Научная статья на тему 'БАДИИЙ ИЖОДДА ҚИССАХОНҲИКОЯЧИ ОБРАЗИ'

БАДИИЙ ИЖОДДА ҚИССАХОНҲИКОЯЧИ ОБРАЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
42
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қиссахон-ҳикоячи / функция / бадииий бутунлик / ижодий метод / ижод эркинлиги / ҳаётий ҳақиқат / поэтика / услуб / маҳорат / қаҳрамон / характер / бадиий матн / контекст / бадиий нутқ / конфликт / ижодий жараён / ижодий лаборатория. / storyteller / function / artistic integrity / creative method / creative freedom / real life / poetics / stylistic skill / context / hero / character / artistic text / artistic speech / conflict / creative process / creative laboratory.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рустамова, Ибодат Икрамовна, Мамаюсупов, Содиржон Неъматжонович

Мазкур мақолада бадиий ижоддаги қиссахон-ҳикоячи образининг бадиий асар структураси вазифаси ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMAGE OF THE SHORT STORYTELLER IN ARTISTIC CREATION

In this article, the function of the structure of the artistic work of the image of the storyteller in artistic creation is considered.

Текст научной работы на тему «БАДИИЙ ИЖОДДА ҚИССАХОНҲИКОЯЧИ ОБРАЗИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1), Jan., 2023

БАДИИЙ ИЖОДДА ЦИССАХОН- ХИКОЯЧИ ОБРАЗИ

Рустамова Ибодат Икрамовна

ФарДУ адабиётшунослик кафедраси доценти, филология фанлари доктори Мамаюсупов Содиржон Неъматжонович

ФарДУ, 2-боскич магстранти

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада бадиий ижоддаги циссахон-уикоячи образининг бадиий асар структураси вазифаси уацида суз юритилади.

Таянч суз ва иборалар: циссахон-уикоячи, функция, бадииий бутунлик, ижодий метод, ижод эркинлиги, уаётий уацицат, поэтика, услуб, мауорат, цаурамон, характер, бадиий матн, контекст, бадиий нутц, конфликт, ижодий жараён, ижодий лаборатория.

АННОТАЦИЯ

В данной статье говорится о функции структуры художественного произведения образа сказочника в художественном творчестве.

Ключевые слова и выражения: рассказчик, функция, художественная ценостъ, творческий метод, творческая свобода, реальная жизнь, творчество, жизненная дейсвителъностъ,поэтика, стилистическая мастерство, герой, харктер,художественый текст, художественная речь, конфликт творческий процесс, художественная лаборатория

ABSTRACT

In this article, the function of the structure of the artistic work of the image of the storyteller in artistic creation is considered.

Key words and expressins: storyteller, function, artistic integrity, creative method, creative freedom, real life, poetics, stylistic skill, context, hero, character, artistic text, artistic speech, conflict, creative process, creative laboratory.

КИРИШ

ХХ аср узбек насри узига хос тараккиёт ва изланишлар боскичини босиб утди. Маълумки, собик шуролар даврида бир ижодий методнинг хукмрон булиши ижод эркинлигига акс таъсир курсатиб, хаёт хакикати талкинида ёзувчига кийинчилик тугдиради. Лекин шунга карамай уз даврида XXI аср ижодкорлари учун хам урганиш манбаи вазифасини бажарадиган асарлар яратилдики, ушбу асарлар поэтикаси: услуб ва махорат, кахрамон ва характер, бадиий матн ва контекст, бадиий нутк ва конфликт, ижодий жараён ва ижодий лаборатория каби масалалар тадкики долзарб хисобланади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Бадиий асарлар поэтикасини яъни, услуб ва махорат, кахрамон ва характер, бадиий матн ва контекст, бадиий нутк ва конфликт, ижодий жараён ва ижодий лаборатория кабиларнинг урганиш мухим саналиб бу жараёнларга эътибор каратиш тарихан бизга маълум. Шу манода юкоридаги назарий масалаларни хал этишда катор илмий тадкикотлар яратилди. Узбек адабиётшунослигида насрий асарларда хикоячининг функцияси нихоятда кам тадкик этилган. Рус ва жахон адабиётшунослигида бу борада бирмунча ишлар амалга оширилган. "Демак, хикоя этиш муаллиф ижодкор томонидан эпик асарнинг "иккинчи даражали" субъектига (хикоя килувчига) тегишли ва "воситачилик" вазифасини бажарувчи (укувчи билан бадиий асарни боглаб турадиган) матн парчалари тупламидир, бу биринчидан, укувчига каратилган турли хил маълумотларни такдим этиш булса, иккинчидан кахрамонлар ва хикоя килувчининг барча мавзуларга йуналтирилган баёнотларини ягона тизими доирасида бир-бирига боглаш хамдир"

"Умуман олганда, хар кандай тахлил, жумладан структур тахлилнинг пировард максад-вазифаси бадиий асарнинг жон жойини топиш ва уни далиллар оркали илмий аник ва таъсирчан тарзда курсатиб беришдир"7 Айтилган илмий карашларга муносабат билдириш билан бирга, улар томонидан урганилмаган назарий жихатлар ёритилган.

"Хуллас, хикоянинг илк ва сунгги жумласига бадиий модул сифатида караш, уларга бадиий тахлил жараёнида суяниш усули узини оклайди. Х,икоя структурасида илк жумла бадиий суз ва фикрларни ёйишга замин хозирласа, сунгги жумлада улар бир бутун холда йигилиб, ёзувчи бадиий концепциясини асослаш хамда укувчи онгига уйгун холатда етказиш вазифасини бажаради" х.

НАТИЖАЛАР

Бадиий асар поэтикасини урганиш ва уни жахон андозалари асосида текшириш бугунги куннинг энг долзарб ва кечиктириб булмайдиган назарий масаласи саналади. Бадиий асар матнини асар структураси асосида тадкик этиш, матн таркибидаги хар бир суз ва шаклий элементларни вокеликни хаётий акс эттириш аспектида тахлил этиш, матннинг асл маъносини ифодалашда йул очади.

7 . Милиев С. (Сувон Мели). Глобал илмий-бадиий тал^ин поэтикаси: Фил. фан. док-ри (DSc.) дисс. - Тошкент, 2019. -Б.66.

1 Хамроев К. Хозирги узбек ^икоясида композиция поэтикаси: Филол. буйича фалсафа доктори (PhD) дисс.автореф. -Тошкент, 2018. -Б. 20.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

Бадиий бутунликни таъмин этишда ровий ривоя тарзи асар структурасида етакчилик килиб, "Майиз емаган хотин" хикоясида ровийнинг холис позицияси кузатилади. Ижодкор услубидаги образларнинг уз-узини фош этиш тамойили бу хикояда янада етакчилик килади. Ровий баён тарзида кесатик, киноя, тарафкашлик каби усулларнинг мавжудлиги хикоя бадиий кимматини оширади.

."Бошсиз одам" хикоясида салбий образларга нисбатан ровийнинг атайлаб тарафкашлик муносабати булиши, эмоционал таъсир утказишнинг узига хос куринишидир. Бадиий вокеликни "акслантириш"да, саргузашт ва реалистик элементларнинг мавжудлиги "пайвандлаш" зарурати, ровийнинг ортикча тафсилотларга берилмаслиги, муболага ва шартлилик усулларидан фойдаланиши, тасвирда меъёрни саклай билиши ижодий тамойил сифатида А.Кдххор ижодида шаклланган.

МУХ,ОКАМА

"Айникса, хозирги нотинч ва тахликали замонда бутун башарият олдида пайдо булаётган, биз илгари дуч келмаган долзарб мураккаб муаммолар, глобал хавф-хатарларни биргаликда бартараф этиш, шу йулда барча эзгу ниятли кишиларни бирлаштиришда, дунё ахолисининг карийб учдан бир кисмини ташкил этадиган ёшларни гуманистик гоялар рухида тарбиялашда бадиий суз санъатининг урни ва масъулиятини хар качонгидан хам юксалтириш зарурлигини бугунги куннинг узи такозо этмокда".1 Шундай экан, ХХ аср узбек адабиётида узига хос уринга эга булган Абдулла Каххор ижоди бадиий тафаккуримизнинг бебахо бойлиги хисобланиб, бугунги ислохотлар ва янгиланишлар жараёнида хам ёш авлодни маънавий ва ахлокий жихатдан тарбиялашда мухим вазифани бажаришга хизмат килаётгани билан ахамиятлидир. Адабиёт ва бадиий асар инсон маънавиятини шаклланишида асосий роль уйнайди.

Миллий адабиётимиз тараккий этишида АДаххорнинг уз урни бор. Ёзувчининг насрий асарлари хусусида, жумладан, характер ва бадиий конфликт яратиш услуби, асарларининг тили, сюжет-композицион хусусиятлари тугрисида бирмунча тадкикотлар килинган. Бизнингча, ёзувчи асарларининг бадиий киммати тасвирлаш усулидаги узига хосликда ва хаёт хакикатини бадиий хакикатга айлантириш жараёни, асарни бадиий мезонлар, ижодий тамойиллар аспектида бахолаш эса тарихий жараён хисобланади. Айнан шу жараён натижасида ёзувчининг узига хос махорати, услубий тамойиллари

1 Мирзиёев Ш . Нияти улуг халкнинг иши хам улуг, хаёти ёруг ва келажаги фаровон булсин. Учинчи жилд. -Тошкент: Узбекистан, 2019. -Б.340.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

шаклланади. "Бизда поэтик матн тадкики дейилганда, гоя ва мазмундан бахс юритиш, вазн кофия, бадиий санъатлар хусусида сузлаш тушунилади. Рост гап, бу бир кадар каноат ва колиплашган тажриба. Хрлбуки, чинакам тахлил ва талкин матнда мавжуд хамма нарсани, хаттоки, харф товушлари, оханг, ранг товланишларини хам маънолаштириш, муаллифнинг шахсий холати, кайфияти, рухоний сезимлари билан алокадорликда ёритиш талаб этилади"2. Биз хам А.Каххор асарларининг бадиий шакл билан боглик жихатларини тадкик килишни, хар бир шаклий элементни "маънолаштириш"ни зарур деб билдик. Ёзувчи асарлари хар доим катта кизикиш билан урганилган ва адабий жомоатчилик, етук олимларимизнинг тадкикот объекти сифатида урганилган. Унинг асарлари турли методологик тамойиллар асосида текширилиб, гох хак, гох нохак гаплар айтилган. Узбек адабиётшунослигида "Каххоршунослик мактаби" яратилган. Ёзувчи асарлари йиллар утса хам уз мухлислари ва адабиётшунослар диккат марказидадир. Адиб асарларига бу кадар эьтиборнинг сабаби, бизнингча, ёзувчи ижодий услубининг узига хослиги, бадиий махоратининг бетакрорлигидир. Улар бадиий матн мукаммаллиги, образлар, киссахон-хикоячи нуткининг узига хослиги ва композициясининг мухтасарлигида куринади.

Киссахон-хикоячининг хикоялаш тизими ва унда муаллиф махорати масаласида урганишни зарур деб билдик. Шу маънода ёзувчи асарларига бугунги кун нуктаи назаридан ёндашиш ва уни бахолаш мухим саналади..

Хдётий вокеалар муаллиф ижодий призмасидан утиб, бадиий вокеликка айланар экан, унинг ниятларини амалга оширишда хикоячи асосий фигура саналади. Х,икоячининг ривоя тарзи бадиий вокеликни шакллантириш жараёнидаги хикоячининг баён усули хисобланиб, уни амалга оширишда муаллиф асар структурасида киссахон-хикоячи ва образлар нуткидан фойдаланади. Ривоя тарзининг бу куринишлари асарда бадиий вокеликни ташкиллашда асосий восита булиб, сюжетда хикоячи ривоя тарзининг турли куринишларда намоён булишига олиб келади. Баён этиш усулининг узига хос бу куриниши бадиий вокеликни ташкиллаш тамойилларини шакллантиради.

Абдулла Каххор насрида хикоячи ривоя тарзи ва хикоячи функциясини бадиий матн асосида урганиш мухим урин тутади. Адабиётшуносликка оид манбаларда киссахон, киссахон-хикоячи, хикоячи каби терминларга дуч келамиз.

Х,икоячи асар сюжетида коммуникатив муносабатларни ифодаловчи хисобланади. Икки индивид (ёзувчи - китобхон) уртасидаги муносабат асосан

2 Хаккул И. Бадиий матн ва тахлил килиш муаммолари. Интернет. www. literature.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

хикоячи воситасида амалга оширилади. У сюжетда вокеа-ходисаларга, образларга уз муносабатини билдириши, китобхонни ортидан эргаштириши ва вокеа-ходисаларга ойдинлик киритиши мумкин. Асарнинг истаган урнида иштирок этувчи образларга нисбатан у очикдан-очик уз муносабатини билдира олиш имкониятига хам эга. Бадиий асар стуктураси ва образ характерининг шаклланишида хикоячи ривоя тарзи асосий саналади. Кино санъатида оператор хаётнинг мухим томонларини кино тасмага туширади, монтаж жараёнида уни саралаб, энг асосийларини томошабинга курсатишга харакат килади. Х,икоячи хам худди кинодаги оператор сингари китобхонни асар сюжетида бошкаради, хаёт манзараларини картиналар оркали эмас, сузлар оркали курсатиб беради. Театр санъатида хаётнинг энг мухим томонлари пардаларга жойлаштирилиб, парда ва кисмлар уртасида драматик асар композицияси яратилади. Насрий асарларда бадиий вокелик хикоячи нутки, персонажлар хатти-харакатлари асосида матнда акс этади.

^икоячи асар сюжетида кахрамонлар холатини ифодалашда асосий саналади. У асар вокеаларни бир фокусга йигиб, сунг укувчига такдим этади.

"Бинобарин, муаллиф образи виртуал ходиса, амалда айтайлик персонажлар каби мавжуд эмас, вужудга келиши мумкин образ"3. Бадиий асарда образ чекланган позицияда туради, уларни баъзан салбий, баъзан ижобий образ деб бахолай оламиз. Аммо хикоячи образига нисбатан бундай муносабат билдира олмаймиз. Х,икоячи бир вактнинг узида асарнинг бадиий ва структурал бутунлигини таъминловчи асосий фигура саналади. Асардаги барча нуткий жараёнларни бошкаришда, эмоционал холатларни амалга оширишда хикоячининг имконияти кенг. У асар структурасида горизонтал ва вертикал томондан бирлаштирувчи асос, ук (ось) саналади, ёзувчи ихтиёри билан асарнинг исталган жойида намоён була олади. Шунингдек, хикоячининг асардаги салмоги муаллиф максади, жанр талабидан келиб чикиб, турли даражада булади. Хдкоячи нуткида куйидаги мазмуний ва шаклий элементлар учрайди: риторик сурокнинг мавжудлиги; алохида экспрессив ва эмоционал сузларнинг булиши; хикоячининг китобхонга очик мурожаати; хикоячининг китобхонга маслахати; хикоячи нуткида фонетик, лексик, синтактик усулларнинг узига хос куринишларда намоён булиши кабилар.

Юкорида келтирилган элементларнинг барчаси хикоячи нуткида бир вактда узида учраши хам мумкин. Унинг позицияси эса бадиий матнда у ёки бу тарзда намоён булади. Демак, бадиий вокеликни ташкиллашда хикоячи функциясига алохида эътиборимизни каратамиз, чунки адиб асарлари асосида

3 Мелиев С. "Хамса" да муаллиф образи категорияси. // Узбек тили ва адабиёти. -2008 йил, 5-сон. -Б.25.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

яратилган тадкикотларда хикоячи ривоя тарзи ва хикоячи функцияси масаласи деярли урганилмаган назарий муаммо саналади.

ХУЛОСА

Кузатишларимиздан шу нарса маълум булдики, АДаххор ижодида муаллиф ривоя тарзи бошка асарлардаги каби хикоячи баёни, таснифи, образлар репликаси ва диалоглар куринишида шаклланган булади. Хар бир бадиий асарда муаллиф ривоя тарзи узига хос булиб, у бетакрорлиги билан характерлидир. Бадиий вокеликни ташкиллашда асосий фигура саналган хикоячи сюжетда факат баён этиш билан чекланиб колмай, коммуникатив муносабатларни амалга оширишда хам асосий роль уйнайди. Хар бир асар доирасида тугундан ечимгача булган барча жараёнда ёзувчи фаолияти изчиллик билан амалга оширилиши, бизга маълум. Бадиий асар сарлавхасидан тортиб, асар охирида куйилган нуктада хам ёзувчи ижодий максади, айтмокчи булган нияти ётади. Шу маънода асарнинг барча катта ва кичик элементларида ёзувчининг орзу-истаклари, фалсафий карашлари уз аксини топади. Асар сюжетида берилган барча элементларда муаллифнинг вокеа-ходисалар, предметларга булган муносабати, кайфияти мужассамлашади. Тугун ва ечим уртасидаги мавжуд алока ёзувчи бадиий мушохадалари оркали утиб, янги бадиий умумлашма кашф этсагина ахамиятли булади.

Хуллас, асарнинг струкутураси ва унинг бадиий бутунлигини таъминлашда ровий ривоя тарзи етакчилик килади. "Майиз емаган хотин" хикоясида ровий позицияси бетарафдир. Образлар уз-узини фош этади; ровий баён усулида кесатик, киноя, тарафкашлик каби муносабатлар етакчи уринда туради; кучма маънодаги сузларнинг ровий нуткида берилиши жанр поэтикасида мухимлик касб этиб, муаллиф махоратини белгиловчи асосий тамойил хисобланади;

"Бошсиз одам" хикоясида салбий образларга нисбатан ровийнинг атайлаб ижобий муносабатда булиши, укувчига эмоционал таъсир утказиши узига хос ижодий усул хисобланиши, бадиий вокеликни "акслантириш"да, саргузашт ва реалистик элементларнинг мавжудлиги "пайвандлаш" зарурати, ровийнинг сюжетда ортикча тафсилотларга берилмаслиги; ровий воситасида композиция элементларининг бир-бирига пайвандлай олиши, тасвирда муболага ва шартлиликни куллай билиши ва меъёрни саклай олиши воке-ходисаларнинг бадиий матнга "акслантиришда" етакчи тамойил хисобланади.

Бадиий ижодда-киссахон хикоячи образининг асар сюжетини ифодалашда ва асар бадиий бутунлигининг ифодалашдаги ахамияти катта.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

REFERENCES

1. Rustamova Ibodat Ikramovna. Rhythm Views on the Plot of the Work / / Badiy asar syujetida ritm ko'rmishlari. // International Journal of Innovative Research. -India,June, 2021, -P. 8355-8357. Impact-faktor.7.512.

2. Rustamova Ibodat Ikramovna.ROVI FUNCTION IN THE STRUCTURE OF THE WORK//Asar strukturasida roviy funksiyasi//EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR) - India, May, 2021, -P. 624-66. . Impact-faktor.

3. Rustamova Ibodat Ikramovna. PORTRAIT AND ITS ARTISTIC-AESTHETIC FUNCTION IN THE WORKS OF ABDULLA QAHHOR//Abdulla Qahhor asarlarida portretning badiiy-estetik funksiyasi//AMERICAN JOURNAL OF SOCIAL AND HUMANITARIAN RESEARCH. -America, December, 2021, -P. 230-234. Impact-faktor. 8.047.

4. Rustamova Ibodat Ikramovna. NATIONAL DETAIL AND NATIONALISM IN ARTINTERPRETATION OF VALUES(ON THE EXAMPLE OF ULUGBEK HAMDAM'S NOVEL "FATHER") // Badiiy asarda milliy detallar tahlili(U.Hamdam "Ota" romani misolida // AMERICAN JOURNAL OF SOCIAL AND HUMANITARIAN RESEARCH. -America, December, 2021, -P. 196-198.

5. Gafurovich, S. A. (2021). Analysis Of The Poem" Autumn Dreams" By Abdulla Oripov. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01),

6. Sabirdinov, A. (2021). ASKAR KASIMOV IN THE UZBEK POETRY OF THE XX CENTURY THE ROLE AND IMPORTANCE OF CREATION. Конференции, 7(2).

7. Mukhammadjonova Guzalkhan. The image of a creative person in the poetry of Erkin Vohidov. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. Volume : 10, Issue : 11, November. - India, 2020.

8. Mukhammadjonova, G. (2020, December). ARTISTIC INTERPRETATION OF THE CREATIVE CONCEPT IN WORLD LITERATURE. In Конференции.

9. Abdurashidovich K. A. Motivation and National Character of Foolishness in Uzbek Literature //ANGLISTICUM. Journal of the Association-Institute for English Language and American Studies. - 2018. - Т. 7. - №. 4. - С. 47-51.

10. Qayumov A. CREATING OF A NATIONAL CHARACTER THROUGH MEANS OF LITERATURE //Theoretical & Applied Science. - 2018. - №. 1. - С. 235-240.

11. Джураева, М. А. (2020). THE CONCEPT OF A NEW HUMAN-BEING IN MODERN UZBEK STORIES. Ученые записки Худжандского государственного

556-559.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

университета им. академика Б. Гафурова. Серия гуманитарно-общественных наук, (2), 85-89.

12. Oripova, G. (2019). UZBEK POETRY AND THE WORLD LITERATURE IN THE YEARS OF INDEPENDENCE. Scientific Journal of Polonia University, 32(1), 116-120.

13. Oripova Gulnoza Murodilovna. (2019). THE PECULIARITIES OF VAZN METER IN UZBEK POETRY OF THE INDEPENDENCE PERIOD. International Journal of Anglisticum. Literature, Linguisitcs and Interdisciplinary Studies. Volume: 8 /Issue:2/. - Macedonia, 2019. -P.33-39.

14. Akhmadjonova O. A. Symbolic And Figurative Images Used In The Novel "Chinar" //The American Journal of Social Science and Education Innovations. -2021. - Т. 3. - №. 03. - С. 389-392.

15. Ahmadjonova, O. (2020, December). THE ARTISTIC SKILL OF THE CREATOR. In Конференции.6. Oripova G. M., Tolibova M. T. Q. Composition Of Modern Uzbek Stories //The American Journal of Social Science and Education Innovations. - 2021. - Т. 3. - №. 03. - С. 245-249.

16. Oripova, Gulnoza Murodilovna, Akhmadjonova, Okila Abdumalikovna, Kholmatov, Oybek Umarjon Ugli, & Muminova, Tabassum Siddigovna (2022). INTERPRETATION OF MOTHER IMAGE IN LITERATURE. International scientific journal of Biruni, 1 (2), 304-309.

17. Makhmidjonov, S. (2021). ARTISTIC INTERPRETATIONS OF THE EDGES OF THE HUMAN PSYCHE. Интернаука, (15-3), 75-76.

18. Yulchiyev, Q. (2019). The development of lyric chronotop in Uzbek poetry. Scientific journal of the Fergana State University, 2(2), 77-81.

19. Azimovich, R. Z. Chronotope Image in the Novel" Ulugbek Treasure" by Odil Yakubov. International Journal on Integrated Education, 3(11), 183-186.

20. Rahimov, Z., & Gulomov, D. (2020, December). RETROSPECTIVE STRUCTURE IN FICTION. In Конференции.

21. Dehkonova, M. S. (2020). OYBEK'S POETRY THROUGH ANALYSES OF REPRESENTATIVES OF OYBEK STUDIES SCHOOL. Theoretical & Applied Science, (2), 13-17.

22. Hamidov, M. (2020, December). ARTISTIC FEATURES OF SHUKHRAT'S NOVEL" MASHRAB". In Конференции.

23. UMURZAKOV, R. (2018). Social environment and spiritual world of teenager in narrative "Saraton" by N. Fozilov. Scientific journal of the Fergana State University, 7(4), 104-105.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

24. Kasimov, A. A. (2020). PECULIARITIES AND SIMILARITIES OF SYMBOLIC EXPRESSION IN THE NOVELS "THE PICTURE OF DORIAN GRAY" AND "THE MAN AT THE MIRROR". Theoretical & Applied Science, (5), 590-592.

25. JURAYEV, H., & ABDURAHIMOVA, J. (2018). Semantic layers of the expression in the Babur lyric. Scientific journal of the Fergana State University, 1(3),

26. Sabirdinov, A. (2019). Sketches to the novel "Night and day" by Chulpan. Scientific journal of the Fergana State University, 1(6), 119-120. 27.Sabirdinov, A. G. (2021). Interpretation of Characters in Utkir Hoshimov's Story "Yanga". International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 8(6), 196-200.

28.Murodilovna, O. G. (2020). Melody and musicality in Lirycs. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 656-664.

29. Oripova, G. M. (2021). Genesis And Essence Of Genre Concept. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(12), 90-94.

111-112.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.