatuhu onuS SepyBnu SunuMnap SunaH Sofiuram Ba my SunuMnapHu ynapHuHr aManufi ^aonutfra, u^tumouh MexHaru SunaH MycTaxKaMnaS Sopum MaKcagra MyBo^uK.

ACOCHH KHCM

MaMnaKaTHuHr puBo^naHum cTpareruflcu ^SeKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTu ffl.M.Mup3uëeB acapnapuga, TapaKKuëT xycycutfraapu, AHru puBo^naHum Sockuhu gaBpu MyaMMonapu Ba yMyMSamapufi TapaKKuëT тeнgeнцнaпapннн nyKyp Taxgunura acocnaHraH xonga uhmuh acocga umnaS nuKunraH.

HKTucogufi puBo^naHumra SyHgafi ëHgomyB BMT ToMoHugaH unrapu cypunraH hhcoh TapaKKuëTu кoнцeпцнacн SunaH yfiryHnamraHgup. hhcoh TapaKuëTu кoнцeпцнacн moxu^tuhu aHraam ^apaëHuga TyrunaguraH SupuHnu caBon TaSuufiKu, "uhcoh TapaKKuëTu" geraHga HuMa TymyHunagu? BMTHuHr TapaKKuëT gacTypu ToMoHugaH TafiëpnaHraH 2010 fiun Hhcoh TapaKKuëTu xaKugaru Matpy3aga yHra Kyfiugaruna Tatpu^ Sepunagu:

Hhcoh TapaKKuëTu y3 Moxutfrara Kypa uhcoh эpкннпнкпapн Karopura ogaMnapHuHr y3oK, cofhom Ba u^ogKop xaëTra SynraH xyKyKnapuHu xaMga SomKa, ynapHuHr $uKpu Syfiuna Kagpnamra ap3urynuK MaKcagnapra эpнmнm; Su3HuHr MymTapaK cafiëpaMroga agonar Ba puBo^naHumHu SapKapopnuruHu TatMuHnamga $aon umTupoK этнmнн KuprnumgaH uSopar. OgaMnap - anoxugaMu ëKu rypyxgapMu - Sup BaKTga uhcoh puBo^naHumuHuHr xaM MaKcagu, xaM xapaKaraarnupyBHu Kynugupnap.

ByHgafi ^apaëH AHru puBo^nBHum Sockuhu MoSafiHuga ^aMu^rau puBo^naHTupumHuHr SyTyH gyHëga TaH onuHraH Mogenura, MaMnaxaraap puBo^MHuHr acocufi Me3oHura afinaHraH Hhcoh TapaKKuëTu кoнцeпцнacн пpннцнппapнгa xaM moc Kenagu. Кoнцeпцнaнннг By^ygra Kenumu ^aMu^T тapaккнëтннннг MapKa3uga uhcoh Typumu KepaK, geraH MyTnaK xa^Karau aHrnaS eTum HaTu^acu Syngu. 3oTaH, uKTucogufi ycumHuHr WKopu KypcaTKunnapu $aKar

жамият тараккиётининг асосий максадига эришиш - одамларнинг имкониятларини ошириш, уларнинг маънавий ва моддий эхтиёжларини янада яхширок каноатлантириш, одамлар учун янада юкори сифатли хаётни таъминлаш воситасидир.

Узбекистонда Инсон тараккиёти тугридаги маъруза мунтазам эълон килинади, улар ижтимоий сиёсат, иктисодий усиш, ислохотларни утказишда давлатнинг роли, кичик ва урта бизнесни ривожлантириш, давлат бошкарувини марказлаштиришни чеклаш, согликни сакдаш, таълим тизимига багишланган.

Инсон тараккиёти хакидаги маъруза факатгина кизикарли статистик маълумотларни камраб олган оммабоп материал эмас. Бу, энг аввало, инсон тараккиёти борасидаги мамлакат стратегияси амалга оширилиши жараёнини акс эттиради, сиёсат устуворликларини ифодалайди ва келгуси харакат дастурини белгилаб беради.

Шундай килиб, демократик ислохатлар даврида Инсон тараккиёти концепцияси ижтимоий жараённинг умум тан олинган парадигмасига айланди.

Ушбу концепция нафакат назарий асос, балки жамият ривожланишнинг комплекс моделидир. Инсон тараккиёти нуктаи назаридан ютуклар бугун барча жойларда мамлакат фаровонлиги ва у танлаган йулнинг мукаммаллигини тасдикловчи бош мезон сифатида тан олинди. 2000 йилнинг сентябрь ойида БМТнинг Минг йиллик Саммити булиб утди ва унда БМТнинг Минг йиллик Декларацияси, яъни халкаро хамжамиятнинг инсон тараккиёти ва инсон хавфсизлигини таъминлаш борасидаги харакат дастури бир овоздан кабул килинди. Бу хужжатга биноан Минг йиллик ривожланиш максадлари, яъни 192 давлат ва 23 халкаро ташкилотлар томонидан кашшокликни бартараф килиш, одамларнинг билим даражасини кутариш, атроф-мухитни химоя килиш, инсон хукук ва эркинликлари тенглигини таъминлаш, касалликларга карши курашиш, тинчлик ва хавфсизликни мустахкамлаш борасида эришиш керак булган вазифаларга оид мажбуриятлар белгиланди. Инсон тараккиётига эришиш билан боглик холатлар 8 та максад, 21 та вазифа ва 60 курсаткичларга асосланган холда бахоланади.

Узбекистондаги инсон тараккиётига булган устувор эътибор, мамлакат ривожининг янги сифати ва ахоли фаровонлиги тубдан ортганлигидан далолат берувчи аник маълумотлар оркали курсатилди. Хусусан, оналар улими даражаси икки баравардан купрок, болалар улими эса уч баравар камайди. Давлатимизнинг суверен ривожланиши мобайнида уртача умр куриш 67 ёшдан 73 ёшга, аёлларнинг умр куриши эса 75 ёшгача ошди. Шу билан бирга, барча даражадаги давлат хокимият органларининг инсон тараккиёти борасида белгиланган

марраларга сузсиз эришишни таъминлаш буйича фаолиятини янада жадаллаштиришга каратилган ишлар давом этмокда.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси "БМТ Минг йиллик максадларини Узбекистонда амалга ошириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида" махсус карор кабул килган. Унда Узбекистонда БМТ Минг йиллик ривожланиш максадларига мувофик ахоли турмуш даражаси ва сифатини изчиллик билан кутариш учун зарур булган кушимча чораларни амалга ошириш максадида вазирликлар, идоралар, хокимиятнинг марказий ва махаллий органларининг мамлакатда инсон салохиятини муттасил ривожланишини таъминлашга каратилган комплекс харакат дастури белгиланган

Фаровонлик. Инсон тараккиёти факатгина ижтимоий сиёсат сохаси билан чегараланмайди. Иктисодий ривожланишсиз, иктисодий салохият потенциалини кутармасдан, одамларнинг эхтиёжларини кондириш, имкониятларини кенгайтиришга эришиб булмайди. Инсон тараккиёти концепциясини факат таълим ва согликни саклаш, гендер ривожланиш ва кашшокликка карши кураш курсаткичлари каби ижтимоий мезонлар статистикаси асосида тахлил килиш нотугри. Ушбу маълумотлар жамгариш ва инвестициялар, ишлаб чикариш ва истеъмол килиш, савдо ва технологиялар каби курсаткичларсиз инсон тараккиёти хакида тулик тасаввур хосил килиш имконини бермайди. Шунинг учун хам, жамиятнинг ривожланишини унинг самарадорлигига, яъни одамларнинг моддий ва маънавий эхтиёжларини кондириш учун ресурслардан фойдаланиш оптималлигига кура бахолаш лозим.

Шу сабабли инсон тараккиётининг бош компонентидан биттаси фаровонлик хисобланади. Инсоннинг реал эркинликларини кенгайиши уни равнак топиши билан баркадам булмоги керак. Бу эса, уз навбатида, мехнат унумдорлигини оширишни, иктисодий усишни талаб килади. Шуни эътиборга олиш керакки, иктисодий курсаткичлар нуктаи назарига кура иктисодий манфаатдорлик мафкураси узгаради. У эндиликда ялпи, молиявий-иктисодий курсаткичларга эришишга каратилмай, инсон тараккиётининг бошка принциплари ва компонентлари билан узвий богликдир.

Баркарор ривожланиш принциплари Халкаро атроф-мухит ва ривожланиш буйича комиссия томонидан тайёрланган "Бизнинг умумий келажагимиз" маърузасида белгиланган эди. Унда таъкидланишича, баркарор ривожланиш бу -"бугунги куннинг эхтиёжларига жавоб берадиган, аммо улардан келгуси авлодлар хам бахраманд булиш имкониятларидан махрум этмайдиган ривожланишдир".

Шундан келиб чиккан холда, Баркарор ривожланиш - бу комплекс тушунча булиб, уз ичига иктисодий, экологик, демографик, ижтимоий компонентларни хам камраб олади.

Экологик хавфсизлик кишилик жамиятининг бугуни ва эртаси учун долзарблиги, жуда зарурлиги боис энг мухим муаммолар жумласига киради. Шу сабабли, жахон хамжамияти 1972 йилдан бошлаб 5 июнни Жахон атроф-мухитни мухофаза килиш куни деб эълон килиб, мавжуд экологик муаммоларни хал этиш борасида амалга оширилган ишлар якунини бахолаб, келгуси кадамларни белгилаб келмокда. Учинчи минг йилликнинг бошланиши мухим иккита тамойил билан характерланади.

Биринчидан, хозирги цивилизация глобал экологик муаммолар (иклим узгариши, озон катламининг емирилиши, ичимлик сувининг ифлосланиши ва етишмаслиги, урмон ва тупрокнинг инкирози, биохилма-хилликнинг кискариши, ортикча хажмдаги чикиндиларнинг хосил булиши хамда уларни зарарсизлантириш муаммолари ва бошкалар) билан тукнаш келди.

Иккинчидан, дунёда экологик вазият жадал суръатларда узгариб бормокда. Шунинг учун кечаги мезонлар билан эртанги истикболни бахолаб булмайди. Бу каби муаммолар Узбекистон учун хам хосдир.

Мустакил ривожланиш йилларида мамлакатимизда экологик муаммоларни ва уларнинг салбий окибатларини бартараф этиш буйича бой тажриба тупланди. Бу йуналишда республикада ёкилги ва энергиядан фойдаланиш технологияларини яхшилаш; тежамкор курилма ва технологияларни такомиллаштириш ва жорий этиш; кайта тикланадиган энергия манбаларидан фойдаланиш; атроф-мухитни мухофаза килиш ва согликни саклаш сохасидаги конунчиликни ислох килиш;

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёевнинг «Узбекистон Републикасининг янада ривожлантиришнинг 2017-2021 йилларга мулжалланган харакатлар стратегияси» ёндашувни хамда бозор муносабатларининг чукурлашиши шароитида табиий ресурслардан самарали фойдаланишни талаб этади. Бу муаммоларни ечишда ташки молиявий манбаларни жалб килиш мухим ахамият касб этади. Шу боисдан хам Узбекистонда халкаро молия институтлари ва ташкилотлари билан хамкорлик асосида халкаро экологик майдонга интеграциялашув жараёни чукурлашди.

Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош котиби Пан Ги МУн ва Узбекистон Республикаси биринчи Президенти Ислом Каримов билан булган учрашувда куйидаги фикрларни билдирди: «Мен Узбекистон ва бизнинг ташкилот уртасидаги кун тартибига куйилган умумий масалаларни ечиш доирасида узбек хамкасбларим билан хамкорликда ишлашдан мамнунман. Орол денгизи ахволини юкоридан кузатиб, ушбу халокатнинг худуд экотизимига салбий таъсири куламига шахсан гувох булдим. Мен экологик фалокат худудида яшовчи одамлар билан учрашдим. Бутун худуднинг кандай кийинчиликларга дуч келаётганлигини тасаввур килиш кийин. Мен Узбекистон Республикасининг тинчлик,

хавфсизликни таъминлаш ва минтакавий хамда халкаро ривожланишнинг купгина долзарб муаммоларини ечишда ута мухим булган Шанхай Хдмкорлик ташкилотидаги вакиллигини юкори бахолайман».

Узбекистон мустакилликни кулга киритган кунлардан бошлаб экологик муаммоларни ечиш, атроф-мухит холатини саклаш ва яхшилаш буйича хукукий кафолатларни яратиш хамда табиатни мухофаза килиш борасидаги сиёсатни шакллантиришга алохида эътибор каратиб келмокда. 1992 йил Рио-де-Жанейрода утказилган БМТ Конференцияси Узбекистон учун глобал экологик мувозанатни урнатишда халкаро хамкорликни ривожлантириш учун кучли туртки булди.

Узбекистон Рио Декларациясини имзолади, Иклим узгариши Конвенцияси, Киото Протоколи, Монреал Протоколига Лондон, Копенгаген, Монреал, Пекин тузатишлари, Чулланишга карши кураш буйича БМТ Конвенцияси, Биологик хилма-хиллик тугрисидаги Конвенция, Базель Конвенцияси, Ёввойи фауна ва флора турларининг халкаро савдоси Конвенцияси, Бонн Конвенцияси, Рамсар Конвенцияси, Бутунжахон ва маданий меросни мухофаза килиш Конвенцияси ва бошка куплаб экологик йуналишдаги халкаро шартномаларга кушилди.

Хрзирги кунда ушбу халкаро хужжатларда юклатилган мажбуриятларни бажариш буйича сезиларли усишга эришилди. Узбекистон Республикаси томонидан олиб борилаётган экологик сиёсат натижасида инсон саломатлигига хавфлилик даражаси юкори булган худудларда атрофмухит сифати яхшиланди ва экотизим баркарорлашди. Оролбуйи минтакасида экологик вазиятни согломлаштириш, яъни кичик сув хавзаларини, ичимлик суви сувутказгичларини куриш ишлари самарали амалга оширилмокда.

Демократик ислохотлар давомида атмосферага ифлослантирувчи чикиндиларни ташлаш 2,1 бараварга, захарли окава сувлар 2 бараварга камайди.

Узбекистоннинг халкаро конвенциялардаги иштироки истикболлари хакида суз борар экан, юкоридаги конвенцияларда белгиланган мажбуриятлар ижроси назоратини кучайтириш билан бирга «Трансчегаравий контекстда атроф-мухитга таъсирни бахолаш тугрисида»ги (ЭСПО), «Тургун органик ифлослантирувчи моддалар тугрисида»ги (Стокгольм), «Саноат фалокатларининг трансчегаравий таъсири», «Узок масофаларда хавонинг трансчегаравий ифлосланиши», «Атроф-мухитга алокадор масалалар буйича ахборотга эга булиш, адолатли хал этишга ва карорлар кабул килиш жараёнига жамоатчиликнинг катнашишига розилик бериш тугрисида»ги (Орхус) конвенцияларига Узбекистон Республикасининг кушилиши масаласини ижобий хал этиш мухим ахамиятга эгадир.

Узбекистон Урта Осиёнинг сув окими транзит зонасида жойлашганлиги сабабли трансчегаравий таъсирларга дуч келиши эхтимоли мавжуд. Шунинг учун трансчегаравий муаммоларни хал этиш биз учун долзарб муаммолар сирасига

киради. Бутун Урта Осиёда баркарор ривожланиш, айникса энергетик ва сув ресурсларидан умумий фойдаланиш учун БМТ ЕИК конвенцияси мухим ахамиятга эга. Шунинг билан биргаликда «Трансчегаравий сув окимлари ва халкаро кулларни мухофаза килиш ва улардан фойдаланиш буйича» БМТ Конвенциясига кушилиш масаласи умумминтакавий даражада хал этилиши лозим.

Бу борадаги асосий вазифа атроф-мухит мухофазасини яхшилаш, экологик баркарорликни таъминлаш буйича эришилган натижаларда тухтаб колмасдан, белгиланган максадлар сари дадил олга интилишдан иборат.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш мумкинки, иктисодий курсаткичлар - бу самарали ва баркарор иктисодий усишни таъминлаш хамда уни мантикий якунига изчил равишда етказиш, яъни инсон имкониятларини кенгайтириш, уларнинг иктисодий ва сиёсий хукук ва эркинликларини руёбга чикариш, бугунги ва келгуси авлодларнинг маънавий ва моддий эхтиёжларини кондиришдир.

REFERENCES

1. Н.Х,.Х,акимов, О.М.Ахмедов, А.А.Абдумаликов, З.Б.Шарипова. Яшил иктисодиёт ва экология. Дарслик. Тошкент, 2021.

2. Khakimov, N. H., & Ganiyev, B. S. (2019). THE ROLE OF STUDYING THE STRATEGY OF ACTION IN CHOOSING A PROFESSIONAL DIRECTION (TAKING INTO ACCOUNT THE FORMATION OF ENTREPRENEURIAL QUALITIES) IN STUDENTS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(7), 296-303.

3. Abdumalikov, A. A. (2019). ENVIRONMENTAL ECOLOGICAL POLICY IN UZBEKISTAN AND NECESSITY OF FORMATION OF RATIONAL COMMUNICATION TO NATURE. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(9), 94-101.

4. 1аЬЬо1о^а, M. (2021). THE IMPORTANCE OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN THE SOCIAL DEVELOPMENT OF SOCIETY. Экономика и социум, (6-1), 129-132.

5. Khakimovich, K. N., & Abdullazhanovich, A. A. (2021). JOINT INTERNATIONAL EDUCATIONAL PROGRAM AS AN IMPORTANT FORM OF TRAINING BACHELORS IN THE CONDITIONS OF A NEW STAGE OF DEVELOPMENT.

6. Абдумаликов, А. А. (2017). ФОРМИРОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ КУЛЬТУРЫ МОЛОДЕЖИ. Theoretical & Applied Science, (11), 277-280.

7. Yuldashov, I., Parpiev, O., Makhmutaliev, A., Tukhtanazarov, I., & Umaralievich, K. U. (2021). Pedagogical bases of formation of physical culture and social culture in Youth. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(11), 54-58.

8. Abdumalikov, A. A. (2017). FORMATION OF YOUTH INFORMATION CULTURE. ISJ Theoretical & Applied Science, 77(55), 277-280.

9. Абдумаликов, А. А. (2020). VIOLATION OF CONTRADICTIOONS BETWEEN SOCIETY AND NATURE AS A GLOBAL CIVILIZATION. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(4), 218-224.

10. Yuldashov, I., & Goynazarov, G. (2021). A need to improve the institutional system for increasing the social activity of young people at the stage of development. Интернаука, (12-3), 18-19.

11. Kipchakova, Y. (2021). METHODOLOGICAL AND DIDACTIC ASPECTS OF INFORMATION AND INTELLECTUAL CULTURE IN THE EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION. Экономика и социум, (6-1), 156-159.

12. Shavkatovna, S. R. (2021). DEVELOPING CRITICAL THINKING IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS. Conferencea, 97-102.

13. Kipchakova, Y. X., & Kodirova, G. A. (2020). INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN MODERN EDUCATION. Теория и практика современной науки, (5), 29-31.

14. Kholikova, D. M. (2019). INNOVATIVE ACTIVITY OF MODERN HIGH SCHOOL: TENDENCIES OF DEVELOPMENT. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(9), 215-220.

15. Abdurakhmonova, M. M., ugli Mirzayev, M. A., Karimov, U. U., & Karimova, G. Y. (2021). Information Culture And Ethical Education In The Globalization Century. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(03), 384-388.

16. Каримов, У., & Каримова, Г. (2018). ГЕОПОЛИТИЧЕСКАЯ КОНКУРЕНЦИЯ В ИНФОРМАЦИОННОМ ПРОСТРАНСТВЕ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ2018) (pp. 1368-1372).

17. Usmanov, N., Ganiev, B. S., & Karimova, G. Y. (2021). The Philosophical Basis For The Formation Of Spiritual Maturity Among Young People. Oriental Journal of Social Sciences, 33-37.

18. Абдумаликов, А. А. (2019). HUMAN AND NATURAL HARMONY IN THE HISTORICAL PROCESS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(5), 205-209.

19. Suyumov, J., Madaliyeva, G., & Xakimova, K. (2021). IMITATION MODELING TECHNOLOGIES IN HIGHER EDUCATIONAL PROCESS. Теория и практика современной науки, (5), 18-21.

20. Abdurakhmonova, M., Karimova, G., & Karimova, M. (2021). ROLE OF ETHICAL CULTURE IN PREVENTING VIOLENCE AMONG SPUPILS. Интернаука, (11-2), 5051.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.