Научная статья на тему 'ТАСАВВУФ МАВЗУСИДАГИ МАТБУОТДА ЧИҚИШЛАРНИНГ ТИЛИ ВА УСЛУБИ'

ТАСАВВУФ МАВЗУСИДАГИ МАТБУОТДА ЧИҚИШЛАРНИНГ ТИЛИ ВА УСЛУБИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

1
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тасаввуф / пантеизм / сўфий / риѐзат / нақшбандия / тариқат / кўнгил / ишқ / дунѐ / поклик.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гуландом Жуммаевна Тоғаева

Шарқ адабиѐти тасаввуф ѐрдамида ўзининг назарий – фалсафий йўлдошини, суянчиқ ва ҳаммаслагини топди. Зеро, адабиѐт каби тасаввуфнинг бош ўзак мақсади – Комил инсонни тарбиялашдир. Унинг ботиний олами, ички зиддиятлари, руҳ ва жисм ислом орасидаги кураш сўфийларни қаттиқ қизиқтирган. Бу борада илмий публицистик материалларнинг тили ва услуби ўзига хос ҳамда мавзуларнинг йўналиши аниқ бўлиши кенг самаралар беради. Мақолада юртимиз матбуотида 1996-2004 йилларда нашр этилган тасаввуфга оид мақолаларнинг тадрижий ривожи ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАСАВВУФ МАВЗУСИДАГИ МАТБУОТДА ЧИҚИШЛАРНИНГ ТИЛИ ВА УСЛУБИ»

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hirchiqdavlat^edagOgikaHniliiliiiii^^^^^^^Zim

ТАСАВВУФ МАВЗУСИДАГИ МАТБУОТДА ЧЩИШЛАРНИНГ

ТИЛИ ВА УСЛУБИ

Гуландом Жуммаевна ToFaeBa

Чирчик давлат педагогика университети, Узбек адабиётшунослиги кафедраси доценти

АННОТАЦИЯ

Шарк адабиёти тасаввуф ёрдамида узининг назарий - фалсафий йулдошини, суянчик ва хаммаслагини топди. Зеро, адабиёт каби тасаввуфнинг бош узак максади - Комил инсонни тарбиялашдир. Унинг ботиний олами, ички зиддиятлари, рух ва жисм ислом орасидаги кураш суфийларни каттик кизиктирган. Бу борада илмий публицистик материалларнинг тили ва услуби узига хос хамда мавзуларнинг йуналиши аник булиши кенг самаралар беради. Маколада юртимиз матбуотида 1996-2004 йилларда нашр этилган тасаввуфга оид маколаларнинг тадрижий ривожи урганилган.

Калит сузлар. Тасаввуф, пантеизм,суфий, риёзат, накшбандия, тарикат, кунгил, ишк,дунё, поклик.

ABSTRACT

Thanks to Sufi literature, the literature of the East found a theoretical and philosophical companion, support and like-minded person. At its core, the main goal of Sufism, as well as literature, is the education of a perfect person. His spiritual world, internal resistance, the struggle between spirit and body aroused great interest among Sufis. In this regard, the language and style of scientific and journalistic materials and the specific direction of topics can give great results. The article examines the development of articles about Sufism published in the press of our country in 1996-2004.

Keywords: Sufism, pantheism, Sufist, mathematics, Naqshbandia, sect, soul, love, peace, purity.

Инсон вужуди ва рухи илохий сув-тасаввуф фалсафаси билан покланар экан, бир савол каршисида уйга толамиз. Биз бу илмни кандай йуналишда ва услубда урганмоFимиз лозим? Бизнинг карашларимиз кай йулларга туташади? Аввало, шуларни аниклаб олиш керак. Зеро, тасаввуф шундай илмки, унинг сукмок ва чакалакзорлари кам эмас, бундай йулларда киши хар кадамда адашиши ва узининг оркасидан келаётганларни хам адаштириши мумкин.

326

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

Тасаввуф FOялари хам хилма-хил. Бир томондан, Куръону хадис MaF3^ илми калом, мутазилийлар, ашъарийлар, «ихвонус сафо» жамлаган фалсафа, иккинчи томондан Зардушт ва Будда, Афлотуну Арасту, Пифагор FOялари, юнон мутафаккири Платоннинг пантеизми. Яна бир томондан эса, гуманистик адабиётнинг халкчил FOялари ва тасаввуфнинг илохсеварлик талаблари, илохий ишкнинг аник назариялари. Ахир шарк адабиёти тасаввуф ёрдамида узининг назарий - фалсафий йулдошини, суянчик ва хаммаслагини топди. Зеро, адабиёт каби тасаввуфнинг бош узак максади - Комил инсонни тарбиялашдир. Унинг ботиний олами, ички зиддиятлари, рух ва жисм ислом орасидаги кураш суфийларни каттик кизиктирган. Бу борада илмий публицистик материалларнинг тили ва услуби узига хос хамда мавзуларнинг йуналиши аник булиши кенг самаралар беради. Тасаввуфга оид маколаларнинг юртимиздаги тадрижий ривожини урганар эканмиз, мамлакат мустакиллигидан кейинги 2000-йилларда бу мавзуларда купрок эътибор каратилганини курамиз. Тасаввуфий мавзулар Эрон ислом Республикасининг Узбекистондаги элчихонаси хузуридаги маданият ваколатхонасининг нашри «Сино» журналида кенг ёритилган. Бу журналда тасаввуф таълимотининг куплаб масала ва муаммолари хакидаги хорижлик ва юртимиз олимларининг тадкикотлари мунтазам равишда чоп этилган. Мисол учун, Султонмурод Олимнинг «Гавсул -Аъзам ёки К,одирия тарикати», Ориф Усмоновнинг «Шайх Юсуф Хамадоний», Иброхим Худоёрнинг «Хуморсиз шароб», Гулом Каримнинг «Суфийлар хикмати», А.Зарринкубнинг «Суфийлар танкиди», Э.Очиловнинг «Тасаввуфий асарлар фехристи»каби маколалари катта ахамиятга эга булди.[1.2002 -2004.]

"Сино" журналининг 2002 йил 8-9 сонларида доктор Хусайн Зарринкубнинг «Суфийлар танкиди» тадкикотида анъанавий услубда битилган бошка маколалардан фаркли равишда микротахлил услуби кучлидир. Олим тасаввуф илмидаги Расулуллох суннатларидан ташкари амалларни уз дастурига киритган суфийлар ва уларнинг таълимотларини жиддий танкид остига олади. Масалан, уз нафсини ортикча риёзатга куйиш, неъматларга шукрона этмай, соFлом булса-да, купгина бандаларга берилган имкониятлардан воз кечишни гумрохликдир, дейди у. Макола асосан, риёкор, сиртигина суфий булган кимсаларга каратилган булиб, улар томонидан бузиб курсатилган зухд, важд, факр каби тасаввуф истилохларининг маънолари унда кенг шархланади. Ушбу макола Олим Давлатпур номли муаллиф томонидан узбек тилига угирилган. Бизнингча, макола сунгида тасаввуф истилохларини курсатиш ва маколада номлари келган Имом Кушайрий, Хужвирий, Абдурахмон Сулламий, Ибнал Жазвирий каби сиймолар хакида кискача маълумотлар бериш макбул эди.

327

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hirchiq^avlat^edagogikiHniliililili

Колаверса, Имом Кушайрий ва Абдурахмон Сулламийларнинг тасаввуфий дарсликлари хакидаги танкидий уринлар етарли далиллар билан очиб берилмаган. Шунга карамай, тасаввуф таълимотига оид бошка турли таржима асарлар, тадкикотлар матбуотда илмий-тарихий карашлар ривожига кумак беради. Хожа Абдуллох Ансорийнинг журналнинг бир неча сонларида чоп этилган «Куръони каримнинг адабий-ирфоний тафсири» (Аскар Махкам таржимаси) мухим ахамиятга эгадир. У узидаги кичик фаслларга ажратилган Куръони каримдаги оятларга боFланган фалсафий фикр -мулохазалар, ривоят ва асотирларнинг пухталиги, илмий умумлашмаларга бойлиги билан ажралиб туради. Тарихий фактлар билан ишлашдаги аниклик, иктибос ва ривоятларни ишлатишда асл манбалардан фойданиш маколаларнинг ахамиятини оширган. Гарчи макола «Куръони каримнинг адабий-ирфоний таъсири» деб номланса-да, у хам ахлокий хам таълимий ва фалсафий ахамиятга эга. Доктор Тохира Хушхол Дастжердийнинг «Нажмиддин Кубро тасаввуфининг ижтимоий ахамияти» ва Х,офиз, Азизиддин Насафий ва Фаридуддин Аттордан килинган таржималар хам кенг жамоатчилик оммасининг эътиборини тортди. Укувчилар тасаввуф мавзулари, муаммолари хакида етарли маълумотга эга булдилар. Зеро, филология фанлари доктори, профессор Нажмиддин Комилов таъкидлаганидек, «осойишта калбнинг фазовий мушохадалари, тафаккур ва хаёл парвози, коинот катламлари билан яширин сухбат куриб, рухий коинотларнинг ажабтовур муъжизалари, хикмат ва дониш неъматидан бахраманд булиш - тарикат ахлининг саодатидир».[2. 58.]

«Сино» ва «Мулокот» журналларининг узаро фаркли жихатлари нималарда куринади? Энг аввало, «Сино» журнали махсус илмий нашр булиб, унда асосан, таржима асарлар катта хажмни ташкил этади. Иккинчидан, мазкур журналда илмий фикрлар чукур баён килиниб, купрок, тасаввуф назариясидан бахс этади. Бу таълимотнинг негизини ташкил этувчи мураккаб истилохлар, турфа окимлардаги бахсу мунозаралар хакидаги тадкикотларга кенг урин берилади. «Сино» алохида чукур тайёргарликка эга, тасаввуфий дунёкараши теран, асл манбани иккинчи манбадан фарклай оладиган укувчилар оммаси учундир. «Мулокот» журналида чоп килинган маколаларда эса асосан, бу таълимотнинг миллий меросимизга ахамиятли жихатлари кенг ёритилади. Тасаввуф назарияси ва истилохлари хакида умумий билимлар билан кифояланилади. Бу маколалар кенг укувчилар аудиторияси учун мулжалланган булиб, уларнинг таъсир доираси, жамоатчилик фикрини шакллантиришдаги урни бекиёсдир. Шунингдек, «Сино» журналининг тили ва ифода йусини оддий укувчи учун анча мураккаблик касб этади. Масалан, Зарринкубнинг «Суфийлар

328

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hirchiq^avlat^edagOgikiHniViillliB

танкиди» асарининг узиёк асл манбалардан хабардор булмаган укувчига тушунилиши кийиндир. Бундай холатда публицист маколага изохларга асосланган шарх-макола ёзиб вазиятни осонлаштириши лозим эди. «Мулокот» журнали эса бу жихатдан уз укувчисининг калбига чукур йул топа олгандир.

Айни бу мавзудаги илмий публицистикада сарлавха танлаш махорати, сузларнинг купмаънолиги катта ахамият касб этади. Бу борада Н.Комилов, И.Хдккулов, О.Усмонов, Г.Наврузовалар тажрибалари диккатга сазовор. Масалан, Н.Комиловдаги «Севганимизнинг севгани хам севимлидир» номли макола сарлавхасини олайлик. Бу сатрларда хам хикмат хам фразеологизм ва нозик метафора яширин. Шу билан бирга «севимли» сузида экспрессив-буёкдорлик мавжуд. Бу макола укувчисини узига жалб этади ва узок вакт унинг ёдида колади. Маънолар тагидаги кочирим, нозиктаъб калбдан белги беради. Н.Комилов услубида халк калбига якинлик хисси кучли. Шу боис, публицист асарларида, айникса, сарлавха танлашда, суз танлашда ёкимли иборалар, кенг маънога эга метафоралар куп учрайди. И.Хдккулов, О.Усмоновларнинг сарлавха танлаш услубида купрок адабий мукояса кучли. Улар танлаган сарлавхалар купинча шеърий шаклда акс этади. Масалан, Ориф Усмоннинг «Вахдат шаробин ичдим» маколаси Ахмад Яссавий сатрларидан олинган. Уз урнида кулланган бу сатрлар маколанинг бошидан охир кайта-кайта сайкалланиб бораверади ва хулосада бутун маънолари билан намоён булади. Тил ва услуб маънолар билан бирга уЙFунлашиб, янги-янги мавзуларга йул очади.

Нажмиддин Кубро «Усули ашара» рисоласини «Аллохга элтувчи йуллар - яратилган жонзотларнинг нафаслари саноFи кадар» дея бошлайди.[3.58-59.] Бу йулда асосий FOя - таважжух, яъни холис ният ила хакка йуналмокдир. Турк олими Усмон Турар тарикатларни уз тадкикотларида кенг тасниф этган .[4.93.]

Махкам Махмудов, «Гойиблар хайлидан ёнган чироклар» китобида эслатилишича, накшбандийлар «Хайрият жамиятдадур ва жамият сухбатда» дейдилар.[5.58.]

М.Махмудов «Сирли олам»нинг 1991 йил 3 -сонида чиккан «Факирлар хомийси, озодлар сарвари» маколасида Бахоуддин Накшбанд асос солган таълимот жамиятнинг иктисодий, сиёсий ва маданият тараккиётига, Темур номи билан алокадор уЙFOниш даврининг ривожига хизмат килди, дейди. Сойимназар Каримовнинг «Темурийлар даврида тасаввуф» маколасида бу мавзу бир кадар кенгрок ёритилган. Темурий шахзодаларни тасаввуфнинг хамма кирраси: хам маънавий, хам фалсафий, хам диний, хам сиёсий, хам ахлокий жихатлари узига жалб килган. Муаллиф бунда Мироншохни пир

329

Chirchik State Pedagogical University Current Issues of Modern Philology and Linguodidactics

Staatliche Pädagogische Universität Chirchik Aktuelle Fragen der modernen Philologie und Linguodidaktik

^hirchiq^avlat^edagogikiHniliililili

Камол Хожандийга, Шохрухнинг Мавлоно Бурхониддин ва Х,асан шохлар, Бойсункур Мирзо ва унинг уFли Султон Мухаммаднинг шайх Озарийга булган юксак эхтироми хакида сузлайди. Бирок макола баъзи бир чалкашликлардан холи эмас. Мисол учун, макола бошида «Мироншох ва Камол Хожандий, Шохрух Мирзо ва Шайх Озарий муносабатлари хакида сузланар экан, хуфийликнинг мохияти бир нечта жузвларга булинган дейилса-да, охирги жузв хакида маколада хеч нима дейилмайди. Бизнингча, муаллиф бу борада масъулиятлирок булса яхши булур эди.

Тасаввуф таълимотининг асосий максади-инсондаги малаклик сифатларини шакллантириш ва уни Комил Инсон даражасига олиб чикишдир. Бинобарин, бу йулда унинг услублари турличадир.

Юкоридаги мулохазалардан куринадики, соха мутахассислари, олимларнинг илмий маколанавислигида бу сохада катта назарий тайёргарлиги булмаган публицистларнинг ёндашувларига нисбатан фикр -мулохазаларнинг куп катламлилиги, кенг билим ва тилнинг равонлиги катта ахамият касб этади. Зеро, илмий фикрнинг аник, лунда ва асосли булиши хамда бу хакда жамоатчилик фикрини шакллантиришга интилиш илмий публицистиканинг мухим тамойилларидандир.[6.18.] Матбуотнинг тасвирийлик, тахлилийлик, хабардор этишлик каби бош функциялари илмий публицистикага хам катта хаётий куч ва таъсир баFишлайди. Унинг шакли, тили ва услуби шу асосда ривожланди.

REFERENCES

1.Каранг: Сино журнали тахламлари.(2001-2004 йиллар)

2.Гойиблар хайлидан ёнган чироклар (тузувчи З.Жураев). -Т.: Узбекистон, 1994.-Б.58.

3. Каранг: Мулокот журнали тахламлари.1993-98 йиллар)

4. Кубро Н.Тасаввуфий хаёт (М.Кара нашрга тайёрлаган).-Истанбул., 1980.-Б. 58-59.

5. Турар Усмон. Тасаввуф тарихи.-Т.: Истиклол, 1993.

6. №аева Г. ТАСАВВУФГА ОИД АДАБИЙ-ФАЛСАФИЙ КАРАШЛАРНИНГ МАТБУОТДА АКС ЭТТИРИЛИШИ/ O'ZBEKISTON MILLIY АXBOROT АGENTLIGI - O,zА ILM-FАN BO'LIMI (ELEKTRON JURNАL(15 апрел, 2023 йил )

330

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.