Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК РАҲБАР ФАОЛИЯТИДА МУОМАЛА ВА МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

БЎЛАЖАК РАҲБАР ФАОЛИЯТИДА МУОМАЛА ВА МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

2
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бошқарув / рахбар / муомла ва мулоқот / буйруқ бериш / ўрнак кўрсатиш / намуна бўлиш / кўнгил сўраш / чиройли муомла қилиш / ходимларга ғамхўрлик қилиш / керагида кўнгилли бўлиш / чиройли нотиқлик / мулоқот маданияти.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Сирожиддин Сопорбоевич Юсупов

Ушбу мақолада бўлажак раҳбар фаолиятида муомла ва мулоқот маданиятининг шакллантириш ҳақида маълумотлар бериш билан бирга, унинг рахбар ҳаѐтидаги ўрни ва аҳамияти ҳақида тўхталган. Раҳбар жамият тараққиѐтини бошқаришга катта ҳисса қўшадиган шахс. Раҳбарлик фақат буйруқ бериш, балки ўрнак кўрсатиш, намуна бўла олишни биладиган, кўнгил сўрашни, чиройли муомла қилишни ўз қўл остидагиларга ғамхўрлик қила олишни, керагида кўнгилли бўлишни яхши ўзлаштирган, чиройли нотиқлик санъати ва маданиятига доимо амал қилиши ѐритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК РАҲБАР ФАОЛИЯТИДА МУОМАЛА ВА МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

БУЛАЖАК РАХБАР ФАОЛИЯТИДА МУОМАЛА ВА МУЛОЦОТ МАДАНИЯТИНИНГ УРНИ ВА А^АМИЯТИ

Сирожиддин Сопорбоевич Юсупов

Мирзо УлуFбек номиданги УзМУ "Педагогика ва умумий психология" кафедраси

тадцицотчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада булажак рах,бар фаолиятида муомла ва мулоцот маданиятининг шакллантириш хдцида маълумотлар бериш билан бирга, унинг рахбар хдётидаги урни ва ахдмияти хдцида тухталган. Рах,бар жамият тарацциётини бошцаришга катта хисса цушадиган шахс. Ра^барлик фацат буйруц бериш, балки урнак курсатиш, намуна була олишни биладиган, кунгил сурашни, чиройли муомла цилишни уз цул остидагиларга Fамхурлик цила олишни, керагида кунгилли булишни яхши узлаштирган, чиройли нотицлик санъати ва маданиятига доимо амал цилиши ёритилган.

Калит сузлар: Бошцарув, рахбар, муомла ва мулоцот, буйруц бериш, урнак курсатиш, намуна булиш, кунгил сураш, чиройли муомла цилиш, ходимларга FамхУрлик цилиш, керагида кунгилли булиш, чиройли нотицлик, мулоцот маданияти.

АННОТАЦИЯ

В данной статье представлена информация о формировании коммуникации и культуры общения в работе будущего лидера, а также о ее роли и значении в жизни руководителя. Лидер - это человек, вносящий большой вклад в управление развитием общества. Подчеркивается, что руководство не только отдает приказы, но и показывает пример, умеет быть примером для подражания, умеет заботиться о своих подчиненных, умеет заботиться о своих подчиненных, хорошо умеет быть волонтером, и всегда придерживается искусства и культуры прекрасного ораторского искусства.

Ключевые слова: Управление, лидерство, обращение и общение, отдавать приказы, подавать пример, быть примером для подражания, просить об одолжениях, хорошее отношение к людям, забота о сотрудниках, волонтерство, хорошие публичные выступления, культура общения.

ABSTRACT

This article provides information about the formation of communication and communication culture in the work of a future leader, as well as its role and importance in the life of a leader. A leader is a person who makes a great contribution to managing

27-mart, 2024

274

the development of society. It is highlighted that the leadership not only gives orders, but also shows an example, knows how to be a role model, is able to take care of his subordinates, is able to take care of his subordinates, is good at being a volunteer, and always adheres to the art and culture of beautiful oratory.

Keywords: Management, leadership, treatment and communication, giving orders, setting an example, being a role model, asking for favors, treating people well, caring for employees, volunteering, good public speaking, communication culture.

EyryHru MaKonaHHHr Kiipuw ^HCMHga Gyna^aK paxGap ^aonuaraga MyoMna Ba MynoKOT MagaHuaTHHHHr ypHH Ba axaMuaTH Tyxranap экaнмнз, энr aBBanno xaéTga paxGap Gynumga 3apyp GynraH $a3HnaTnapgaH Gupu HHpoñnu MyoMana Ba MynoKar KHnum GynuG y3 xoguMnapu GunaH hhcohhh MyHocaGarnapHH ñynra KyMHmgHp. PaxGap Gynum MyMKHH, aMMO paxGapnuK KHnum KaHHanuK OFup экaнnнrннн xaMMa xaM Gunagu geG GynMañgu.

KeHHHTH Hunnapga paxGap Ba paxGapnuK xaKaga Te3-Te3 ranupaguraH GynuG py3HOManapga OHga-coHga Gynca xaM KaiTa-KMHHK MaKonanap GocunuG HHKMOKga. MaKonanapga Ma3Kyp MaB3y TyFpucHga Typnu Tou^agaru KHmHnapHHHr ^HKp-Mynoxa3anapu GungHpHnMOKga. ^aMuaTga эca xap khm Gy Macanara y3 GHnraHHHa, y3 gyHéKapamH acocuga éHgamuG, yHH y3HHa TanKHH этмoкцa. EHnnHpHnaéiraH ^HKp-Mynoxa3anap HuxoaTga xHnMa-xHn GynuG, épuranaéTraH MaB3yHHHr y éKH Gy ^HxamapurHHa Tunra onuHagu.

PaxGap - ^opcna-TO^HKHa cy3gaH onuHraH GynuG, Gupop gaBnaT, TamKunoT, rypyx, ^aMoanapra ñyn KypcaTuG, GomnunuK KHnuG GopyBHH, paxGapnuK KHnyBHH, HynGomHH, paxHaMo; PaxGap - TatnuM-TapGua GepyBHH, Hyn-HypuK KypcaTyBHH, ycTO3 MatHonapuHH Gungapagu.

Oao^HHT - apaGna cy3gaH onuHraH GynuG, Gupop coxaga onuG GopunaguraH um, MamFynoT, xapaKaT, xapaKaT ^apaéHH MatHonapuga Kenagu.

KeHr xanK OMMacu ypTacuga «paxGap» cy3HgaH TamKapu «MaHcaG» cy3H xaM Kyn KynnaHagu. Xym, MaHcaG Ba MaHcaGgop khm Ba y HHMa umnap GunaH GaHg?

MaHca6 - apaGna cy3gaH onuHraH GynuG, Mactyn Ba3H^a, aMan, naBO3HM. MaHcaG-y3HHH KypcaTum ynyH KunuHaguraH éKH y3ura MatKyn um, xapaKaT. MaHcaG - gapéHHHr Kyn, geHru3ra éKH GomKa gapéra KyHHnaguraH ^oh. MaHcaGra mhhmok -aManra TañuHnaHMOK, Gupop aManHH, Ba3H^aHH эrannaмoк.

MaHcaGgop apaGna-^opcna-TO^HKHa cy3gaH onuHraH GynuG, Gupop MaHcaGra, naBO3HMra эra GynraH aMangop. MaHcaGgop maxc. MaHcaGnapacT - MaHcaGra HHTHnaguraH, MaHcaGHH axmu KypaguraH.

^aBO3HM apaGna cy3gaH onuHraH GynuG, Myaccaca, Hgopa TamKunoT Ba my KaGunapga Gupop pacMHH xu3MaTHH Ga^apum GunaH GoFnuK GynraH gouMHH Ba3H^a. XanKHMH3 OF3aKH HyTKuga paxGap, MaHcaGgop cy3napu xaM umnaTHnagu. Yh khih Ba

27-mart, 2024

275

ундан купга бош булганни бошлиц, рахбар, мансабдор дейишади. Инсон борки, у гапиради. У ким, цайси вазифасида фаолият курсатишидан цатъий назар,чиройли мулоцот ва муомалада булиши талаб этилади.

Булажак рахбар фаолиятида муомла ва мулоцот маданиятининг урни ва ахамияти хацида эътибор берар эканмиз, нафацат уцитувчи чиройли муомала ва мулоцат маданиятига эга булиши керак, балки барча касб эгалари шу жумладан рахбарлар, мураббийларга, тарбиячиларга, тарFиботчи-ташвицотчиларга, ота-оналар, балки барча-барча бу фазилатдан хабардор булиши лозим. Айницса, купчилик билан муомала циладиган рахбарлар чиройли муомала ва мулоцат маданиятини эгаллашлари зарур.

Узбекистоннинг Биринчи Президента Ислом Каримов: "Одам биргина ширин суз туфайли, мажозий цилиб айтганда, тоFни талцон цилиши мумкин. Афсуски, кейинги вацтларда бизнинг баъзи рахбарларимиз одамларга бундай муносабатда булишни деярли унутиб цуйганлар. Чунки одамга ишонч уни улуFлайди, уз кучига рухий цувват баFишлайди. Ишончсизлик, холисона муносабатда булмаслик одамларнинг хафсаласини пир цилади ва шу туфайли биз цанчадан-цанча истеъдодли рахбару ташаббускор ёшларимизни бой бермоцдамиз", деган эдилар. Дацицатан хам, яхши фаолият курсатиб, урнак булган инсонларга амал берилса, дарров узгариб цоладиганлари хам йуц эмас. Халцимизда "инсонни билмоцчи булсанг, амал бериб синаб кур", деган мацол борлигини хам унутмаслигимиз керак.

Рахбарлик - мансаб эмас балки масъулият, деган гап бор. Дамма хам яхши рахбар була олмайди. Рахбарлик - истеъдод, билим, катта салохият талаб цилади. Шунинг учун хам, цадимдан рахбарлик мавзусида куплаб алломаларимиз фикр билдирганлар. Арасту, Форобий, Кайковус, Амир Темур, Алишер Навоий, Хусайн Воиз Кошифий асарларида рахбарликнинг фазилати -ю, цусурлари, нималарга амал цилиши керак-у, нималардан узини пархез цилиши лозимлигини курсатиб утганлар. ^адимда рахбарликка цуйишда юзни уциш санъатига (физиономияга) алохида эътибор царатилган. Инсоннинг юзи, цоши, буйи, лаби, бурни, цулоцлари, сочи, гавдаси, буйни кабиларига цараб, уларни рахбарликка цуйса, буладими -йуцлиги хацида куплаб маълумотлар берилган. Масалан: Дусайн Воиз Кошифийнинг "Ахлоци Мухсиний" асаридаги "фаросат баёнида" бобида рахбарлик хислатлари, вазифалари туFрисида фойдали маълумотлар берилган.

^адимда рахбарликка алохида уцитилмаган булса-да, лекин хаёт тажрибаси бор, бошцарувчилик цобилиятига эга булганлар нотицлик малакасини эгаллаганлар рахбарликка цуйилган.

Узбекистонда мустацилликка эришилганидан кейин Президент хузуридаги жамият бошцаруви академияси ташкил этилди. Айни кунларда академияда

276

И 27-mart, 2024 Respublika ilmiy-amaliy konferensiyasi

булажак рахбарлар укитилмокда. Амалдагиларнинг малакалари оширилмокда. Вилоятларда Президент академиясининг худудий филиаллари ташкил этилди.

Кейинги йилларда рахбарликка тайёрлаш, уларда нотиклик ва нутк маданиятини эгаллашлари учун бир неча кулланмалар, рисолалар тайёрланди. «Миллий FOя ва рахбар масъулияти»; «Рахбар ва ходим»; М.Йулдошев, Н.Назарзода. «Рахбарлик психологиясида ахлок»; Н.Бекниёзов. «Рахбар маънавияти, маданияти ва махорати»; Сабрина. «Кунгил олиш санъати»; Х,.Туйманова «Узбекона хислат»; О.Йулдошева. «Инсонни урганиш илми»; Н.Боймуродов «Рахбар психологияси»; У.Саидов. «Бошкарув ва нотиклик санъати»; Л.Мухаммаджонова. «Давлат хизматчисининг ахлокий маданияти» (услубий кулланма); «Риторика»; Р.Жуманиёзов. «Сиз нотик булмокчими сиз?»; Л.Раупованинг «Нутк маданияти»Х.Ж.Худойкулов "Жамиятда муомала ва мулокот одоби" , "Рахбарнинг узаро муносабатлардаги муомала одоби" каби куплаб кулланмалар яратилиб, укитувчиларга, булажак ёш рахбарларга такдим килинмокда. Бу кулланмалар рахбарлар олдидаги вазифаларини, бурчларини курсатиш билан бирга, асосий масъулиятлари нималардан иборатлигини хам тушунтиради, ургатади.

Жамият тараккиётида рахбарнинг урни доимо асосий уринни эгаллайди. Бугунги кунда хар кандай рахбар одамлар билан мулокот килади. Рахбар Президент олиб бораётган сиёсатни тури тушунтира олиши, мамлакатда амалга оширилаётган ислохотларнинг мазмун-мохиятини, ташкилот, корхона олдидаги вазифалар нималардан иборат эканлигини содда, тушунарли килиб жамоага тушунтириши ва уларни рухлантира олиши, хар бир ташкилотда ишлаётган фукароларнинг, ишчи-хизматчиларнинг бурчи нималардан иборатлигини сингдириши зарур булади.

Рахбар, асосан, нотиклик санъати ва нутк маданиятининг сузлашув нутки туридан кенг фойдаланади. Бунинг учун рахбар, аввало, Узбекистондаги барча сохалардаги ислохотларни ва шу сохадаги янги фармонлар, ^арорларнинг мазмун-мохиятини узи тулик укиб, урганган булиши керак. Рахбар узи билган янгиликларни, вазифаси доираси, ташкилот хусусиятидан келиб чикиб, жамоага янги вазифалар, топшириклар бериши учун у нотикликнинг сузлашув туридан фойдаланиши керак булади.

Рахбар сузлашув нутки оркали жамоа билан мулокотга киришади. Иш унумдорлигини ошириш учун рахбар куйидаги омиллардан фойдаланиши лозим булади.

Рахбар биринчидан, жамоа билан мулокотни жуда самимий, оддий, расмиятчиликдан холи утказиши керак.

Иккинчидан, рахбар бераётган топширикларини жамоани бажара олишларига ишонтира билиши зарур.

27-mart, 2024

277

Учинчидан, бажарилаётган вазифани ижтимоий-сиёсий, ицтисодий, маънавий-маърифий хусусиятларини тахлил цилиб бериши лозим.

Туртинчидан, рахбар уз фикр-мулохазасини жамоага етказиб, тушунтириб бериши керак.

Бешинчидан, рахбар ижтимоий воцеа-ходисаларни тушунишда жамоадан олдинда юриши даркор.

Олтинчидан, рахбарда мулоцот маданияти шаклланган булиши лозим.

Еттинчидан, рахбарда сузлаш санъати, тинглаш цобилияти, хар цандай холатда, хар цандай характердаги инсонлар билан муомала цила олиш цобилиятига эга булиши зарур.

Саккизинчидан, жамоадаги узидан чиройли, яхши гапира оладиган, бошцара биладиганларни ёнига олиб маслахатчи цилиб олиши ва улардан фойдаланиши керак.

Булажак рахбар фаолиятида муомла ва мулоцот маданиятига эга булиши ташкилотда иш фаолиятининг яхшиланишига катта ёрдам беради. Чунки рахбар уз цул остидагиларнинг цулидан нима иш келишини билиб, иш тацсимласа, ташкилот ёки корхона ривожланади, ишлар моддий манфаатдорлиги ошади, натижада ишчилар, ходимлар рахбардан рози булади.

Афсус билан таъкидлаш жоизки, узоц йиллар "уз фикрини мутлацо, мустацил, она тилисида равон, гузал ва лунда ифода эта олмайдиган мутахассисни, аввалам бор, рахбар курсисига утирганларни бугун тушуниш хам, оцлаш хам цийин", дейилгани тури эди.

Булажак рахбар фаолиятида муомла ва мулоцот маданиятини яхши эгаллаган рахбар сузамоллигидан, сузнинг цудратидан фойдаланиб, корхона -ташкилотни яхши бошцариши мумкин булади. Лекин, очиц айтиш керакки, муомла ва мулоцот маданиятини эгаллаш осон иш эмас. Айницса, техника, аниц фанлар, жисмоний маданият йуналишида уциган рахбарлар нутци, хаммасиники эмас, баъзилариники, бугунги кун талабига умуман жавоб бермайди.

Муомла ва мулоцот маданиятини фацат рахбар учунгина эмас, балки барча соха-уцитувчилар, тиббиёт ходимлари, цолаверса, ота-оналар, боFча тарбиячилари учун хам, нихоятда керакли ва зарурдир. Дар бир ота-она фарзандига тарбия бериши учун хам у фарзандига уз фикрини тури, содда, тушунарли тарзда уцтириши лозим булади.

Жамиятдаги барча касб эгалари учун хам муомла ва мулоцот маданияти зарур. Инсонлар билан мулоцот цилмайдиган нотицлик, нутц керак булмайдиган касб йуц ва булиши хам мумкин эмас.

Муомла ва мулоцот маданияти, нотицлик цобилияти, истеъдоди булмаган киши, бизнингча, рахбар булмагани, бошца касб эгаси булгани яхши. Рахбарлик фацат хавасдан иборат эмас, балки катта масъулият, катта шараф. Рахбарда,

27-mart, 2024

278

устозда, мураббийда хамма нарса - суз, тил, дид, куриниш, муомала, инсонийлик гузал булиши керак.

Куп сузлаб киши доно булмайди,

Куп эшитиб, доно барчага бош булади, - дейди Юсуф Хос Дожиб.

Дикмат:

Бир хакимдан сурадилар: «Аклли киши ким?

Даким деди: "Сузни меъёри билан сузлаган, хаёт кадрини англаган, бутун куч ва кудратини илм ва камолот хосил килишга сарфлаган кишидир", дейди Мажидиддин Давофий.

Сузда керак маьною маънида завк,

Сузлагувчида суз учун дарду шавк, деган эди Дайдар Хоразмий.

Хусайн Воиз Кошифий "Ахлоки Мухсиний" асарида уз тажрибасидан келиб чикиб, шундай ёзади: «Сендан тил одоби кандай булади?, деб сурасалар, шундай жавоб бер:

-яхши фикрни ифодалаш учун OFизни очиш лозим, ёмон гап учун OFизни берк тутгин.

Агар сендан: нималардан тилни тийиш даркор, десалар, шундай дегин:

биринчиси, ёлFOн гапиришдан, зеро, ёлFOнчилик одамнинг узига душмандир;

иккинчиси, ваъдага хилоф иш килишдан, чунки бу икки юзламачиликдир;

учинчиси, Fийбат ва бухтондан. Зеро, бу фосиклар ишидир;

туртинчиси, жанжалдан, хусуматдан, мактанчокликдан, ёмон дуо ва хакоратдан, одамларнинг ранжишига сабаб буладиган кулгу ва масхаралашдан тилни тиймок лозим"

Бузургмехр: "Бир кишини курдингки, нихоятда куп гапирмокда, билгилки, у девонадир!", деган эди. Киши демокчи булган акл тарозусида яхшилаб тортмагач, уни баён килиш номакбулдир. Дакимлар: "куп уйла, сунг сузла", дейишган. Эхтиёж пайдо булмасдан бир сузлаган сузни такрор гапирмасин. Бирор киши бирор вокеани баён килишга киришса, эшитувчининг бундан хабари булса-да, хабардорлигини ундан яширсин. Чунки гапирувчи хижолат чекиши мумкин. Узга кишидан суралган сузга жавоб бермасин. Агар савол купчиликка ташланса, у мазкур саволга жавоб беришга кодир булса хам, хаммадан аввал жавоб беришга шошилмасин. Бирор киши жавоб айтса, коникарли булмаса ёки унга кушимча килишга кодир булса, охиста жавобини айтсин. Катталарга кинояли суз айтмасин. Тушунилиши кийин булган сузни мисоллар воситасида равшан килсин. Мунозарада чегарадан ташкари чикмасин. Дар бир кишига унинг фахми етадиган даражада сузласин. Бир хакимдан сурадилар: "Нега сен гапиришдан кура купрок эшитасан?". У деди: "Чунки менга иккита кулок, битта тил хадя этилган". Бу

279

И 27-mart, 2024 Respublika ilmiy-amaliy konferensiyasi

фикрлар нотицлик санъати ва нутц маданиятини эгаллаши зарур булган нафацат рахбарга, балки барчага керак буладиган хикматли фикрлардир.

Хулоса цилиб айтганда, булажак рахбар фаолиятида муомла ва мулоцот маданияти рахбар фаолиятида катта маънавий-маърифий ахамиятга эга. Чунки жамият тарацций этгани сайин муомла ва мулоцот маданияти хам ривожланиб, такомиллашиб, таъсир доираси кенгайиб бормоцда. Рахбарнинг билим даражаси, салохияти унинг нутцида, амалга оширилаётган бунёдкорлик ишларида куринади. Рахбар жамият тарацциётини бошцаришга катта хисса цушадиган шахс. Рахбарлик фацат буйруц бериш, иш буюришни узигагина эмас, балки урнак курсатиш, намуна була олишни биладиган, кунгил сурашни, уз цул остидагиларга Fамхурлик цила олишни, керагида цаттикцул, керагида кунгилли булиш цулидан келадиган кенг мушохада, ута ацлли, синчков, фахм-фаросати уткир, физиономияни яхши билган ва яхши узлаштирган, муомла ва мулоцот санъати ва нутц маданиятига хар доим амал циладиган шахсга ярашади.Шундай экан бугунги булажак рахбар фаолиятида муомла ва мулоцот маданияти замон талабларига мос булиши давр талабидир.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халцимиз билан бирга цурамиз. - Тошкент: "Узбекистон", 2017. - 488 б.

2. Ш.М.Мирзиёев халц таълими тизимини ривожлантириш педагогнинг малакасини ва жамиятда нуфузини ошириш ёш авлод манавиятини юксалтириш масалаларига баFишланган нутци. 2019 23 август " Новости Узбекистана" Газета УЗ.

3. З. Б. Ахрарова (2021). УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМДА ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ^УЛЛАШ ЖАРАЁНЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2 (NUU Conference 1), 190-194.

4. Бабашев, Ф. А. (2018). Реформы, нацеленные на дальнюю перспективу. Вопросы науки и образования, (1 (13)), 118-119.

5. Р. Х. Джураев ва С.Т.ТурFунов. "Таълим менежменти" -Т.:Ворис Нашриёт. 2006.

6. Данилин В.И.Финансовый менеджмент:задачи, тесты, ситуатсии. Учебное пособие. - М.: Проспект, 2009. - 360 с.

7. Форобий " Фозил одамлар шахри'Т.АДодирий номидаги "Халц меъроси" нашриёти 1993 йил 204 бет.

8. Хусайн Воиз Кошифий. Ахлоци Мухсиний. Тошкент. "Навруз". 2018. 243 -347-бетлар.

9. Худайцулов Х.Ж. Бошцарувда рахбарлик маданияти. -Т.: Инновация-Зиё. 2022 й.

10. Худойцулов, Х. Ж. (2021). Комил инсон фазилатлари. Т.:"Инновация -Зиё.

27-mart, 2024

280

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.