Научная статья на тему 'ҲИКМАТ АРБОБЛАРИНИНГ ТУРЛИ ТИЛДАГИ МУЛОҚОТ ОДОБИНИ ИФОДАЛОВЧИ МАҚОЛЛАР ҲАҚИДАГИ ФИКРЛАРИ (ЎЗБЕК ВА КОРЕЙС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА).'

ҲИКМАТ АРБОБЛАРИНИНГ ТУРЛИ ТИЛДАГИ МУЛОҚОТ ОДОБИНИ ИФОДАЛОВЧИ МАҚОЛЛАР ҲАҚИДАГИ ФИКРЛАРИ (ЎЗБЕК ВА КОРЕЙС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА). Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
107
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мулоқот / мақол / муомала маданияти / хулқ-атвор / одоб-ахлоқ / нутқий фаолият / қалбга йўл / ўзаро тушуниш / сўз кўрки / тарбия асоси / 한국어 속담 / 중의적 표현 / 직접접 표현 / 동음어 / 다의어 / 단의어.의사 소통 / 치료 문화 / 매너 / 품위 / 연설 활동 / 영혼의 길 / 상호 이해 / 단어 비전 / 교육의 기초 / Proverbs / paremiology / proverbs / phrases and parems / paremiology of the Korean and Uzbek languages / communication / culture of treatment / manners / decency / speech activity / path to the soul / mutual understanding / word vision / the basis of Education Proverbs / expressions / comparisons [antithesis] / cognitive terms ... 한국어 속담 / 관용적 표현 / 중의적 표현 / 직접접 표현 / 동음어 / 다의어 / 단의어

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Баёнханова, Ирода Фуркатовна

Мақолада ўзаро муносабат ,мурожаат қилиш жараёнидаги ўзни тутиш ва фикр алмашувлар муомала маданияти тушунчаси ҳақида фикр юритилган. Муносабат, мурожаат, мулоқот, мунозара, мубоҳаса, муҳокама, мулоҳаза сингари тушунчаларнинг барчаси муайян миллат ,яъни ўзбек ва корейснинг зийнатига мос бўлган зийнатлар ҳақида бўлиб, у етик ва естетик меъёрлар, қоидалар билан амалга оширилишига кўп таърифлар бериб ўтилган. Мақолада инсон дилини овлаш, унга меҳр бериш, самимий тилаклар изҳор етиш илинжи шарқ адабиётида шарафланган, тарафланган. Сабаби, дунёда бир илм борки, бу адабиётнинг бош мавзуси бўлиб келган. Бу инсоншуносликдир. Ушбу илмнинг ибтидоси еса инсон дилига йўл излашдир. Илму фан ҳам, маънавий маданият ва санъат ҳам шу ҳақда бош қотириб келган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THOUGHTS OF WISDOMS ON PROVERBS EXPRESSING COMMUNICATION ETHICS IN DIFFERENT LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF UZBEK AND KOREAN LANGUAGES).

The article gives an idea of the concept of culture of interaction ,self-retention and exchange of views in the process of Appeal. Such concepts as attitude, appeal, communication, discussion, discussion, reasoning are all about ornaments that are suitable for the adornment of a particular nation, that is ,Uzbek and Korean, and have given many definitions to its implementation by ethical and aesthetic norms and rules. In the article, the ilinji was honored in Eastern literature for hunting the human heart, giving him kindness, expressing sincere wishes. The reason is that in the world there is one science, which has become the main subject of literature. This is humanism. And the beginning of this science is the search for a way into the human heart. Both the science and spiritual culture and art of Ilmu have been puzzled about this.

Текст научной работы на тему «ҲИКМАТ АРБОБЛАРИНИНГ ТУРЛИ ТИЛДАГИ МУЛОҚОТ ОДОБИНИ ИФОДАЛОВЧИ МАҚОЛЛАР ҲАҚИДАГИ ФИКРЛАРИ (ЎЗБЕК ВА КОРЕЙС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА).»

ХИКМАТ АРБОБЛАРИНИНГ ТУРЛИ ТИЛДАГИ МУЛОЦОТ ОДОБИНИ ИФОДАЛОВЧИ МАЦОЛЛАР ХДКВДАГИ ФИКРЛАРИ (УЗБЕК ВА КОРЕЙС ТИЛЛАРИ МИСОЛИДА).

d https://doi.org/10.5281/zenodo.6653780

Баёнханова Ирода Фуркатовна

СамДЧТИ

"Узок шарк тиллари кафедраси Катта-укитувчиси Email: irodabayonkhanova2208@gmail.com +998915408484

АННОТАЦИЯ

Мацолада узаро муносабат ,мурожаат цилиш жараёнидаги узни тутиш ва фикр алмашувлар муомала маданияти тушунчаси уацида фикр юритилган. Муносабат, мурожаат, мулоцот, мунозара, мубоуаса, мууокама, мулоуаза сингари тушунчаларнинг барчаси муайян миллат ,яъни узбек ва корейснинг зийнатига мос булган зийнатлар уацида булиб, у етик ва естетик меъёрлар, цоидалар билан амалга оширилишига куп таърифлар бериб утилган. Мацолада инсон дилини овлаш, унга меур бериш, самимий тилаклар изуор етиш илинжи шарц адабиётида шарафланган, тарафланган. Сабаби, дунёда бир илм борки, бу адабиётнинг бош мавзуси булиб келган. Бу инсоншуносликдир. Ушбу илмнинг ибтидоси еса инсон дилига йул излашдир. Илму фан уам, маънавий маданият ва санъат уам шу уацда бош цотириб келган.

Калит сузлар: Мулоцот , мацол,муомала маданияти, хулц-атвор, одоб-ахлоц, нутций фаолият, цалбга йул, узаро тушуниш, суз курки, тарбия асоси,

ШЩОЩЕ УЯЯ Л&, ШёО, оЮО ЕОЮ.О/М

яяшш,язои&я ощвоытлщо

7/Я

THOUGHTS OF WISDOMS ON PROVERBS EXPRESSING THE ETHICS

OF DIFFERENT LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF UZBEK AND KOREAN LANGUAGES)

Bayonkhanova Iroda Furkatovna

SamSIFL

A senior teacher at the Department of Far Eastern Languages Email: irodabayonkhanova2208@gmail.com

+998915408484

ABSTRACT

The article gives an idea of the concept of culture of interaction ,self-retention and exchange of views in the process of Appeal. Such concepts as attitude, appeal, communication, discussion, discussion, reasoning are all about ornaments that are suitable for the adornment of a particular nation, that is ,Uzbek and Korean, and have given many definitions to its implementation by ethical and aesthetic norms and rules. In the article, the ilinji was honored in Eastern literature for hunting the human heart, giving him kindness, expressing sincere wishes. The reason is that in the world there is one science, which has become the main subject of literature. This is humanism. And the beginning of this science is the search for a way into the human heart. Both the science and spiritual culture and art of Ilmu have been puzzled about this.

Keywords: Proverbs, paremiology, proverbs, phrases and parems, paremiology of the Korean and Uzbek languages, communication, culture of treatment, manners, decency, speech activity, path to the soul, mutual understanding, word vision, the basis of Education Proverbs, expressions, comparisons [antithesis],

cognitive terms ... ШЩО^ Щ^ШЗ^ УЯЯ ёёО,

РАЗМЫСЛИ МУДРОСТИ О ПОСЛОВИЦАХ, ВЫРАЖАЮЩИХ ЭТИКУ

РАЗНЫХ ЯЗЫКОВ (НА ПРИМЕРЕ УЗБЕКСКОГО И КОРЕЙСКОГО ЯЗЫКОВ). Баёнханова Ирода Фуркатовна

В статье рассматриваются взаимоотношения, поведение в процессе обращения и обмен мнениями о понятии культура обращения. Такие понятия,

556

СамГИИЯ

Старший преподаватель кафедры дальневосточных языков

AННОТАЦИЯ

как отношение, обращение, диалог, дискуссия, преуважение, дискуссия, рассуждение-все это о украшениях, которые соответствуют украшениям определенной нации, то есть узбеков и корейцев, и которые во многом определяются этическими и эстетическими нормами и правилами. В статье говорится, что любовь к человеческому языку, любовь к нему, искренние пожелания почитаются и поддерживаются в литературе Ближнего Востока. Причина в том, что в мире есть наука, которая всегда была главной темой литературы. Это человеческая наука. И первопричиной этой науки является поиск пути к человеческому языку. И Наука, и духовная культура, и искусство всегда кланялись этому.

Ключевые слова: коммуникация, культура поведения, манеры поведения, речевая деятельность, путь к сердцу, взаимопонимание, боязнь слова, основа

воспитания, ШЩО/ ЩВ, УЯЯ ёёО, ООО

ВОО.ОМ от ВО

Мулокотнинг асосини инсонлар ташкил этади. Уларнинг ташки куриниши, тили, дини, фикри, орзу, максад, армонлари, муаммою-муносабатлари барчасини суз билан ифодалаймиз.

Х,ар бир инсон уз мулокот фаолиятида "ковун туширмасликка" канчалик уринмасин хатолардан холи булиши даргумон. Шу боисдан таълим тарбия (уз узини тарбиялаш хам) вазифалари зиммасида ана шу хатолардан сакланиб туради ва бунга харбир инсон интилади. Нуткий мулокот фаолиятида маколнинг урни бекиёс.

Мулокот стратегиясини тугри танлашда ички ишонч хамда малака, дунёкараш, куникмаларни шакллантириш бош мезон хисобланади. Бу айникса расмий ва ишбилармонлар учрашувларида, хизматчилик муносабатларида, тадбир ва маросимларда алохида ахамиятга эга.

Самимий мулокот жараёнида маколларни уз урнида куллаш суз сехри санъатининг ёркин намунасидир.

Инсоният одобининг ва одамийлик асосининг улуг касри устунларидан бири уринли сузлаш ва нуткнинг гавхари мулойимлик ва одоб пардасида булишини таъминлашдир. Ахлок аркининг юкорисида турувчиларнинг

КИРИШ.

айтишича, инсоннинг камолоти ва билимнинг баланд мартабаларидан бири чиройли сузлаш булиб, бу богнинг гули акл бахористонининг насими билан очилади ва саодатнинг ёркин жавохир дастурхонини акл савдогаригина ёзаолади. Ёкимли ва кимматбахо сузларни донолик ва икбол арбобининг тожи булган юнон хакимларининг айтишларича, тил хар бир акл сохиби фазилати хазинасининг калитидир ва хар кимсанинг билими даражаси унинг сузлари оркали маълум булади [Усмонов Р.,Саодатнома,1995,27б] Х,ар киши гапирмай тургани замон, Айб ила хунари булади нихон!

Бархурдор ибн Махмуд [Машрикзамин хикматлар бустони, 1997, 256 бет]. Халкимизда шундай макол бор. "Тил борки, бол келтиради, тил борки бало келтиради". Бир суз билан айтганда, хар бир сузни уз жойида куллаш инсондан катта махорат талаб этади. Худди шундай макол корейс халкларида хам мавжуд:

Сузловчи киши бадхулк булсада, баъзан унинг сузларига диккат кил, гохо ёмон огиздан хам яхши суз чикиб колади. Суз лаззатини одами нодон билмас, Нечунки асал лаззатини хайвон билмас.

Толибий. [Машрикзамин хикматлар бустони, 1997, 250 бет].

Бир хакимнинг шундай деганини эшитдим: "Огиз ичидаги тил кин ичига

яширилган киличдир". ^ ЩЬ I1 ШО\С[

"К^озонга якин юрсанг кораси юкар" - деб бежизга айтмаганлар [Узбек

халк маколлари., 2012.,74б]. 7\Л\О\ Яв

"Якинлар сухбатини изла фиски фужур ахлидан коч, сабр кил, шошкалокликни одат килма, сирингни хар кимга айтма, молингни уйлаб харж кил". "Махзам ал-улум"[Холидий X,. Кухна шарк даргалари, 1999, 24-27б]

Шу маънода корейс халкларида хам шундай фикрлар мавжуд: ^Н^Ш

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ.

Х,икмат: Сахий ва олижаноб кишилар билан узаро мулокотда булмок кишини ёкимли феъл ва чиройли хислатларга рагбат килдиради. Ёмон феъллик ва фасод табиатлик кишилар билан булган сухбат эса ёкимсиз сифат ва кабих иллатларга етаклайди. Ёмонлар билан яхшилар сухбати орасидаги фарк шамол таъсири киёсида куринади. "Шамол ёмон жойдан утиб колса, бадбуй хидларни олиб келади. Агар ширин хидли жойлардан утиб колса муаттар исларни олиб келади".

БАЙТ: Х,ар кимнинг бор экан танида жони ким билан сузлашса, таъсири урар ёмонлик булмаса кимнинг ахволи, доим яхши билан хуш сухбат курар. Мажидиддин Хавофй. [Саодатнома, 1995, 142 б].

Халкимизда шундай макол бор. "Акл ёшда эмас, бошда". Ёшлардан маслахат олишдан ор килмаслик керак. Зеро, "К^ари билганни пари билмайди дегани".Х,ам шундай узаро богланган маколлар хисобланади. Шу маънода

корейс халкларида хам шундай фикрлар мавжуд: о^-В Ц0|7[- СОМ^ Н-|ё|0^

Шарк алломалари мулокотда ишлатиладиган сузларга кишида доимо эхтиёж булмоги, хар бир гапни уйлаб, сунг гапирмоги лозим. Киши каерда булмасин ва качон булмасин, тилини ёмон суздан асраса, уйлаб мулохаза билан гапирса, доимо фойда топади. "Аввал уйла - кейин суйла", "Айтилган суз -

отилган ук," уни кайтариб булмайди. о^^^

Яхши инсон куркам фазилатлар чашмасидир. Одамлар унинг мехр булогидан мудом бахра оладилар. Хулки зебо, маданиятли инсон мулокотда одамларга рухий озика бахш этади ва бундан узи хам бир завк олади. Хушмуомала булиш сендан ортикча бир нарсани талаб этмайди. Бежизга айтилмайди: "Гузал хулк - гузал калб ифодаси", деган узбекнинг маколи бор.

Корейс халкларида хам шундай маколни куп ишлатади-W^ оо"В

Р.Усмоновнинг "Саодатнома" номли асарини кулимга олиб мутолаа килганимда инсондаги гузаллик туйгуси бамисоли гунча булса, унинг мумтоз хулки, одоби бу гунчанинг хусн тимсолидир. Бу фазилатлар, бир-бирларини безайдилар ва бойитадилар.

0|d-ллиГ

Арасту шундай ёзади: "Иззат тиласанг, иффатли бул, улуглик тиласанг, мулойим бул, зафар тиласанг, адолат йулини тут, кадр тиласанг, ростгуй бул, нажот тиласанг, сабр кил, илм урганмокчи булсанг, жидду жахд кил" [Хикматлар бустони, 1997, 79б]. Шу маънода корейс халкларида хам шундай

фикрлар мавжуд: ^Ш ^Й ^Й ^Й

Шу аснода бир маколни келтирмокчиман "Бешикдан кабргача илм изла".

Хурмат инсонларга энг мухим зиёда, шараф, баланд даража бергувчи ахлокий тарбиядур. Абдулла Авлонийнинг "Гулистон ёки ахлок" асари инсоният тарбиясининг гултожи хурматдир деб ёзади: Халк ичинда муътабар бирнарса йук хурмат каби. [Авлоний А., Гулистон ёки ахлок, 1967, 32 б.].

Хурмат эътиборга, халк назарига тушиш осон эмас, бунинг учун инсондан катта мехнат машаккат талаб этилади. Хурматга сазовор булиш учун аввало шахс оилада мукаммал тарбия олиши керак. "Куш уясида курганини

килади"- ы'О^АН ^ "Онасини куриб кизини ол" деган узбек

халк маколлари замирида катта маъно мужассам. [Узбек халк маколлари, 2012, 325 б.].

НАТИЖАЛАР.

Аслини олганда, ахлок-маънавиятнинг узаги. Инсон ахлоки шунчаки салом-алик, хушмуомаладангина иборат эмас. Ахлок бу аввало инсоф ва адолат туйгуси, иймон, халоллик дегани. Утмишда яшаган инсонларнинг хурматини бажо этар эканмиз, бугунги кунда яшаб, мустакиллигимиз учун, халкимизнинг фаровон хаёти учун курашиб келаётган фидоий инсонларимизни унутмаслигимиз керак.

"Узликни англаш тарихни билишдан бошланади". [Каримов И. "Тарихсиз хотирасиз келажак йук"]. Уз оиласи, насл-насаби билан фахрланиш энг аввало оилавий анъаналарни авайлаб саклаш ва бойитиш, ота боболарнинг муборак номларига дог туширмасликка интилиш, уз мехнати, билимлари билан насл-насаб обрусини мустахкамлаш, одамларнинг, хурмат эхтиромига сазовор булиш истагидир.

"Хафа булганни хакоратламок улганнинг устига тепмок" демакдир. Махмуд аз-Замахшарий "Навбог ал-Калим" (Нозик иборалар) асарида шундай ёзади: "Ахмок киши бамисоли тумов киши гулнинг хидини сезмаганидек

хикмат лаззатини билмайди". [Маънавият юлдузлари, 2003, 91б.]. Шу маънода корейс халкдарида хам шундай фикрлар мавжуд:-0-|Ё|^!-В

МУ^ОКАМА.

Огох булингизки, саховатли ва хурматли, вафодор одамларни йукотиш эр кишига улимдан кура хам огиррокдир. [Авлоний А. "Гулистон ёки Ахлок", 1967, 42 б.]. Агар ёмон йулдошга эргашсанг, унинг огуси билан захарланасан. Яхшиси унинг душманлари жумласидан бул, шунда унинг огусию, захматию, хурматидан кутуласан.Тугри ва хак йулдан юрган кишининг юриши арслон юришидан кура хам хайбатлирокдир. Ва бу инсон аввало эл ардогида булиб, хурматга сазовор булади. Х,алол покиза киши доимо хотиржаму тинчликдадир, бировга хиёнат ва ёмонлик киладиган киши эса нотинчлику халокатга гирифтор.

"Саёк юрсанг таёк йейсан" маколи шундай холатда ишлатилади.

Киши гапга, нафсга, мактанчокликка канча зур берса, унинг эл олдидаги хурмати шунча камаяди.

Мавлоно Жалолиддин Румий таъкидлайди: [Машрикзамин хикматлар бустони, 1997, 93 б.].

Яхшиларнинг сухбатин кунглингга сол, Х,еч ёмоннинг сухбатинг килма хаёл! Кур, кизил гул боF ичин хандон килур Мард киши номардни хам инсон килур Гарчи сен булсанг агар мармар каби, Яхши бирла булFай сен гавхар каби.

Шу маънода корейс халкларида хам шундай байтлар битилган:-

Х,икмат арбобларининг айтишларича, кишининг вужуд гули одоб ранги ва хидидан холи булса, у киши одамлар назарида тикандек хору бекадр булади,

561

^ МШО dsHI ^Юд,

^ ме ^е s^M м

■s^f-

dai^ ^о^ д^е ^uo

ХУЛОСА

халк кунгли у билан сухбатлашишдан колади хамда бегона-ошнолар ундан юз угирадилар. Унинг ахволи сахифасига нафрат калами билан узоклик ва бегоналик белгисини куядилар. Шунинг учун бешарм ва одобсиз кишилар давроннинг даккиси ва танбихидан узларининг озодлик канотларини синган холда курадилар ва уларнинг мехру-мухаббати хеч кимнинг дилига хеч качон утирмайди.

Бархурдор ибн Махмуд

Доно халкимиз "Инсон дунёга бир марта келади" деб бежиз айтмаган. Бу омонат дунёда ажойиб фазилатлари ва хатти харакатлари, гузал ахлоклари билан эл хурматига сазовор булиш жуда хам инсондан улуг матонат, сабр, тугри йул, машаккат талаб этилади.

Хар бир шахс хаётнинг мазмундор булиши учун энг аввало турмушнинг музмуни, кадру кимматини чукур англамоги зарур, шунинг билан бирга, турмушда учрайдиган карама-каршиликларни тушунмоги ва хаётда учрайдиган кийинчиликларни окилона бартараф кила билиши, мехнат туфайли унга эришиш мумкинлигини англамоги лозим. Шу аснода, "Мехнат инсонни улуглайди" маколини келтиришни жоиз деб билдим.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Каримов И.А. Тарихий хотирасиз-келажак йук. 7 жилд. -Тошкент., 2008.

2. Sh.Safarov. Pragmalingvistika. Toshkent, 2008. 57-bet

3. Авлоний А. "Гулистон ёки ахлок". - Тошкент., 1967. - 80 б.

4. Машрикзамин хикмат бустони. - Тошкент., 1997. - 400 б.

5. Узбек халк маколлари. - Тошкент., 2012, 512 б.

6. Маънавият юлдузлари. - Тошкент., 2003.

7. Авдеева, Л.А., Воронцова, Т.В. Язык одного народа как средства трансляции культур народов мира // Международная конференция «Язык и культура». -М., 2001. - С. 85-86.

8. Апресян Т.Я., Апресян Ю.Д. Об изучении смысловых связей слов. //ИЯШ, 1970, № 2, с. 32-56.

9. Баёнханова, И. Ф. (2021). KOREYS TILIDA SOMATIK FRAZEOLOGIZMLARNING IFODA MA'NOSIGA КО^ ТШЬДМ. МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА, 4(2).

1G. Furkatovna, B. I. (2G21). DISCURSIVE-PRAGMATIC FEATURES OF KOREAN AND UZBEK ARTICLES ON THE CONCEPT OF7MAN"

МШ. International Journal of Management, 12(2).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Арсентьева Е.Ф. Сопоставительный анализ фразеологическиx единиц. -Казань: изд-во Казанского yниверситета, 1989, -126 с.

12. Бакиров П.У. Универсальные пословицы разные языков обозначаюшие одну ситyацию. //Бадиий таржиманинг лингво-поетик мyаммолари. Респyблика илмий-амалий анжумани. 2012-йил 23-24-ноябр, Самарканд, 31-32 бетлар.

13. Брюxовская Л.С. Язык как инвариант национального менталитета // Mеждyнародная конференция. «Язык и культура». — M., 2001. -С. 90.

14.Васкин Т.З. Основные способы перевода корейских пословиц и поговорок на русский язык. //Бадиий таржиманинг лингво-поетик муаммолари. Республика илмий-амалий анжумани. 2012-йил 23-24-ноябр, Самарканд, 47-48 бетлар.

15.Телия В.Н. Первоочередные задачи и методологические проблемы исследования фразеологического состава языка в контексте культуры. /Фразеология в контексте культуры. - М., 1999, -С. 13-24.

16. Телия В.Н. Что такое фразеология. -М., 1966.

17. Корейс халк маколлари. «Жахон адабиёти» , 2005, №5.

18. Лингвистический энциклопедический словарь — Москва, 1990

19.Лим Су. Корейские народные изречения. -М.:Главная редакция восточной литературы. «Наука», 182. -359 с.

20. Шонг эонг Жин. Корейс маколлари лугати Сеул-Техакса, 2006. - 217 б.

21.Рахматуллаев Ш. Узбек тилининг изохли фразеологик лугати -Т., "Укитувчи", 1978.

0-|£ // fc^S 10. ^S 1989. - 11 п.

23. S ш Ц № 2006

24. Тухтасинов, И. М. (2011). Лингвокультурологические и гендерные особенности сложных слов в художественном тексте (на материале английского и узбекского языков). Автореф. дисс.... канд. филол. наук. Ташкент: УзГУМЯ.

25. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Modern views on the problem of distance and traditional methods of teaching italian language in higher education institutions. Society and Innovation, 2(2), 111-117.

26. Tukhtasinov, I. M., Muminov, O. M., & Khamidov, A. A. (2017). The days gone by. Novel by Abdulla Qodiriy. Toshkent.

27. Tukhtasinov, I. M. (2018). The structure of the phenomenon of equivalence and its importance for translation strategies. In Modern Romano-German linguistics and new pedagogical technologies in language teaching, Materials of the Republican scientific-practical conference, Samarkand.

28. Тухтасинов, И. М. (2018). Развитие профессиональной компетенции на основе эквивалентности при подготовке переводчиков.

29. Tukhtasinov, I. M. (2017). Discursive approach in the training of translators. In Mat. International scientific and creative forum" Youth in science and culture of the XXI century". Chelyabinsk: Chelyabinsk State Institute of Culture (pp. 229-231).

30. Тухтасинов, И. М. (2012). Национально-культурная специфика сложных слов, выражающих внешность и характер человека, в английском и узбекском языках. Вестник Челябинского государственного университета, (2 (256)), 122-

31. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Современные взгляды на проблему дистанционного и традиционного методов обучения итальянскому языку в высших учебных заведениях. Общество и инновации, 2(2), 111-117.

32. Тухтасинов, И. М. (2017). Дискурсивный подход в обучении переводчиков. 1п Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в. (рр. 229-231).

33. Тухтасинов, И. (2021). Таржимоннинг касбий компетенцияси ва фаолият функциялари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (3 (80)),

34. Тухтасинов, И. (2021). Особенности формирования учебного процесса в системе высшего образования Узбекистана в условиях Covid-19. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (78)), 11-18.

35. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

36. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

37. Tuhtasinov, Ilhom and Lutfilloeva, Fahriniso, The Japanese Language Teaching Technologies Based on Computer Simulation Models (September 10, 2019). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3458780

38. Тухтасинов, И. М. (2019). ВНЕДРЕНИЕ ИННОВАЦИЙ В ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ ТЕОРИИ И ПРАКТИКИ ПЕРЕВОДА. In Россия-Узбекистан.

125.

5-10.

Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы развития (pp. 111-113).

39. Тухтасинов, И. М. (2018). Методика выявления эквивалентности слов разносистемных языков в процессе перевода. Бюллетень науки и практики, 4(7), 539-544.

40. Тухтасинов, И. (2017). Таржимада маданий мослашиш хрлатлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(2 (63)), 5-9.

41. Тухтасинов, И. (2017). Жамият тарихининг хрзирги боскичида таржимонлар тайёрлашнинг асосий муаммолари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(4 (65)), 20-24.

42. Тухтасинов, И. (2016). Таржима назариясида тиллараро эквивалентлик тушунчаси ва унинг таджики. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 26-30.

43. Тухтасинов, И. М. СОЦИОЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ СПЕЦИФИКА В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫМ ЯЗЫКАМ. ББК 74.48 Р 76, 314.

44. Djurayev, D. M. Linguo-cultural Approach to Teaching Foreign Languages. International Journal on Integrated Education, 3(12), 240-241.

45. Джураев, Д. (2021). ХИТОЙ ТИЛИНИ У^ИТИШ0ДА ТАЛАБА ХАРАКТЕРИНИНГ АХАМИЯТИ. АКТУАЛЬНОЕ В ФИЛОЛОГИИ, 1(1).

46. Джураев, Д. (2020). Талабаларни таълим жараёнида хитой тилига укитиш самарадорлигини ошириш методлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (74)), 124-127.

47. Джураев, Д. М. (2017). ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ОБУЧЕНИЯ И МЕТОДЫ ПРЕПОДОВАНИЯ КИТАЙСКОГО ЯЗЫКА В УЗБЕКИСТАНЕ. In Актуальные вопросы преподавания китайского и других восточных языков в XXI в. (pp. 84-88).

48. Dilshod, D. (2012). Й^У^ШШ^ФШЖ^ВбЗДЬЬ (Master's thesis, Ш

жхщ.

49. Турниязов, Н. К. (1985). Принципы формирования синтаксической структуры сложноподчинённого предложения в узбекском языке/-Ташкент. Укитувчи.-1985,-с22.

50. Turniyozov, N., & Rahimov, A. (2006). O'zbek Tili [M].

51. Турниёзов, Н. (1998). Назарий грамматикадан очерклар. Самарканд: СамДЧТИ, 998, 48.

52. Сулейманова, Н. М., & Турниязов, Н. К. (2018). О ФОРМИРОВАНИИ СТРУКТУРНОЙ СХЕМЫ В ЧЕЛОВЕЧЕСКОМ СОЗНАНИИ. 1п Научные школы. Молодёжь в науке и культуре XXI века (рр. 39-42).

53. Турниёзов, Н. (2016). Синтагматик муносабат ва дискурс шаклланишига доир баъзи кайдлар. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 10-13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.