Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРДА ЭКОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ'

БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРДА ЭКОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

77
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экологик хавфсизлик / экологик компитентлик / табиат / инсоният / муаммо / фан-техника / саломатлик / соғлом турмуш тарзи / маданият / тарбия / атроф муҳит. / environmental safety / environmental competence / nature / humanity / problem / science and technology / health / healthy lifestyle / culture / education / environment.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Сирожиддин Баракаевич Қораев

Мақолада талабаларга экологик таълим ва тарбия бериш, уларни атроф муҳитга ҳамда она табиатга бўлган муносабатини ижобий томонга ўзгартириш, она табиатни асраб-авайлаш, бугунги кунда кузатилаѐтган глобал экологик муаммолар ва уларнинг салбий оқибатларини юмшатиш, жумладан сув ресурсларининг етишмаслиги, глобал иқлим ўзгаришлари ва унинг табиатга таъсири тўғрисида фикр юритилади. Бундан ташқари, мақолада талабалар ва бўлажак ўқитувчиларда экологик компитентлик ҳақида сўз юритилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MECHANISMS FOR IMPROVING ECOLOGICAL COMPETENCE IN FUTURE TEACHERS

The article is aimed at educating students in the field of environmental education, positively changing their attitude towards the environment and nature, preserving nature, mitigating current global environmental problems and their negative consequences, including water shortages, global climate change and its regional impact on climate and nature. In addition, students, future teachers talk about environmental competence, environmental protection.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРДА ЭКОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

БУЛАЖАК УКИТУВЧИЛАРДА ЭКОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ

Сирожиддин Баракаевич Караев

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада талабаларга экологик таълим ва тарбия бериш, уларни атроф мухдтга хдмда она табиатга булган муносабатини ижобий томонга узгартириш, она табиатни асраб-авайлаш, бугунги кунда кузатилаётган глобал экологик муаммолар ва уларнинг салбий окибатларини юмшатиш, жумладан сув ресурсларининг етишмаслиги, глобал иклим узгаришлари ва унинг табиатга таъсири тугрисида фикр юритилади. Бундан ташкари, маколада талабалар ва булажак укитувчиларда экологик компитентлик хдкида суз юритилади.

Калит сузлар: экологик хавфсизлик, экологик компитентлик, табиат, инсоният, муаммо, фан-техника, саломатлик, соглом турмуш тарзи, маданият, тарбия, атроф му^ит.

MECHANISMS FOR IMPROVING ECOLOGICAL COMPETENCE IN

FUTURE TEACHERS

ABSTRACT

The article is aimed at educating students in the field of environmental education, positively changing their attitude towards the environment and nature, preserving nature, mitigating current global environmental problems and their negative consequences, including water shortages, global climate change and its regional impact on climate and nature. In addition, students, future teachers talk about environmental competence, environmental protection.

Keywords: environmental safety, environmental competence, nature, humanity, problem, science and technology, health, healthy lifestyle, culture, education, environment.

КИРИШ

Бугунги кунда инсоннинг атроф-му^итга булган муносабати экологик инкироз хрлатига келиб колди, бу вазиятда инкироз факатгина иктисодий,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

техник ва маъмурий чоралар билан тиклана олмайди. Инсоннинг табиат устидан хукмрон ва табиатни бошкарувчиси деб каровчи жамиятнинг илмий-техникавий тараккиёти унинг чексиз кудрати хакидаги тасаввурларни хосил килди. Табиатда юз бераётган салбий жараёнлар инсон турмуш тарзига сифат жихатидан таъсир кила бошлади. Атроф-мухит муаммоларини хал килишнинг "технологик" эмас, балки "педагогик" усули хам аён булди, бу экологик жихатдан баркамол, баркарор табиатни бошкаришга кодир, экологик билимли ёш авлодни шакллантиришдан иборатдир [7].

Юкори экологик лаёкатга, касбий харакатчанликка, мустакилликка эга булган, уз касбий куникма ва махоратини доимий равишда ошириб борган, уз касбий ва ижодий усишни такомиллаштириш кобилиятига эга укитувчининг касбий фаол шахсига айланиб бориши хаётий эхтиёжга айланиб борди. Бу эса жамият олдига уз билими учун масъулиятни зиммасига олишга кодир, уз малакасини ошириш субъектига айлана оладиган талаба - булажак укитувчини тарбиялаш вазифасини куяди. Ушбу муаммони хал килиш усулларидан бири булажак укитувчининг касбий экологик лаёкатини шакллантиришдир.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Касбий экологик лаёкатни оширишга хозирги университет амалиёти ва экологик-педагогик таълимнинг самарадорлиги тускинлик килмокда, бу "билимлар" компонентига (экологик офатлар тугрисидаги билим ва маълумотларни узлаштириш) асосий эътиборда ифодаланган "ваколатлиликка" асосланган»[8].

Компетенцияга асосланган ёндашув нуктаи назаридан булажак укитувчи нафакат экология, психология ва педагогиканинг турли сохалари буйича кенг ва чукур билим, куникма ва малакаларга эга булиши, уз билимини оширишни хохлаши ва уларни укув жараёнида куллай олиши керак. У талабаларда нафакат атрофдаги дунё, "инсон-табиат" тизимидаги муносабатлар тугрисида гоялар тизимини шакллантириши, атроф-мухитни окилона бошкариш технологияларини ургатиши, балки окилона ва экологик жихатдан интилиш ва куникмаларни ривожлантириши, табиатдан фойдаланиш сохасида табиий ресурслардан хавфсиз фойдаланишни тушунтириши керак [3]. Булажак укитувчининг экологик тайёргарлигида лаёкатга асосланган ёндашувнинг мохияти хакидаги бу гоя бир катор карама-каршиликлар билан мураккаблашади:

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

• Жамиятнинг самарали экологик таълим фаолиятига кодир булган экологик баркамол укитувчиларга булган эхтиёжи ва булажак укитувчининг экологик жихатдан баркамол шахсини шакллантиришнинг етарли даражада самарадорлиги уртасида.;

• Экологик-гуманитар таълим парадигмасининг асл концептуал схемаси ва уни келажакдаги укитувчининг экологик жихдтдан баркамол шахсини шакллантириш технологияларини лойихалаш сохасида тулик амалга ошириш уртасида;

• укитувчининг янги ижтимоий-экологик функциясини таксимлаш ва олий таълимда булажак мутахассисларни касбга йуналтириш ва тайёрлаш тизимига компетенцияга асосланган ёндашув нуктаи назаридан экологик педагогик фаолиятни тузатиш механизмининг йуклиги уртасида.

Булажак укитувчиларнинг экологик лаёкатларини шакллантириш зарурати ва уларнинг профессионал экологик лаёкатларини шакллантиришнинг етишмаслиги уртасидаги аникланган карама-каршилик булажак укитувчиларнинг экологик тайёргарлиги самарадорлигини ошириш йулларини излаш муаммосига каратилган. Илмий тадкикотнинг мумкин булган усулларидан бири булажак укитувчининг экологик лаёкатининг тузилишини урганиш, унинг концептуал ва прогностик моделини ишлаб чикиш ва келажакдаги мутахассис шахсида уни ривожлантириш механизмларини излашдир. Сунгги йилларда мутахассис шахсини шакллантириш, унинг касбий тайёргарлиги муаммосининг турли жихатлари буйича бир катор тадкикотлар олиб борилди [11,12].

Шу билан бирга, илмий адабиётлар тахлили шуни курсатдики, булажак укитувчиларнинг касбий лаёкатини шакллантиришга багишланган катор тадкикотлар мавжуд булишига карамай, булажак укитувчиларнинг экологик лаёкатини шакллантиришнинг узига хос моделини ишлаб чикиш билан боглик муаммолар мавжуд.

Булажак укитувчиларнинг экологик лаёкатини шакллантириш модели уларнинг педагогик таълим максадига жавоб бериши керак. Укитувчилар тайёрлашнинг мавжуд илмий концепцияларини тахлил килиш бизга йуналтирилганлик хакида фикр билдиришга имкон беради:

• олий укув юрти битирувчиси эгаллаши керак булган билим ва куникмалар тавсифи;

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

• кобилият ва куникмалар (конструктив, ташкилий, коммуникатив, ахборот, таълим, ташкилий, сафарбарлик, тадкикот, уз-узини такомиллаштириш);

• жамият ва шахснинг замонавий талабларини хисобга олган холда, унинг ахлокий, мафкуравий ва фукаролик позицияларини ифодаловчи шахснинг узига хосликлари ва хусусиятларини тавсифлаш;

• талаба шахсини шакллантиришнинг яхлит жараёнини ташкил этиш учун зарур ва етарли тизимни ташкил этиши лозим булган мутахассиснинг малака ва куникмаларига куйиладиган талаблар[9,10].

Укитувчиларни тайёрлаш моделини ишлаб чикишда урнатилган илмий ёндашувлар, ушбу моделни куриб чикишнинг яхлитлиги ва изчиллигига интилиш, замонавий таълимнинг гуманистик концепциясининг энг мухим максади сифатида булажак укитувчининг индивидуаллигини ривожлантириш жихатига асосий эътибор бермайди.

Шунинг учун булажак укитувчининг касбий компетентлиги тузилмасини куриш учун касбий фаолият тузилмалари, шахсий сифатлар ва индивидуал хусусиятлардан иборат куп компонентли модел асос килиб олинди [4].

Шахсиятнинг ривожланиши комплекс сохаларнинг ривожланиши сифатида тушунилади: интеллектуал, мотивацион, хиссий, ихтиёрий, мавзу-амалий, экзистенциал ва уз-узини тартибга солиш; шу билан бирга, таълим-бу шахснинг ривожланишига, унинг муносабатларига, хусусиятларига, фазилатларига, карашларига, эътикодларига, турли тадбирларда укитувчи ва талабаларнинг узаро муносабатларига асосланган хулк-атворига максадли таъсир курсатиш жараёни сифатида каралади [6].

Компетентлик ёндашуви укитувчининг касбий мухим хусусиятларини ва фазилатларини аниклаш имконини беради: аклий неоплазмалар келажакдаги укитувчининг экологик махоратини шакллантиришга ёрдам берадиган шахсий фазилатлар тизими билан биргаликда. Буларга куйидагилар киради:

• касбий билим, куникма, малакалар касбий фаолият техникаси ва технологиялари билан бирлаштирилган; касбий мухим фазилатлар; экологик ва педагогик фикрлаш (интелектуал соха);

• касбий ишларга булган эхтиёжлар; касбий фаолиятда киймат йуналишлари, экологик таълим ва амалий фаолият учун мотивация (мотивацион соха);

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

• онгли экологик таълим бутун педагогик жараённинг кулай кайфият яратиш хис-туйгуларини катор назорат (хиссий соха);

• максадлар, фаолият вазифалари ва уни онгли равишда амалга ошириш; ихтиёрий тартибга солиш; экологик таълим ва амалий фаолиятни амалга оширишда ахлокий ва ихтиёрий интилишлар (ихтиёрий соха);

• касбий фаолиятнинг экологик-педагогик стратегияси ва технологияларини, педагогик талаблар ва экологик стандартларга жавоб берадиган касбий хулк-атворни узлаштириш (предмет-амалий соха);

• муваффакият мезонларини аниклаш; натижалар хакида маълумот олиш; тузатиш тугрисидаги карор; экологик таълим ва амалий фаолиятни танлаш конунийлиги ва уни тартибга солиш (уз-узини тартибга солиш сохаси);

• касбий педагогик позицияси; касбий фаолият мазмуни билан чамбарчас боглик булган муносабатлар тизими, касбий узига хослик, "укитувчи-экология " (экзистенсиал соха) ижобий тушунчасининг мавжудлиги.

• Биз укитувчининг экологик компетентлигини касбий компетентликнинг муайян тури сифатида, укитувчининг умумий компетенциясининг бир кисмини ташкил этувчи таркибий кисмлардан бири сифатида куриб чикамиз. Укитувчининг экологик компетенсияси укитувчининг экологик, коммуникатив, психологик, педагогик, ижтимоий ва услубий компетенсиялари билан узаро боглик холда ривожланади ва уларнинг синтези ва ажралмас бирлигини ифодалайди [5].

ХУЛОСА

Булажак укитувчиларнинг экологик компетенцияларини шакллантириш шахсининг экологик ядроси - асосини ташкил этувчи укувчиларнинг шахсий ва шахсий сифатларининг экологик компонентининг хавола мазмун курсаткичларини бир бутунликда такдим ыиламиз.

Маълумки, интеллектуал соха аклнинг фазилатлари, когнитив жараёнлар, аклий операциялар, билим кобилиятлари, таълим кобилиятлари, билимлар ва харакат усулларидан иборат. Интеллектуал сохада экологик компетентликнинг курсаткичлари куйидагилардир: атроф-мухитнинг асосий кадриятлари, конунлари, табиий дунёдаги инсон урни хакидаги тушунчалар ва гоялар, табиатни мухофаза килиш ва саклаб колиш бурчи, нафакат узи учун, балки барча тирик мавжудотлар учун экологик масъулият, ривожланган билим кобилиятлари, аклнинг мослашувчанлиги (инсоният, модерация, тушунча).

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

Кадрият-семантик хосилалар ижтимоий табиат ходисаларининг экологик ахамиятини, "жамият — табиат" тизимидаги хулк-атвор ва муносабатлар курсатмаларини уз ичига олиб, экологик ва ахлокий бахолашга асос булиб хизмат килади. Улар туфайли шахснинг хулки ва фаолияти тартибга солинади ва ташкил етилади. Акл ва аклнинг мослашувчанлиги каби фазилатлар "жамият-табиат" тизимида баркарор ривожланиш муаммоларини хал килиш учун жуда мухимдир, чунки улар уз-узини ифода этиш ва уз-узини ошкор килиш, экологик масъулиятни уз зиммасига олиш кобилияти ва хохишига хисса кушади.

REFERENCES

1. Barakaevich, K. S. (2020). Improvement of Vocational Training of Pupils in Secondary Schools. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(1).

2. Qoraev, S. (2016). Specific features of interdisciplinary coherence and interoperability. 'Шисайоп, Science а^ Innovatюn," 2 (2), 45-50.

3. Кораев, С. (2016). Фанлараро узвийлик ва узаро алокани таъминлашнинг узига хос хусусиятлари. "Таълим, фан ва ннновация", 2(2), 45- 50.

4. Elmurzaeva, N. K., & Qorayev, S. B. (2021). Pedagogical Requirements for the Organization of the Educational Process in Specialized State Educational Institutions. Psychology and Education Journal, 58(1), 1078-1084.

5. Кораев, С. Б. (2020). Профессионал таълимда укув амалиётларини ташкил этишнинг узига хос хусусиятлари. Academic Research in Educational Sciences, 1 (3), 1281-1286.

6. Barakayevich, Q. S., & Baxtiyorovna, A. S. (2021). Xalqaro dastur talabalari asosida innovatsion ta'lim muhitini yaratish. Integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 1(02), 132-137.

7. Adbujalilova, S. A., & Koraev, S. B. (2020). Талабалар илмий дунёкарашини шакллантиришда педагогик технологияларнинг урни. Academic research in educational sciences, (4).

8. Караев, С. Б. (2018). Современные пути совершенствования учебнопроизводственных комплексов, специализированных на профессиональной подготовке учащихся. In Психология и педагогика на современном этапе (pp. 30-36).

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

9. KopaeB, c. E., & ^ongacoB, H. C. (2021). Kacö-xyHap MaKTaönapu ^aonutfraHu aManufi Mamrynoraap caMapagopnuruHu omupum opK&nu TaKoMunnamTupum Macananapu. Academic research in educational sciences, 2(2).

10. Tilakova, M., & Qoraev, S. (2020). Recommendations for students 'creative ability development. Academic Research in Educational Sciences, 1 (4), 184-189.

11. Abdujalilova, S. A., & Qorayev, S. B. (2020). The Role Of Pedagogical Technologies In The Formation Of Students' Scientific Outlook. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(03), 2020.

12. TnnaKOBa, M., & KopaeB, C. (2020). YsyBHunap KpearaBnuK KoSunutfraapuHu pHBo^naHTHpnm Syfiuna TaBcnanap. Academic Research in Educational Sciences, 1 (4), 184-189.

13. KopaeB, C. E. (2016). OaHnapHH yKuramga TaSaKanamTupunraH TatnuM TexHonorHACHHH ^opufi этнm Macananapu. TatnuM TexHonornanapn, 2, 45-50

14. Qorayev, S. B., & Janbayeva, M. S. (2021). Boshlang'ich sinf o'qish darslarida sinfdan tashqari ishlarni tashkil etish. academic research in educational sciences, 2(4), 149-153.

15. Qorayev, S. B., & Allayorova, S. B. (2021). Boshlang'ich sinf o'quvchilarini pirls xalqaro baholash dasturi tizimiga tayyorlash jarayonini takomillashtirish masalalari. Academic research in educational sciences, 2(2), 443-448.

16. KopaeB, C. E. (2018). YMyMufi ypTa TatnuM Myaccacanapuga ysyB-umnaS HHKapnm Ma^MyanapHHH Tammn этнmнннг go-raapSnuru. TatnuM, $aH Ba нннoвaцнa , 4, 28-31.

17. MyxaMegoB, r. H., & KopaeB, C. E. (2019). YsyB-umnaS HH^apam Ma^Mya MamrynoTnapHHH onuö Sopumga negaromyxaHgucnapHuHr Kacöufi ^yHKnuanapHHH omupum TaMofiunnapu. MyrarnuM x,sm y3^hkch3 ÖHnuMneHgapay, 2, 71-74.

18. KopaeB, C. E. (2020). npo^eccuoHan TatnuMga yKyBHunapHH KacS-xyHapra Tafiepnam ^apaeHuHu TaKoMunnamTupum fiynnapu. Y3nyKcu3 TatnuM, 1, 88-92.

19. KopaeB, C. E. (2021). npo^eccuoHan TatnuMga Kacöufi aManufi MamrynoTnap Ma3MyHu Ba yHu TaKoMunnamTupum fiynnapu. Academic research in educational sciences, 2(4), 1573-1581.

20. KypöoHoBa, M., & KopaeB, C. (2020). EomnaHrun TatnuMga yKyBHunapHuHr yKyB-Sunum KoMneTeHnuanapuHu maKmaHTupum. Academic Research in Educational Sciences, 1(4), 795-801.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-1124-1131

21. Qorayev, S. B., & Janbayeva, M. S. (2021). BosЫang'ich sinflarda sinfdan tashqari ishlarni tashkil etishning zamonaviy tamoyillarI. Academic research in educational sciences 2(CSPI conference 1), 1492-1496.

22. Janbayeva, M. S. & Qorayev, S. B. (2021). Modern principles of organization of extracurricular activities in primary schools. Экономика и социум, 5-2, 837-843.

23. Адбужалилова, Ш. А. (2020). Талабалар илмий дунёкарашини шакллантиришда педагогик технологияларнинг урни. Academic Research in Educational Sciences, 1(4), 813-823.

24. Abdujalilova, S., Koraev, S. B. (2020). Талабалар илмий дунёкарашини шакллантиришда педагогик технологияларнинг урни. Academic Research in Educational Sciences, 1(4), 813-823.

25. Ramazonov, B. R., Mutalov, K. A., Fayziev, V. B., & Koraev, S. B. (2019). Morphogenetic characteristics and biological activity of takyr and meadow soils of the republic of karakalpakstan (on the example of soils of chimbay district) morphogenetic characteristics and biological activity of takyr and meadow soils of the republic of karakalpakstan (on the example of soils of chimbay district). Journal of Critical Reviews, 7(5), 2020.

26. Баракаевич, К. С., Рамазонов, Б. Р., & Журакулович, X. Р. (2020). Сув ресурсларининг танкислиги-глобал экологик муаммо. Биология ва экология электрон журнали, 4(2).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.