Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУТАХАССИСЛАРИНИНГ ЭКОЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК МОДЕЛИ'

БЎЛАЖАК МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУТАХАССИСЛАРИНИНГ ЭКОЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК МОДЕЛИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
27
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мактабгача таълим / таълим / экология / экологик тарбия / маданият / табиат.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ойгул Ашурова, Асилахон Уринбоева

Болалардаги атроф-муҳитга бўлган қизиқишни қўллаб-қувватлаш билан бир вақтда, уларни табиатни асраб-авайлаш руҳида тарбиялаш кераклигини эсдан чиқармаслик керак. Шунга эътибор бериш керакки, катта одамларнинг ўзлари табиатни севишлари ва бу туйғуни болаларда уйғота олишлари зарур. Ушбу мақолада бўлажак мактабгача таълим мутахассисларининг экоэстетик маданиятини ривожлантиришнинг педагогик модели тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУТАХАССИСЛАРИНИНГ ЭКОЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК МОДЕЛИ»

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. БУЛАЖАК МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУТАХАССИСЛАРИНИНГ ЭКОЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ

ПЕДАГОГИК МОДЕЛИ

Ойгул Ашурова, укитувчи, Асилахон Уринбоева, талаба, Фаргона давлат университети АННОТАЦИЯ

Болалардаги атроф-мухитга булган кизикишни куллаб-кувватлаш билан бир вактда, уларни табиатни асраб-авайлаш рухида тарбиялаш кераклигини эсдан чикармаслик керак. Шунга эътибор бериш керакки, катта одамларнинг узлари табиатни севишлари ва бу туйгуни болаларда уйгота олишлари зарур.

Ушбу маколада булажак мактабгача таълим мутахассисларининг экоэстетик маданиятини ривожлантиришнинг педагогик модели тадкик этилган.

Калит сузлар: мактабгача таълим, таълим, экология, экологик тарбия, маданият, табиат.

Боланинг мактабгача таълим ёши даврида теварак-атрофдаги борликка нисбатан онгли равишда табиатга ижобий муносабати таркиб топа бошлайди ва у она табиатга булган гамхурлигини орттира боради. Бунда куйидаги педагогик жихатларга алохида эътибор каратиш лозим:

- экологик тарбия касбга йуналтирилган таркибий кисм сифатида мактабгача ёшдаги болаларда экоэстетик билим ва куникмаларни ривожлантириш заруратини келтириб чикариши лозим;

- барча билим ва куникмаларни шакллантиришга оид ишлар экологик мазмунга эга булиши керак;

- мактабгача ёшдаги болаларда экоэстетик билим ва куникмалар умуминсоний ахамиятга эга булиши даркор;

- экологик таълим-тарбия миллий ва тарихийликка эга булиши лозим;

- экологик таълим миллий кадриятларнинг умумийлигига эга булиши зарур;

- экологик таълим келажакдаги баркарор таълим тизимидан иборат булмоги керак;

- баркарор экологик таълим оркали барча муаммоларни хал этиш мумкин;

- экологик таълим махаллий, минтакавий, глобал характерга эга булиши лозим;

- экологик таълимнинг мазмун-мохияти амалдаги дастур материаллари билан мос булиб, уни тулдириш зарур[1].

Узбекистон табиатида бола учун керакли булган билим ва таассуротларга эга булишга ёрдам берувчи манбалар етарлидир. Теварак-атрофда мавжуд булган жонсиз ва айникса, тирик табиат объектларига булган кизикиш болаларда эрта пайдо булади. Болада куз билан курган нарсаларга нисбатан кизикиши орта

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. боради. Бундан ташкари, табиатдаги мавсумий узгаришлар, ранглар жилоси, турли-туман хид, овозлар хам улар диккатини узига жалб килади. Болалар хамма нарсани уз кузлари билан якиндан куришга, ушлаб куришга харакат киладилар.

Биз инсонларнинг хеч качон табиат билан алокамиз узилмайди. Шундай экан, болаларга кичкина дала, гулнинг чиройи, куёш ботишидаги ранглар жилоси, настарин гулининг гуллашини куриш ва кушлар чугурлашининг охангларини эшитиш учун сабр-токатли булиш кераклиги ва гузалликни хис килишни ургатиш лозим.

Экологик таълим-тарбия мактабгача таълим муассасаларида болаларни маънавий-маърифий тарбиялаш, табиат гузалликларини кура билишларида катта ёрдам беради.

Мактабгача таълим муассасаларида болаларга тарбия беришда унга тоза кийим кийдириш, юриш-туришининг озода булишини уктириб туриш илк экологик тарбиянинг асоси булади. Бола яшайдиган уй ва унинг атрофии тоза, шинам ва чиройли булса, фарзанд хам шундай яшашга интилади.

Экологик таълим, яъни соглом турмуш тарзини ташкил килишда тарбияни икки хил йул билан амалга ошириш мухим: биринчидан, экологик таълим-тарбия оилада ота-оналар иштирокида; иккинчидан, мактабгача таълим муассасаси, мактаб, олий ва урта махсус билим юртларида олиб борилиши лозим.

Экологик таълим-тарбия мактабгача таълим муассасаларида тарбияланаётган болалар орасида бебахо инсонпарварлик муносабатини ривожлантиради: табиатнинг барча объектларига нисбатан кизикишини уйготади, атроф-мухитнинг шарт-шароитини урганиш, унга гамхурлик килиш малакаларини ривожлантиради.

Мамлакатимиз узлуксиз таълим тизимининг барча бугинларида, жумладан, мактабгача таълим тизимида экологик таълим-тарбияга катта эътибор каратилаётганлиги Бирлашган Миллатлар Ташкилоти томонидан хам эътироф этилганлигини кайд этишимиз уринли: «Узбекистонда куп мактабгача таълим муассасаларида болаларни табиат ва атроф-мухит билан таништириш машгулотлари ташкил килинади. Жами мактабгача муассасаларнинг 40 фоизида экологик таълим учун махсус хоналар бор ва муассасаларнинг 16 фоизида болалар табиатни парвариш килишни урганадиган «Атроф-мухит сукмоклари» ташкил килинган»[2].

Шу уринда Узбекистон Республикаси Халк таълими вазирлиги томонидан ишлаб чикилган «Мактабгача ёшдаги болалар ривожланишига куйиладиган Давлат талаблари»[3], «Болажон» таянч дастурида[4] хам мактабгача ёшдаги болаларнинг экологик таълим-тарбиясига алохида эътибор каратилганлигини таъкидлаб утиш лозим.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Табиат болани маънавий бойитишнинг битмас-туганмас манбаидир.

Болалар доимо у ёки бу шаклда табиат билан алокада буладилар. Уларни ям-яшил утлоклар, анвойи гуллар, капалаклар, кунгизлар, кушлар, хайвонлар, сузиб юрган булутлар, пага-пага ёгаётган кор учкунлари, жилга ва кулмаклар узига жалб килади. Усимлик хамда жонзотларнинг хилма-хил олами болаларда табиатга нисбатан жонли кизикиш ва хавас уйготади, уларни фаолиятга ундайди. Табиат билан мулокотда булиш болаларда атроф-олам хакида реалистик билим, жонли мавжудотга инсоний муносабатда булишни шакллантиришга ёрдам беради.

Болани табиат билан таништириш, уни табиатни тушунишга ургатиш, табиатга эхтиёткорлик билан муносабатда булишни тарбиялаш мактабгача таълим муассасаларининг энг мухим вазифаларидан бири хисобланади. Мактабгача ёшдаги болаларни табиат билан таништириш жараёнида табиатга нисбатан эхтиёткорлик билан муносабатда булишни таркиб топтиришга катта эътибор берилади.

Болалар табиат хакида илк билимларни эгаллаб, усимликларни устириш, хайвонларни парвариш килишнинг оддий усулларини урганиб, табиатни кузатиш, унинг гузалликларини кура олишни билиб олган такдирдагина уларда табиатга нисбатан эхтиёткорлик ва гамхурона муносабатда булишни тарбиялаш имконияти тугилади.

Мактабгача ёшдаги болаларнинг экологик тарбияси мухим ахамиятга эга булиб, худди мана шу ёшда болада маънавий маданиятнинг бир кисми хисобланган шахсий экологик маданиятнинг пойдеворлари шаклланади.

Болаларнинг экологик тарбияси - максад сари йуналтирилган педагогик жараёндир. Шахсни экологик тарбиялаш, табиатни мухофаза килиш муносабатларига ижобий ёндашиш, табиат билан боглик булган фаолиятни амалга оширишда экологик мухофаза нуктаи назаридан йуналтирилган интизом, экологик онгнинг юзага келиши билан тавсифланади. Шахснинг экологик маданияти экологик тарбиянинг натижаси булиб хисобланади.

Мактабгача ёшда боланинг шахсий экоэстетик маданиятининг таркибий кисми - табиатни билиш буйича билим ва унинг экология нуктаи назаридан йуналтирилганлигини кундаликтурмуш, турли-туман фаолиятларда (уй шароити, мехнат жараёни ва турли хил уйинларда) фойдаланиш ташкил килади.

Табиатга нисбатан аклий, эстетик муносабатлар бола томонидан узлаштирилаётган билимларнинг мазмуни билан якиндан богликдир. Экологик мазмун билан боглик булган билим табиатда болалар фаолияти ва уларнинг узини тута била олиши, интизомини бошкариб туради ва максад сари йуналтиради.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Табиатга булган эстетик муносабатни шакллантиришда болалар идрокига етарли даражада етиб борувчи табиат конунлари буйича билим алохида урин эгаллайди. Табиатга нисбатан булган эстетик муносабатни ривожлантириш (машгулот, экскурсия, сайр килиш каби хаётий вазиятлар) боланинг маънавий-ижобий, рухий кечинмаларига асосланган педагогик жараённи ташкил килиш билан якиндан боглик.

Тарбиячи болада тирик жонзотга нисбатан ачиниш, уни асраб-авайлаш, жонли табиат билан учрашганда ундан бахра олиш, кувониш, таажжубланиш, узининг килган ишидан магрурланиш, коникиш хиссини уйгота билиши керак.

Мактабгача таълим муассасаларида болаларни табиат, йилнинг турли фаслларида унда руй бериб турадиган узгаришлар билан таништириб борилади. Х,осил килинган билимлар асосида табиат ходисаларини аник тушуна билиш, кизикувчан булиш, кузата билиш, мантикан фикр юрита олиш, жамики тирик нарсага завк-шавк билан караш каби фазилатлар шаклланиб боради. Табиатга мехр куйиш, уни эхтиёт килиб эъзозлаш, тирик жониворлар тугрисида гамхурлик килиш табиатга кизикиш уйготибгина колмай, балки болаларда ватанпарварлик, мехнатсеварлик, табиат бойликларини ардоклаб, купайтириб бораётган катталарнинг мехнатига хурмат билан караш каби энг яхши хусусиятларни шакллантириб боришга хам йул очади.

Мактабгача таълим муассасасининг хона усимликлари ва баъзи хайвонлар парваришлаб бокиладиган табиат бурчаги болаларни табиат билан таништириш, унга мехр-мухаббат уйготишга ёрдам беради.

Экологик таълим-тарбия - инсоннинг табиатдан онгли равишда фойдаланиш, психологик ахлок-одоб юзасидан халкимизнинг табиатга нисбатан эътибор билан карайдиган урф-одатлари, анъаналари асосида ёшларни тарбиялаш, улар онгида табиат, унинг бойликларига мехр-мухаббат уйготиш, уларни тежамкорликка ва табиий бойликларни асраб-авайлашга ургатишдан иборат.

Яшил олам инсон саломатлигини саклашда нихоятда катта ахамиятга эга эканлиги, шунинг учун хам хар биримиз уз таълим даргохимиз, ховлимиз, куча ва хиёбонларни кукламзорлаштириш ишида фаол катнашишимиз, кучат утказиб, уларни парвариш килиш оркали атроф-мухитнинг мусаффо булишига хисса кушишимиз кераклигини тушунтиришимиз лозим.

Х,озирги давр усиб келаётган ёш авлод онгида табиатга нисбатан онгли муносабатда булиш хиссини шакллантириш ва ривожлантиришни такозо этмокда. Табиатнинг келгусида гуллаб-яшнаши ёки экологик муаммоларнинг глобаллашиб бориши ёш авлоднинг табиатга нисбатан муносабатига бевосита ва билвосита богликлигини ёш авлод онгига сингдириш долзарб вазифалардан бири хисобланади.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Экологик тарбия ва гузаллик билан тарбиялашда табиат билан магрурланиш хиссини тарбиялаш зарур.

Адабиётлар:

1. Турдикулов Э.О. Укувчиларда умумбашарий экологик дунёкарашни шакллантириш. - Т.: «Шарк», 2011. -103-б.

2. Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Узбекистонга тегишли иккинчи Атроф-мухит холати шархининг 29-серияси. 2010.

3. Мактабгача ёшдаги болалар ривожланишига куйиладиган Давлат дастурлари. - Тошкент, 2008.

4.«Болажон» таянч дастури. - Тошкент, 2010.

5. Ilhom, S. (2022). EARLY STUDENTS IN MATHEMATICS FORMATION OF FUNDAMENTALS OF ECONOMIC KNOWLEDGE.

6. Soliev, I. S. (2020). FACTORS OF FORMATION OF INFORMATION COMPETENCE OF FUTURE PRIMARY SCHOOL TEACHERS. In Наука и просвещение: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 218-220).

7. Sobirjonovich, S. I. (2022). Child Thinking and Problem Solving. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 4, 111-115.

8. Sobirjonovich, S. I. (2021). Teaching Preschool Children in a Second Language. International Journal of Culture and Modernity, 11, 406-411.

9. Sobirjonovich, S. I. (2021). Professionalism as a Factor in the Development of the Pedagogical Activity of the Future Teacher. Journal of Ethics and Diversity in International Communication, 1(7), 76-81.

10. Sobirjonovich, S. I. (2021). Speech Education for Children from 1 To 3 Years of Age. International Journal of Innovative Analyses and Emerging Technology, 1(7), 135-141.

11. Sobirjonovich, S. I. (2021). Didactic Interaction as Whole Integral Education. International Journal of Discoveries and Innovations in Applied Sciences, 1(7), 80-83.

12. Soliyev Ilhomjon Sobirjonovich. (2022). Child Thinking and Problem Solving. European multidisciplinary journal of modern science, (4) 111-115.

13. Soliyev Ilhomjon Sobirjonovich. (2022). Features of the Development of Social Intelligence in Preschool Children. European multidisciplinary journal of modern science, (6) 83-87.

14. Soliyev Ilhomjon Sobirjonovich. (2022). The Concept of Connected Speech and its Significance for the Development of Preschool Children. Spanish Journal of Innovation and INTEGRITY. 05. 518-523.

15. Soliyev Ilhomjon Sobirjonovich. (2022). Heuristic Activity in the Educational Process of the Institutions of Preschool Education. Spanish Journal of Innovation and INTEGRITY, 05. 529-534.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

16. Rustamovna, U. N., & Toxirjonovna, M. O. (2022). Polysemy-Semantic Universal. International Journal of Culture and Modernity, 14, 11-15.

17. Umarova N., Maxmudova O.Tilshunoslikda leksik ma'no va tushunchaning umumiy va xususiy xarakterlanishi. O'zMU xabarlari (2022 1/3)

18. Каримов, У., Каримова, Г., & Каримов, У. (2021). Илм-фан ва таълим сохдсидаги ахб.оротлашув. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 1(1), 103-110

19. Ganiyev, B. S. (2019). Innovative (entrepreneurial) activity of women at a new stage of development of our society. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(11), 122-129.

20. Usmanov, N., Ganiev, B. S., & Karimova, G. Y. (2021). THE PHILOSOPHICAL BASIS FOR THE FORMATION OF SPIRITUAL MATURITY AMONG YOUNG PEOPLE. Oriental Journal of Social Sciences, 33-37.

21. Ashurova, O. A. (2021). Aesthetic education as a factor of professional training of preschool teachers in a pedagogical university. Theoretical & Applied Science, (5), 425-427.

22. Ashurova, O. (2021). Analysis of foreign experience on the development of eco-aesthetic culture of future preschool education specialists. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(10), 1478-1484.

23.Ashurova, O. A. (2021). Socio-historical traditions of development of ecoesthetic culture of preschool educational professionals. Current research journal of pedagogics, 2(05), 46-52.

24. Ashurova, O. (2021, December). The importance of aestheticity of ecological consciousness and culture in the activities of preschool educational professionals. In International Scientific and Current Research Conferences (pp. 88-90).

25. Anvarjonovna, A. O. (2021). Factors for the Development of Ecoesthetic Culture of Future Preschool Educational Professionals. European Journal of Humanities and Educational Advancements, 2(5), 162-164.

26. Anvarjonovna, A. O. (2021, December). Methodological Foundations for Development of Aesthetic Culture Teacher of Preschool Education. In international conference on multidisciplinary research and innovative technologies (Vol. 2, pp. 254258).

27. Anvarjonovna, A. O. (2021, December). Methodological Foundations for Development of Aesthetic Culture Teacher of Preschool Education. In international conference on multidisciplinary research and innovative technologies (Vol. 2, pp. 254258).

28. Anvarjonovna, A. O. (2021). AESTHETIC CULTURE OF THE EDUCATOR. In Interdisciplinary Conference of Young Scholars in Social Sciences (pp. 253-255).

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

29. Zukhrakhon, B. (2021). About the analysis of the potential of teaching staff in monitoring preschool education. ACADEMICIA: an international multidisciplinary research journal, 11(1), 1120-1126.

30. Botirova, Z. A. (2019). The theoretical analysis of the appication of information technologies in the field of preschool edication. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(11), 266-269.

31. Saloydinov, S. Q. (2021). Paxta tozalash zavodlarida energiya sarfini kamaytirishning texnik-iqtisodiy mexanizmini yaratish. "Academic research in educational sciences", 2(9), 886-889. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2021-9-886-889

32. Saloydinov, S. Q. (2021). Creation of feasibility studies to reduce energy costs in ginneries. "Экономика и социум", 9(88), 147-149.

33. Caлойдинов, C. К. (2021). Образовательные кредиты в Узбекистане. "Экономика и социум", 12(91), 470-472.

34. Caлойдинов, C. К. (2021). Спрос на рынке дифференцированных продуктов. "Экономика и социум", 12(91), 473-476.

35. Салойдинов, С. К. (2022). С паровой турбиной 471 МВт на Талимарджанской ТЭЦ расчет электрических режимов при максимальной зимней нагрузке. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", Special issue, 116-121.

36. Сaрдoржoн Кoдиржoн Yгли Сaлoйдинoв. (2022). Иннoвaциoннoе решение для пoлyчения биoгaзa. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", 2(3), 280-285. https://doi.org/10.24412/2181-2454-2022-3-280-285

37. Astanaliev E. T. O. The Process Of Electronic Document Management In The System Of Railway Automation And Telemechanics //The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research. - 2021. - Т. 3. - №. 05. - С. 76-80.

38. Astanaliev E. The formalization of the electronic document in railway automatics and telemechanics on the basis of simulation modeling //European Scholar Journal (ESJ). -Т. 2. - №. 3.

39. OGLI A. E. T. Software for Electronic Document Management System of Technical Documentation on Railway Automation and Telemechanics //JournalNX. - 2021. - Т. 7. -№. 1. - С. 204-209.

40. Astanaliev E. ELECTRONIC MODEL OF TECHNICAL DOCUMENT MANAGEMENT PROCESS /^рник наукових праць ЛОГО!. - 2021.

41. Baratov D., Astanaliev E. Functional Features of the Technical Documentation Control Program //International Journal on Orange Technologies. - 2021. - Т. 3. - №. 1. - С. 7-11.

42. Dadaboyev, Q. Q. (2021). Refrigerator in modern heating power stationstechnical water waste through reconstruction of the towerreduction. "International journal of philosophical studies and social sciences", 1(3), 96-101.

43. Dadaboyev, Q. Q. (2022). Issiqlik elektr stansiyalarida texnik suv isrofini barataraf etish. "Academic research in educational sciences", 3(1), 434-440. https://doi.org/10.24412/2181-2454-2022-1-41-47

44. Dadaboyev, Q. Q. (2022). Bug'-gaz qurilmasi gradirniyalaridagi aylanma suv isrofini kamaytirish "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", Special issue, 15-21

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.