Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИ УСТОЗ-ШОГИРД ТИЗИМИ АСОСИДА КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШ МЕТОДИКАСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИ УСТОЗ-ШОГИРД ТИЗИМИ АСОСИДА КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШ МЕТОДИКАСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

2
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мураббий / тажриба / билим / раҳбар / машқ / салоҳият / дастур / муносабат / менторлик.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хурсаной Маҳмуд Қизи Очилова

Бўлажак ўқитувчиларни устоз-шогирд тизими асосида касбий фаолиятга тайѐрлаш методикасини такомиллаштириш тажрибали мураббий раҳбарлигида касбий маҳоратни ўрганишга ѐрдам беради. Мақолада устоз-шогирд тизимининг моҳияти ҳамда устоз-шогирд тизимида мураббийлик, тренинг, коучинг, баддинг, тьюторлик, Р2Р-таълими, маслаҳат ва бошқа методлар мазмуни ѐритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИ УСТОЗ-ШОГИРД ТИЗИМИ АСОСИДА КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШ МЕТОДИКАСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hjrchiqdavlat^edagGgika^niversiteti^^^^^^^Za

EYtfA^AK y^HTYBHH^APHH YCTO3-morHP^ TH3HMH ACOCH^A KACEHH OAO^HATrA TAHEP^Am METO^HKACHHH TAKOMH^^AmTHPHm

Хурсаной Махмуд кизи Очилова

Чирчиц давлат педагогика университета Туризм факултети уцув ишлар буйича декан

уринбосари

АННОТАЦИЯ

Т-1 vy vy \J 1

Булажак уцитувчиларни устоз-шогирд тизими асосида касбий фаолиятга тайёрлаш методикасини такомиллаштириш тажрибали мураббий рахбарлигида касбий махоратни урганишга ёрдам беради.

Мацолада устоз-шогирд тизимининг мохияти хамда устоз-шогирд тизимида мураббийлик, тренинг, коучинг, баддинг, тьюторлик, Р2Р-таълими, маслахат ва бошца методлар мазмуни ёритиб берилган.

Калит сузлар. Мураббий, тажриба, билим, рахбар, машц, салохият, дастур, муносабат, менторлик.

Олий таълим тизимини модернизациялаш жараёнлари малакали кадрлар тайёрлашнинг юцори даражасини таъминловчи самарали механизмларни фаол киритишни тацозо этади. Шу муносабат билан устоз-шогирд тизими масаласи яна долзарб булиб цолди. Саноатнинг ривожланиши учун кадрлар тайёрлаш стандарти устоз-шогирд тизимида амалиётга йуналтирилган таълим модели механизмларини амалга оширишнинг зарурлигини белгилайди.

Хрзирги босцичда устоз-шогирд тизими, бир томондан, билим, куникма ва муносабатларни тизимли ишлаш орцали тажрибалироц ходимдан камроц тажрибага эга булган ходимга утказишни таъминлайдиган кадрлар технологияси сифатида царалади [2] ёки бошца томондан, булажак мутахассис шахсини шакллантиришни таъминлайдиган педагогик технология сифатида, инсоннинг мехнатга уйгун киришини уз ичига олади.

Устоз-шогирд тизими узлуксиз таълим тизимининг элементи сифатида кадим Шарц халкларида устоз, мураббий, мударрис, муаллим, тарбиячи номлари билан юритилган. Уларнинг иззати ва хурмати хамиша юцори булган. Абу Наср Фаробий устоз-мураббийга шундай талаб цуяди: "Устоз шогирдларига цаттиц зулм хам хаддан ташцари кунгилчанлик цилмаслиги лозим". Саъдий Шерозий таълим-тарбияда муаллимнинг талабчан, билим ва тарбия беришда цаттиццул булишининг тарафдори булган [5].

796

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hjrchiqdavlat^edagGgika^niversiteti^^^^^^^Za

Инсон узини англаган даврдан устозларга суянган, улардан маънавий кудрат олган. О.А.Абдуллина [1], В.И.Загвязинский [3], Н.В.Кузьмина [4], В.А.Сластенин [6] ва бошкалар бу борада илмий тадкикотлар олиб борганлар. Олий таълим муассасаларида булажак укитувчиларни касбий фаолиятга тайёрлашда касбий амалиётни ривожлантириш устоз-шогирд тизимини йулга куйишда самарали хисобланади.

Устоз-шогирд тизимида мураббий уз шогирдига ургатади, уз билим ва тажрибасини унга утказади, хатолар ва кийин вазиятларни тахлил килади. Унинг максади шогирдни уз вазифаларини мустакил равишда бажаришга ургатиш, унга ишнинг узига хос хусусиятларини ва уз позициясини яхширок тушунишга ёрдам беришдир.

Устоз-шогирд тизимида мураббийлик, тренинг, коучинг, баддинг, тьюторлик, Р2Р-таълими, маслахат ва бошкалар алохида ахамиятга эга. Бу методлар хусусиятларига кура бир-биридан фарк килади. Улар хакида батафсил тухталиб утамиз.

Мураббийлик. Шахсий тажриба ва амалий билимларни янги ходимга утказиш. Унинг тажрибали хамкасби назорати остида корхона ишининг узига хос хусусиятларини ургатиш. Мураббий купинча жамоа рахбари ёки менежери хисобланади. Таълимнинг бошка турларидан асосий фарки: мураббий корхона иерархиясида юкори даражани эгаллайди ва ностандарт саволларга жавоб бера олади.

Тренинг. Амалий машклар билан фаол урганишни уз ичига олади. Унинг максади булажак мутахассиснинг касбий салохиятини очиб бериш, унга янги билим ва уни дархол амалда куллаш имкониятини беришдир.

Баддинг. Бадди - бу кундалик ва асосий иш жараёнида юзага келадиган масалаларда доимий ёрдам берадиган дустга ухшайди. Масалан, хамкасб жамоага янги келган одамни таништиради, кайси кафеда тушлик килиш яхширок эканлигини, рахбарнинг идораси каерда жойлашганини, корпоратив порталга кандай киришни ва бутун жамоа кайси мессенжердан фойдаланишини айтиб беради ва курсатади. Бадди амалиётчига янги жойга кулай урнашишга ёрдам беради

Тьюторлик. Индивидуал таълим дастурига мувофик укув жараёнида ва ундан ташкарида ёрдам беришдан иборат. Кискача айтганда, тьютор - назарий билимларни эгаллашга ёрдам берувчи "репетитор"дир.

Р2Р-таълими. Тенг лавозимдаги купрок тажрибали ходим камрок тажрибали ходимга ёрдам беради, муносабатлар тенг шартлар асосида курилади. Ушбу турдаги таълимни менторлик билан солиштирганда камчилиги

April 23-24, 2024

797

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

Chirchiq davlat pedagogika universiteti Zamonaviy filologiya va lingvodidaktikaning dolzarb masalalari

myHgaKH, "yKHTyBHH" xap gouM MernopHHHr HOCTaHgapT caBonnapura ^bboö Öepa onMafigu.

Macnax,ar. Myafi^H cypoBnap ynyH Tafiep enuMnapHH öepaguraH Macnaxaraap.

YcTO3-morupg TH3HMHHHHr moxh^th öyna«:aK yKHTyBHHnapHH Kacöufi ^aonuaTra Tafiepnam Ba ManaKaBufi xycycutfraapuHH puBO^naHTupumgaH uöopar. YcTO3-morupg th3hmh KyfiugarunapHH y3 unura onagu:

- xoguMnapHHHr ManaKacuHH omupum;

- KopnoparuB MagaHHATHH Kaöyn Kunum opKanu morupgnap ypTacuga KHMMarau um fiyHanumnapuHH puBO^naHTupum Öyfiuna TagöupnapHH yTKa3um;

- Myaccaca eKH TamKunoTHHHr crpareruK paKOÖaröapgomnHrura эpнmнm ynyH KagpnapHH caKgaö Konumra KaparnnraH nopa-Tagöupnap Ma^MyuHH aManra omupum Ba öomKanap [7].

YcTO3nap y3 morupgnapura TamKunoTHHHr Ty3Hnumu, HopacMHfi TapMOK^apHHHr ^aonutfra xaKuga Tyrpu TymyHna Öepumnapu, myHHHrgeK, ynapHH gyn KenaguraH KHHHHHHnHKnap Ba ynap ynyH onunraH HMKOHu^raap xaKHga y3 Kapamnapu öunaH TaHumTupumnapu MyMKHH. YcTO3, y3 HaBÖaruga, MyHOcaöaraapHHHr oxaHruHH Öenrunafigu Ba puBO^naHum эxтнe^пapннн KOHgupum ynyH fiyHanumHH Öenrunamra epgaM Öepagu.

3aMOHaBufi Kacöufi TatnuM TaöuaraH aManueTra fiyHanTHpunraH öynuö, 6y Tanaöanap, xarro TatnuM TamKHnoTuga yKum öocKunuga xaM MyBa^^aKH^Tnu umra «OHflamum Ba y3 MyraxaccHcnurH Öyfiuna umnam ynyH 3apyp öynraH кoмпeтeнцнaпapгa эгa öynumHHH Ha3apga Tyragu. Tanaöanap xap xun Typgaru aManueTnap gaBOMuga ManaKa, öhhhm, KyHHKMa Ba Ta^puöanapHH эгaмafigнпap. TanaöanapHHHr aManueT gaBOMuga 3apyp Kacöufi KyHHKManapra эгa Öynumu ynyH ynapra энг Ta^puöanu xoguMnap opacugaH Mypaööufinap TafiuHnaHagu. By TanaöaHHHr um ^ofiuga Mocnamum BaKTHHH KHCKapTupagu Ba 3apyp кoмпeтeнцнaпapнн эгaмam ynyH aManueT ynyH a^parunraH BaKTgaH onTHMan ^OfiganaHum hmkohhhh Öepagu.

TanaöanapHHHr KopxoHaga aManueT yTam BaKTuga MypaööufinHKHH Tammn этнmga HnMHfi-ycnyöufi, Tammnufi, gugaKTHK mapraapHH xucoöra onum Ba MypaööufinHKHH TamKun этнmga эtтнöopгa onuHumu KepaK.

Byna«:aK yKHTyBHHnapHH ycTO3-morupg th3hmh acocuga Kacöufi ^aonuaTra Tafiepnam Ma3MyHH, maKnnapu Ba MeTognapuHH, myHHHrgeK, ymöy ^aonuaT Hara^anapuHH Öaxpnam Me3OHnapu öa3acuHH umnaö HHKum Öy ^aonuaTHH aManra omupum MeToguKacuHH TaKOMunnamTupumra epgaM Öepagu.

798

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

Chirchiq davlat pedagogika universiteti Zamonaviy filologiya va lingvodidaktikaning dolzarb masalalari

Булажак уцитувчиларни устоз-шогирд тизими асосида касбий фаолиятга тайёрлаш методикасини такомиллаштириш тажрибали мураббий рахбарлигида

' W • • Г-" Т-1 W W W

касбий махоратни урганишга ёрдам беради. Булажак уцитувчилар узларини янада ишончли хис цилишади ва ёрдам берадиган одам борлигини билишади.

Янги ишга цабул цилинган ходимлар синов муддати давомида ишдан бушаш эхтимоли камаяди. Улар корхонанинг гамхурлигини хис цилишади. Агар жамоада дустона мухит мавжуд булса ва яцин атрофда доимо ёрдам беришга тайёр булган хамкасби булса, янги келган одам ишдан кетиш хацида уйламайди.

Янги ходимларнинг мартабаси усиши тезлашади. Ходим амалиётни тезроц якунлайди. Устоз бошлангич билимлардаги камчиликларни уз вацтида пайцайди ва уларни тулдиришга ёрдам беради, шогирднинг саволларига уз вацтида жавоб беради, бунинг натижасида шогирд камроц хато цилади. Келажакда олинган билимлар мартаба усиши учун фойдали булади, ишда самарали царорлар цабул цилишига ва хатолардан узоц булишига ёрдам беради.

Ходимларнинг иш берувчига содицлигини оширади. Янги ходим корхона гамхурлик цилаётганини куради ва тушунади. Рахбарият ва хамкасблар уни ярим йулда кутиб олишади, цулай булишига ёрдам беришади ва унинг махоратига шунчаки ташцаридан бахо беришмайди. Бу эътибор янги келган ходимнинг бошцарувга муносабатини яхшилайди.

Устоз шогирдлари дуч келадиган муаммоларни аницлашга ва уларни рахбарият эътиборига етказишга ёрдам беради. Бундай одам мослашиш дастурида нимани яхшилаш кераклигини оцилона тушунтириши мумкин. Бу янги келганларни тайёрлаш тизимидаги камчиликларни уз вацтида аницлаш ва тулдиришга ёрдам беради.

Булажак уцитувчиларни устоз-шогирд тизими асосида касбий фаолиятга тайёрлаш методикасини такомиллаштириш корхона харажатларини камайтиришга ва янги ходимларнинг самарадорлигини оширишга ёрдам беради. Тажрибали устоз уз шогирдларига ишонч уйготади. Профессионал мураббий кучли ва узига ишонган мутахассисларни етиштиришга ёрдам беради.

REFERENCES

1. Абдуллина O.A. Общепедагогическая подготовка учителя в системе высшего педагогического образования. М.: Просвещение, 1990. - 141с.

799

April 23-24, 2024

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

2. Быстрова Н.В. Формирование школьной ситемы обучения в нижегородской губернии в 1917-1930 гг // Вестник Брянского государственного университета. 2011. № 1. С. 32-36.

3. Загвязинский В.И. Методология и методы психолого-педагогического исследования: Учебное пособие для студентов пед. вузов. М.: Academia, 2001.206 с.

4. Кузьмина Н.В. Очерки психологии труда учителя: Психологическая структура деятельности учителя и формирование его личности. Л., 1967. -183с.

5. Махкамов У., Тилябоева Н. Касбий махорат. / Укув кулланма. - Т.: ТДИУ, 2007. -31-б.

6. Сластенин В.А., Тамарин В.Э. Учебно-познавательные задачи и задания по теоретико-методологическим основам педагогики: Учебно-методическое пособие. М., 1990. - 65с.

7. Цыплакова С. А., Баринова А.Н., Гришанова М.Н., Царева И. А. Формирование проектной компетенции бакалавров профессионального обучения в рамках образовательно-проектировочной деятельности// Азимут научных исследований: педагогика и психология. 2016. Т. 5. № 4 (17). С. 286288.

800

April 23-24, 2024

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.