Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРНИНГ МУСТАҚИЛ ТАЪЛИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА БУЛУТЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ'

ТАЛАБАЛАРНИНГ МУСТАҚИЛ ТАЪЛИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА БУЛУТЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
127
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
мустақил таълим / булутли технологиялар / булутли хизматлар / веб-браузер / интернет / мэйнфрейма. / independent education / cloud technologies / cloud services / web browser / internet / mainframe.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — D. Jo'Raeva

Ушбу мақолада ОТМ тизимида мустақил таълимни такомиллаштириш масалалари ва бунда булутли технологияларнинг имкониятлари ҳақида фикр юритилган. Мақолада булутли технологияларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида сўз юритилган бўлиб, талабалар мустақил таълимини жорий этишнинг бугунги кундаги ҳолати баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE POSSIBILITIES OF CLOUD TECHNOLOGIES IN IMPROVING STUDENTS' INDEPENDENT LEARNING

This article discusses the issues of improving independent education in the higher education system and the possibilities of cloud technologies. The article describes the features of cloud technologies and describes the current state of implementation of self-study of students.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРНИНГ МУСТАҚИЛ ТАЪЛИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА БУЛУТЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТАЛАБАЛАРНИНГ МУСТАЦИЛ ТАЪЛИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА БУЛУТЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ Жураева Дилдора Юнусовна

Навоий Давлат Педагогика институти доктаранти https://doi. org/10.5281/zenodo.7436122

Аннотация. Ушбу мацолада ОТМ тизимида мустацил таълимни такомиллаштириш масалалари ва бунда булутли технологияларнинг имкониятлари уацида фикр юритилган. Мацолада булутли технологияларнинг узига хос хусусиятлари уацида суз юритилган булиб, талабалар мустацил таълимини жорий этишнинг бугунги кундаги уолати баён этилган.

Калит сузлар: мустацил таълим, булутли технологиялар, булутли хизматлар, веб-браузер, интернет, мэйнфрейма.

ВОЗМОЖНОСТИ ОБЛАЧНЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В УЛУЧШЕНИИ САМОСТОЯТЕЛЬНОГО ОБУЧЕНИЯ СТУДЕНТОВ

Аннотация. В данной статье рассматриваются вопросы совершенствования самостоятельного обучения в системе высшего образования и возможности облачных технологий. В статье рассказывается об особенностях облачных технологий и описывается текущее состояние внедрения самостоятельного обучения студентов.

Ключевые слова: самостоятельное образование, облачные технологии, облачные сервисы веб-браузер, интернет, майнфрейма.

THE POSSIBILITIES OF CLOUD TECHNOLOGIES IN IMPROVING STUDENTS'

INDEPENDENT LEARNING

Abstract. This article discusses the issues of improving independent education in the higher education system and the possibilities of cloud technologies. The article describes the features of cloud technologies and describes the current state of implementation of self-study of students.

Keywords: independent education, cloud technologies, cloud services, web browser, internet, mainframe.

КИРИШ

XXI асрда жах,он микёсида таълим баркарор тараккиётни таъминловчи асосий омил сифатида эътироф этилиб, 2030 йилгача белгиланган халкаро таълим концепциясида «бутун хдёт давомида сифатли таълим олишга имконият яратиш» долзарб вазифа сифатида белгиланди [1].

Мамлакатимизда таълим жараёнини х,озирги замон талабларига мослаштириш, ривожланган хорижий тажрибаларни куллаган х,олда модернизациялаш хдмда унинг сифат ва самарадорлигини таъминлашда талабаларнинг мустакил фаолиятини ва мустакил таълимини ташкил этиш ва бошкариш учун зарур шароитларни яратиш, уларни мустакил ва ижодий фаолиятга йуллаш оркали касбий тайёргарлигини ривожлантириш ва компетентлигини шакллантириш узлуксиз таълим тизимининг асосий вазифаларидан

х,исобланади.

Мазкур вазифани амалга оширишда давлатимиз рах,бари таъкидлаганидек: -"Ёшларимизнинг мустакил фикрлайдиган, юксак интеллектуал ва маънавий салох,иятга эга булиб, дунё микёсида уз тенгдошларига х,еч кайси сохдда буш келмайдиган инсонлар

1542

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

сифатида камол топиши, бахтли булиши учун давлатимиз ва жамиятимизнинг бор куч ва имкониятларини сафарбар этамиз" [2-9].

Узбекистон Республикасида олий таълимни тизимли ислох килишнинг устувор йуналишларини белгилаш, замонавий билим ва юксак маънавий-ахлокий фазилатларга эга, мустакил фикрлайдиган юкори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жихатидан янги боскичга кутариш, олий таълимни модернизация килиш, илгор таълим технологияларига асосланган холда ижтимоий соха ва иктисодиёт тармокларини ривожлантириш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги ПФ-5847-сонли Фармони асосида "Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепцияси" кабул килинганлиги айни мазкур муаммоларни бартараф этишга каратилганлигини эътироф этиш мумкин [10-15].

Мазкур концепцияда олий таълим сохасида давлат-хусусий шерикликни ривожлантириш, худудларда давлат ва нодавлат олий таълим муассасалари фаолиятини ташкил этиш асосида олий таълим билан камров даражасини 50 фоиздан ошириш, сохада соглом ракобат мухитини яратиш; Узбекистон Миллий университети ва Самарканд давлат университетини мамлакатимиз олий таълим муассасаларининг флагманига айлантириш; республикадаги камида 10 та олий таълим муассасасини 223 халкаро эътироф этилган ташкилотлар (Quacquarelli Symonds World University Rankings, Times Higher Education ёки Academic Ranking of World Universities) рейтингининг биринчи 1000 та уриндаги олий таълим муассасалари руйхатига, шу жумладан Узбекистон Миллий университети ва Самарканд давлат университетини биринчи 500 та уриндаги олий таълим муассасалари руйхатига киритиш; олий таълим муассасаларида укув жараёнини боскичма-боскич кредит-модуль тизимига утказиш масалаларига катта ахамият каратилган [16-23]. АСОСИЙ ЩСМ

Олий таълим тизимида талабалар мустакил таълимини ташкил этиш жараёнини такомиллаштириш масаласига доимий муаммо сифатида каралади. Жумладан, бу жараёнда талабаларнинг мустакил таълим олишини ташкил этишга шахс нуктаи назаридан ёндошиш оркали фаоллаштиришда хамда таълимда, касбий махоратини оширишда юкори натижаларга эришишга интиладиган, педагоглик касбини танлаш ва эгаллаш ишида жамият эхтиёжларидан келиб чикувчи, янгиликлардан хабардор шахсни шакллантиришда мустакил таълим мухим омил хисобланади. Мустакил таълим шахснинг узи томонидан бошкарилишини эътиборга олиб, бу фаолият билан инсон эркин холда ва истаган вактида манбалардан узи танлаб, максад, восита, мазмун нуктаи назаридан фойдаланиши мумкинлиги билан тавсифланади [24-30].

Талабанинг янги билимларни эгаллаши, янгиликлардан доиимий хабардор булиши даражаси укитувчиларнинг имкониятлари вакт нуктаи назаридан чекланганлиги сабабли укитувчининг билим бериш имкониятлари даражасидан юкори туради. Шуни хисобга олган холда укитувчилар талабаларни эхтиёжлари даражасида билимларни эгаллашлари учун мустакил фаолиятларини ташкил этиш ва мустакил билим олишга тугри йуналтириш лозим [5].

Олий таълим муассасасида талаба таълим олиш жараёнида уз мустакил фаолиятларини ташкил этишда дуч келадиган муаммоларни хал килишда, дастлаб;

1. Маълумотларни топиш учун асосий манбалар билан таништириш;

2. Маълумотларни кандай килиб топиш йулларини ургатиш;

1543

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

3. Маълумотларни тахлил килиш ва тартибга солишга ургатиш;

4. Конспектлаштириш ва унда уз фикрини аник ва етарлича ифодалаб баён этишни;

5. Уларга уз вактларини тугри таксимлай олишни;

6. Уз аклий ва жисмоний имкониятларини тугри бахолай олиш йулларини ургатиш лозим.

Шунингдек, мустакил фаолиятни уларга нечоглик зарур ва ахамиятли эканлигини тушунтира олишимиз керак.

Демак, «Мустакил таълим» - билимларни узлаштириш тасаввурларини ривожлантириш тушунчалари, куникма ва малакаларини хосил килиш буйича укув жараёнининг субъектив максадга мувофик, мунтазам, мустакил хамда автоном ва хамкорлик фаолиятни ташкил этиш, демакдир.

Бугунги кун аудиториялари ун йил аввалгиларидан жуда катта фарк килади ва синф хоналари компьютерлар, iPad, планшетлар, смарт-доскалар ва бошка турдаги таълим технологиялари билан жихозланаётган бир даврда талабаларнинг мустакил таълимини замон талаблари даражасида ташкил этиш, бошкариш, назорат килиш ва унинг натижаларини тахлил килиш хозирги куннинг заруратидир. Шу билан бирга, бугунги кун ёш авлодининг замонавий технологияларга асосланган Интернет хизматларидан фойдаланишга эхтиёжи юкори. Шу сабабли, талабаларнинг мустакил таълимини такомиллаштириришда булутли технологиялардан фойдаланиш энг самарали ва кулай усуллардан бири хисобланади [31-34].

Булутли хисоблаш (инглиз тилидан булутли хисоблаш, "булутли (таркок) маълумотларни кайта ишлаш" атамаси хам ишлатилади) одатда фойдаланувчига интернет хизмати шаклида компютер ресурслари ва имкониятларини такдим этишни англатади. Шундай килиб, хисоблаш ресурслари фойдаланувчига "соф" шаклда такдим этилади ва фойдаланувчи кайси компютерлар унинг суровларини кайта ишлаётганини, кайси операцион тизим остида содир булаётганини ва хоказоларни билмаслиги мумкин.

Булутлар купинча мэйнфрейма (mainframe) билан таккосланиб, улар орасида жуда куп умумийлик топади. Булут ва мэйнфреймалар уртасидаги асосий фарк шундаки, унинг хисоблаш куввати назарий жихатдан чексиздир. Иккинчи асосий фарк шундаки, оддий килиб айтганда, мэйнфреймалар учун терминаллар факат фойдаланувчининг ишлов бериш учун ишлайдиган вазифа билан интерактив узаро таъсири учун хизмат килган.

Булутли технология замонавий ахборот-коммуникация технологияларининг фаол ривожланаётган сохаларидан бири булиб, у сифатли таълим натижаларига самарали эришишга, ахборотга булган эхтиёжларини кондиришга ва аналитик кобилиятларни шакллантиришга ёрдам берадиган кенг куламли дидактик имкониятларга эга.

Булутли технологиялардан фойдаланиш билан боглик бир нечта афзалликлар мавжуд:

Мавжудлиги. Булутда сакланган маълумотларга киришни компютер, планшет, Интернетга уланган хар кандай мобил курилмага эга булган хар бир киши олиши мумкин. Бу куйидаги афзалликларни англатади.

Xаракатчанлик. Фойдаланувчи битта иш жойига доимий бирикмага эга эмас. Менежерлар дунёнинг исталган нуктасидан хисобот олишлари мумкин ва менежерлар ишлаб чикаришни кузатиши мумкин.

Ицтисодиёт. Мухим афзалликлардан бири арзон нарх деб аталади. Фойдаланувчига хисоблаш куввати катта булган киммат компютерлар ва дастурий

1544

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

таъминотни сотиб олишнинг хожати йук, шунингдек, у махаллий ИТ-технологияларга хизмат курсатиш буйича мутахассисни ёллаш заруриятидан халос булади.

Ижара. Фойдаланувчи керакли хизматлар пакетини факат керак булган пайтда олади ва аслида факат сотиб олинган функциялар сони учун тулайди.

Мослашувчанлик. Барча керакли ресурслар провайдер томонидан автоматик равишда таъминланади.

Юцори технологиялар. Маълумотларни саклаш, тахлил килишва кайта ишлаш учун ишлатилиши мумкин булган фойдаланувчига такдим этиладиган катта хисоблаш куввати.

Ишончлилик. Баъзи экспертларнинг таъкидлашича, замонавий булутли хисоблаш томонидан такдим этилган ишончлилик махаллий ресурсларнинг ишончлилигидан анча юкори булиб, бир нечта корхоналар тулик маълумот марказини сотиб олиш ва саклашга кодир.

Талабаларнинг булутли технологияларга асосланган мустакил таълим жараёнида амалий топширикларни бажариш билан чекланиб колмай, балки ягона ахборот таълим майдонини ташкил этиш имкониятини хам беради. Таълим жараёнида булутли технологияларга асосланган таълим мухитидан фойдаланиш талабаларга шахс сифатида узини-узи англаш, таълимий кобилиятларини, ахборот билан ишлаш компетенсияларини ривожлантириш имконини беради. Булутли технологиялардан фойдаланиш, таълимни масофавий шаклида олиб бориш учун кулай имкониятлар такдим етади. Масалан, талабаларга зарур мустакил таълим укув ресурсларини узатиш, топшириклар яратиш ва уни такдим этиш, топшириклар ижросини бахолаш ва узлаштириш даражасини тахлил килиб бориш каби имкониятлар. Шунингдек, талабалар хдмда укитувчи ва талаба уртасида узаро алокани ташкил этиш имконини хам беради. Булут шунингдек, гурухли шаклдаги мустакил ишларни бартараф этади, яъни талабалар гурухли лойиха устида ишлаш учун бир жойда булишлари шарт эмас, лекин улар булутли хисоблаш оркали исталган жойдан топширикларни бажаришлари мумкин.

Булутли технологияларга асосланган мустакил таълим машгулотларини видеоалока ва овозли узатиш технологияларидан фойдаланган холда реал вакт режимида бир-бири билан ишлаш, шунингдек хужжатлар устида масофавий хамкорлик килиш, яни матн, жадвал, такдимот, график хужжатларни биргаликда тахрирлаш каби субъект ва субъект алокасини ташкил килиш хамда амалга ошириш мумкин. ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, булутли технологияларга асосланган мустакил таълим жараёни нафакат укитувчилар, балки талабалар учун хам кушимча вакт ва куч сарфламасдан бундай назоратни тез ва самарали ташкил этишга ёрдам беради. Бунинг учун, булутли иловалар билан ишлаш учун замонавий веб-браузер билан жихозланган ва куллаб-кувватланадиган глобал Интернетга эга булиш кифоя.

Тахлиллар шуни курсатадики, хозирги замонавий илгор педагогик технологиялардан фойдаланиш нафакат биология фанини укитишда мустакил таълимдан фойдаланиш [34-37], балки математика фанини укитишда хам мустакил таълимдан фойдаланиш ва фанларнинг интеграцияси хакида маълумотлар бериш укитиш воситаларининг имкониятларини жуда хам кенгайтиради [38-48]. Мустакил таълимнинг

1545

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

хакикий амалиёти шуни курсатадики, ушбу жараёнда вактнинг мухим кисмини талабалар мустакил равишда шугулланадилар.

Самарали урганиш учун улар уз-узларини тарбиялаш куникмаларини - укув материаллари билан мустакил ишлашни режалаштириш ва ташкил этиш усулларини эгаллашлари керак булади. Бундай тадбирлар индивидуал (якка узи), икки киши булиб (жуфтлашган) ва гурухли (бир неча кишидан иборат) булиши мумкин. ^айд килиш лозимки, мустакил таълимни ривожлантириш келажакда талабаларнинг билимларини оширишда узининг ижобий самарасини беради.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 11 июлдаги П^-4391-сон карорига 4-илова, Олий ва Урта махсус, касб-хунар таълими сифатини ошириш бойича комплекс чора-тадбирлар режаси.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октабрдаги ПФ-5847-сон Фармонига 1-илова. Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш консепсияси.

3. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб янги боскичга кутарамиз. 1-жилд. Тошкент "Узбекистон" - 2017 й.

4. Боратова M.F. Талабаларни касбий фаолиятга тайёрлашда мустакил таълимдан фойдаланиш методикасини такомиллаштириш (биология укитиш методикаси фани мисолида). П.ф.ф.д. Дисс. Т.2022.

5. Савченко И. В. Электронная учебная книга по педагогике как образовательный ресурс и средство организации самостоятельной работы студентов в условиях диверсификации высшей школы: Дис. . канд. пед. наук: 13.00.01 Ростов н/Д, 2007. 237 с.

6. Шевченко В.Г. Технологии облачных вычислений: учебное пособие. ТГТУ 2017.

7. Ш.Р.Бобобеков. —Тармок хизматларидан укув жараёнида фойдаланиш имкониятлари!. —Тафаккур зиёсиИ илмий-услубий журнал. - 2022. - №1.

8. Ergasheva, G. (2022). Quasi-professional activity is the basis of successful professional activity (on the example of a future biology teacher). Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

9. Ergasheva, G. (2022). Stages of formation of professional competence of students. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

10. Ergasheva, G. (2022). Method of improving self-study works of students in biology by means of informational resources. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

11. Ergasheva, G. (2022). Kompetentli-yo'naltirilgan topshiriqlar(kyt)ning metodik jihatdan qo'llanilishi. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

12. Ergasheva, G. (2022). International programs for assessing the quality of education-a factor in increasing the scientific literacy of students. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

13. Ergasheva, G. (2022). Bo'lajak mutaxassislarning kasbiy-psixologik tayyorgarligining o'ziga xos xususiyatlari. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

14. Ergasheva, G. (2022). Preparing students for research activities based on project technology. Центр научных публикаций (buxdu. Uz), 23(23).

1546

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

15. Ergasheva, G. (2022). Respublikamizda kasbga yo'naltirish ishlarini uzviy tashkil etishning pedagogikpsixologik aspektlar. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

16. Ergasheva, G. (2022). Virtual borliq texnologiyasining biologiya ta'limida qo'llash imkoniyatlari. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

17. Ergasheva, G. (2022). Content vocational guidance of puils in biology lessons. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

18. Ergasheva, G. (2022). Modeling Of Students' Quasi-Professional Activities. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

19. Ergasheva, G. (2022). Biologiya darslarida interaktiv metodlardan foydalanishning psixologik jihatlari. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

20. Ergasheva, G. (2022). Bo'lajak o'qituvchilarning kasbiy-metodik kompetentligi shakllantirishning funksional o'ziga xosligi. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

21. Ergasheva, G. (2022). Methodology for forming basic and special-subject competences of pupils based on an integrative approach. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

22. Ergasheva, G. (2022). Биология дарсларида мультимедиа технологиясидан фойдаланишнинг методик услублари. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

23. Ergasheva, G. (2022). Подготовки будущих учителей биологии к профессиональной деятельности использованию интерактивных программных средств. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

24. Ergasheva, G. (2022). Методика создания творческих и поисковых заданий по биологии. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

25. Ergasheva, G. (2022). Педагогические аспекты создания фонд оценочных средств профессиональной компетентности обучающихся в цифровой образовательной среде. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

26. Ergasheva, . (2022). Методы организации научно-исследовательской деятельности студентов в факультете естественных наук ТГПУ. Центр научных публикаций (buxdu.Uz), 23(23).

27. Salimova S.F. Improving the professional competence of future biology teachers //Archive of Conferences. - 2021. - С. 69-71.

28. Salimova S. General structure of spinal animals features //Центр научных публикаций (buxdu. uz). - 2021. - Т. 3. - №. 3.

29. Salimova S. Ta'lim natijalarini baholashga kompetentli yondashuv mohiyati //Центр научных публикаций (buxdu. uz). - 2021. - Т. 3. - №. 3.

30. Salimova S.F. Formation of professional skills of future biology teachers and development of its criteria //Academicia: an international multidisciplinary research journal. - 2021. - Т. 11. - №. 2. - С. 769-772.

31. Salimova S.F. Improvement of methodical communication system //Archive of Conferences. - 2020. - Т. 4. - №. 4. - С. 77-78.

32. Salimova S. Formation of professional skills of future biology teachers and development of its criteria: formation of professional skills of future biology teachers and development of its criteria //Центр научных публикаций (buxdu. uz). - 2020. - Т. 10. - №. 9.

33. Salimova S. Method of improving self-study works of students in biology by means of informational resources //Центр научных публикаций (buxdu. uz). - 2020. - Т. 2. - №. 2.

1547

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

34. Salimova S. General structure of spinal animals features // Центр научных публикаций (buxdu. uz). - 2021. - Т. 3. - №. 3.

35. Расулов Х.Р., Яшиева Ф.Ю. Икки жинсли популяциянинг динамикаси хакида // Scientific progress, 2:1 (2021), р.665-672.

36. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. Роль математики в биологических науках // Проблемы педагогики, № 53:2 (2021), с. 7-10.

37. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. Математические модели и законы в биологии // Scientific progress, 2:2 (2021), р.870-879.

38. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. Яшиева Ф.Ю. Икки жинсли популяция ва унинг математик модели хакида // Science and Education, scientific journal, 2:10 (2021), р.81-96.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

39. Исломов Б., Расулов Х.Р. (1997). Существование обобщенных решений краевой задачи для квазилинейного уравнения смешанного типа с двумя линиями вырождения // ДАН Республики Узбекистан, №7, с.5-9.

40. Xaydar R. Rasulov. On the solvability of a boundary value problem for a quasilinear equation of mixed type with two degeneration lines // Journal of Physics: Conference Series 2070 012002 (2021), pp.1-11.

41. Rasulov Kh.R. (2018). On a continuous time F - quadratic dynamical system // Uzbek Mathematical Journal, №4, pp.126-131.

42. Расулов Х.Р. (1996). Задача Дирихле для квазилинейного уравнения эллиптического типа с двумя линиями вырождения // ДАН Республики Узбекистан, №12, с.12-16.

43. Расулов Х.Р. О некоторых символах математического анализа // Science and Education, scientific journal, 2:11 (2021), p.66-77.

44. Расулов Х.Р. О понятие асимптотического разложения и ее некоторые применения // Science and Education, scientific journal, 2:11 (2021), pp.77-88.

45. Rasulov X.R. Qualitative analysis of strictly non-Volterra quadratic dynamical systems with continuous time // arXiv e-prints, 2022, arXiv: 2211.06186.

46. Расулов Х.Р., Собиров С.Ж. Модуль катнашган баъзи тенглама, тенгсизлик ва тенгламалар системаларини ечиш йуллари // Science and Education, scientific journal, 2:9 (2021), р.7-20.

47. Расулов Х.Р., Собиров С.Ж. Айрим рационал тенгламаларни ечишда интерфаол усулларни кулланилиши хакида // Science and Education, scientific journal, 2:10 (2021), р. 586-595.

48. Расулов Х.Р., Собиров С.Ж. Айрим иррационал тенгламаларни ечишда интерфаол усулларни кулланилиши // Science and Education, scientific journal, 2:10 (2021), р.596-607.

49. Расулов Х.Р., Рашидов А.Ш. Организация практического занятия на основе инновационных технологий на уроках математики // Наука, техника и образование, 72:8 (2020) с.29-32.

1548

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.