Научная статья на тему 'БАЛИҚ МОЙИДА АНИҚЛАНГАН ВИТАМИНЛАР ВА БОШҚА ФИЗИОЛОГИК ФАОЛ МОДДАЛАР'

БАЛИҚ МОЙИДА АНИҚЛАНГАН ВИТАМИНЛАР ВА БОШҚА ФИЗИОЛОГИК ФАОЛ МОДДАЛАР Текст научной статьи по специальности «Химические технологии»

CC BY
175
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёғда ерийдиган витаминлар / натрий / калий / магний / витамин А / витамин Д / витамин Е / калсий / фосфор / fat-soluble vitamins / sodium / potassium / magnesium / vitamin A / vitamin D / vitamin E / calcium / phosphorus

Аннотация научной статьи по химическим технологиям, автор научной работы — Mamatkulov, Mamatqul, Usmаnov, Botir, Jorayev, Saidmahammadjon

Ушбу мақола балиқ мойида аниқланган витаминлар ва бошқа физиологик фаол моддалар, макрова микроэлементлар таркиби ҳақида.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VITAMINS AND OTHER PHYSIOLOGICALLY ACTIVE SUBSTANCES FOUND IN FISH OIL

This article is about the content of vitamins and other physiologically active substances, macroand microelements found in fish oil.

Текст научной работы на тему «БАЛИҚ МОЙИДА АНИҚЛАНГАН ВИТАМИНЛАР ВА БОШҚА ФИЗИОЛОГИК ФАОЛ МОДДАЛАР»

Kimyoviy fanlar / Chemical Sciences /Химические науки

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal Issue: 11 Volume: 2

QR-Article

30.11.2022

Year: 2022

Published: http://alferganus.uz

Citation:

Mamatkulov, M., Usmanov, B., Jorayev, S. (2022). Vitamins and other physiologically active substances found in fish oil.

SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (11), 57-62.

Mamatkulov, M., Usmanov, B., Jorayev, S. (2022). Балщ мойида анщланган витаминлар ва бош^а физиологик фаол моддалар. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (11), 57-62.

Doi:

https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.7390766

Mamatkulov, Mamatqul

Senior teacher of the Department of Food Technology, Ferghana Polytechnic Institute

Usmanov, Botir

Candidate of Technical sciences, associate professor, head of department of«Food technology Ferghana Polytechnic Institute

Jorayev, Saidmahammadjon

Master student Ferghana Polytechnic Institute

UDC 664.3

VITAMINS AND OTHER PHYSIOLOGICALLY ACTIVE SUBSTANCES

FOUND IN FISH OIL

Abstract. This article is about the content of vitamins and other physiologically active substances, macro- and microelements found in fish oil.

Keywords: fat-soluble vitamins, sodium, potassium, magnesium, vitamin A, vitamin D, vitamin E, calcium, phosphorus

Маматкулов, Маматкул

старший преподаватель, кафедра «Технология пищевых продуктов», Ферганский политехнический институт

Усманов, Ботиржон

Кандидат технических наук, доцент, ззаведующий кафедрой Кафедра «Технология пищевых продуктов», Ферганский политехнический институт

57

Джораев, Саидмахаммаджон

Магистрант

Ферганский политехнический институт

ВИТАМИНЫ И ДРУГИЕ ФИЗИОЛОГИЧЕСКИ АКТИВНЫЕ ВЕЩЕСТВА, СОДЕРЖАЩИЕСЯ В РЫБЬЕМ ЖИРЕ

Аннотация. В данной статье речь идет о содержании витаминов и других физиологически активных веществ, макро- и микроэлементов, содержащихся в рыбьем жире.

Ключевые слова: жирорастворимые витамины, натрий, калий, магний, витамин А, витамин D, витамин Е, кальций, фосфор

Мамат^улов, Мамат^ул

Озиц-овцат технологияси кафедраси катта уцитувчиси,

Фаргона политехника институти

Усманов, Ботиржон

техника фанлари номзоди, доцент, «Озиц-овцат технологияси» кафедраси мудири, Фаргона политехника институти

Жураев, Саидмахаммаджон

Магистрант Фаргона политехника институти

БАЛЩ МОЙИДА АНЩЛАНГАН ВИТАМИНЛАР ВА БОШЦА ФИЗИОЛОГИК ФАОЛ МОДДАЛАР

Аннотация. Ушбу мацола балиц мойида аницланган витаминлар ва бошца физиологик фаол моддалар, макро- ва микроэлементлар таркиби уацида. Калит сузлар: ёгда ерийдиган витаминлар, натрий,калий, магний, витамин А, витамин Д, витамин Е, калсий, фосфор

Кириш

Балик ёFи ёFда эрийдиган витаминларининг яхши манбаидир. А витамини нормал куриш учун, шунингдек, суякларнинг ривожланиши ва усиши учун зарур [1]. Унинг таркибидаги ретиноат кислотаси эпителия тукималарининг ривожланишида ген экспрессиясини тартибга солади. Балик мойида аникланган ёFда эрийдиган витаминлар 1-жадвалда келтирилган. Балик мойи таркибида А витаминининг микдори 8067 Щ/т1 ни ташкил этиши аникланди [2]. Балик турларидаги А витамини инсон организми учун усимлик манбасига караганда осонрок узлаштирилади. Бундан ташкари, балик мойида суяк ривожланиши учун

сс

®

58

Т. 2 №11. 2022

RESEARCH_,

ISJIF 2022:5.962

зарур булган 0,44 IU/ml D витамини аникланди. Тадкикотлар шуни курсатадики, D витамини саратонга карши хусусиятларга

Балик мойи таркибида аникланган витаминлар

1- жадвал

№ Витаминлар номи Витаминлар микдори, (0,44 IU/ml)

1 Витамин А 8076

2 Витамин D 0.44

3 Витамин Е 850

эгадир. D витамини етишмовчилиги рахит ва остеомалазия ривожланишига олиб келади [3]. Болаларда D витамини танкислиги юмшок суяклар ва скелет деформациясига олиб келади. Катталарда D витамини етишмовчилиги остеомалазияга олиб келиши мумкин, натижада суяклар заифлашади. Балик мойи таркибида 850 IU/ml Е витамини аникланди. Е витамини иммунитетни, кизил кон таначаларининг гемолизга нормал каршилигини таъминлаш учун зарур булган мухим озик моддалардир, шунингдек, капиллярлар ва юрак мушакларининг утказувчанлигида мухим рол уйнайди. Е витаминининг антиоксидант фаоллиги биологик мембраналар, липопротеинлар ва липид захираларини оксидланишдан химоя килади, шунингдек туйинмаган ёF кислоталарни эркин радикал воситачилик оксидланишидан химоя килади [4,5].

Балик гушти таркибидаги макро -ва микроэлементлар индукцион-боFланган плазмали масс-спектрометрия усулида урганилди. Балик гушти таркибида макроэлементлардан натрий, калий, магний, калций ва фосфор элементлари аникланди [7,8]. Макроэлементлар микдори куйидаги тартибда ортиб боради: Mg < Ca < Na < K < P(2-жадвал). Макроэлементлар орасида энг юкори микдор фосфорга тегишли булиб, энг куйи микдор магнийга тегишлидир. Калий элементи хам юкори микдорга эга булиши билан ажралиб туради.

Балик гушти таркибида куйидаги микроэлементлар аникланди: Fe, Cu, Zn, Mn, Co, Ni, Cr, Al, Sn, Se I. Макроэлементлар микдори куйидаги тартибда ортиб боради: Sn < Ni < Co < Se < I < P < Mn < Cu < Zn < Al < Fe (2-жадвал).

Балик гушти таркибидаги макроэлементлар(мг/кг)

2 - жадвал

№ Элемент микдори

1 Натрий (Na) 874,337

2 Калий (K) 4034,224

3 Магний (Mg) 408,893

4 Калций (Ca) 611,175

5 Фосфор (P) 5643,435

Макроэлементлар орасида темир энг юкори микдорга эга булиб, аникланган микроэлементлар орасида энг куйи микдор никел ва калайга тегишдидир.

Балик гушти таркибидаги микроэлементлар(мг/кг)

59

I INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL

RESEARCH

T. 2 №11. 2022

ISJIF 2022:5.962

3-жадвал

№ Элемент микдори

1 Темир (Fe) 135,717

2 Мис (Cu) 1,344

3 Рух (Zn) 4,589

4 Марганец (Mn) 1,234

5 Кобалт (Co) 0,138

6 Никел (Ni) 0,04

7 Хром (Cr) 0,324

8 Алюминий (Al) 25,475

9 Калай (Sn) 0,015

10 Селен (Se) 0,208

11 Иод (I) 0,478

Захдрли элементлар орасида мишяк, симоб, кадмий ва KypFomHH аникланган булиб, уларнинг микдори куйидаги тартибда ортиб боради: Cd < Hg < As

< Pb. Уларнинг микдори СанПИН меъёридан ортик эмас.

Балик гушти таркибидаги за^арли элементлар(мг/кг) _ 4- жадвал

№ Элемент микдори

1 Мишяк^) 0,136

2 Симоб(Щ) 0,0213

3 Кадмий(Cd) 0,016

4 КyрFOшин(Pb) 0,149

Тадкикот натижаларига кура балик гушти Mg, Ca, Na, K, P ва Fe каби организм учун зарур булган элементларнинг манбаи хдсобланади [9,10]. Макро-ва микроэлементлар тадкик килиш натижасида олинган натижалар адабиётларда келтирилган кийматлар орасида ётади.

Мунозара ва натижалар

Балик ёFининг даволовчи хусусиятларини синаб куриш максадида ФарFOна шошилинч тез тиббий ёрдам Марказининг "Камбустиология" булимида 2019 йилнинг 15 февралидан 12 октябрь кунига кадар булган давр оралотида турли хил куйиш, тан жарохдтларига чалинган хдр хил ёшдаги, 392 нафар беморларнинг жаррох,лик операциясидан кейинги даволаниш жараёнида яраларнинг битиб кетиши учун ёрдамчи восита сифатида куллаш клиника синови тажрибалари утказилди. Синов учун такдим этилган балик ёFи намуналари таркибига махсус каталитик кушимча киритилган. Барча балик ёFини синаш жараёнларида беморларнинг ва уларнинг якин кариндошларининг шахсий розилиги олинди. Дастлабки 20 нафар беморларда яраларнинг битиб кетиши жараёни тезлашганлиги хеч кандай асоратсиз кечиши аниклангандан сунг, даволанишда ётган беморларда мазкур балик ёFининг даволовчи хусусиятига ишонч янада ошди ва тажрибалар

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

60

T. 2 №11. 2022

RESEARCH_,

ISJIF 2022:5.962

оммавий клиник синови давом эттирилди. 2019 йилнинг саккиз ойи давомидаги синов тажрибаларида иштирок этган беморлар контингенти куйидагича тойифалаштирилди:

А-I чи даражали куйиш-121 нафар бемор;

B-II-чи даражали куйиш-200 нафар бемор;

С-Ш-чи даражали куйиш -71 нафар бем орлар.

Беморларнинг ёши таркиби: 7-12 ёшлар -2 нафар, 17-25 ёшлар -5 нафар, 32-56 ёшлар -385 нафар, булардан эркаклар -134 нафар, аёллар -251 нафар нисбатларни ташкил килди. 77 нафар беморлар юз ва буйин сохаларида куйиш жарохатларини олганлар. Куйиш холатларининг аксарияти, яъни 385 холатлар маиший куйишлар ва 4 холат - ишлаб чикариш куйишлари булган. Камбустиология амалиётида беморларни жаррохлик операциясидан кейинги даволашда балик ёFидан ёрдамчи даволовчи восита сифатида фойдаланиш максадида утказилган синов тажрибалари мазкур ёFнинг анъанавий муолижаларда кулланиладиган усимлик (зайтун, данак) ёFларига нисбаттан юкори даволовчи самара курсатиши аникланди. Жумладан, беморларнинг тери-мускул копламалари шиддатли равишда тикланиши кузатилди. Шу билан бир вактда, барча холлардаги яраларнинг битишида хеч кандай салбий асоратлар содир булмади, аксинча тиF теккан жойларда тукималар регенерацияси жараёни яллотланишсиз, инфекциясиз, аллергиясиз, доF-чандиFларсиз кечди. Беморларни жаррохлик операциясидан кейинги даволаш амалиётида хозирги кунда Германияда ишлаб чикариладиган, хорижий валюта эвазига импорт килинаётган нархи ута киммат "Бакетимс" препарати кулланилмокда.

Хулоса

Таклиф этилаётган балик ёFи билан операциядан кейинги яраларни даволаш усули мазмун-мохияти жихатидан янги истикболли даволаш услубини ташкил килади ва нафакат комбустиологияда, балки пластик хирургия амалиётида кулланиш мумкинлиги эътироф килинди.

Утказилган тажриба синовларимизни амалга ошириш борасида ишлаб чикарилган озукавий балик ёFи айни дори воситасининг урнини боса оладиган даволовчи хусусиятини ва уни инновацион даволаш воситаси сифатида куллаш мумкинлигини тулик исботланди. Бу эса Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев томонидан эътироф этилган Узбекистон Республикаси ривожланишининг 2017-2021 йиллардаги Хдракатлар Стратегияси, ички бозорни ракобатбардош, импорт урнини босувчи махсулотлар билан тулдириш ва келажакда ташки бозорга экспортбоп махсулотлар билан чикиш истикболи концепциясининг талабларига тулик жавоб беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Öksüz A., Özyilmaz A., Küver S. Fatty Acid Composition and Mineral Content

of Upeneus moluccensis and Mullus surmuletus Turk. J. Fish. Aquat. Sci.2011.11: рр.69-75.

2. Rosa, R., Calado, R., Narciso, L., Nunes, M.L. Embryogenesis of decapods crustaceans with differentlife story traits, feeding ecologies and habitats: a fatty acid approach. Marine Biology, 2007. 151: рр.935-947.

61

T. 2 №11. 2022

RESEARCH_,

ISJIF 2022:5.962

3. Ozden O. Changes in amino acid and fatty acid composition during shelf-life of marinated fish. J Sci Food Agric.2005. 5: рр.2015-2020.

4. Усманов Б. С., Кодиров З. З. Влияние солнечных лучей на состав продуктов при хранении высококачественных растительных масел //Universum: технические науки. - 2021. - №. 2-2 (83). - С. 92-95.

5. Усманов Б. С., Кодиров З. З., Ибрагимов Л. А. Способы использования высокочастотных лучей при длительном хранении сырья для производства растительных масел //Universum: технические науки. - 2021. - №. 5-3 (86). - С. 9396.

6. Усманов Б. С., Медатов Р. Х., Мамажонова И. Р. Интенсификация теплообмена при течении HNO3 В трубах с кольцевыми турбулизаторами //Universum: технические науки. - 2019. - №. 10-2 (67). - С. 35-37.

7. Абдурахимов С. А., Усманов Б. С., Мамажанова И. Р. Зараженность семян хлопчатника афлатоксином В1 //Universum: технические науки. - 2020. - №. 6-2 (75). - С. 70-72.

8. Usmanov B., Umurzakova S. Investigation of the chemical composition and properties of low-grade phosphorites of tashkur //Innovative Technologica: Methodical Research Journal. - 2021. - Т. 2. - №. 12. - С. 100-105.

9. Усманов Б. С., Эргашев А. А. У. Исследование процесса разложения низкосортных фосфоритов при непольной норме серной кислоты //Interdisciplinary Conference of Young Scholars in Social Sciences. - 2021. - С. 297-300.

10. Усманов Б. С., Юнусов О. К., Отакулова Х. Ш. Изучение влияние способа гидратации на цветность подсолнечного масла //Universum: технические науки. -2020. - №. 11-2 (80). - С. 91-93.

11. Мамажанова И. Р., Медатов Р. Х. Преимущества местных адсорбентов при рафинации хлопкового масла //Universum: технические науки. - 2020. - №. 11-2 (80). - С. 78-81.

12. Медатов Р. Х., Хасанов А. Х., Хасанов Х. Т. Влияние целлюлотических и протеолитических ферментов на процесс очистки хлопкового масла //Universum: технические науки. - 2022. - №. 4-7 (97). - С. 33-36.

13. Медатов Р. Х. и др. Экспериментальные установки для исследования теплоотдачи при конвективном теплообмене //Universum: технические науки. -2019. - №. 11-2 (68). - С. 28-31.

62

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.