Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ КОГНИТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА АКСЕОЛОГИК ЁНДАШУВНИНГ АҲАМИЯТИ'

БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ КОГНИТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА АКСЕОЛОГИК ЁНДАШУВНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
117
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
аксеологик ёндашув / қадрият / ақлий билиш / когнитив компетентлик / методология / педагогик амалиёт / шахсий маҳорат. / axeological approach / value / intellectual knowledge / cognitive competence / methodology / pedagogical practice / personal skill.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — T. Egamberdieva

Мақолада Замонавий таълим тизими ўқувчининг шахсини ривожлантиришга қаратилган турли хил ўқитиш усуллари ва янгиликлар асосланган. Шунингдек, Ўзбекистонда таълим тизимини модернизация қилиш таълимнинг янги сифатига қандай эришиш мумкинлигини белгилаб беради. Шу нуқтаи назардан, ўқитувчиларнинг олий таълим тизимида бўлажак ўқитувчиларни тайёрлашга доир фикрлар илмий асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF AXEOLOGICAL APPROACH IN FORMING THE COGNITIVE COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS

In the article, the modern education system is based on various teaching methods and innovations aimed at the development of the student's personality. Also, the modernization of the education system in Uzbekistan determines how to achieve a new quality of education. From this point of view, the opinions on the training of future teachers in the higher education system of teachers are scientifically based.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ КОГНИТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА АКСЕОЛОГИК ЁНДАШУВНИНГ АҲАМИЯТИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БУЛАЖАК УЦИТУВЧИЛАРНИНГ КОГНИТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА АКСЕОЛОГИК ЁНДАШУВНИНГ А^АМИЯТИ

Эгамбердиева ТурFуной Ахмаджоновна

ФарДУ профессори, педагогика фанлари доктори https://doi.org/10.5281/zenodo.7213573 Annotatsiya. Мацолада Замонавий таълим тизими уцувчининг шахсини ривожлантиришга царатилган турли хил уцитиш усуллари ва янгиликлар асосланган. Шунингдек, Узбекистонда таълим тизимини модернизация цилиш таълимнинг янги сифатига цандай эришиш мумкинлигини белгилаб беради. Шу нуцтаи назардан, уцитувчиларнинг олий таълим тизимида булажак уцитувчиларни тайёрлашга доир фикрлар илмий асосланган.

Key words: аксеологик ёндашув, цадрият, ацлий билиш, когнитив компетентлик, методология, педагогик амалиёт, шахсий майорат.

ЗНАЧЕНИЕ АКСЕОЛОГИЧЕСКОГО ПОДХОДА В ФОРМИРОВАНИИ

ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ КОМПЕТЕНЦИИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ Аннотация. В статье современная система образования базируется на различных методах обучения и нововведениях, направленных на развитие личности учащегося. Также модернизация системы образования в Узбекистане определяет пути достижения нового качества образования. С этой точки зрения взгляды на подготовку будущих учителей в системе высшего педагогического образования являются научно обоснованными.

Ключевые слова: аксиологический подход, ценность, интеллектуальное знание, познавательная компетентность, методология, педагогическая практика, личностное мастерство.

THE IMPORTANCE OF AXEOLOGICAL APPROACH IN FORMING THE COGNITIVE COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS Abstract. In the article, the modern education system is based on various teaching methods and innovations aimed at the development of the student's personality. Also, the modernization of the education system in Uzbekistan determines how to achieve a new quality of education. From this point of view, the opinions on the training of future teachers in the higher education system of teachers are scientifically based.

Key words: axeological approach, value, intellectual knowledge, cognitive competence, methodology, pedagogical practice, personal skill.

INTRODUCTION

Аксеологик ёндашув - вокеликни урганишда илмий билишнинг бошка усуллари билан бирга мух,им ахдмият касб этади. Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда кадриятнинг инсон онгида акс этиши, кадриятни англашнинг реалликка мос келиш конунлари, даража ва имкониятлари, унинг меъёр ва мезонларини аниклаш них,оятда мух,им. Бунга умумий билиш назарияси (гносеология) билан бир каторда ижтимоий ва табиий фанларнинг маълумотларига ютукларига таянилади.

^адриятларни англаш, урганишда х,иссий ва аклий билишнинг уйгунлиги, хукм, хулосаларнинг тушунча, атама ва белгиларни умумлаштириши, табиий ва ижтимоий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

вокеликдаги аксиологик жараёнларни тахлил килиш, уларга таяниб амалий фаолият юритиш бир-бири билан боглик узвий жараённи англатади.

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда вокеа ва жараёнлар орасидаги узаро богликлик, тарихий алокадорлик, сабаб ва окибат богланишининг ифодаси булган узлуксизликка ахамият ортади. Бундай ёндашув кадриятларга, улар билан боглик жараёнларга нисбатан кулланилганида яхши илмий ва амалий натижа беради. Бунда кадриятлар тартибсиз намоён буладиган ва бир-бири билан богланмаган ижтимоий ходисалар сифатида эмас, балки у ёки бу давр, ижтимоий субъектлар ва бошкалар билан богланган аксиологик системалар хамда уларнинг элементлари сифатида намоёп булади. MATERIALS AND METHODS

^адриятларга бундай ёндашишда ижтимоий фанларнинг ютуклари, тарих, этнография, демография ва социологик тадкикотларнинг натижаларига таяниш кул келади. Аммо кадриятларни урганишда факат ана шулар билан чегараланиб колиш ярамайди. Балки реаллик, уни намоён булиш шакллари, вокеа, ходиса ва жараёнларнинг кадри, ижтимоий ахамиятини англаш хам нихоятда мухим. Бунда уларнинг ижтимоий функциялари, узига хос ташки таъсирини англаш катта ахамият касб этади. RESULTS AND DISCUSSION

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда аксиологик ёндашув асосида кадриятларнинг илмий категория сифатидаги мохияти, бошка тушунчалардан фарки, объектив асослари ва субъектив англаб олиниши, намоён булиш шакллари хакида тугри маълумотлар олиш мумкин. Бунда нарса, вокеа, ходисалар, кишилар ва уларнинг фаолиятига кадр ва кадрланиш даражаси нуктаи назаридан каралади. Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини шакллантиришда гносеологик, социологик ва аксиологик ёндашувларнинг уйгунлиги мавжуд.

Гносеология кундалик ёки махсус, илмий ёки бадиий фаолиятлигидан катъи назар, инсоннинг билиш фаолиятидаги умумийликни урганади. Гносеологияда асосий категория "хакикат" тушунчасидир. Х,акикатнинг учта бир-бири билан боглик жихати мавжуд: борлик билан богликлик, аксиологик ва праксиологик. Х,акикатнинг аксиологик жихдти унинг ахлокий-этик, эстетик ва праксеологик маз- аксиологик жихати А мунга эгалигини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

акс эттиради, уни хаетнинг маъноси, инсон амалий фаолияти учун кадриятга эгалиги билан узвий алокадорлигини иф одалайди.

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини шакллантиришда аксиологик ёндашув ахамияти укитиш даврида талабалар асосий касбий куникмаларга эга буладилар. Булажак укитувчилар доимий равишда узини такомиллаштириш зарурлигини тушунишади.

Булажак укитувчиларда аксиологик ёндашув асосида тез карор кабул килиш, жавобгарлик каби профессионал куникмалар ва фазилатларни ривожлантириш лозим. Бундай шароитда, юкори даражадаги профессионалликка эришиш жудаям мухим. Амалиёт шуни курсатадики, аксеологик ёндашув мутахассиснинг касбий фаолиятида юкори даражани намойиш этиш, шахсни такомиллаштириш ва узини ривожлантириш учун шахс профессионаллигининг объектив ва субъектив омилларини аниклашда мухим ахамият касб этади.

Булажак укитувчининг билим даражаси уларнинг талабалик даврида касбий тайёргарлиги кандай ташкил этилганига боглик. Талабаларнинг когнитив компетентлигини оширишда аксиологик ёндашув ижодкорликни ривожлантиришда касбий фаолиятдаги инсоний мотивация мавжудлиги мухим. Аксеологик ёндашувни шахснинг яхлит хусусиятлари сифатида тавсифлаш мумкин, бу хам инсон ривожланиши, хам инсоннинг кейинги эволюцияси учун потенциал куч ёки воситадир, бу одамни олдинга силжитадиган кучдир.

Аксеологик ёндашув куйидаги таркибий кисмларни уз ичига олади:

- билим ва тажриба;

- хиссиётлар ва кадриятлар тизими;

- уз-узини англаш ва хулоса чикариш кобилияти;

- алока ва мотивация.

Булажак укитувчи узларининг аксеологик ёндашувини ишлаб чикишда унга максадлар куйиш, маълумот туплаш, келгуси тадбирлар режасини тузиш, максадларни кандай амалга оширишни режалаштириш ва юкорида айтилганларни келажакда акс эттириш жараёнида тахлил килиш керак. Укитувчи узининг аксеологик жихатини ишлаб чикканми ёки йуклигини хал килиш учун урнатилган мезонларни аниклаш керак, уларга куйидагилар киради:

- касбий ва шахсий махорат,

- устувор мавке,

- укув машгулотлари услубининг муваффакиятли натижаларга эришиши,

- касбий фаолиятда узаро боглик одамларнинг узини хурмат килиши,

- куп киррали булиши.

Вазиятга караб, бу таълим жараёнининг максади хам, натижаси хам, педагогика ходисасининг мохиятини белгиловчи усул хам узгариши мумкин. Аксеологик ёндашув ривожлантиришга ёрдам берадиган укитиш шароитлари куйидаги фанларни чукурлаштиришни уз ичига олади:

а) психология ва педагогика,

б) методология

с) педагогик амалиёт.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда аксиологик ёндашуви укув мух,итини яратишга имкон беради, бу эса барча одамларнинг фаолиятини мувофиклаштириш ва келишиш имконини беради. Аксеологик ёндашув жихдтдан, булажак укитувчилар талабалар муваффакиятга эришишда юкори туртки бериш ва талабаларнинг шахсий хусусиятлари ва касбий мах,оратини оширишга эътибор беришга урганишлари лозим.

Таълим жараёнида таълимнинг фаол усулларидан, янги педагогик усуллардан ва укитишнинг инновацион усулларидан фойдаланиш керак. Укув машгулотларида талабалар янги куникмалар ва билимлардан фойдаланиши, уз стратегияси ва фаолиятини ишлаб чикиши, узларининг назарий ва амалий куникмалари ва билимларини намойиш килиши керак.

Бунинг учун эса укув машгулотлари махсус, интерфаол уйинларни, машклар ва укув топшириклари уз ичига олиши керак. Замонавий таълим тизимида амалий машгулот аксеологик ёндашув асосида "когнитив компонента" мавжудлигини ва талабаларнинг уз билим ва куникмаларини синаб куришларини таъминлаши керак. Бундай машгулотларда катнашиш узларининг максадлари, манфаатлар ва фикрларини акс эттириш, тушуниш ва кайта куриб чикишга туртки булиши керак.

Талабалар ижодий фаолият билан боглик профессионал муаммоларни кандай х,ал килишни билишлари керак ва узларини ривожлантириш ва узининг касбий мах,оратини такомиллаштиришни режалаштиришлари керак. Амалий машгулотлар давомида бажариладиган машклар аксеологик ёндашувнинг мотивацион, коммуникатив, миссий ва аксиологик таркибий кисмларининг мавжудлигини таъминлаши керак.

Бундан ташкари, куникмаларни ривожлантиришга багишланган айрим машгулотлар уз-узини тах,лил килиш ва уз фаолиятини бах,олаш куникмаларини ривожлантиришга йуналтирилиши керак. Укув дастури талабаларнинг касбий вазифаларни х,ал килиш кобилиятини ва аксеологик ёндашувнинг миссий, аксиологик ва акс эттириш ва уз-узини англаш кисмларига мос келишини х,исобга олган х,олда тайёрланиши керак.

Талабаларни укитиш жараёни мустакил булишлари учун шароит яратиши керак, чунки улар уз ютукларини кайд этиш ва бах,олашни урганишлари керак. Бунинг учун профессионал портфолиодан фойдаланиш мумкин. Талабалар портфолиосига бажарилган тестлар, машклар, маколалар, иншолар, тест натижалари, рейтинг назорати расмлари ва бошкаларни киргизиш мумкин.

Педагогика сохдсидаги укитувчининг вазифаси булажак укитувчиларнинг интеллектуал, шахсий, ижтимоий фазилатлари ва шахснинг коммуникатив аспектларини ривожлантиришдир. Буларга куйидагилар киради: интерфаол уйинлар, майорат дарслари, ишлаб чикиш техникаси, шахсга йуналтирилган укитиш услублари, тах,мин килиш усуллари, муаммоларни кандай х,ал килишни ургатиш усуллари ва х,оказолар.

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда унинг аксеологик ёндашуви асосан укитувчининг ракобатбардошлигини ва касбий-ижтимоий муваффакиятини белгилайди. Булажак укитувчи коммуникативлик каби профессионал ва шахсий фазилатни ривожлантирганида, бу жараён узининг самарали натижасини беради.

Булажак укитувчининг аксеологик ёндашуви- бу юкори даражадаги натижаларга ва педагогик курсаткичларга эришишга, укитувчи ва талабанинг ижодини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ривожлантиришга, укув фаолиятида баркарор гуманистик мотивацияга йуналтирилган уларнинг шахсиятининг интегратив хусусияти демакдир. Бундан ташкари, жамият ривожланишидаги замонавий тенденциялар шуни курсатадики, якин келажакда дунё мехнат бозорида таклифнинг талабга нисбатан ортиши кузатилади.

Х,озирги вактда ракобатбардош мутахассис бир катор талабларга жавоб бериши керак, хусусан, профессионал харакатчанлик, янги билим, куникмаларни эгаллаш кобилияти, узининг касбий фаолиятини касбий функциясининг узгаришига мувофик равишда мослаштириш ва хоказолар кабидир. Шуни хам таъкидлаш зарурки, мехнат бозорида албатта педагогларга булган талаб хамиша ортиб бораверади.

Шу сабабли, педагогик фаолият укитувчига юкори талаблар куяди. Касбий мажбуриятларнинг компетенцияли ва ижодий амалга оширилиши керак булган харакатлар доираси, илмий диалектик мослашувчанликнинг ахамияти педагогик муаммоларни очиб беришга хизмат киладиган тушунчалардир. Укитувчи фаолиятини тавсифлаш билан боглик баъзи тушунчалар чукуррок куриб чикишни талаб килади.

Булажак укитувчини баркамол мутахассис килиб шакллантириш жараёни профессионал педагогиканинг муаммоларидан биридир. Сунгги йилларда ижтимоий тажриба доимий равишда узгариб бораётганлиги, таълим сохаси кайта курилаётгани ва турли хил нарсалар туфайли укитувчининг малакаси тобора мухим ахамият касб этмокда. Шу тарика, педагогик тизимларининг хилма-хиллиги ва жамиятдан мутахассисга мурожаат килиш даражаси ошмокда. Илгари бу муаммо олимлар томонидан кенг йуналтирилган укитувчиларни тайёрлаш аспектларида урганилган (П. Р. Атутов, С. Я. Батишев, Б. А. Поляков, С. А. Шапоринский ва бошкалар томонидан).

Укитувчининг касбий махоратига оид гояларни урганиш турли хил ёндашувлардаги жиддий узгаришларни курсатмокда: укитувчининг педагогик йуналишини шакллантириш асосларини ишлаб чикишдан тортиб, касбий ва шахсий мухим фазилатларни ривожлантириш ва шахс сифатида педагогик ижод манбаларининг мохиятини тушунтиришгача. Е.Ф.Зеер, К.К.Платонов гояларига асосланган холда, куйидаги таркибий кисмларни уз ичига олган мутахассиснинг касбий жихатдан аникланган турт компонентли тузилиши яратилди:

- касбга йуналтириш (мойилликлар, кизикишлар, муносабатлар, умидлар, муносабатлар, сабаблар);

- касбий компетенция (касбий билим, куникма, малака);

- касбий мухим фазилатлар (диккатлилик, кузатувчанлик, ижодкорлик, катъиятлилик, алока, узини узи бошкариш, мустакиллик ва бошкалар);

- профессионал ахамиятли психофизиологик хусусиятлар (энергия, нейротизм, экстроверсия, визуал мувофиклаштириш, реактивлик ва бошкалар) [1.48].

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда унинг аксеологик ёндашуви субструкциялар таркибини ишлаб чикиш ва шакллантириш жараёнида улар узаро бир-бирига таъсир килишини таъминлайди, ракобатбардошлик, касбий харакатчанлик каби профессионал фаолият самарадорлигини уз ичига олган интеграциялашган касбий фазилатларни (асосий малакалар) шаклланишига олиб келади ва касбий усишни, касбий ривожланишни ва мартаба усишини таъминлайди.

Шуни таъкидлаш керакки, булажак укитувчида мутахассиснинг деярли барча фазилатлари булиши керак. Касбий ва педагогик компетенциянинг умумий

феноменологияси ва унинг узига хос турлари В.А.Адолф, Е. В. Бондаревская, Н. В. Кузмина ва бошкаларнинг асарларида уз аксини топган[2] [2.102.].

Булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда компотенция х,ам мух,им урин тутади. Олимлар асосан касбий мах,оратнинг индивидуал жихдтларини урганганлар. Маркова "компетенция"ни укитувчига эга булган объектив зарур билим, куникма, психологик фазилатлар ва уларнинг педагогик фаолият жараёни ва натижаларига таъсири нисбати сифатида куриб чикади [3.218.].

Х,озирги вактда касбий таълимда Европа хдмжамияти куйидаги компетенцияларга алох,ида эътибор каратмокда. Улар: ижтимоий, коммуникатив, информацион, махсус ва когнитивдир..

Юкоридагилар орасидан когнитив компетенцияга тухталсак, бу булажак укитувчиларнинг таълим даражасини доимий равишда оширишга тайёрлик, шахсий потенциални янгилаш ва амалга ошириш зарурияти, мустакил равишда янги билим ва куникмаларни эгаллаш кобилияти, уз-узини ривожлантиришга интилиш, уз касбий мах,оратини доимий равишда бойитиш демакдир. Маълумки, анъанавий когнитив йуналтирилган таълим асосан билим, куникма ва муаммоларни шакллантириш масаласини х,ал килади, укувчиларни ривожлантириш ва укитишга укув жараёнининг "кушимча мах,сулоти" сифатида каралади. Бундай машгулот мутахассисга эмас, балки мутахассисни тайёрлашга каратилган.

Юкоридаги асосий компетенциялар ва илмий адабиётларни тах,лил килиш ушбу икки тушунчани фарклашимизга имкон беради.

- Мутахассис - бу малака учун зарур булган билим, куникма ва куникмаларга эга булган ходим.

- Профессионал - бу индивидуал ва узига хос фаолият услуби билан ажралиб турадиган, аник белгиланган профессионал мух,им фазилатлар ва компетенцияларга эга булган ижтимоий ва профессионал баркамол ходим. Замонавий таълим тизими ва жамият профессионалларга мух,тож.

Булажак укитувчининг профессионаллиги бир катор талаблар билан бах,оланади, улар орасида куйидаги касбий ва педагогик мах,оратни ажратиб курсатиш мумкин: ижтимоий, дидактик, ташкилий ва услубий, коммуникатив-директор, прогностик, акс эттирувчи, ташкилий ва бошка педагогик мах,оратлар. Укитувчи шахсиятининг таркибидаги мух,им кисм - бу ахдмиятга эга булган фазилатлар, яъни самарадорликка таъсир килувчи фаолият субъектининг индивидуал хусусиятларидир.

ижтимоии, коммуникати в

информацио н

\ J

^ Maxrvr Ra ~

махсус ва когнитив

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Бундай хусусиятлар сирасига шахсий фаоллик, катъиятлилик, талабчанлик, таълим даргохида укийдиган укувчилар билан ишлаш истаги, экстремал вазиятларда адашиб колмаслик кобилияти, жозиба, халоллик, адолат, замонавийлик, педагогик гуманизм, эрудиция, педагогик хушмуомалалик, багрикенглик, интизом, педагогик оптимисм кабилар киради.

Педагогик ахамиятга эга булган фазилатларга максадга мувофиклик (шахсий педагогик максадларга эришиш учун шахсиятнинг барча хусусиятларини йуналтириш ва ишлатиш кобилияти) ва позиция (хар кандай педагогик вазиятда уз харакатларини бошкариш кобилияти) киради.

Замонавий укитувчининг шахсияти куп жихатдан унинг билимдонлиги билан белгиланади, бу эса бадиий тасвирлаганда гуё замонавий дунёда бемалол сайр килишни истаган киши куп нарсани билиши керак деганидир.

Когнитив сохага одамларни идрок этиш, муаммони аниклаш, хотира, тасаввур, тил функциялари, ривожланиш психологияси, фикрлаш ва муаммоларни хал килиш, инсон ва сунъий интеллектни урганишнинг асосий сохалари кабилар киради.

Бу барча аклий жараёнлар, асосан укув жараёнида мухим рол уйнайди. Укитиш фаолиятида укув жараёнининг барча томонлари материални такдим этиш усулидан укитувчининг талабалар билан булган муносабатларининг ижтимоийпсихологик жихатларига таъсир килади. Укитувчи ушбу кузатувларни ташкиллаштириши, режалаштириши, ташхис куйиши, кузатиши, мазмунини бериши, ечимларни ишлаб чикиши ва уларни бажаришда иштирок этиши керак. CONCLUSION

Урганиш жараёни мавжуд билим ва куникмаларга тегишли янги материаллар мавжуд билим сохасига киритилган такдирдагина самарали булади. Мухим шарт сифатида укитувчи ва талабаларнинг ички мотивацияси урганилаётган фанга кизикиш билан боглик хисобланади. Курсатилган коидаларга асосланиб, булажак укитувчининг когнитив компетенциясининг тузилиши куйидагича таркибда ифодаланиши мумкин.

- доимий касбий ва педагогик узини-узи такомиллаштириш истаги;

- касбий педагогик мустакил таълим бериш куникмаларини шакллантириш;

- ижодкорлик, янги педагогик кадриятларни яратишга тайёрлик;

- педагогик фаолиятда янгилик киритиш кобилияти

Шу сабабли, юкоридагилардан келиб чикиб, когнитив компетенцияни булажак укитувчининг касбий фаолиятга назарий ва амалий тайёргарлиги, уни доимий равишда такомиллаштириш ва касбий фаолият шароитида ижодий карорлар кабул килиш кобилиятининг бирлиги дея таърифлаш мумкин.

Булажак укитувчининг когнитив компетенциясининг шаклланиши укув жараёнини тизимли равишда лойихалаштириш ва амалга оширишда ташхис куйилган ва боскичма-боскич куйилган максад ва вазифалар куринишида, замонавий жамият эхтиёжларини ва укув жараёни субъектларига нисбатан толерант муносабатни хисобга олган холда узини такомиллаштиришга булган доимий интилиш куринишида намоён булади.

Хулоса килиб шуни айтиш жоизки, булажак укитувчиларнинг когнитив компетентлигини оширишда аксиологик ёндашуви шахснинг компетенциясини белгилашда унинг узини-узи ривожлантириш, узини намоён килиши ва узини-узи англаш жараёнлари билан боглик эканлигига ургу берилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Компетенция эса шахснинг ижодий потенциалини очиш, уни узи амалга ошириш,

узининг касбий ва хдётий кадриятлари тизимига асосланган х,олда узини

такомиллаштириш демакдир. Шу сабабли, булажак укитувчиларда когнитив

компетентлиликни оширишда аксеологик ёндашувга таяниш максадга мувофик.

REFERENCES

1. Зеер, Э. Ф. Модернизация профессионального образования / Э.Ф. Зеер. - М.: МПСИ, 2005. - 216 с. 84.

2. Кузьмина, Н. В. Актуальные проблемы профессионально педагогической подготовки учителя / Н. В. Кузьмина, В. И. Гинецинский // Советская педагогика. - 1982. - № 3. - С. 63-66.

3. Зеленецкая Т.С. О формировании компетентности. // Высшее образование в России, №6, 2005.

4. Тарханова Е.А. Компетентностный подход к обучению студентов в высшей школе. // Компетентностный подход к развитию личности: Материалы Всероссийской науч. -практ. заочной конференции. Нижневартовск, 2007

5. Bakhromovich, S. I. (2020). Effects Of Objective And Subjective Factors To Develop Intellectual Culture Of Youth. Canadian Social Science, 16(2), 55-59.

6. Siddikov, I., &Gulomov, A. (2020). Philosophical And Psychological Features Of The Formation Of Asertive Behavior In The Development Of Cognitive Activity. In Психологическое Здоровье Населения Как Важный Фактор Обеспечения Процветания Общества (Pp. 38-42).

7. Bakhromovich SI. Analysis Of Modern Approaches To Ensuring The Effectiveness Of Management In Higher Education Institutions. The American Journal Of Social Science And Education Innovations. 2020;2(12):364-9.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Siddikov, I. B. (2019). Философско-Педагогические Аспекты Развития Интеллектуальной Культуры Студентов. Вестник Ошского Государственного Университета, (3), 38-42.

9. Bakhromovich Si. The Impact Of Managerial Professional Development On The Effectiveness Of Higher Education Institution Management. Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal. 2020;10(12):1014-20.

10. Bakhromovich, S. I., &Lutfillo, M. (2021). Development Of Ecological Culture In Students In The Process Of Education Of History Of Uzbekistan.

11. Siddikov, I. (2021). Education-The Principal Value Of Medieval Muslim Civilization. Interconf.

12. Siddikov, I. (2021). Gender Management Issues In Modern Pedagogy In Educational Institutions.

12. Bakhromovich, S. I. The Phenomenon Of Management And Leadership Personality In The Views Of Oriental Scholars. Chief Editor.

13. Siddikov, I. B. (2021). Modern Models Of Providing Autonomy Of Higher Educational Institutions (Analysis Of Foreign Countries Experience). Current Research Journal Of Pedagogics (2767-3278), 2(05), 25-31.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

14. Bakhromovich, S. I. (2021). Development Trends And Transformation Processes In Academic Mobility In Higher Education In Uzbekistan And The World.

15.Bakhromovich, Siddikov Ilyosjon, And Maxamadaliev Lutfillo. "Development Of Ecological Culture In Students In The Process Of Education Of History Of Uzbekistan. European Journal of Humanities and Educational Advancements 2 (5), 103-107

16. Siddikov, I. (2021). Traditions Of Philosophy, Fiqh And Philosophy In The Theological Views Of The Middle East. Interconf.

17. Bakhromovich, S. I. (2021). Factors Of Introduction Of Principles Of Institutional Autonomy To The Management Process Of Higher Educational Institutions. Berlin Studies Transnational Journal Of Science And Humanities, 1(1.5 Pedagogical Sciences).

18. Siddikov, I. (2021). Epistemological Significance Of Medieval Culture Of Islamic Intellectual Activity. Interconf.

19. Bakhromovich, S. I. (2021). Views On The Role Of Science In Human And Society Life In Islamic Teaching. International Journal Of Philosophical Studies And Social Sciences, 1(3), 7986.

20. Bakhromovich, S. I. (2018). Social AndPhilisophical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. European Science Review, (7-8).

21. Siddikov, I. (2021). Epistemological Significance Of Medieval Culture Of Islamic Intellectual Activity. Interconf.

22. Siddiqov, I. (2022). Dialectical And Synergetic Features Of The Development Of Theological And Epistemological Views In Medieval Eastern Islam.

23. Siddiqov, I. B. (2022). Mutual Synthesis Of Medieval Islam Gnoseology And Theology.

24. Siddiqov, I. B. (2018). Social And Philisophical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. European Science Review, (7-8), 296-298.

25. Bakhromovich, S. I. Social And Physical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. July-August, 289.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.