Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК БИОЛОГИЯ ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ'

БЎЛАЖАК БИОЛОГИЯ ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
59
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мулоқот / жестлар / суҳбатдош / мулоҳаза / мушоҳада / маданият / лидерлик. / communication / gestures / interlocutor / reflection / observation / culture / leadership.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — O. Jo'Raeva

Мақолада мулоқот маданияти ва унинг аҳамияти ҳақида сўз юритилган. Ўқтувчи нутқининг равон ва маъноли бўлиши учун эътибор қилиниши лозим бўлган вазиятлар ёритилиб, ички ҳис-туйғуни тананинг фазодаги холати ҳамда турли хил ҳатти-ҳаракатларга қараб ҳам таҳлил қилиш усуллари баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF THE COMMUNICATIVE CULTURE OF FUTURE BIOLOGY TEACHERS

The article talks about the culture of communication and its significance. The situations that need to be taken into account in order for the teacher's speech to be fluent and meaningful are highlighted, techniques for analyzing internal sensations based on the position of the body in space and various forms of behavior are described.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК БИОЛОГИЯ ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ МУЛОҚОТ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БУЛАЖАК БИОЛОГИЯ УЦИТУВЧИЛАРНИНГ МУЛОЦОТ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Жураева Озода Тоировна

Бухоро давлат университети Ботаника ва усимликлар физиологияси кафедраси

укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo. 7436526

Аннотация. Мацолада мулоцот маданияти ва унинг а%амияти %ацида суз юритилган. Уцтувчи нутцининг равон ва маъноли булиши учун эътибор цилиниши лозим булган вазиятлар ёритилиб, ички %ис-туйгуни тананинг фазодаги холати %амда турли хил %атти-%аракатларга цараб %ам та%лил цилиш усуллари баён цилинган.

Калит сузлар: мулоцот, жестлар, суфатдош, муло%аза, мушо%ада, маданият, лидерлик.

ФОРМИРОВАНИЕ КОММУНИКАТИВНОЙ КУЛЬТУРЫ БУДУЩИХ

УЧИТЕЛЕЙ БИОЛОГИИ

Аннотация. В статье говорится о культуре общения и ее значении. Выделены ситуации, которые необходимо учитывать, чтобы речь педагога была беглой и осмысленной, описаны приемы анализа внутреннего ощущения на основе положения тела в пространстве и различных форм поведения.

Ключевые слова: общение, жесты, собеседник, рефлексия, наблюдение, культура, лидерство.

FORMATION OF THE COMMUNICATIVE CULTURE OF FUTURE

BIOLOGY TEACHERS

Abstract. The article talks about the culture of communication and its significance. The situations that need to be taken into account in order for the teacher's speech to be fluent and meaningful are highlighted, techniques for analyzing internal sensations based on the position of the body in space and various forms of behavior are described.

Keywords: communication, gestures, interlocutor, reflection, observation, culture, leadership.

КИРИШ

Кишилар чиройли, мазмундор нут; масаласи билан жуда кадимдан кизикиб келадилар. ^адимги Греция (Юнонистон) да ва Римда нут; маданиятининг назарий асослари яратилди. Нут; олдига куйиладиган талаблар ишлаб чикилди. Бунга кулдорлик тузумининг ривожланиши, кулдорлик демократияси сабаб булди. Бу даврда давлатнинг, савдо-сотикнинг, суд ишларининг них,оятда тараккий этиши нотикликни санъат даражасига кутарди. Етук инсон булиш учун албатта, нотиклик санъатини эгаллаш шарт килиб куйилади. Ана шу эх,тиёж туфайли нотиклик назарияси яратилади. Унинг Цицерон, Демосфен, Квинтилиан, Аристотель каби назариётчилари етишиб чикади. Эрамизнинг 335 йилида Аристотелнинг «Риторика»си яратилади. Унда нотик олдига куйидагиларни вазифа килиб куяди [1-4]:

— Материални х,ар томонлама тайёрлаш;

— Материални жойлаштириш режасини белгилаш;

— Материални узлаштириш, нутк курилишини тугрилаш;

— Нотикнинг нутк материалини урганиши;

1587

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

- Материални суз билан ифодалаш;

- Нуткни талаффуз килиш, яъни нутк жараёни.

Бу талаблар хозир хам уз кучини саклаб келмокда. Уша давр суд нотиклигининг катта намояндаси Цицерон эди. У суд нотиклигида юксак муваффакиятларга эришди, нотиклик санъати назариясига улкан хисса кушди. Цицероннинг «Нотик хакида», «Нотик», «Брут» асарлари хозир хам маълум кимматга эгадир. Рим нотиклик мактабининг яна бир буюк вакили Марк Фабий Квинтилиандир. У узининг «Нотик билими хакида» китобида билимдонликни нотикликнинг биринчи шарти килиб куяди. Квинтилиан нотикликка доир билимни жуда ёшликдан ургана бориш керак, дейди. Нуткнииг тингловчи учун тушунарли булишига катта ахамият беради. У «Сен шундай сузлагинки, сени хар бир киши тушуна олсин»,— деган эди. Хуллас, кадимги Юнонистон ва Римда маданий нутк, нотиклик назарияси ривожлантирилади. Бу назария кейинчалик Оврупода нутк маданиятига багишланган фаннинг майдонга келишига асос булди [5-9]. Шаркда, жумладан, Мовароуннахрда бадиий, илмий ижоднинг тараккиёти билан, шунингдек, ваъзхонлик, «Куръон»ни таргиб килиш билан муштарак холда сузнинг ахамияти, маъноси ва ундан максадга мувофик фойдаланиш борасида кадимдан куп яхши фикрлар айтилган. Ваъзхонликнинг, балогат (чечанлик, нотиклик) санъатининг усуви билан нутк олдига куйилган талаблар мукаммаллашиб борди. Буюк алломалар Абу Райхон Беруний, Абу Наср Форобий, Ибн Сино, Абу Абдуллох ал-Хоразмий, Мах,муд ^ошгарий, Замахшарий, Абу Яъкуб Саккокий тилга, лугатга, грамматика ва мантикшуносликка багишланган асарлар ёздилар ёки бошка сохаларга доир асарларида бу мавзуга алокадор фикрлар билдирдилар.

АСОСИЙ ЦИСМ

Булажак укитувчи уз нуткини такомиллаштириши учун таълим ва тарбияжараёнида куйидаги йуналишларга доимий амал килиб бориши лозим:

- узбек адабий тили конуниятлари ва нормаларини мукаммал билиши;

- уз-узини ва нуткий фаолиятини мунтазам назорат килиши;

- узининг нуткий маданиятини доимий ривожлантириб бориши;

- нуткий мулокотнинт барча холатларида адабий нутк коидаларини эгаллаш учун узига шароит яратиши.

Уз-узини назорат ва ифодали нутк малакаларини ривожлантириш учун укитувчи уз нуткий фаолиятини кузатиши, у жонли, хилма-хил, хиссий бу - ёклими ёки бир хил монотонлими, билиб бориши лозим [10-13].

Нуткингизни тайёрлаш ва машк килиш жараёнида узингиз мустакил равишда куйидаги саволларга жавоб топинг:

Тингловчиларда кандай фикр уйготмокчиман?

Аудиторияда ижобий мухитни кандай кайфият асосида яратмокчиман? Нутк мазмуни ва шароити кандай интонация ва ритмни талаб этади?

Х,ар кандай таълим-тарбиявий машгулот олдидан бир неча бор уз нуткингизни ёзиб олиб (аудиодиск, диктофон) тингланг ва хатоларингизни тузатишга харакат килинг, нуткингизни кайтариб машк килинг. Нуткингизни ранг-баранг бадиий-адабий сузлар билан бойитинг. Уз таассуротларингизни кушган холда бойитиб, тулдириб боринг. Укитувчи нуткининг мукаммаллиги, тозалиги, таъсирчанлиги билан талабалар

1588

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

эътиборини жалб килади, улар калбига йул топади, хеч кандай кийинчиликсиз касбий педагогик фаоли ятида дуч келадиган барча зиддиятларни бартараф этади. Натижада укитувчипедагогик фаолиятда асло толикмайди, асаб тизими доимо соглом булади [14-17].

Инсоннинг ривожланишини, ижтимоийлашишини, индивидни шахс булиб шаклланишини, унинг жамият билан булган алокасини мулокотсиз асло тасаввур этиб булмайди. Мулокот хам узига хос эхтиёж. Польшалик психолог Е.Мелибруда айтганидек, шахслараро муносабатлар биз учун хаводек ахамиятга эгадир. Гудаклик ва усмирлик даврларида мулокот етакчи фаолиятга, яъни янги психологик хусусиятларнинг шаклланишига бевосита таъсир курсатувчи фаолият сифатида гавдаланади.

Мулокот-одамлар уртасида биргаликдаги фаолият эхтиёжларидан келиб чикадиган богланишлар ривожланишининг куп киррали жараёнидир. Мулокот (муносабат) биргаликда фаолият курсатувчилар уртасида ахборот айирбошлашни уз ичига олади. Бунда муносабатнинг коммуникатив жихати хисобга олинади. Кишилар муносабатга киришишда аввало тилга мурожаат киладилар. Мулокотнинг яна бир жихати муносабатга киришувчиларнинг узаро биргаликдаги харакати-нутк жараёнида факат сузлар билан эмас, балки харакатлар билан хам айирбошлашдан иборат [18-20].

Масалан, муносабатга киришар эканмиз, у бизни кониктирса имо-ишора билан мулокотда буламиз. Муносабатнинг кейинги жихати мулокотга киришувчиларнинг бир-бирларини идрок эта олишларидир. Масалан, биз бир киши билан мулокотга киришишдан аввал уни хурмат килиб ёки менсимасдан муносабатда буламиз. Демак, мулокот жараёнида коммуникатив (ахборот узатиш), интерактив (узаро биргаликда харакат килиш) ва перцептив (узаро биргаликда) идрок этиш амалга оширилади.

Мулокот конуниятларини билиш хамда уни урнатиш малакалари ва кобилиятларини ривожлантириш хар бир киши учун мухимдир. Х,ар бир кишининг уз «Мени» атрофдагилар билан буладиган мулокот жараёнида шаклланади, шахснинг хаёт йуллари аввал оилада, богча, мактаб, институт, ишхона, кексалар орасида, яъни гурух ва жамоаларда ривожланади. Бизнинг юксак маънавий эхтиёжларимиздан бири - бу мулокотга булган эхтиёждир. Мулокотга булган эхтиёжимиз кондирилмаса, онгимиз хам ривожланмайди. Шунинг учун биз доимо мулокотга булган эхтиёжларимизни кондиришимиз лозим. Кимлар биландир булган мулокотдан коникиш хосил киламиз, лекин айрим холларда эса биз коникмасликни хис киламиз.

Мулокот - бу инсонларнинг хамкорликдаги фаолиятига булган эхтиёжи булиб, муносабатлар, узаро таъсирлар, маълумот хамда ахборот алмашишга доир уларнинг биргаликдаги фаолиятидир.

Шахс мулокотини шакллантиришда унинг ёши, жинси, касби, дунёкарашини хисобга олган холда иш олиб бориш лозим. Масалан, биз кичик ёшдаги болаларга катталарга нисбатан куллайдиган сузларни ишлатмаймиз. Х,ар бир ёш даврига кирадиган кишиларга узига хос сузлар кулланилади. Бунда сузнинг таъсир кучи хисобга олинади. Шахсни темперамент хусусиятларига караб мулокот усулларини куллаш катта ахамиятга эга. Шахсда куникма, билим, малакаларнинг хосил булишида мулокотнинг урни бекиёс. Оддий куникма («тугри утир, кулингни юв, жойингга бор, салом бер») ларни хам мулокот оркали сингдирилади.

Шахс мулокотини шаклланишида унинг тарбияланганлик даражаси мухим урин эгаллайди. Масалан, шахсга кучли таъсир этадиган сузларни кулласангиз хам у кабул

1589

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

килмаслиги, сизнинг берган курсатмаларингизга амал килмаслиги мумкин. Чунки у ёшлигидан муомала маданиятини эгаллаши керак. Мулокотнинг шаклланишида максад тугри куйилиши лозим. Мулокот таълим-тарбия жараёнида, турли вазиятларда ривожланади. Масалан, оилада, махаллада, жамоада, гурухда. Агар оилада катталар бир-бирларига купол муносабатда булсалар, бола хам уларга таклид килиб атрофдагилар билан низоларга бориши мумкин.

Демак, мулокот биргаликдаги харакат эхтиёжларидан келиб чикадиган, алока алмашиш, бир - бирига таъсир этиш, бошкаларни тушиниш, одамлар уртасида контакт урнатиш ва ривожлантириш жараёни.

Мулокот хаёт кечиришнинг бир шаклидир. Мулокотнинг узаро биргаликдаги харакати ва коммуникатив жихатдан ташкарида унинг пертсептив жихати муносабат иштирокчиларининг унинг жараёнида амалга ошириладиган узаро идрок этиш юзага келади.

Мулокот - таълим олувчи психологик ва ижтимоий ривожининг мухим омилларидан бири булиб, биргаликдаги фаолиятда умумий натижаларга эришиш, шахслараро муносабатларни йулга куйиш ва куллаб-кувватлаш максадида икки ёки ундан ортик кишиларнинг узаро харакати.

Х,ар кандай сухбат биринчи навбатда маълумотлар алмашинувидир. Сухбат жамоат жойларида ёки кучада булса бошкаларни узига жалб килмаган холда овоз охангини пастлатиш лозим. Тез ёки хаддан ташкари чузилиб гапириш хам маълумотни узлаштиришга халакит беради. Кам муомалада булган, яхши танимайдиган инсонлар билан мулокатда булишда хаммага тушунарли булган енгил мавзу танлаб олинади. Масалан, футбол, сериаллар, телекурсатувлар в.х.к. хеч качон оилавий муаммолар, шахсий хаётдаги келишмовчиликлар, узи тушунмаган ва маълумотга эга булмаган. Тор мутахассисликка оид мавзуларда гаплашиш мумкин эмас [21-23].

Шартли равишда барча холат ва жестларни ёпик (оёклар ва куллар чалиштирилган), узини химоя килиш, носамимийлик, ёмон ниятни англатувчи хамда уз узига ишонч, хотиржамлик, мулокотга мойиллик ва хамфикрлиликни билдирувчи очик холат ва жестларга ажратиш мумкин.

1590

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Очиц кафтларни су^батдошга курсатилиши, очик х,олатдаги киши.

Бундай холат кишининг тугрисузлиги, самимийлигини яккол намойиш этади.

Хужумга утиш полати: куллар чунтакда, бош бармоклар ташкарига чикарилган.

Бармокларнинг намойишкорона таш^а-рига чикарилиши мазкур кишининг узини сухбатдошдан устун сезаётган-лигидан далолат беради. Уз кул остидаги ходимлар билан

сухбатлашаётган рах-барларга хос.

Лидерлик сифатларини

яшираётган киши: куллар оркада, бош бармок ташкарига чикарилган. Кучли ва хатто агрессив кишилар купинча шу холатни эгаллайдилар.

Хужумкор х,олат: куллар чунтакда бош бармоклар ташкарига чикарилган.

Уз-узига ишонч ва устунлик х,олати: юкори даражадаги бошликлар ва рахбарлар учун характерлидир.

Химоя х,олати: куллар ва оёклар чалиштирилган. Нотаниш мухитга ва бегона одамлар орасига тушиб колган, узига ишончсиз киши холати. Купинча бу холатда киши барча тугмалари кадалган, бошкалардан узокрок масофада туришга харакат килади.

1591

БС1ТЖСТ АЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

ш Цуллар чалиштирилишининг яши-рин куриниши: уз кулидан тутиб туриш. Бу холат атрофдагилар билан куринмас тусик урнатадиган ярим химоя холати.

и Амалга ошмаган умидлар вазиятга негатив муносабат: Мазкур жест кишига уз хотиржамлигини саклаб туришга имкон беради. Ота-оналар салбий нохуш ва хавфли холатларда болаларнинг кулидан худди шундай ушлаб олишади.

Ш Киши катъий позицияни эгаллаган: Нафакат куллар чалиштирилган балки, бармоклар кул юкорисидан махкам тутиб турибди. Ушбу холат кишининг вазиятга булган негатив, тушкун муносабатини акс эттиради.

Кишининг узига ишончи йук ва чалиштирилган куллар тус^и билан узини химоя килади. У узини сикилган холатда сезади, мулокотга ва узаро тушунишга интилмайди. Балки, сухбатдош унга ёкмайди ёки уни хафа килган.

Яширин асабийлик: куллар чалиштирилишининг яширин куриниши купрок оммавий нутк сузлаш чогида купчиликнинг диккат эътибо-рида булган кишилар

Узини окламаган умидлар ва уз-узини назорат холати: ^ул гуё узини нотугри харакатлардан тутиб колиш максадида бошка кул билагидан ёки юкорирокдан каттик ушлаб туради. ^ул канчалик юкоридан ушлаган булса, кишининг асаби шунчалик таранг булади.

1592

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

«r Хужумга тайёрлик: Мушт булиб тугилган бармоклар ва чалиштирилган куллар душманларча муносабатни билдиради. Одатда бу холат тишларнинг бир-бирига жипсла-шиши ва юзнинг кизариши билан бирга кечади. Бу жестдан сунг киши одатда суз билан ёки жисмоний хамла килиши кузатилади.

Очик кафтлар ^ул жестлари орасида энг макбули. Очиклик хакконийлик сухбатдошни тан олиш ва унга ишонч белгисидир.

Кафтлар узи томонга каратилган Янада якин, чин кунгилдан бир-бирини тушунишга асосланган мулокотга таклиф. Юракдан чикаётган сузлар.

Кескин айлантирилувчи куллар Сухбатдош уни тугри тушунишларини истаган холда фаол кул харакатларини амалга оширилади, уз фикрларини етарли даражада очик-ойдин баён этишга харакат килади.

Бош ва курсаткич бармоклар бир бирига теккизилган х,олат Аниклик, тартиб ва мантикийлик тарафдори. Насихатгуйлик ва мураббийлик жести. «Окей» жести билан адаштирмаслик лозим.

Кафтлар тепага караган, бармоклар ярим букилган Узига тортувчи етакчилик, хукмронлик. Вазиятни бошкариш ва устунликка интилиш.

-m Иккала кул бармокларининг бир-бирига чалиштирилган х,олат Юз олдида кулларнинг чалиштирилиши окланмаган умидлар ва уз салбий муносабатини яширишга

1593

БС1ТЖСТ АЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

харакат килинаётганлигидан далолат беради.

«Пирамида» жести Уз-узига ишонч «Мен хаммасини биламан» деган маънони билдиради, уз кул остидагилар билан гаплашаётган рахбар ёки бошкаларга йул-йурик курсатаётган кишиларга хос харакат.

Агрессия Кузойнак устидан караш кечаётган ходисаларга танкидий муносабатни англатади, сухбатдошни химояланишга ва уз-узини оклашга мажбур этади.

Ж Кузойнак тущичини тишлаш Вактни чузишга интилиш. Тинчлан-тирувчи жест. Кашандалар бу максад-да сигаретадан фойдаланишади, болалар бармогини сура бошлайди.

Фикрлаш Чукур мулохаза, уз фикр ва туйгуларига гарк булиш. Сунгги карорни кабул килиш арафаси.

Зерикиш Эшитувчи ухлаб колмаслик учун бошини кули билан ушлаб туради. Бошнинг кафтга бутунлай суяниб олиши кизикишнинг умуман йуклигидан далолат беради. Купинча бунинг устига бармок учлари билан столни такиллатиш ёки оёкларни кимирлатиш, сабрсизлик, бошка эшитишни хохламасликни намойиш этади. Бармоклар ярим букилган холда кулнинг чеккага енгил куйилиши (бош кулга суянмаслиги лозим) хакикий кизикиш пайдо булганлигидан далолат беради.

1594

БС12ЖЕ ЖНТ) ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕтЛТЮМАЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШКЛЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

Танкидий бах,о

Эшитувчи томонидан

курсаткич бармокнинг вертикал

холатда чеккага куйилиши, шу билан бирга бош бармок иякни тутиб туриши унинг сузлаётган кишига ёки умуман ушбу вазиятга танкидий муносабатини билдиради.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Иякни силаш

^арор кабул килиш жараёни. Агар олдинги бахолаш (зерикиш, кизикиш, танкидий бахо) жестларидан сунг уз фикр-мулохазасини баён этиш суралса, иякни силаш жести пайдо булади. Бу холатда одамга халакит бермаган ва шошилтирмаган маъкул.

Тамаки тутунини юкорига пуфлаш

Агар киши тамаки тутунини юкорига караб йуналтирса, бу нарса унинг уз узига ишониши, кимдандир устунлигини хис килаётганлиги, вазиятни ижобий бахолаётганлиги каби ижобий хис-туйгуларни хис

этаётганлигидан дарак беради.

Тамаки тутунини пастга пуфлаш

Тутуннинг пастга караб йуналтирилиши, мазкур кишининг салбий эмоцияларни хис килаётганлигидан, вазиятни негатив

бахолаётганлигидан, сиздан бирор-бир нохуш нарсада шубхаланаётган ёки узининг кайсидир фикрини, максадини яширишга харакат килаётганлигидан дарак беради. Агар киши тамаки

тутунини пастга караб огиз четидан чикараётган булса, бу унинг вазиятга ута салбий муносабатда эканлиги ва унинг сир бой бермайдиган киши эканлигини билдиради.

ХУЛОСА

1595

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Жамиятнинг янги ижтимоий кучларини етиштиришда укитувчи масъул хисобланади. Жамият укитувчининг кулига ёш авлодни, яъни уз келажагини ишониб топширади. Унинг камол топишида укитувчининг дунёкараши, онги, маданияти, нутки белгиловчи воситалар саналади. Укитувчилик касби юксак маданиятлиликни, инсонпарварликни, байналмилалликни хохлайди.

Укувчиларга таълим ва тарбия беришда муаллимнинг нутки иши билан теппа-тенг ахамиятга эга. Зотан, укитувчи мутахассисликка оид ишининг йирик булагини нутки оркали амалга оширади. Шунинг учун унинг нутки хамма вакт гоявий юксак, равон, юмшок, дилкаш булиши лозим. Нуткда ва ишда субутсизлик укитувчи учун нолойикдир. Х,ар бир нутк болаларнинг ёш хусусиятларини, билими ва тушунчасини назарда тутиб тузилиши шарт. Шу билан бирга, укитувчининг нутки ёш авлод куз олдида уни ураб олган моддий ва маънавий дунёнинг янги кирраларини очиб боришни максад килиб куяди [24, 25].

Амалий тажриба шуни курсатадики, укитувчиларнинг мулокот маданиятини шакллантириш билан бир каторда махсус фанларни укитишда [26-34] да курсатилган янги педагогик технологиялардан фойдаланиш ижобий натижалар беради. Хусусан, бир неча нафар талабалар илмий рахбарлари билан биргаликда математиканинг биология фанига тадбиклари хакида илмий маколалар чоп эттирганлар [35-48], шунингдек, умумтаълим мактабларида педагогик устахоналардан утиш давомида узларини ажралиб турганлар.

Укитувчининг нутки таълим ва тарбия беришнинг асосидир. Укитувчининг нутки имкони борича синтактик жихатдан содда, жозибадор, таъсирчан тузилиши лозим. Х,ар кандай билим ва тарбия, асосан укитувчининг дарс: хамда дарсдан ташкари кундалик нутки оркали бериб борилади. Нуткда, у кандай шаклда булмасин, бизнинг кадриятларимиз каттик хурмат килиниши лозим. Педагогик нуткий мулокотнинг узига хослиги укитувчининг хдмма ерда, хар кандай шароитда хам тарбиячи эканлиги билан характерланади. Педагог уз тарбияланувчилари билан купрок аудиторияда, дарсда нуткий мулокотда булади. Унинг нутки илмий-педагогик мазмун касб этади. Бундай нуткда илмнинг турли сохаларига хос коидалар, атамалар, хулосалар акс этади. Бундай нуткда хар бир нарса уз урнида, меъёрида булади. Атамаларга, янги сузларга берилган изохлар содда, укитувчи хазм киладиган синтактик курилмаларда берилади. ^оида ва назариялар хаётий, укувчига якин мисоллар билан тушунтирилади.

REFERENCES

1. Бегматов Э. ва бошкалар. Узбек нутки маданияти очерклари. Т., Фан, 1988 й.

2. ^унгуров Р. ва бошкалар. Нутк маданияти ва услубияти асослари. Т., Укитувчи, 1992 й.

3. Одилов С.А. «Укитувчи нутки маданияти» фанидан машклар. Т., Фан, 2007 й.

4. Ergasheva, G. (2022). Quasi-professional activity is the basis of successful professional activity (on the example of a future biology teacher). Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

5. Ergasheva, G. (2022). Stages of formation of professional competence of students. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

6. Ergasheva, G. (2022). Method of improving self-study works of students in biology by means of informational resources. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

1596

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

7. Ergasheva, G. (2022). Kompetentli-yo'naltirilgan topshiriqlar(kyt)ning metodik jihatdan qo'llanilishi. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

8. Ergasheva, G. (2022). International programs for assessing the quality of education-a factor in increasing the scientific literacy of students. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

9. Ergasheva, G. (2022). Bo'lajak mutaxassislarning kasbiy-psixologik tayyorgarligining o'ziga xos xususiyatlari. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

10. Ergasheva, G. (2022). Preparing students for research activities based on project technology. Центр научных публикаций (buxdu. Uz), 23(23).

11. Ergasheva, G. (2022). Respublikamizda kasbga yo'naltirish ishlarini uzviy tashkil etishning pedagogikpsixologik aspektlar. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

12. Ergasheva, G. (2022). Virtual borliq texnologiyasining biologiya ta'limida qo'llash imkoniyatlari. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

13. Ergasheva, G. (2022). Content vocational guidance of puils in biology lessons. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

14. Ergasheva, G. (2022). Modeling Of Students' Quasi-Professional Activities. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

15. Ergasheva, G. (2022). Biologiya darslarida interaktiv metodlardan foydalanishning psixologik jihatlari. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

16. Ergasheva, G. (2022). Bo'lajak o'qituvchilarning kasbiy-metodik kompetentligi shakllantirishning funksional o'ziga xosligi. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

17. Ergasheva, G. (2022). Methodology for forming basic and special-subject competences of pupils based on an integrative approach. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

18. Ergasheva, G. (2022). Биология дарсларида мультимедиа технологиясидан фойдаланишнинг методик услублари. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

19. Ergasheva, G. (2022). Подготовки будущих учителей биологии к профессиональной деятельности использованию интерактивных программных средств. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

20. Ergasheva, G. (2022). Методика создания творческих и поисковых заданий по биологии. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

21. Ergasheva, G. (2022). Педагогические аспекты создания фонд оценочных средств профессиональной компетентности обучающихся в цифровой образовательной среде. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

22. Ergasheva, G. (2022). Методы организации научно-исследовательской деятельности студентов в факультете естественных наук ТГПУ. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

23. Jo'rayeva, O. (2021). Medikal and food properties of algai. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 7(1).

24. Jo'rayeva, O. (2021). роль фитопланктона в народном хозяйстве. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 7(1).

25. Kholliyev A. E.,Jurayeva O. T. 2021. Ecophysiological properties of white oats. Conferencea . (Nov. 2021), 50-52.

1597

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

26. Расулов Х.Р., Собиров С.Ж. Модуль катнашган баъзи тенглама, тенгсизлик ва тенгламалар системаларини ечиш йуллари // Science and Education, scientific journal, 2:9 (2021), р.7-20.

27. Расулов Х.Р., Собиров С.Ж. Айрим рационал тенгламаларни ечишда интерфаол усулларни кулланилиши хакида // Science and Education, scientific journal, 2:10 (2021), р. 586-595.

28. Расулов Х.Р., Собиров С.Ж. Айрим иррационал тенгламаларни ечишда интерфаол усулларни кулланилиши // Science and Education, scientific journal, 2:10 (2021), р.596-607.

29. Расулов Х.Р., Рашидов А.Ш. Организация практического занятия на основе инновационных технологий на уроках математики // Наука, техника и образование, 72:8 (2020) с.29-32.

30. Rasulov X.R. Qualitative analysis of strictly non-Volterra quadratic dynamical systems with continuous time // arXiv e-prints, 2022, arXiv: 2211.06186.

31. Расулов Х.Р. О некоторых символах математического анализа // Science and Education, scientific journal, 2:11 (2021), p.66-77.

32. Расулов Х.Р. О понятие асимптотического разложения и ее некоторые применения // Science and Education, scientific journal, 2:11 (2021), pp.77-88.

33. Xaydar R. Rasulov. On the solvability of a boundary value problem for a quasilinear equation of mixed type with two degeneration lines // Journal of Physics: Conference Series 2070 012002 (2021), pp.1-11.

34. Rasulov Kh.R. (2018). On a continuous time F - quadratic dynamical system // Uzbek Mathematical Journal, №4, pp.126-131.

35. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. Роль математики в биологических науках // Проблемы педагогики, № 53:2 (2021), с. 7-10.

36. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. Математические модели и законы в биологии // Scientific progress, 2:2 (2021), р.870-879.

37. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. Яшиева Ф.Ю. Икки жинсли популяция ва унинг математик модели хакида // Science and Education, scientific journal, 2:10 (2021), р.81-96.

38. Расулов Х.Р., Камариддинова Ш.Р. Об анализе некоторых невольтерровских динамических систем с непрерывным временем // Наука, техника и образование, 77:22 (2021) с.27-30.

39. Rasulov X.R., Qamariddinova Sh.R. Ayrim dinamik sistemalarning tahlili haqida // Scientific progress, 2:1 (2021), р.448-454.

40. Расулов Х.Р., Джуракулова Ф.М. Об одной динамической системе с не-прерывным временем // Наука, техника и образование, 77:2-2 (2021) с. 19-22.

41. Расулов Х.Р., Ф.М. Джуракулова (2021). Баъзи динамик системаларнинг сонли ечимлари хакида // Scientific progress. 2:1, 455-462 бетлар.

42. Расулов Х.Р., Рашидов А.Ш. О существовании обобщенного решения краевой задачи для нелинейного уравнения смешанного типа // Вестник науки и образования, 97:19-1 (2020), С. 6-9.

1598

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

43. Расулов Х.Р., Яшиева Ф.Ю. О некоторых вольтерровских квадратичных стохастических операторах двуполой популяции с непрерывным временем // Наука, техника и образование, 77:2-2 (2021) с.23-26.

44. Расулов Х.Р., Яшиева Ф.Ю. Об одном квадратично стохастическом операторе с непрерывным временем // «The XXI Century Skills for Professional Activity» International Scientific-Practical Conference, Tashkent, mart 2021 y., p.145-146.

45. Расулов Х.Р., Камариддинова Ш.Р. Об одной динамической системе с непрерывным временем // «The XXI Century Skills for Professional Activity» International Scientific-Practical Conference, Tashkent, mart 2021 y., p.115-116.

46. Расулов Х.Р., Яшиева Ф.Ю. Икки жинсли популяциянинг динамикаси хдкида // Scientific progress, 2:1 (2021), р.665-672.

47. Rasulov X.R., Sayfullayeva Sh.Sh. Ikkita buzilish chizig'iga ega giperbolik tipdagi tenglama uchun Koshi masalasi haqida // «Zamonaviy ta'lim tizimini rivojlantirish va unga qaratilgan kreativ g'oyalar, takliflar va yechimlar», 35-sonli Respublika ilmiy-amaliy on-line konferensiyasi, 2022, 192-195 b.

48. Rasulov X.R., Sayfullayeva Sh.Sh. (2022) Ikkita buzilish chizig'iga ega kvazichiziqli elliptic tenglama uchun chegaraviy masala haqida // Central Asian Academic Journal Of Scientific Research, 2(5), 544-557 b.

1599

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.